|
Poslao: 14 Apr 2011 22:20
|
|
Seren Kjerkegor - Dnevnik zavodnika, odlomak
Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2011 20:04
|
|
Branislav Crnčević - Kad bi meni dali
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
|
|
|
Poslao: 15 Apr 2011 20:33
|
|
O VAŽNOSTI PROMJENE
Učestala je zabluda, pogreška u mišljenju, kako promjenom vanjskog svijeta vi postajete drukčiji. No, ako promijenite stvari ili ljude oko sebe, vi se zapravo ne mijenjate. Samo svi oko vas moraju “paziti” kako će se ponašati u vašoj blizini. Ako dobijete novi posao ili novog bračnog partnera ili novi dom, ili novog duhovnog učitelja ili neku novu duhovnost, to vas ne mijenja.
To vam je kao da si umislite da ćete promjenom olovke promijeniti rukopis. Ili da ćete uticati na svoj način razmišljanja, promjenite li šešir. Takve spoljašnje promjene ne mijenjaju stvarnost, a vi provodite toliko vremena i trošite toliko energije u nastojanju da svijet oko sebe prilagodite svojim željama i ukusima.
Ponekad u tome i uspijete – na pet minuta – ali čak i tada ste pomalo nervozni jer ste svjesni da se sve neprestano kreće, život se stalno mijenja. Prema tome, želite li ustinu živjeti, ne smijete imati trajan oslonac.
Ne smijete imati mjesto na koje ćete uvijek moći nasloniti glavu. Morate se kretati s promjenama. Kao što je veliki Konfučije rekao: “Onaj koji želi biti stalan u sreći, mora se neprestano mijenjati.” Protok. No, mi se stalno osvrćemo unatrag, zar ne? Vežemo se za stvari i događaje iz prošlosti te one koje nam se upravo događaju. “Kada uzmete plug i krenete orati, ne možete se osvrtati unatrag.”
Želite li uživati u muzici? Želite li uživati u zvucima simfonije? Nemojte se onda stalno držati za nekoliko akorda. Pustite ih neka teku. Cjelokupan užitak u zvucima simfonije zapravo je u vašoj spremnosti da pustite notama da se izmjenjuju – vi samo pratite njihov tok. Ako bi vam se posebno svidio neki ton, mogli biste viknuti orkestru da iznova i iznova svira vaš omiljeni ton, no to zasigurno više ne bi bila simfonija.
Jesu li vam poznate priče o starom Nasrudinu?
On je legendarni junak kojega jednako prisvajaju Grci, Turci i Perzijci. Nasrudin je običavao naučavati pričajući duhovite priče, a glavni “ridikul” svih njegovih priča bio je on sam.
Jednoga dana lupao je po gitari svirajući samo jedan ton. Nakon nekog vremena oko njega se skupila masa ljudi (svirao je na tržnici) i čovjek koji je sjedio u blizini reče:
“Sviđa mi se ta nota koju sviraš, ali zašto je malo ne promijeniš, kao što to čine drugi muzičari?”
“Sve su to samo budale,” odgovori mu Nasrudin, “oni samo traže pravu notu. Ja sam je već našao!”
Antoni de Melo – Buđenje svijesti
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2011 13:20
|
|
Kad bih bio siguran da me neće čuti i odmah poslušati ona gomila prosječnih i nedarovitih ljudi koji su i inače uvijek spremni da sebe i sve svoje uzdižu i precjenjuju, ja bih mladim i darovitim našim ljudima dao jedan savjet.
