offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Leptiri su simbol duše i slobode.
Dva leptira simbolišu srodne duše.
Čaura simboliše sve ono skriveno što čini jedno biće, njegovu unutrašnju snagu i volju, a leptir koji se radja iz čaure je uskrsnuće i budjenje iz telesnosti. I lik Psihe je predstavljen u paru sa leptirom koji simboliše njen preporod, a na freskama Pompeje Psiha je prikazana u vidu krilate devojčice.
U kineskoj i japanskoj tradiciji leptir predstavlja dvoje zaljubljenih. Prema Feng Shui filosofiji leptiri simbolišu ustraptelu, nemirnu dušu koja ima snagu da slobodno leti blizu neba.
Simbol su nesputane srećne ljubavi, i zivota u slobodi.
Pronadješ ljude nalik na sebe i staneš tako i ne veruješ da ima neko kao ti isti,
baš isti na ovom drugačijem svetu. I ništa ne moraš da im kažeš. Sve se unapred zna i razume.
Mika Antic
Plavi leptir
Leptirić plavi leluja,
nosi ga vetra dah,
sedefni treptaj zasja,
zacakli, mine u mah.
Tako u problesku kratkom,
u mimoletni tren,
videh gde sreća mi mahnu,
zasja i minu ko sen.
H. Hese
Sa reči koje smo do večeras namerno
upotrebljavali naivno, ljušti se meka pozlata
ranog detinjstva kao boja sa olovnih
vojnika, kao staniol sa novogodišnjih šećerlema
i prah sa leptirovih krila.
Mika Antić
Nije dovoljno samo živeti! - reče leptir...
-Potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća!-
Hans Christian Andersen
-Zamislim da tražim raskoš cveta u beskraju noći
pa me misao odvodi na kraj pravca svetlosti
gde nalik leptiru, iznad mraka izvodim let i usavršavam
svoje putovanje prema snovima.-
Zal Kopp
Priča o leptiru
"Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čahuru. Leptir je sa lakoćom izašao. Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Međutim ništa se nije dogodilo. Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poletio. Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čaure da bude spreman da poleti. Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Kada bi nas Bog oslobodio svih prepreka, osakatio bi nas.
Nikad ne bi postali snažni koliko možemo biti. Nikad ne bi mogli leteti."Tražio sam Snagu ...I Bog mi je dao poteškoće koje su me osnažile. Tražio sam mudrost ... I Bog mi je dao probleme koje je trebalo rešiti ...Tražio sam bogatstvo ...I Bog mi je dao mozak i telo da mogu raditi.Tražio sam hrabrost ...I Bog mi je dao prepreke koje je trebalo savladati. Tražio sam ljubav ...I Bog mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći. Tražio sam usluge ...I Bog mi je dao prilike. Nisam dobio ništa od onog što sam tražio ... Al dobio sam sve što mi je trebalo. "
Dušo, trazi sebe u meni, ne trazi me nigde osim u sebi.
Teresa von Avila
....Kao bizarni momenat u svemiru san je nestao....Prazno je sad mesto kraj mene. Tog jutra sam ti vazduhom ispisala poljupce za zbogom. Iako nikad neću shvatiti zašto i uvek ću osećati deo krivice.
Naše igre su bile igre bez granica, oči su nam se nemo razumele, a osećanja bila jaka previše da bi stvorila svoju galaksiju.
Okrećem se kad idem ulicama okećem se i naidjem na zid kad god pomislim da ću sresti tebe. Još osećam posledjni jecaj srca. Dao si mi dovoljno ali premalo da bi ostao. Kako mozeš da ziviš tako, sam, i živ i mrtav unakrsno. Da li imaš na umu moju ljubav dok gubiš vreme krčeći ruševine prošlosti koje ti zamagljuju unutarnji vid.
Ti i Ja još živimo zajedno u nekoj paralelnoj dimennziji univerzuma i srca. Osećaš li...
Na trenutke sa tobom okean ljubavi bi me praplavio jer sam sa tobom jedino to bila Ja samo Ja, a onda bi me zatim razbio nemilosrdno o stene.
Osećala sam duboko to što si mi tiho pričao o sebi, nama..meni....poznavao si me.....iskreno i surovo...
Razumela sam sve tvoje bajke, trenutke, pustolovine i to što te uvek deli na dvoje.. upoznala sam u tebi ratnika, zver i kukavicu..
Na kraju si.. ipak sa svih strana postavio koplja da kad ti pridjem da to ne bude bezbolno...Ni sad ne znam zašto, da li je to bio strah od ljubavi..
...I dalje osećam krivicu...razlog zbog koga nismo zajedno nije bio i moj....
2001
Ljubavna pesma
Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut u kom'
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O pesmo slatka.
R. M. Rilke
....Plavo nebo iznad nas,
poput leptira tvoja voljena .....
