Život pčela

3

Život pčela

Ja sam cula za neku vrstu ukrstene vrse- africko-americka pcela, koja kazu da daje 5 puta vise meda ali je uzasno agresivna Confused I uopsteno me interesuje, koliko je pcela agresivna?

UJEDU TE I GOTOVO?

Postoji anafilakticki shok, neki ljudi reaguju alergijom, ali je to retkost, vise me zanima kako i koliko su pcele u roju agresivne, kada, zasto, cega se uplase, i tako to...

A te americke pcele su u roju agresivne, i da, bilo je smrtnih ishoda zbog mnogostrukih ujeda kod ljudi koji nemaju alergiju Confused

@ m4rk0

Mislim da govoris o kosnici poloski.

Pripreme za uzimljavanje pcela pocinju vec posle prvog vrcanja suncokretovog meda u julu mesecu i zavrsavaju se u septembru, pa cu se potruditi da ti taksativno nabrojim sve radnje koje preduzimam:

1. U julu mesecu polako pripremam buduce gnezdo u kosnici (mesto gde se nalazi leglo - plodiste, ili kako se vec zove u tvom kraju, razumece cale) i to tako sto iz istog izbacujem crno i zuto sace, a ostvaljam svetlije ili tamnije braon (sace iz kojeg se izleglo 3-4-5 generacija pcela)i trudim se da to braon sace ima sto vece vence meda, ispod kog se nalazi pcelinje leglo (otvoreno i zatvoreno). Upamti, sto je venac meda veci, bices sigurniji. Pri ovoj operaciji strogo vodim racuna da polozaj legla u kosnici ima loptast oblik. Kada ovaj posao odradim, iza poslednjih ramova sa leglom dodajem najmanje jos po dva rama 100procentno punih meda sa obe strane legla.
Posto je uglavnom poslednje medobranje suncokret, pre zadnjeg vrcanja, za svaki slucaj proverim jos jednom stanje meda u kosnici i eventualno dopunim rezerve hrane.
2. Po zavrsetku pase, pristupam kontroli zdravstvenog stanja pcela, naravno vizuelno i bez obzira da li pronadjem (vidim) varou, obavezno uradim citav niz tretmana u suzbijanju ovog zla. Cime? Na trzistu ima vise prizvodjaca i vise vrsta preparata, pa sad za koji se odlucis. Bitno je samo da izvrsis proveru da li nakon tretmana varoa pada. Ako cale dobro vidi onda mu ne treba papir na podu, a ako slabije vidi, na pod stavi papir i dan nakon tretmana ga izvadi oprezno i sve sto zatekne na papiru prospe ili na staklo ili na neku belu podlogu. Zasto ovo treba da radi? Ne zato da proveri da li ima varoe ili ne, nje sigurno ima, nego da proveri koliko je lek koji koristi efikasan, i ne mora u svaku kosnicu stavljati papir. Dovoljno je u jednu - dve kosnice da prostre papir. Kad poceti sa tretmanom? Sto pre znaci prakticno sutradan nakon zadnjeg vrcanja. Zbog moguce pojave otpornosti varoe na pojedine lekove, ja obicno koristim dve vrste preparata. Prethodne jeseni sam stavljao fluvalinat stapice (cerka jednog prijatelja zivi u Francuskoj, pa mu salje, a on u lek potapa stapice i "prodaje" vise nego jeftino i povoljno. Stapici se postavljaju tako sto se kroz njih provuce drvce sibice , razmaknu se ramovi u sredini legla i letvica se ubaci izmedju ramova, ali tako da pcele mogu da dodju u kontakt sa celom povrsinom stapica - letvica. Nakon 30 dana ovi stapici se vade iz kosnice, a ramovi postavljaju u prvbitno stanje.
Drugi lek koji sam jesenas koristio je Mitak. Njega imas u svim poljoprivrednim apotekama. Kako se primenjuje? Kupis papirice (ima ih u pcelarskim zadrugama) i na njih nakapas 3-5 kapi Mitaka, ubacis u dimilicu i kroz leto u kosnicu uduvas sav dim koji se stvori. Koliko puta i u kom vremenskom intervaluJa sam jesenas dimio ukupno 7 puta, svake trece veceri. Upamti VECERI.
3. Prvog septembra sam poceo da prihranjujem pcele kako bih im povecao zalihe zimnice. Kako i koliko. Napravio sam secerni sirup u pazmeri 1:1 sa vodom (6,6 kg secera + 6,6 l vode = 10 l sirupa) i u zavisnosti od zapremine hranilice svakom drustvu sam sipao ukupno 10 litara sirupa i time zavrsio sa hranom do proleca (ukljucujuci i ono sto sam im ostavio meda, ukupno ostavljam oko 20 kg hrane po kosnici). Nevernim Tomama koji ne znaju o cemu pricam, moram nesto da objasnim. Ovaj sirup ni slucajno ne moze da udje u med koji cu iduce godine vrcati zato sto se on prvi potrosi, negde vec u januaru i pocetkom februara ga vec nema, posto pcele prvo trose ono sto poslednje unesu u kosnicu.
4. Nakon zavrsene prihrane, koja bi otprilike trebala da se poklopi sa momentom vadjenja gore navedenih stapica iz kosnice, ja vise, bez PREKE potrebe ne otvaram kosnicu i ne pregledam pcele do prvih dana proleca.
5. Poslednja operacija koju vrsim na pcelinjaku je stavljanje utopljavajuceg materijala, najbolje novinskog papira, i navlacenje zastitnih limenih cesljeva na leta, kroz koje pcele mogu da prolaze, ali misevi, i rovcice nikako ne mogu da prodru unutar sanduka.

