offline
- Vladimir
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 10 Feb 2005
- Poruke: 3549
|
- 15Ovo se svidja korisnicima: mcrule, ThePhilosopher, A.L., vasa.93, oblak, Isidora01, Kentaurus, _Sale, NIx Car, Nomak_, Gi-Gi, CyberSrbin032, Dusan, Rogi, voja64
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Malo ćemo se pozabaviti posmatranjem neba u noćnim uslovima iz naših krajeva. Bez dvogleda i teleskopa, samo vedro nebo.
Cirkumpolarna sazvežđa
Naš put po nebeskom svodu započećemo od sazvežđa u blizini Severnog nebeskog pola, jer se ona iz naših krajeva uvek vide nad horizontom. Nazivamo ih cirkumpolarnim sazvežđima jer nikad ne zalaze, stalno kružeći oko Severnog nebeskog pola. Okrenimo se u smeru Severa ( kompas ) i pogledajmo zvezdano nebo na toj strani sveta. Prvo moramo pronaći lik Velikih kola, zatim lik Velikih kola koristimo kako bismo pronašli ostale zvezde Severnog neba.
Pronalaženje Severnjače i Severnog nebeskog pola:
nađemo Velika kola, dve zadnje zvezde – suprotno od rude su u pravcu Severnjače i Severnog nebeskog pola ( imaginarno pet puta produžite pravu koja spaja te dve zvezde )
Nastavite li istim smerom naćićete sazvežđe Cepheusa ( najsjajnije zvezde čine oblik kućice, u letnjim mesecima krov je usmeren ka Severnjači ).
zapazite položaj krova kuće
Mizar je druga najsjajnija zvezda roga Velikih kola, krenemo li dijagonalno od Mizara preko Severnjače nailazimo na sazvežđe Cassiopeia ( pet zvezda ovog sazveđa prave slovo W/M )
Odmah ispod Cassiopeia nalazi se sazvežđe Perseus.
Prolećno nebo
Tokom celog proleća dan se tako brzo produžava da se večernje nebo vrlo brzo menja. Zato se zaustavljamo da osmotrimo sazvežđa prolećnog neba.
Korišćenjem rude Velikih kola prvo nailazimo na Bootes ( sazvežđe u obliku zmaja ), tako što produžimo zamišljen luk rude za oko jedan i po put nalazimo Arcturus ( krajnja zvezda sazvežđa Bootes/ Volar ). Da napomenem da se odmah desno nlazi sazvežđe Corona Borealis / Severna kruna ( zvezde čine polukrug sa najsjanijom zvezdom Gema / Dragulj ).
Nastavimo li prvobitni luk od rude Velikih kola preko Bootes / Volar za oko jednu njenu dužinu dolazimo do sazvežđa Virgo / Device odnosno njene najsajnije zvezde Spica.
Spustimo li još malo isti zamišljeni luk zapazićemo zvezde koje prave četvorougao, sazvežđe Corvus / Gavran.
Letnje nebo
dno karte je horinzont – vrh je zenit, tačkama je označena ekliptika i sredina Kumove slame
Naravno, prvo pronađite Velika Kola i dve paralelne zvezde odmah do rude te povucite pravu liniju. Ova linija Vas vodi pored Malih Kola, nastavite liniju još dva puta i dolazite do sazvežđa Cignos / Labud ( karakterisitčan oblik krsta ) odnosno zvezde Albireo, nasuprot ove zvezde nalazi se Deneb. Albireo i Deneb formiraju ,, telo krsta ,,.
Desno od Deneb-a uočavamo blještavo plavu zvezdu Vega, eto nas u sazvežđu Lyra / Lira
Ispod sazvežđa Cignos / Labud nalazi se sazvežđe Aquila / Orao, čija najsjajnija zvezda, Altair, sa Vegom i Denebom čini veliki jednakostranični trougao sa Vegom u vrhu. Ovaj trougao se koristi kao polazište za orijentaciju na letnjem nebu i naziva se letnji trougao.
Produžimo li liniju Deneba i Vege za otprilike istu dužinu na drugu stranu, nailazimo na sazvežđe Hercules / Herkul ( prepoznajemo ga po trapezoidnom obliku četiri najsajnije zvezde koje čine trup Herkula ).
Ispod Hercules / Herkula nalazi se veliko sazvežđe Ophiuchus/ Zmijonoša ( zvezde iz ovog sazvežđa nisu tako sjajne pa se teško ocrtavaju ).
Južno od Ophiuchus/ Zmijonoše nalaze se sazvežđa Sagittarius/ Strelca ( nepravilnog oblika u najsjajnijem delu Kumove slame ) i Scorpius/ Škorpije ( jasno uočljivo sazvežđe sa zvezdom Antares, najlakše se u celosti uočava posle jake kiše kad je vazduh čist ).
Jesenje nebo
dno karte je horinzont – vrh je zenit, tačkama je označena ekliptika i sredina Kumove slame
Primetićete da je Jesenje nebo slično letnjem. Uočavamo letnji trougao ( zvezde Deneb, Vega i Altair ) visoko na nebu. Glavni uzrok ovome je naglo skraćivanje trajanja dana koje nastupa početkom Jeseni.
Odmah do sazvežđa Aquila/ Orao nalazi se sazvežđe Delphinus/ Delfin ( mali romb sa repom ).
Levo od Delphinus/ Delfina nalazi se delimično vidljivo sazvežđe *Pegasus/ Pegaz ( to je veliki prostor siromašan zvezdama ).
Ispod Pegasus/ Pegaza nalazi se sazvežđe *Aquarius/ Vodolija ( bez sjajnih zvezda te je kao takvo teško uočljivo ).
Sledeće sazvežđe koje uočavamo jeste *Capricornus/ Jarac
Daleko dole na horinzontu vidimo sazvežđe *Piscis Austrinus/ Južna Riba ( nalazaimo ga preko usamljene sjajne zvezde Fomalhaut ).
Zimsko nebo
 dno karte je horinzont – vrh je zenit, tačkama je označena ekliptika i sredina Kumove slame
Nađimo Velika kola zatim nađemo zvezdu koja zapoćinje rudu Velikih kola te dijagonalno pravom linijom spojimo sledeću zvezdu u Velikim kolima. Nastavimo zamišljenu liniju, prva zvezda na koju naiđemo je Pollux iz sazveđa Gemini/ Blizanci.
Istočno od sazvežđa Blizanaca nalize se sazvežđe Cancer/ Rak
Na sredini nebeskog ekvatora nalazi se lepotica sazvežđa Orion.
U susedstvu sazveđa Oriona nalazi se prvi verni pratilac sazvežđe Canis Major/ Veliki pas ( sa najsjajnijom zvezdom na zimskom nebu Sirius, ako vidite sjajniji objekat na zimskom nebu od ove zvezde onda ste sigurno naišli na planetu ).
Istočno od Oriona a iznad Velikog psa nalazi se još jedan pratilac mitskog Oriona, sazvežđe Canis Minor/ Mali pas.
Tačno iznad sazvežđa Orion leži sazvežđe Auriga/ Kočijaša ( najsjajnija zvezda ovog sazvežđa čini *zimski šestougao ).
Na suprotnom vrhu od Kapele nalazi se zvezda koja pripada sazvežđu Taurus/ Bik.
slike su rađene tekeskopom Dobson 200/1200 na dobson montaži, kompjuterski dorađene, hvala Aci
* zimski šestougao čine sjajne zvezde Capela, Aldebaran, Rigel, Sirius, Procius i Poluks
|
