Zašto ljudi postaju nesrećni

• 2Ovo se svidja korisnicima: Dusan, tetkaD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

“Pa momci, mislim da bi vam bolje bilo da počnete razmišljati. Posmatrate jednu od najvećih životnih lekcija. Ako je naučite, uživaćete u životu punom slobode i sigurnosti. U suprotnom, završićete kao gospođa Martin i većina ljudi koja igra softbol u ovom parku. Oni rade veoma naporno za malo novca, odani iluziji o sigurnosti posla, čekajući na tronedeljni odmor svake godine i mizernoj penziji nakon četrdeset pet godina službe. Ako vas to uzbuđuje, daću vam povišicu od 25 centi po satu."
"Ali postoje dobri vredni ljudi. Da li ih vi ismevate?" odgovorio sam.
Osmeh se pojavio na licu bogatog oca.
"Na gđu Martin gledam kao na sopstvenu majku. Nikada ne bih bio tako okrutan. Možda zvučim neljubazno jer se trudim najbolje što mogu da ukažem na poentu vama dvojici. Želim da proširim vaše vidike tako da možete videti da većina ljudi nema nikakvu prednost u tome što vidi iz razloga što su im pogledi preuski. Većina ljudi nikada ne vidi zamku u kojoj se nalaze."
Majk i ja smo sedeli, nesvesni njegove poruke. Zvučao je okrutno, ali smo ipak osetili da je pokušao da nam ukaže na nešto.
Sa osmehom na licu, bogati otac rekao je:
"Zar 25 centa po satu ne zvuči dobro? Zar ne izaziva da vaša srca kucaju barem malo brže?"
Odmahnuo sam glavom, ali je bio u pravu. Dvadeset pet centi po satu je bio veliki novac za mene.
"U redu, platiću vas dolar po satu," rekao je bogati otac, sa lukavim osmehom.
Sada je moje srce krenulo da lupa. Moj mozak je vikao "Uzmi. Uzmi." Nisam mogao da poverujem šta čujem. Ipak, nisam rekao ništa.
"U redu, dva dolara po satu."
Moj mali mozak i srce samo što nisu eksplodirali. Nakon svega, bila je to 1956. i biti plaćen dva dolara po satu bi od mene stvorilo najbogatijeg klinca na svetu. Nisam mogao da zamislim sebe kako zarađujem toliki novac. Želeo sam da kažem da. Želeo sam dogovor. U glavi sam već zamišljao novi bicikl, nove bejzbol rukavice i obožavanje mojih bogatih drugova kada bih izvukao nešto keša.
Pored svega toga, Džimi i njegovi bogati drugovi me nikad više ne bi mogli nazvati siromašnim. Ali nekako sam izdržao da ne kažem ništa.
Sladoled se topio i curio niz moju ruku. Bogati otac je gledao nas dvojicu dečaka koji smo buljili u njega, širom otvorenih očiju i praznih mozgova. Testirao nas je i znao je da postoji deo naših emocija koji je želeo da prihvati dogovor. Razumeo je da svaka osoba ima slab deo duše koji može biti kupljen i znao je da svaki pojedinac takođe ima deo svoje duše koji je rastegljiv i nepotkupljiv. Bilo je samo pitanje koji je od njih jači.
“U redu, pet dolara po satu.”
Odjednom sam se potpuno utišao. Nešto se promenilo. Ponuda je bila preterano velika i smešna. Retki su bili odrasli koji su 1956. zarađivali više od toga, ali ubrzo je moje iskušenje nestalo, a smirenost zauzela njegovo mesto. Polako sam se okrenuo nalevo i pogledao Majka. Uzvratio je pogled. Deo moje duše koji je bio slab i oskudan je utihnuo. Deo mene koji nije imao cenu prevagnuo je. Znao sam da je Majk takođe došao do te tačke.