Nekoliko bitnih saveta ne samo za zimovanje.

Pcele se moraju drzati na ocednom, suvom i zavetrenom mestu, dovoljno osuncane.
Nikako pcele ne drzati u ekonomskim dvoristima gde ima stoke i zivine (pogotovo zivine), i nikako brizu djubrista.
Ako pcele postavljas pod strehu, obavezno povedi racuna da se na njih ne sliva voda sa crepa i da eventualno sneg kada pocne da se otapa ne zvekne na njih sa krova.
Ne stavljati kukuruzovinu i slicne stvari na kosnice i oko njih, jer opste je poznato da su to velika legla glodara. Najbolje i najtrajnije resenje je neki nizi zid od cigala.
Kosnice ne "blindirati" kojekakvim najlonima i lepljivim trakama, jer ventilacija mora da postoji. Mnogo je opasnija vlaga u kosnici nego promaja i hladnoca. Davno sam negde procitao da pcele pocinju da stradaju od hladnoce tek na minus 40 stepeni, a toga kod nas Bogu hvala nema.

Sve ovo sto sam ti napisao je vrlo vrlo opsirno i deluje poprilicno dugortajno i zamrseno, medjutim jako je jednostavno i lako kad pocnes da primenjujes. Ako ima nekih nejasnoca, ili otac moze da ti opise u kom stanju zatice uginula drustva mozda bih mogao jos nesto da dopisem i objasnim sto je vezano za zimovanje pcela.



@ Jasmina

Po nekim literaturama se jedno vreme provlacila prica kako su neki naucnici pokusali da stvore pcele koje ne napadaju - ne bodu, te da se iz toga izrodila sorta pcela ubica (gledali smo dosta filmskih ostvarenja na tu temu). Stvarno ne bih zeleo da lupetam sta, kako, ko, zasto.... Govoricu o agresivnosti nase domace pcele.

Sta je pcelinji otrov, zaoka i zasto pcele ubadaju.

