|
Poslao: 16 Sep 2011 00:32
|
offline
- Panonsky
- Verni jaran gazda Pece
- ... i pozdravite Vašu mamu...
- Mi smo sve podigli u ovom gradu.
- Pridružio: 20 Mar 2006
- Poruke: 3896
|
- 33Ovo se svidja korisnicima: NoOneEver Dreams, Shonewizard, zoranzota, Einmana, Srki94, Peca, saten, posebna, Ričard, NeZnamPojma, MilenaNS, SlobaBgd, kindergirl, Immortal^^, Brano, tetka_danuska, mcrule, Sorelag, Ketika, rapha, NIx Car, svestenik, magna86, Mila_90, nevena nevene, cika_cajko, aronija, zola92, benne, E.L.I.T.E., blessing, Bane san, Cipelica~
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Ne znam koliko vas je nekad bilo na njivi da ore? Ja sam to jedva čekao. Još kao mali sam jedva čekao klanje svinja zimi, to je bio doživljaj! Ceo komšiluk se radovao čvarcima! Uveče jedva čekaš da dođe jutro i ujutru te u pet probude, ali nema veze, radost!
E tako i sa oranjem, samo sam bio malo stariji i brčići krenuli da klijaju. Deda i ja, u pohodu da izbrazdamo crnicu. Baba nam je skuvala belu kafu ujutru, u ceger napakovala komad slanine, kulena i nekoliko glavica luka, kao i flašu soka za mene, nekoliko ladnih piva umotala u novine da se ne ugreju i 5 litarski kanister ladne vode. To smo zakačili na vrata u traktor i putovali...
Prvu pauzu smo napravili kod prodavnice i tamo smo stukli svako po onaj mali Vinjak od deci, okrepili se i nastavili put. Put, kao i svaki letnji put, nam je prodrndao bubrege pošteno, ali onda akcija... Izlazak sunca, oreš s dedom u kabini, on priča kako je kupovao kaiševe za kosilicu za seno u Kisačkoj ulici, pa je prolazio pored Piroš Čižme, pa jeo 20 ćevapa I stuko 4 pelinkovca uz flašicu Coca-Cole... I od te priče ogladnesmo, pa sam ja naložio malu vatricu od šipražja dok on obrne još krug-dva, pa da doručkujemo. Slaninicu i kulen smo malko pripekli, onako da pusti mast, pa to u lebac, a deda je svakome glavicu luka raseko na 4 njegovim džepnim nožićem (al ne do kraja, nego samo zaseko), posolio unutra i čvrsto pesnicom stiso da lukac pusti sok i upije so. Onda smo slistili tu slaninu i pojeli onaj luk ko jabuku uz to. I popili pivo. Nakon dva kruga oranja smo opet bili žedni... I tako smo bili žedni dok je bilo piva... Srećom, već smo bili i pri kraju, pa smo se zaputili na ručak kući. Druženje je bilo fantastično, ja sam saznao kako se kupaju konji i krave, koliko je servisa prešao ferguson, da se nekad voda mogla piti iz kanala i niz drugih korisnih stvari koje mi ne bi pale na pamet da pitam. A on se obradovao što sam mobilnim snimao broj obrtaja u traktoru i kako je pravu brazdu izvuko. Da se pohvali babi, mada ona baš i ne vidi tako sitno...
Bilo kako bilo, u povratku kući je deda častio u lokalnoj kafani... Tamo som stukli dva dupla vinjaka sa Coca-Colom... Onako prašnjavi, da celo selo vidi da je neko vredan, da se radi. Žalili se konobaru na račun, jer deda voli da se cenka. I otišli kod babe na ručak.
Tamo nas je dočekao lavor vode na dvorištu, na stolici, a preko naslona zakačen peškir I domaći sapun pored. Sve po propisu, supa je već mirisala, te smo požurili sa ribanjem ispod pazuha i nogu, jerbo kod babe ne sme s prljavim nogama na tepih!!! Jednom sam tu grešku napravio, a izgleda i deda, tako da smo ribali 100 na sat!
Sve u svemu, ovaj Blog bih posvetio mom dedi. Živ je fala bogu, više ne vozi traktor od kad je napravio saobraćajni prekršaj i sjebo nekog stojadina, tetka mu pocepala vozačku, a i ne može baš na noge... Ali što volem da popijem pivo sa njime. Nekom drugom prilikom ću vam napisati njegove doživljaje iz detinjstva, pošto ih znam napamet! Deda je zakon! 
P.S.: Onu flašu soka smo vratili babi.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2011 16:39
|
|
ih meni je najvise zao sto ne zivim na selu
skoro otac od mog druga pekao rakiju pa pozvao mog oca i mene , pa dosao jedan iz tatinog kraja , pa moj drug, nas 6,7 bilo, uzivancija..