“Dobro je,” rekao je bogati otac nežnim glasom. “Većina ljudima ima cenu. Imaju cenu zbog ljudskih emocija zvanih strah i pohlepa. Prvo, strah od gubitka novca nas motiviše da naporno radimo i nakon što dobijemo ček, pohlepa ili želja nas obuzima dok razmišljamo kakve sve divne stvari novac može da kupi. Šablon je tada uspostavljen.
“Kakav šablon?” Upitao sam.
“Šablon ustajanja, odlaska na posao, plaćanja računa; ustajanja, odlaska na posao,
plaćanja računa. Ljudski životi su zauvek kontrolisani uspomoć dve emocije: straha i pohlepe. Ponudite im više novca i nastavićete ciklus povećavajući njihove troškove. To je ono što ja zovem pacovskom trkom.”
“Postoji drugi način?” Upitao je Majk.
“Da,” odgovorio je bogati otac. “Ali retki su oni koji će ga pronaći.”
“I koji je to način?” Upitao je Majk.
“To je ono što ćete, nadam se, naučiti radeći i učeći sa mnom. To je razlog zbog kog sam ukinuo bilo kakav vid isplaćivanja.
"Neka naznaka?” Upitao je Majk. “Nekako smo umorni od napornog posla,
pogotovo posla nizašta.”
“Pa, prvi korak je reći istinu,” rekao je bogati otac.
“Nismo lagali,” odgovorio sam mu.
“Nisam rekao da ste lagali. Rekao sam da je potrebno reći istinu,” uzvratio je bogati otac.
“Istinu o čemu?” Upitao sam.
"Kako se osećaš," rekao je bogati otac. "Ne moraš to da kažeš bilo kome drugom. Samo priznaj sebi."
"Misliš da ovi ljudi, ovde u parku, koji rade za tebe, misliš da oni to ne rade?" Upitao sam.
"Sumnjam u to," rekao je bogati otac. "Umesto toga, osećaju strah od nemanja novca. Ne suočavaju se sa njim logički. Reaguju emocionalno umesto da koriste sopstvene glave. Onda, dobijaju neku siću u ruke i opet, emocije razdraganosti, želje i pohlepe preovladavaju. I onda ponovo reaguju, umesto da misle."
“Dakle njihove emocije kontrolišu njihov mozak,” Rekao je Majk.
“To je tačno,” rekao je bogati otac. “Umesto da priznaju istinu o tome kako se osećaju, reaguju na osećanja i ne misle. Osećaju strah i zbog toga idu na posao, nadajući se da će novac odagnati njihove strahove, ali to se ne dešava. Nastavlja da ih progoni i oni se vraćaju na posao, nadajući se opet da će novac umiriti njihove strahove, i ponovo se ništa od toga ne dešava. Strah ih drži u zamci da rade, zarađuju novac,
rade, zarađuju novac, nadajući se da će vremenom strah ispariti. Ali svakog dana kada ustanu, taj isti strah se budi zajedno sa njima. Milione ljudi taj strah drži budnima celu noć, izazivajući da ista protekne u nemiru i brizi. Onda se bude i odlaze na posao, nadajući se kako će ček sprečiti strah koji im izjeda dušu. Novac pokreće njihove živote, i oni odbijaju da budu iskreni povodom toga. Novac kontroliše njihove emocije i duše.”
Bogati otac je seo polako, letting his words sink in. Majk i ja smo čuli šta govori, ali nismo u potpunosti razumeli o čemu priča.
Znao sam samo da sam kao mali često razmišljao zbog čega odrasli ljudi toliko žure na posao. Nije izgledalo kao da preterano uživaju u tome, i nikada nisu izgledali posebno srećno, ali ih je nešto teralo da ipak nastave sa tim. Shvativši da smo apsorbovali većinu stvari koje je rekao, nastavio je, “Želim da vi izbegnete tu zamku. To je ono čemu želim da vas naučim. Ne samo kako da budete bogati, jer biti bogat ne rešava probleme."
“Ne?” Upitao sam iznenađeno.