Pcelinji otrov je mravlja kiselina i on uglavnom deluje lokalno a ispoljava se u vidu bolnog zazarenog mesta okruglog oblika, koje u kasnijem stadijumu prelazi u lokalni otok, a u zavrsnoj fazi, kada otok pocinje da opada ubodeno mesto svrbi do ludila. Kao poseban i redak oblik reakcije na pcelinji ubod moze da se javi i tzv alergija ili anafilakticki sok, kog nikako ne treba mesati sa obicnim otokom. Kako prepoznati anafilakticki sok? Uglavnom ovako:
1. Osoba koja je ubodena, vec posle minut dva pocinje da malaksava i pocinje da je svrbi svako kosmato mesto na telu: glava, potpazusni predeo, preponski deo a odmah zatim i dlanovi.
2. Jezik pocinje da otice i dolazi do mucnine i povracanja, gusenja jako ubrzanog rada srca, a kao krajnji ishod moze doci i ... Uh, daleko bilo. 3. 3. Ovde nema prirucne pomoci, ako ne raspolazemo sa medicinskim sredstvima, nego cim pocne svrab, odmah i neizostavno pravac lekar.


Svaka pcela ima samo jednu zaoku i moze da ubode samo jednom, nakon cega umire. Zasto umire, i u cemu je razlika izmedju uboda pcele i uboda ose. Pcelinja zaoka je vrlo slicna medicinskoj igli za davanje injekcija, s tim sto na vrhu zaoke postoje "mali zarezi" poput vrha ribolovacke udice ili osti, tako da kada se zabode, pcela vise ne moze da je izvadi, nego bude icupana iz stomaka i ostaje na ubodenom mestu. Pcela nakon uboda vrlo brzo i obavezno umire, a zaoka jos jedno vreme ubrizgava otrov u ubodeno mesto iz kesice koja se nalazi u korenu iste, odnosno neki "misic" nastavlja da pumpa otvov i nakon skidanja pcele. Za razliku od pcele, osinja zaoka se ne kida nego je osa u stanju vise puta za par sekundi da ubode, bez ikakvih ostecenja po sebe.
Velika vecina zivotinja u okruzenju voli da se pocasti, kako pcelinjim proizvodima, tako i pcelama samim i u stvari, pcele napadaju iskljucivo u samoodbrani i odbrani svoje zajednice i nikog ne diraju ako se ne osete ugrozenima, tako da sam ja skloniji da kazem da postoje pcele sa jace ili slabije izrazenim odbrambenim sklonostima. Ko sve napada pcele i kosnice? Spisak podugacak, ali cu nabrojati samo nekoliko nama poznatih zivotinja: misevi, ptice (domace i divlje), pacovi, rovcice, jezevi, moljci, ose, muve... Shodno tome, kroz evoluciju, pcele su razvile odbrambeni mehanizam kroz svoju brojnost i kroz zaoku. Jedinka (iskljucujuci maticu) ne predstavlja nista u drustvu pa zato i ginu posle uboda. No da se vratimo na pitanje o sklonostima ka "agresiji". Kada i zasto pcele mogu da napadnu coveka?
Pcela ce cesce napasti coveka koji je alkoholisan, namirisan, ili daleko bilo, neokupan ( da ne upotrebim grublju rec). Na pcelinjacima je cesci napad, iz prostog razloga sto je tu koncentracija pcela veca. Van pcelinjaka, pcele ne napadaju nikad, osim ako je ne stisnemo rukom ili ne nagazimo dok je ona na cvetu, znaci sam ako je direktno napadnuta - ugropzena. Vrlo retko, pcela ce ubosti ako u preletu naleti na nas. Kako da se odbranimo od napada pcele? NIKAKO, efikasne odbrane nema!!! Ako pocne kao luda da leti oko nas, nikako se ne treba braniti, jer ce ishod odbrane biti ubod. Jedino sto treba da uradite je da polako i pognuto napustite "popriste", da udjete u neku zatvorenu prostoriju, ili auto i sacekate da pcela ode svojim putem. U slucaju da vas ubode, odmah, ali odmah izvadite zaoku i na mesto uboda stavite nesto hladno (kocku leda, parce metala, bilo sta sto je hladno). Te pcele, koja vas je bocnula, ako ste pazljivo citali tekst, vise ne treba da se plasite, ali treba sto pre da se udaljite, ako ste blizu kosnice, posto pcela koja vas je ubola ispusta vrlo jak feromon, koji obavestava druge pcele u blizini da ste uljez i da vas treba najuriti. Koliko daleko treba bezati je relativna stvar, ali 10 - 20 metara je sasvim dovoljno.
Da rezimiramo. Nase domace pcele nisu agresivne ni iz daleka, koliko mi mislimo da jesu. Vrlo cesto radim po ceo dan na pcelinjaku, a da ne popijem ni jedan ubod, a radim bez rukavica, samo stavim pcelarski sesir na glavu, kako bih sacuvao lice i oci od napada. Mislim da ces biti zadovoljna odgovorom, draga zemljakinjo.