Radite, rekao bih im, svoj posao ne gledajući ni lijevo ni desno, ni iza sebe ni preda se, ali svoj cilj postavljajte visoko, i tražite malo od svijeta oko sebe (što manje to bolje!), ali mnogo od sebe i svoga djela. Uvjeren sam da je većina od nas od početka udarila sebi suviše malen i suviše blizu cilj, i da je više i bolje mogla od onoga što je željela da uradi i postigne. Želite mnogo, težite smjelo i daleko i visoko, jer visoki ciljevi otkrivaju i umnogostručavaju snage u nama. Težite smjelo ka savršenstvu velikih djela, a radite predano i strpljivo na ograničenim i mučnim pojedinostima bez sjajnog vidika, jeftinog samozadovoljstva i tašte veličine. Ciljevima svojim živite, a trošite se neštedimice na sivim i nevidljivim poslovima svakog dana i sata. Često pomišljajte da je život jači i svijet bogatiji nego što mi to u svakom pojedinom trenutku možemo da sagledamo, i ne gubite iz vida da u svakom od nas ima nepoznatih mogućnosti, da u hodu stičemo snage. Htjeti daleko i željeti mnogo, kad je riječ o postavljanju nesebičnih ciljeva, nije grijeh, nije opasno. Pogrešno je i opasno udariti sebi suviše blisku metu, jer to znači iznevjeriti i sebe i druge, ostati dužan životu. Budite nepovjerljivi i stvarni, strogi prema sebi pri izvođenju svake pojedinosti, skromni pri njihovoj ocjeni, ali kod postavljanja ciljeva budite hrabri i velikodušni, mislite smjelo i gledajte daleko.
Andrić
|
|
|
Poslao: 17 Apr 2011 22:13
|
|
МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ, Б. Ћопић
Било ми је дванаест година,
први пут сам сишао до града из мог села,
тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада.
...Ех, дјечачке успомене глупе!
Мала моја из Босанске Крупе!
Јеси ли ме спазила ил' ниси,
збуњенога сеоскога ђака,
свјетлокосог и очију плавих,
у оклопу нових опанака,
како зија у излоге скупе?
Мала моја из Босанске Крупе!
Наишла си као лак облачак,
твој ме поглед за трен обезнани,
заборавих име и очинство,
како ми се зову укућани.
Изневјерих попут сабље тупе.
Мала моја из Босанске Крупе!
Текли тако гимназијски дани,
успомена на те не оцвала,
модра Уна у прољетње ноћи
твоје ми је име шапутала.
Лебдјела си испред ђачке клупе,
мала моја из Босанске Крупе!
Брзо мину наше ђаковање,
лаган лептир са крилима златним,
ипак тебе у срцу сачувах
кроз све буре у данима ратним.
Та сјећања могу л' да се купе,
мала моја из Босанске Крупе!
Сад је касно, већ ми коса сиједи,
гледам Уну, ћути као нијема,
залуд лутам улицама знаним,
све је пусто, тебе више нема.
Еј, године, немјерљиве, скупе!
Збогом, мала, из Босанске Крупе!
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2011 15:56
|
|
Šta je život?
“Život je prilika – iskusi je
Život je ljepota – divi joj se
Život je san – ostvari ga
Život je izazov – suoči se s njim
Život je zadatak – izvršavaj ga
Život je igra – igraj se
Život je dragocjen – njeguj ga
Život je bogatstvo – čuvaj ga
Život je ljubav – uživaj u njoj
Život je tajna – pronikni je
Život je obećanje – ispuni ga
Život je tuga - prebrodi je
Život je himna – pjevaj je
Život je borba – prihvati je
Život je tragedija – uhvati se s njom u koštac
Život je avantura – usudi se
Život je sreća – zasluži je
Život je život – brani ga”
Majka Tereza
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2011 13:34
|
|
Odlomci iz priče "Plesna haljina žutog maslačka" - Sunčana Škrinjarić
Svake godine cvijeće priređuje svoj veliki, raskošni ples do zore. Tada zvijezde sjaje jače nego obično, a mali lampioni – krijesnice pale svoje svjetiljke po grmovima.
Čitavu godinu cvijeće se priprema za taj ples. Kroje se šarene haljine, nježni ukrasi i čudnovate kape, leptiri donose na svojim leđima uzorke iz dalekih krajeva.