price od pre i posle rata , dozivljaji , neki malo doterani , neki ne , manje-vise istiniti , omamljujuci miris i pucketanje vatre ... nema toga u gradu , nema ni oranja :/
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2011 16:53
|
|
eh nazalost nisam je probala :/ ostali smo kratko jer su hitno zvali moja baba morala u bolnicu al mi je nznm ,olaksalo dane i povratilo stare uspomene
Bosna, tacnije Republika Srpska, Omarska
ja mala , sedim tati u krilo , moj pokojni stric do mene , a do njega 10ak osoba sede i pricaju stare price , ja slusam , zanesena bitkama ispod Kozare , zamisljajuci silne mitraljeze,puske , ranjene vojnike, prelepe medicinske sestre koje ih previjaju , zatim punokrvni,divlji konji i na njima ljude oko mene kako jure niz livade , zatim neka pijana glupost tamo nekog .. gledam u moju majku malo dalje , okruzena zenama , prica, smeje se, malo dalje neka deca , sve moji vrsnjaci uglavnom , zovu me da se igram sa njima , nismo se dugo videli , ja odem , igramo fudbal , onda svako od nas ode do svog roditelja , umorni i iscrpljeni ali ipak srecni
i na kraju neko rece mom ocu : '' Ajde da zapevamo , ne dolazite nam bas cesto , da zapevamo u Dusanovu cast (moj pokojni deda) bas kako je to on nekad radio''
i onda pesma , razleze se poljima , dolinama, imam osecaj kao da eho cak sa Kozare dopire. Ujednacen , grub ali ipak prijatan glas na oko neiskusnih ali ipak umesnih pevaca svih generacija koji sede na zidicu , ljuljajuci se levo-desno u ritmu melodije i starih pesama koje pevaju , zatim flasa koja puca ( ja je razbijam o obliznji stub) i necije ijuju uzvikivanje , stara lampa ispred kuce koja treperi ...
secanja naviru ://
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Sep 2011 23:44
|
|
Vid sad mene,rećićete svašta šta tetka radi na oranju.  Nisam išla bila mala moje dve bake same radile zemlju,ranom zorom išle prvo da okopaju svoj vinograd pa onda tuđi da zarade novac treba da se plati porez,a njh dve same.Imale su volove i zaprežna kola.Eh jedna je volela samo da radi na njivi da nebi morala da kuva ručak,a druga mlađa je pravila božanstven ručak,i bundevaru,još mnogo toga.
Htela sam da kažem da se sećam vremena u sezoni kada se kupi pokošeno seno.E to je moralo da se ustane rano,pa opet na volovska kola njiva bila daleko,taj deo se zvao lepinje. ,nikada nisam saznala, zašto a posle kada sam odrasla nisam pitala majkicu.
Pa da ,nosio se baren krompir ,slaninica domaća,čuvana samo za odlazak na njivu,uvek se našla neka salata,a o luku da nepričam.I samo voda.Ondak,doručak sunce je već izašlo i treba ići kući da se seno istovari.Onako umacuranaod sena uz doručak ,i na putu ka kući zaspala sam.
Ima još sećanja iz detinjstva jer sam ceo svoj život sve do udaje provela sa staricama.
@Panonski zašto nisi više panonija
|
|
|
Poslao: 25 Sep 2011 20:17
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: Panonsky, SlobaBgd, NeZnamPojma, mcrule, Sorelag, Ričard, tetka_danuska, Neprimetna, BlekMen, yamato, Bane san
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Панонски молићу лепо смем нешто да кажем : Нисам орао али сам шпартао и водио кобилу Зверку , да негази кукуруз , чак ми је једном стала на десну ногу . Али знам, причу о патку који је орао због којег се мој деда оженио из Мошороина . Биће то 1929 године пође мој деда са другарима по Васкрсу на први пролетњи вашар у Мошорон да пазари коње . Кад тамо једна мама са лепом ћерком продаје патка е сад како ће он да дође до те девојке никако већ да купи тог патка па да се упознаду . Купи он тог патка . Ал то није био обичан патак већ ПАТАК знаш какав кад су га везли на две штранге за задње шараге од дугачки волујски кола она на којима се са помоћницама и чатловима носило сено и слама знаш оно кад се садене воз па веже пајванима на дрвене куке .А ПАТАК да ишчупа срчаницу све диже увис са левче обе лотре а они који су ишли са дедом у колима све одскачу на јармацу и одупиру се ногами о пшредње шараге па полегали на патос и држе се за потегу да не испадну у чапаш.Кад су дошли у Ђурђево стану у центар да се одморе а да патак неби разњацко кола вежу га за наковањ јер је ковачница одмах поред црквеног бирцуза а поред цркве .Таман је одзвонило достојно и парох завршавао литургију а снајке закувавале супу и запржавале ринфлајш од бубаца и џигерице са пилећим белим месом , они уђоше у бирцуз да попију алдумаш по шприцер па на супу а после да уреде патка .Но да видиш невоље кад су они изишли из бирцуза кад тамо ни патка а ни наковања . Но у свакој несрећи има и среће , срећа њиова што је био патак везан за наковањ па су га тако и нашли по трагу .А он бећар један правац Мошорин преко Мутњаче ( једно језерце где је паша између Мошорина Шајкаша и Ђурђева па се фуртом свађаду чијаје и ко ће тамо да напаса марву и ко ће да пеца лињаке) а патак се још са наковањом окупао како се брчкао дватри сома ошамутио наковањем нека чак богами и побио и правац кући . Нашли су га тако што је са наковањем узорао бразду до колена од Ђурђева до Мошорина . И тако се мој деда оженио . Ко вровао ко не беше му .
П . С . У Ковиљу постоји клуб лажова ал нисам оданде.
|
|
|
|
