|
Poslao: 31 Jul 2008 15:16
|
|
Kakve lepe kućice, još samo da doleti neka ptičica! 
Čitajući nešto iz moje struke, naiđoh usput na ime Edit Varton. Pošto mi ova dama baš i nije poznata, morala sam da obavim malu pretragu i sad ću da podelim rezultate sa vama, malobrojnim ali vernim čitaocima ovog bloga.
Dakle, Edit Varton (1862-1937) je bila bogata Amerikanka, Njujorčanka iz visoke klase, koja se bavila pisanjem, i to toliko dobro i uspešno da je 1921. godine dobila Pulicerovu nagradu za roman "Doba nevinosti", po kojem će Martin Skorseze 1993. snimiti istoimeni film (u kojem igraju Danijel Dej Luis, Mišel Fajfer i Vinona Rajder).
Pored toga što je pisala i objavljivala kratke priče i romane, i družila se sa Henrijem Džejmsom koji joj je bio prijatelj i književni uzor, ova dama se bavila još i pejzažnom arhitekturom i dizajnom enterijera. Kupovala je sebi kuće u SAD i Evropi, i preuređivala ih u skladu sa svojim estetskim merilima i potrebama.
Veći deo života provela je u Francuskoj, gde je u svom pariskom stanu oformila neku vrstu književnog salona čiji su posetioci bili Teodor Ruzvelt, Skot Ficdžerald i dr. javne ličnosti iz sveta politike, nauke, kulture i umetnosti. Bila je, navodno po sopstvenim rečima, vatrena pobornica francuskog imperijalizma, pa je posle Prvog svetskog rata boravila i u Magrebu, tačnije u francuskom Maroku, kao gošća guvernera generala Lioteja. I o tome je napisala jednu knjigu, putopis In Morocco.
Njena rukopisna zaostavština, između ostalog, obuhvata privatnu prepisku sa Džozefom Konradom, Radjardom Kiplingom, H. Džejmsom, Lujem Pasterom i dr.
http://www.geocities.com/EnchantedForest/6741/Gallery.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Edith_Wharton
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2008 22:46
|
|
Opasan igrac je bila ta Edit Varton.Arhitektura ,dizajn i pisanje,filmovi po njenim delima i na sve to velika svetska imena koja su prosla kroz njen zivot..Slike su fenomenalne.Rado bih se preselio u onaj njen vrt sa slike... 
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2008 23:00
|
|
Sad ću da začatujem temu, ali moram da dodam. Ta njena nekadašnja kuća, zvana Mount u Masačusetsu je prodata za nekih 8 miliona dolara i renovirana. Malo mi je teško da shvatim ko je novi vlasnik, da li neka radio kompanija, odnosno radio kuća koja ima svoj muzej. A sad više ne mogu da pronađem tu web stranu na kojoj sam danas čitala o prodaji i novom vlasniku 
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www......l%26sa%3DN
|
|
|
Poslao: 01 Avg 2008 22:16
|
|
Da da, stvarno behu takve kruške, ima i kupina ,kruške se pojele akupine se sada beru i jedu,baš ovakve su.Onda nekoliko stabala jabuka a one se beru u jesen,ranu pa sada već i grožđe šara,moraću vas jednom uz dogovor dovesti kod mene,na ceo dan.Sad samo nemojte da kažete da sam šumi še,kako kaže moja unuka.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2008 18:07
|
|
Još malo o simbolici cveća
Citat:Osobi koju volite darujte crvenu ružu koja je simbol večne i strasne ljubavi.
Crvene ruže se poklanjaju i kao znak zadovoljstva i zahvalnosti na učinjenoj usluzi ili dobro urađenom poslu.
Bela ruža šalje poruku iskrenosti, tajanstvenosti, duhovitosti i spokoja.
Žuta ruža onome ko je prima donosi pregršt energije i radosti, dok u ljubavi simbolizuje ljubomoru.
Kombinacije crvenih i belih ruža preneće poruku jedinstva u ljubavi.
Blago ružičaste ruže znače prijateljstvo, odanost, nežnost i obožavanje.
Plave ruže obično nisu omiljene jer su najčesće veštački obojene, pa možda i zato simbolizuju nemoguće.
Crna, tačnije tamnoljubičasta ruža ukazuje na ekscentričnost, želju za izdvajanjem i ostavlja pomalo morbidan utisak naročito kada ih je više u buketu.
Ruža bez trnja znači ljubav na prvi pogled.
Poklonite li crvenu ružu muškarcu, a obično je to jedna sa dugom stabiljkom, poklonili ste mu svoju odanost.
Citat:Suncokret (Helianthus annuus)
Snažan cvet velikog cvata u obliku sunca. U Kini se suncokret smatra hranom besmrtnosti. Grčki mit kaže da je nastao od morske nimfe Klitije koja je pobegla u pustinju nakon što je napustio bog sunca Apolon kojem je bila draža Kitijina sestra. Bez jela i pića sve do svoje smrti pogledom je pratila sunce, a nakon što je umrla pretvorila se u suncokret. Suncokret stoga simbolizuje obožavanje i snagu.
Božur (Paeonia sp.)
Poreklo simbolike božura dolazi s Istoka gde zbog svog gordog držanja i crvene boje (boja života, lepote, bogatstva i sjedinjenja) ovaj cvet simbolizuje čast i bogatstvo. Otuda proizlazi kod nas prihvaćena simbolika sretnog braka i prosperiteta.
Iris ili Perunika (Iris sp.)
Iris je omiljen zbog neobičnog i raskošnog cveta na kojem se boje prelivaju slično duginim. Naziv "perunika" dolazi od Peruna, staroslovenskog boga groma, odnosno njegove žene, boginje neba Perunike. Prema mitologiji perunika raste na mestu gde je Perunova munja pogodila plodno tlo i tamo gde je duga dodirnula zemlju. Latinsko ime iris" cvet je dobio po grčkoj boginji Iridi koja simbolizuje vezu između neba i zemlje, bogova i ljudi. Zbog toga iris često može biti znak koji posvećenim izabranicima poručuje Božju volju. Kako su razni vladari tokom istorije svojim životnim putevima rado pripisivali Božju volju, nije čudno što je iris vrlo česta u evropskoj heraldici i jedan je od utemeljenih simbola dostojanstva, hrabrosti i slave. Kroz istoriju, a i danas, ljudi irise često zamenjuju s ljiljanima.
http://www.ogledalce.rs/tekst.php?id=324&id_kat=7
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2008 22:31
|
|
Bila ja pre nekoliko godina u Albaniji, kratko, na izletu. Prešla iz CG ( ne smem dalje, autocenzura), sa pasošem SRJ i bez vize (kako da izvadim vizu kad nisam bila u Beogradu već u Crnoj Gori "na more", koja je tad još bila u zajedničkoj državi?). Kako god, super je prošlo, mislim, šta je sve moglo da me snađe...
Nisu baš vrtovi, ali su prizori iz jednog kutka nama malo poznate zemlje - iz Skadra, starog i novog, i jednog lepog izletišta u okolini Lješa.
   
      
|
|
i uživam u lepim fotografijama 