Vi poznajete, sigurno, sve to cvijeće; visibabe i ljubičice brali ste u šumama, ruže se kupuju kao dar za rođendan, jorgovani su možda mirisali u vašim staklenim vazama.
Ali postoji cvijet koji se ne prodaje po trgovinama, ne bere na proljetnim šumskim šetnjama, on ne miriše lijepo, a vrtlari ga ne vole.
Ljudi gaze po njemu i govore: To je maslačak, obični dosadni drač.
Krojile su se haljine za veliku plesnu svečanost, svaki cvijetak bio je radostan, sunce je sjalo, nebo je bilo modro i ravno kao velika staklena ploča. A u seoskom jarku plakao je bijelim suzama maslačak u svojoj ružnoj izgaženoj suknji u kojoj nikako nije mogao poći na ples.
Nitko nije znao pomoći malom maslačku koji je isplakao suze i na kraju zaspao od tuge.
Stari pauk pogleda maslačkov cvijet i reče samome sebi: “ Istkat ću mu haljinu nježnu i prozračnu poput najfinije paučine, providnu i laganu od najdivnije pređe, kakvu nema niti jedan cvijetak. Učinit ću nekome radost i bit će mi lakše umrijeti, jer teško je ostaviti svijet kad saznaš da te nitko nije volio.”
I stari se pauk dade na posao. Radio je neumorno čitavu noć, a ujutro je haljina bila gotova. I on je pokloni malom maslačku koji je od čuda i prevelike sreće rasklopio svoje žute cvjetove.
I maslačak odjene haljinu nježnu poput daha, izatkanu tajnom vještinom starog pauka koji umre od sreće i ponosa, jer cvjetak je bio prekrasan, i svatko mu se morao diviti.
I u svojoj prozračnoj, paučinastoj haljinici maslačak ode na ples. Svi su se divili njegovoj haljini, najljepšoj i najčudesnijoj u koju je stari pauk utkao svu ljubav svog oporog srca koja je bila skrivena na dnu.
Sutradan bilo je sve isto kao i obično, a maslačak je još sanjao o velikoj sreći protekle večeri. Neki nestašni dječak puhnuo je u njegovu prozračnu plesnu haljinicu i ona se raspršila daleko po putevima.
|
|
|
Poslao: 27 Apr 2011 20:36
|
|
Momčilo Nastasijević - Trag
Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.
buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.
I trag putanjama tvoj,
pa me pali.
A čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?
Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.
Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.
Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?
|
|
|
Poslao: 27 Apr 2011 23:01
|
|
KAKO ZNATE DA STE SRELI SVOG ŽIVOTNOG SAPUTNIKA?
Tražite ljubavnu vezu koja vremenom postaje sve bolja, sa sve većim divljenjem, sa povjerenjem koje izrasta iz oluja.
Sa ovim čovjekom sam uvidjela da je moguće da dostignem intezivnu intimnost i radost. Mislila sam ranije da su to samo moje posebne potrebe, moja lična obilježja životnog druga. Sada mislim da možemo biti svačiji, ali da se bojimo da ih nećemo pronaći i onda pokušavamo da se zadovoljimo sa manjim.
Kako bi se usudili da zahtijevamo intimnost i radost, ako je najbolje što možemo pronaći mlaki ljubavnik i blaga sreća.
A ipak u srcu znamo da će mlako preći u hladno, blaga sreće će se pretvoriti u bezimenu tugu, gunđava pitanja: Da li je ovo ljubav moga života? Da li je to sve? Da li sam zato ovde?
U srcu znamo da mora postojati nešto više i čeznemo za onim što nikada nismo otkrili. Toliko često polovina jednog para želi da se uzdigne, a druga polovina je vuče nadolje.
Jedno ide naprijed, a drugo se trudi da za svakih dva koraka naprijed, mora da se vrati tri koraka unazad.
Bolje upoznati samo sreću, mislila sam, voljeti moje prijatelje i moju mačku, bolje čekati na životnog druga koji nikad ne dolazi, no napraviti tako tup kompromis.