“Ne, ne rešava. Dozvoli mi da objasnim još jednu emociju: želja. Neki je nazivaju pohlepom, ali ja više volim da je nazovem želja. Potpuno je normalno da želimo nešto bolje, lepše, zabavnije ili uzbudljivije. Ljudi rade za novac i zbog želja. Žele novac zbog radosti koju misle da će kupiti njime. Ali radost koju novac donosi je kratkog veka, i ubrzo im treba više novca kako bi bili srećni, više zadovoljstva, veći komfor i više sigurnosti. Zato nastavljaju da rade, misleći da će novac osloboditi njihove duše obuzete strahom i željom. Ali novac to ne može.”
“Čak i bogati ljudi to rade?” Upitao je Majk.
“Uključujući i bogate ljude,” odgovorio je bogati otac. “Zapravo, razlog zbog kog su mnogi bogati ljudi bogati ne proizilazi iz želje, već straha. Oni veruju da će novac elimisati strah od siromaštva, pa nagomilavaju tonu, da bi kasnije shvatili da se strah zapravo pogoršava. Sada se plaše da izgube novac. Imam prijatelje koji rade iako ga imaju na pretek. Znam ljude koji imaju milione koji se više plaše siromaštva sada nego dok su bili siromašni. Zastrašuje ih pomisao da bi mogli izgubiti sve. Strahovi koji su ih povukli ka bogatstvu su se pogoršali. Taj slabi deo njihove duše zapravo još jače više. Ne žele da izgube velike kuće, automobile i život na visokom nivou koji im je novac kupio. Brinu o tome šta će reći njihovi prijatelji ako izgube sav novac. Mnogi su emocionalno očajni i neurotični, iako izgledaju bogato i imaju više novca.
“Pa da li je siromašan čovek srećniji?” Upitao sam.
“Ne, ne bih rekao,” odgovorio je bogati otac. “Izbegavanje novca je isto tako psihotično kao što je biti vezan za njega.”
U tom trenutku, beskućnik je prošao pored našeg stola, zaustavljajući se pored kante za đubre i prevrćući po njoj. Svo troje smo ga gledali sa velikim interesovanjem, dok bismo ga pre toga verovatno ignorisali. Bogati otac je izvukao dolar iz svog novčanika i mahnuo starijem čoveku. Videvši novac, beskućnik je došao odmah, uzeo novčanicu iznimno se zahvaljujući i požurivši, ushićen zbog dobitka.
“Ne razlikuje se puno od većine mojih radnika,” rekao je bogati toac. “Sreo sam toliko ljudi koji govore, ‘O, novac me ne zanima‘ ali ipak rade osam sati dnevno. To je odbijanje istine. Ako ih novac ne zanima, zašto onda rade?
Taj način razmišljanja je verovatno još luđi od osobe koja nagomilava novac.“
Sedevši i slušajući mog bogatog oca, dosetio sam se mnogobrojnih situacija kada je moj otac govorio, “Novac me ne zanima.”
Ponavljao je to često. Takođe je pokrivao sebe govoreći ”Radim jer volim svoj posao.”
”Šta onda da radimo?” Upitao sam. ”Da ne radimo ništa dok svi tragovi straha i pohlepe ne iščeznu?”
”Ne, to bi bilo potpuno traćenje vremena,” rekao je bogati otac. ”Emocije su ono što nas čini ljudima. Reč ’emocija’ znači ’energija u pokretu’. Budite iskreni sa svojim emocijama i koristite svoj um i emocije u sopstvenu korist, a ne protiv sebe.”
“Vau!” uzviknuo je Majk.
“Ne brinite o ovome što sam upravo rekao. Postaće jasnije u godinama koje dolaze. Samo bude posmatrači i ne reagujte pri naletu emocija. Mnogi ljudi ne znaju da su njihove emocije te koje ih teraju na razmišljanje. Vaše emocije su vaše emocije, ali morate naučiti da razmišljate samostalno.”
“Možeš li mi dati primer?” Upitao sam.
“Naravno,” odgovorio je bogati otac. “Kada osoba kaže, ‘Moram da nađem posao,’ najverovatnije je emocija ta koja ga podstiče na takvo razmišljanje. Strah od nemanja novca stvara takvu pomisao.”
