Koliko se moze cuvati vjestacko djubrivo

Kupio sam 50 kg. vjestackog djubriva za voce (tacniji naziv djubriva ne znam ali pretpostavljam da je to sve slicno). Posto imam 30-tak vockica starih 3-4 godine, misljenja sam da mi je to previse i da ce ostati. Zanima me moze li preostala kolicina da se cuva za sledecu godinu. Usput koja je otprilike kolicina potrebna da se stavi za jednu vocku, i kako je to najbolje uraditi, mislim kako okopati, koliko blizu stabla i sve u vezi ovoga.

Da krenem redom...

zarko123 ::... ali pretpostavljam da je to sve slicno)...

Nije baš tako. Ime može biti manje važno jer je vezano za proizvodjača, ali je sastav, namena i način primene se razlikuju, tako da je ipak najbolje da navedeš i ime i sastav "veštaka"...

Citat:Posto imam 30-tak vockica starih 3-4 godine, misljenja sam da mi je to previse i da ce ostati...

Upravo sastav i namena djubriva, te vrsta i starost voćaka odredjuju količinu, a trebalo bi (na originalnom pakovanju) i da piše doziranje i način primene...

Citat:Zanima me moze li preostala kolicina da se cuva za sledecu godinu...

Naravno, ako ti preostane. Svakako ispoštuj preporučene količine, nikako "šacometrijskom" metodom... (one se mogu korigovati samo ako se izvrši hemijska analiza zemljišta)... Pri tome voditi računa da bude uskladišteno na suvom i tamnom mestu...


Citat:... koja je otprilike kolicina potrebna da se stavi za jednu vocku, i kako je to najbolje uraditi, mislim kako okopati, koliko blizu stabla i sve u vezi ovoga.

Kao što rekoh gore, "odokativna" metoda nije preporučljiva (za nju su potrebne godine iskustva i prilično znanja). Treba se pridržavati uputstva proizvodjača...

Voćke svakako treba okopati (koristio prihranu ili ne), jer trava oko stabla koristi iz zemlje sve potrebne sastojke koji su potrebni i voćkama i time ih usporava i ometa u rastu i razvoju...

Naravno, ovo je samo uopšten odgovor na problematiku prihranjivanja (uostalom, kao i pitanje ) . Ako se ne snadješ, onda daj što više egzaktnih podataka, kako o djubrivu, tako i o sadnicama, pa možda iznadjemo i konkretniji odgovor...

Da malo uopštimo.

Na pakovanju nećeš naći nikakvo precizno uputstvo. Ukoliko se radi o NPK đubrivu dobićeš informaciju da se koristi 200 do 600 kg po hektaru, tj 2-6 kg/ar i to je ono što treba poštovati.

Svaka voćna vrsta ima različite potrebe za osnovnim biogenim elementima. U velikim zasadima je lako izvršiti analizu zemljišta i na osnovu poznatih podataka o količini elemenata koje biljka iznese u toku vegetacije izvršiti proračun potrebnih hraniva. Takođe je lakše izvršiti nabavku potrebnih đubriva kako bi se ispoštovala izračunata razmera.
Malim proizvođačima nažalost ostaje da pretpostave koje su potrebe, pa čak i ako ih izračunaju nemoguće je ukomponovati potrebnu razmeru.

Ono što je tebi važno da znaš je sledeće:
-azot (N) se lako kreće kroz zemljište tako da možeš i površinski da ga bacaš;
-fosfor(P) i kalijum(K) se skoro uopšte ne kreću kroz zemlj. tako da gde ih staviš tu će da budu dok ih biljka ne usvoji.
-habitus korena dosta liči na habitus (izgled) krune voćaka.Koren usvaja hranu dlačicama koje se nalaze do zone rasta.

Na osnovu ovog bih ti preporučio da iskopaš kanalić dubok bar 20-30cm oko ivica krune svake voćkice i u njega ubaciš šaku-dve đubriva.

Dalje đubrenje voćaka ćeš da vršiš na jesen NPK đubrivima, dok na proleće treba vršiti prihranjivanje azotnim đubrivom.