U klopci hermetičkog kruga
Vreme je tog trenutka sklopilo svoje skazaljke. Taj verni čuvar večnosti i prilaznosti. Dve lične legende su ponovo oživele, iznenada sudarivši se i pretvorivši se u veliki prasak koji je uzdrmao vasionu svu. Počela je da se odmotava priča.... ispusuje istim usnama istim mislima istim onim jezikom od pra vekova...Šta reči o dva duha lutalica, o dva uma medju zvezdama o nevidljivim nitima koje postoje medju nama i kad nismo prisutni jedno drugom u životima, a točili su uporedo..Isti duh na različitim meridijanima sveta, iskrio je i pulsirao kao jedan i neodoljivo nas prizivao da se ponovo sretnemo..otvorila se ponovo klopka našeg hermetičkog kruga... zvezdana kapija naše unutarnje čulnosti.. Na trenutak ceo svemir sam osetila u sebi....opet si otišao.... zvezdana vrata nisi zatvorio za sobom...Ostala sam zatočena u našem hermetičkom krugu iščekujući...da se ponovo iznenada skazaljke večnosti i prolaznosti poklope..iščekujući da se ponovo tvoj svemir sudari sa mojim svemirom...
2003
.....Našao sam te...
Jednog svitanja;
Zaspalu medju leptirima
I kad sam te dodirnuo
Iz tebe je hiljadu proleća
zamirisalo odjednom....
Ne trudi se da uhvatiš leptira.
Ako želi da se igra s tobom,
sam će sleteti na tvoju ruku.
Tako je isto sa ljudima.
ne trči za njima,
ako te žele sami će doći.
Ivo Andrić
-Spavati sa leptirom-
Ko si ti....
Što u smiraj dana,
Kad zvezde otvore
svoja okna i
radoznalo gledaju,
iz svoje večnosti;
Ko si ti?
Što lepršavo dodješ mi u san,
i osetim tvoje svetlosti prah
pri sletanju.
To si Ti....
Ti, koji me nevidljivo opijaš
držiš nepomično....
...
Ti koji mi stavljaš
nevidljive okove,
Ti čije srce čujem samo
u grudima noći
koji dišeš uporedo sa zvezdama....
Ti .... svojim svetlucavim krilima
braniš me od tame..
i samo noću dolaziš da me vidiš...
Kad ću saznati za tajnu
leptira sa kojim sanjam
Kad ću pobediti njegovu
ranjivost?!
2000
Kroj
Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.
Mika Antić
Leptir
Od svih stvorenja sa krilima
Leptir najbrze nauči da leti;
Možda zato što zivi samo jedan dan,
Pa mu se I za taj jedan, život eto sveti.
Od svih stvorenja što voljeti znaju
Čovjek prvi nauči da pati;
Možda zato što zna da na kraju
Ništa neće uspjeti da se vrati.
I od svih onih što sanjati znaju
Sanjar prvi nauči da gubi;
Možda zato što zna da na kraju
Ljubav pravu samo u snu ljubi.
Duško Vujović
Ekspres za sever
mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas
tvoje ruke bele kao samoca
tvoja bedra sa ukusom platna i voca
tvoj malo sustavi glas
sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,
nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,
i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,
putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,
da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice
da malo nemam plan
da imitiram klavijature,
liftove
i okean
da zaboravim ruku na tvom struku
i lice uz tvoje lice
Mika Antić
Poslednja bajka
Usunjam se u tvoj jastuk
kao tisina perja,
kao trsave siske veceri
mirisave od lisca,
od mesecine na pescanim obalama,
od uvele svezine oktobra,
- bas tako se usunjam
i slusam,
slusam sta sanjas.
Nikome necu kazati.
Ali hocu da znas:
cuo sam,
cuo sam sve sto sanjas,
jer drugo nista i ne znam
samo se u snove razumem,
kao sto se kauboji razumeju u laso,
kao sto se tvoj tata razume u politiku,
kao sto se najveći fudbaler razume
u svoju veliku utakmicu,
- tako se i ja samo u snove razumem.
U snove zbog kojih, kad se probudimo,
gledamo nekud visoko,
visoko,
i rastemo,
rastemo,
produzujemo se kroz rukave i nogavice,
rastemo,
produzujemo se kroz oci i srce
kao putevi,
kao pruge,
kao nevidljive sare pticjeg leta,
daleko,
daleko,
bez Aladinovih lampi,
bez cizama od sedam milja,
osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.
Usunjam se u tvoj jastuk
da ne znas,
usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
pokrivam te celu noc,
a pre no sto se probudis
ostavim ti na rukama toplim od sna,
na trepavicama i rumenim obrazima
mali smotuljak jutra,
jer drugo nista i ne znam,
samo se u jutro razumem
i raznosim ga kao mlekarice mleko,
kao pekari kifle,
kao postari pisma
velikom belom kocijom
koja necu da ti kazem kako se zove,
ali sama ces se setiti.
Mika Antić
"Ja sam magla...Moj udes je u tome što ova magla, moja stvarnost, želi susret sa drugom maglom u svemiru.
Želi da čuje nekog ko će reči: -Nisi sam. Nas je dvoje. Ja znam ko si ti.-
...Ima li na svetu nekoga ko može i hoće da mi kaže: -Ja sam ona druga magla. dodji da prekrijemo brda i doline. Dodji da hodamo izmedju drveća i iznad njih! Dodji da prekrijemo visoke litice i da udjemo u srca ovoga sveta i njegove ćelije! Dodji da obidjemo daleka nepristupačna i neznana mesta!"
(H.Dž.)
|