“Ali ljudima treba novac da bi plaćali račune,” rekao sam.
“Naravno,” nasmejao se on. “Ono što hoću da kažem je da je strah taj koji često razmišlja umesto osobe.”
“Ne razumem,” rekao je Majk.
“Naprimer,” uzvratio je bogati otac. “Kada se strah od nemanja dovoljno novca pojavi, umesto da odmah krenu da traže posao, trebali bi da se zapitaju: ‘Da li će posao biti najbolje rešenje za ovaj strah na duže staze?’ Po mom mišljenju, odgovor je ne. Posao je kratkoročno rešenje za dugoročan problem.”
“Ali moj otac uvek govori, ‘Ostani u školi i dobijaj dobre ocene da bi mogao da nađeš siguran posao,’” ubacio sam se, pomalo zbunjen.
“Da, razumem zašto to govori,” rekao je bogati otac osmehujući se. “Većina ljudi preporučuje to i to je dobra putanja za većinu ljudi. Ali ljudi preporučuje takve stvari pre svega iz straha.”
“Želiš da kažeš da moj otac govori to zato što je uplašen?”
“Da,” odgovorio je bogati otac. “Prestravljen je time da nećeš zaraditi dovoljno novca i da se nećeš uklopiti u društvo. Nemoj me pogrešno shvatiti. On te voli i želi najbolje za tebe. Ja takođe verujem da su edukacija i posao bitni, ali oni neće uspeti da zadrže strah. Vidiš, isti strah koji ga tera da ustaje rano ujutru kako bi zaradio nekoliko banki je strah koji izaziva da on bude toliki fanatik prema tvom odlasku u školu.”
“Pa šta mi onda preporučuješ?” Upitao sam ga.
“Želim da te naučim kako da usavršiš moć novca, umesto da budeš uplašen od njega. Oni te tome ne uče školi i, ako to ne naučiš sada, bićeš sluga novcu.”
Sve je konačno dobilo smisao. Želeo je od nas da proširimo naše vidike i vidimo šta to gđa Martin nije uspela da uoči. Koristio je primere koji su zvučali okrutno tada, ali ih nikada nisam zaboravio. Moja vizija se proširila tog dana i počeo sam da uviđam zamku koja leži ispred mnogih ljudi.
“Vidiš, naposletku svi smo mi radnici. Mi samo radimo na različitim nivoima” rekao je bogati otac. “Samo želim da dobijete šansu da zaobiđete zamku izazvanu ovim dvema emocijama, strahu i želji. Koristite ih u svoju korist, ne protiv sebe. To je ono čemu želim da vas naučim. Ne želim da vas naučim kako da samo napravite gomilu novca. To vas neće naučiti da kontrolišete strah i želje. Ako ne uspete prvo njih da kontrolišete, a postanete bogati, bićete samo dobro plaćeni sluga.”
“Pa kako da onda izbegnemo zamku?” upitao sam ga.
“Glavni uzrok siromaštva i borbe sa finansijama je strah i ignorancija, ne ekonomija, vlada ili bogati ljudi. Samoizazvani strah i ignorancija zarobljava ljude. Idite u školu i dobijte svoje diplome pa ću vas naučiti kako da izbegnete zamku.”
Delovi slagalice su počeli da se pojavljuju. Moj obrazovani novac je imao sjajnu edukaciju i karijeru, ali ga škola nikada nije naučila kako da kontroliše svoj novac i strha od njega. Postalo je jasno da mogu da naučim različite i bitne stvari od oba oca.
“Dakle govorio si o strahu od nemanja novca. Kako želja za novcem utiče na naše razmišljanje?” Upitao je Majk.
“Kako ste se osećali kada sam vas iskušavao sa povišicom? Da li ste primetili da vaše želje rastu?”
Obojica smo klimnuli glavom.