Životni drug je neko čije brave odgovaraju svim našim ključevima, a ključevi odgovaraju svim našim bravama. Kad se osjećamo dovoljno bezbjednim da otvorimo brave, naše najiskrenije ja izlazi i onda možemo biti potpuno i iskreno ono što smo.
Možemo biti zaista onakvi kakvi jesmo, a da se ne pretvaramo.
Bez obzira na sve, što može oko nas da se poremeti, sa tom jednom osobom smo sigurni u našem vlastitom raju. Naš životni drug je neko ko dijeli sa nama najdublje čežnje, naš smisao, naša uvjerenja.
Naš životni drug je neko ko život donosi u život.
Ali na kraju krajeva i nije važno da li se slažemo ili ne, ili ko je u pravu. Ono što je zaista važno jeste šta se dešava između nas dvoje i da li se stalno mijenjamo, razvijamo i volimo jedno drugo sve više i više!
Jedino što je važno, na kraju našeg boravka na zemlji jeste, koliko smo dobro znali da volimo, kakav je bio kvalitet naše ljubavi!
Ričard Bah – Most preko Vječnosti
|
|
|
Poslao: 28 Apr 2011 20:37
|
|
Emil Kue - Autosugestija
Autosugestija je oruđe koje dobijamo rođenjem. Ta snaga je ogromna i neizmerljiva. Prema prilikama ona može da prouzrokuje najbolje ali i najgore posledice. Treba da je upozna svako od nas, jer kada čovek nauči da je primenjuje, da upravlja sobom, on onda ima mogućnost da svesno izazove povoljne reakcije.
Začetnik ideje o primeni svesne autosugestije u lečenju i vaspitanju je Emil Kue, francuski apotekar. Osnovna ideja u njegovom radu je : " Ne pokreće nas volja, već uobraženje." i na njoj se upravo i zasniva teorija o autosugestiji. Saznanje o ogromnoj unutrašnjoj snazi koju poseduje ljudsko biće , a koju treba samo pravilno usmeriti da bi se u potpunosti ovladalo sobom, čini ovu ideju aktulenom i danas. Iako je nauka u međuvremenu mnogo napredovala, a savremena medicina postigla zapažene rezultate, ljude u svakodnevnom životu i dalje prate neki stari problemi. Najučestalije su zdravstvene tegobe, pušenje, alkoholizam, droga, problemi vezani za podizanje i vaspitanje dece...upravo zbog toga danas se u mnogim zemljama primenjuje lečenje pomoću svesne autosugestije najčešće pod nazorom lekara. Postignuti su uspešni rezultati i u slučajevima gde uobičajeni načini lečenja nisu pomogli. Odavde proizilazi zaljučak da je autosugestija, samo ako se pravilno primenjuje, univerzalni metod lečenja bolesti ali i ne samo to. Ona pripada domenu duhovnog ispitivanja i usavršavanja, pa je njena primena aktuelna u savremenom a biće i u budućem društvu. Istovremeno može biti lek za otklanjanje fizičkih tegoba i psihičkih opterećenja, tako da se autosugestijom može izgraditi ličnost koja će biti u stanju da savlada svaku životnu prepreku i sposobna da svakodnevni život učini pirjatnijim.
U nama, postoje dva bića, potpuno odvojena jedno od drugog. Oba ova bića su razumna ali dok je jedno svesno, drugo je nesvesno. To je razlog što postojanje nesvesnog u nama najčešće ostaje neprimećeno. Ako uporedimo svesno i nesvesno, utvrdićemo da svest često ima loše pamćenje, dok je kod nesvesnog pamćenje nepogrešivo, pa beleži i naizgled beznačajne događaje iz našeg života. To nesvesno biće lako prima sugestiju. Njega nazivamo uobraženje. Ono upravlja svim našim postupcima čak i protiv naše volje i ima ogromnu snagu tako da volja uvek uzmiče pred njim. Treba da naučimo da upravljamo svojim uobraženjem i to možemo postići autosugestijom.