Da bih ti dalje olakšao ovaj posao preporučio bih ti da đubrenje vršiš sredinom međurednog rastojanja i rastojanja u redu ako to dozvoljava njihov raspored

Za ostalo podržavam savete Dusan-a

E pa ovako na dzaku je sve na ruskom tako da nemam pojma sta pise. Evo opis djubriva jednog nepoznanika svega ovoga tj. mene: U dzaku se nalaze bijele bobice velicine (krupne morske soli) i to je sve sto sam ja uocio. Usput Sta je NPK djubrivo ?

Najkraće, N(natrijum)P(fosfor)K(kalijum) djubrivo je Mineralno (veštačko) djubrivo čiji su glavni sastojci:

N natrium
P fosfor
K kalium

mešaju se u najrazličitijim odnosima( 15:15:15, 8:15:23, 8:16:24, 12:4:6... ) sa ili bez dodataka gvoždja i mikroelemenata, a koje se koristi, upravo zavisi od toga šta zemljištu nedostaje i šta izabranoj kulturi treba...

Pogledaj na vreći ima li kakve skraćenice (velikim slovima) ili nekog odnosa elemenata (u procentima)...

Google daje mnogo odgovora na upite, recimo: npk djubrivo, mineralno djubrivo...

http://www.google.com/search?q=npk+djubrivo&ie.....=firefox-a
http://www.zitomedia.rs/djubriva.htm - ostalo je na tebi...

@zarko123

To su tebi izgleda dali ureu. Na džaku treba da stoji ili reč UREA ili 46%.
Radi se o azotnom (N) đubrivu visoke koncentracije (46%azota) koje se koristi za prihranjivanje.
Njegova prednost je mala primena po hektaru zbog visoke koncentracije azota, a takođe i njegovo produženo delovanje. Azot se nalazi u obliku karbamida ili uree i da bi se oslobodio potrebno je dejstvo enzima ureaze koji luče zemljišne bakterije. Zato je njegova primena vezana samo za humusno bogatija zemljišta (>3% humusa) dok na peskovitim zemljištima nema efekta.
Primenu uree treba ograničiti na proleće zbog dugog vremena kojem je dostupno biljkama.

Mana ovog đubriva je njegova kisela reakcija tako da ga ne bi trebalo uptrebljavati na zemljištima niske pH.

Moj ti je savet da kad sledeći put kupuješ nešto o čemo nemaš pojma udaviš prodavca u apoteci da ti objasni sve što te zanima ili postavi pitanja ovde da ne bi kupovao više nego što ti treba

Ja ću narode da slikam džak i sliku lijepo okačim i onda će te mi vi reći šta i kako dalje. To ću uraditi za koji dan pošto mi je to u selu pa dok odem. Ali ako je to što sam ja kupio azot i ako se on stavlja po šaku-dvije na svaku voćku onda ću ja toga imati za narednih 30 godina. ( ma brzo će to proći, dani lete kao ludi)



na dzaku sam uspio samo identifikovati N 34,4% tako da sam ja izgleda kupio azotno sa tim procentom.

U svakom slučaju, ne preteruj sa đubrenjem. Jedne godine sam odokativnom metodom, domaćinski pobacala đubrivo ispod drage mi jabuke. Posledica: stvaranje nekakvih soli koje otežavaju uzimanje hranljivih materija iz zemlje, a takođe i minerala, posebno gvožđa, te se javila hloroza u vrlo zabrinjavajućem stadijumu! Pojavu hloroze sam neutralisala folijarnim unosom fvožđa- prskala sam jabuku i vuksalom. Sledeće godine se oporavila.

zarko123 ::na dzaku sam uspio samo identifikovati N 34,4% tako da sam ja izgleda kupio azotno sa tim procentom.

Malo sam zakasnio, ali da razjasnim.
Radi se o amonijum-nitratu koji se os KAN-a razlikuje po tome što ne sadrži kreč, pa zato i ima veći sadržaj azota