“Ne zalazeći u sopstvene emocije, moći ćete da odložite vaše reakcije i razmislite. To je bitno. Uvek ćemo imati emocije straha i pohlepe. Odavde pa nadalje, najbitnije je da iskoristite te emocije za svoju prednost, i da na dugoročnom planu ne dozvolite da emocije utiču na vaše razmišljanje. Većina ljudi koristi strah i pohlepu protiv sebe samih. To je početak ignorancije. Većina ljudi živi svoje živote jureći za čekovima, povišicama i sigurnoću zbog emocija želje i straha, ne ispitujući sebe gde ih ove misli pokrenute emocijama vode. To je kao slika magarca koji vuče kolica sa svojim vlasnikom koji drži šargarepu ispred njegovog nosa. Vlasnik magarca ide gde hoće, ali magarac juri za iluzijom. Sutra će tu biti samo još jedna šargarepa za magarca.”
“Misliš, momenat kada zamislim nove rukavice za bejzbol, slatkiše i igračke, to je kao šargarepa za magarca?” upitao je Majk.
“Da, a kako budeš stariji, tvoje igračke će biti skuplje - novi automobil, brod, velika kuća kojom ćeš impresionirati svoje prijatelje,” govorio je bogati otac sa osmehom. “Strah te gura sa vrata, a želja te zove. To je zamka.”
“Pa šta je onda odgovor,” upitao je Majk.
“Ono što pojačava strahove jeste ignorancija. To je razlog zbog kog bogati ljudi sa puno novca često imaju strah kako postaju bogatiji. Novac je šargarepa, iluzija. Kada bi magarac mogao da vidi čitavu sliku preispitao bi svoju odluku da juri za šargarepom.”
Bogati toac je nastavio objašnjavjaući da je ljudski život borabi zmeđu ignorancije i prosvetljivanja. Objasnio je da kada osoba prestane da traga za informacijama i znanjem, ignorancija stupa na scenu. Ta broba je konačna odluka - naučiti kako otvoriti ili zatvoriti nečiji um.
“Gledajte, škola je vrlo bitna. Idete u školu da bi naučili profesiju ili veštinu koja će vam omogućiti da postanete doprinositelj društvu. Svaka kultura treba profesore, doktore, mehaničare, umetnike, kuvare, poslovne ljude, policajce, vatrogasce i vojnike. Škole ih uče kako bi društvo moglo da napreduje i da procvetava,” rekao je bogati otac. “Nažalost, za mnoge ljude škola znači kraj, a ne početak.”
Nastala je duga tišina. Bogati toac se osmehivao. Nisam shvatio sve što je rekao tog dana. Ali kao sa najvećim učiteljima, njegove reči nastavile su da me uče godinama.
“Bio sam malo okrutan danas,” rekao je bogati toac. “Ali želim da uvek pamtite ovaj razgovor. Želim da uvek mislite o gđi Martin. I želim da zapamtite tog magarca. Nikada ne zaboravite da strah i želja mogu da vas odvedu u najveću životnu zamku ukoliko niste oprezni kada kontrolišu vaše razmišljanje. Provesti ceo život u strahu, nikada ne istražujući sopstvene snove, to je okrutno. Raditi naporno za novac, misleći kako će on kupiti stvari koje će vas učiniti srećnim je takođe okrutno. Probuditi se usred noći zastrašen zbog pomisli na plaćanje račune je užasan način da živite. Mislite da će vas posao učiniti sigurnim je laganje samog sebe. To je okrutno i to je zamka koju želim da izbegnete. Video sam kako novac kontroliše mnoge ljudske živote. Ne dozvolite da se to desi vama. Ne dozvolite da novac kontroliše vaš život.”

--------

Tekst je moj lični prevod jednog poglavlja iz Rich Dad, Poor Dad. Autor knjige govori iz perspektive dva razmišljanja dva različita čoveka; jednog koji je, pored izvanredne edukacije i karijere svojoj porodici ostavio dugove i jednog koji je svojoj porodici ostavio milione. Toplo je preporučujem svakom jer nije bazirana na šemi za brzo bogatstvo kao većina današnjih knjiga već posmatra bogatstvo iz više uglova i bogata je realnim iskustvima