Autosugestija je čin pomoću koga sami sebe ubeđujemo, odnosno sami sebi namećemo neku misao. Principi ovog metoda su jednostavni: - U jednom trenutku se može misliti samo na jednu stvar. - Svaka zamisao , ako se naš duh jedino njome bavi, postaje "istina" i teži da se pretvori u stvarnost.
Formula ovog metoda je takođe jednostavna i glasi " Svakoga dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ona se izgovara poluglasno i staloženo, zatvorenih očiju, ujutru i uveče, u položaju kada se miruje, bar dvadeset puta.
Čovek ima u sebi neograničenu moć : nesvesno biće. Ako njime ume da se koristo, on može da deluje na materiju. Uobraženje se može uporediti sa konjem bez uzda. Ako konj vuče kola u kojima se nalazite, on može učiniti nešto nepredviđeno i ubiti vas. Zauzdajte ga kako treba, vodite ga sigurnom rukom, i on će ići kuda vi hoćete. Tako je i sa vašim uobraženjem. Misli i pravila Emila Kuea:
- Mi smo ono što od sebe načinimo, a ne ono što je od nas načinila sudbina. Zato ne optužujte sudbinu, već sebe!
- Postarajte se da gospodarite sobom.
- Izbegavajte da se ljutite, jer time trošite energiju.
- Budite mirni, ljubazni, prijateljski raspoloženi, sigurni u sebe.
- Budite strpljivi i istrajni.
- Budite altruista, jer nesebičan čovek i ne tražeći nađe ono što egoista ne nalazi i kada traži. Što više dobra činite drugima, tim više dobra činite sebi.
- Popustite po potrebi. Kada dve osobe žive zajedno, naizgled međusobno popuštanje, uvek je zasluga jedne osobe.
- Kontrolišite svoj karakter.
- Naučite da govorite lepo, jasno, određeno, mirno. Govorite malo ali razumljivo.
- Ne raspravljajte nikad o stvarima koje ne razumete, inače ćete reći sve same gluposti.
- Budite optimista čak i onda kada izgleda da se situacija tome protivi.
- Verujte i u iluzije. Iluzija je i kada verujete da više nema iluzije.
- Uvek pojednostavljujte stvari, nikad ih ne komplikujte,
- Ne dozvolite da vam bude dosadno, potrudite se da imate mnogo ideja, pa kad vas zamori jedna od njih, zanimajte se drugom.
- Znajte da nas starima ne čine godine, već naše verovanje da smo stari.
- Ne bojte se bolesti. Strah od bolesti stvoriće bolest. Ne gubite vreme u ispitivanju bolesti koje bista mogli imati, jer ako ih stvarno nemate, vi ćete ih tako sami stvoriti.
- Borite se protiv zla. Uzrok zla je najčešće van vašeg domašaja, ali njegova posledica nije. Pa zato nju i otklanjajte.
- Uvek kažite: "ja hoću", "ja mogu", "lako je", "stići ću" jer svako ko polazi u život sa ovakvim idejama, zaista lako može sve što hoće i stiže.
- Verujte u sebe. Onaj ko sumnja u sebe, nikad ni u čemu ne uspeva.
- Verujte u autosugestiju. Sugestija drugih nikada ne može biti jača od sopstvene.
- Autosugestija je instrument kojim treba da naučimo da se služimo kao što činimo sa svakim oruđem. I najbolje oruđe u neveštim rukama daje slabe rezultate. Ukoliko te iste ruke postanu vešte, istim oruđem postićiće se dobri rezultati.
- Svesna autosugestija, primenjivana s poverenjem i dubokom verom u sebe, jača je od bilo čega drugog, pa daje i najbolje rezultate.
- Verujte u ono što želite, pa će to i doći.
- Čovek je ono što misli da jeste. Zato o sebi mislite uvek sve najlepše. I zagospodarićete sobom!
|
|