@ ANA AR

Mislim da ces i ti naci odgovor na svoje postavljeno pitanje.

Pa ja sam evo malo kopala po netu, jos 1957.godine su ukrstali africke pcele, prvo u Brazilu, a zatim i u evropi sa domacim vrstama, te su stvorili ovu vrstu. U brazilu su ubile oko 1000 ljudi, deset puta bzre reaguju na "uljeze" i sklone su da jure za njim cak 300 do 500 metara Evil or Very Mad a zadaju i oko deset puta vise uboda. Zovu se zbog toga "Killer bees"

Evo linka-->

http://www.si.edu/RESOURCE/FAQ/nmnh/buginfo/killbee.htm

Inace, koliko sam upoznata s ovom temom, ima oko 20 000 vrsta pcela na svetu.

Kolega goust zahvaljujem se puno na iscrpnom i veoma korisnom postu.

@ m4rk0

Drago mi je ako sam bar malo pomogao. Reci caletu da sve sto ga zanima o pcelarstvu, mislim na praksu, slobodno postavi pitanja.

@ qoust
Bas mi je drago da ima jos ljubitelja pcela ovde.Da li je kasno vaditi med iz kosnice ovih dana posto tata i ja to jos nismo uradili?Sta da uradim sa propolisom koji sakupim?Gde mogu da prodam?Ili jos bolje kako da napravim kapi od istog-jer imam jako malo?

@ Gandalf,

da bih ti mogao dati savet, treba da mi kazes tip kosnice kojom pcelaris, ali uzecu da to radis sa LR-kama:


Nije kasno vaditi med sad, samo treba biti jako oprezan sa rezervama koje ostavljas za predstojeci zimski period. To nije veliki problem izracunati, naime kvadrat saca dimenzija 10x10cm (ako je med zatvoren) tezi negde oko 200-250 grama (mislim ukupno, ako je napunjen medom sa obe strane). Inace, ja upravo vrcam med, ako ti je to neki reper da li je kasno ili ne. Znaci, moras da povedes racuna da ostavis pcelama oko 15ak kg meda posle vrcanja. Strogo povedi racuna da su ramovi sa leglom (koji treba da budu u sredini kosnice) opskrbljeni sa vencima meda visine 8-10cm. Sa strana legla natrpaj sto vise meda, kako bi popunio nastavak do kraja. U slucaju da ne mozes da ispostujes ovo sto sam ti gore napisao, naravno ima leka: napravi secerni sirup u razmeri 1:1 i prihrani pcele pocetkom septembra.

Propolis u izvornom obliku ti ne preporucujem da prodas, posto na trzistu nema cenu koju zasluzuje, nego napravi tinkturu, koja u apotekama kosta oko 200 dinara za 20 ml. Ja je prodajem u maloprodaji 50 dinara (4x jeftinije!!!) i zaradim vrlo lepo.
Tinktura se pravi sa cistim alkoholom 96-98% (koji vec nadjes) u razmeri 4:1 ( na litar alkohola ide 250 grama propolisa, sad sam izracunaj na kolicinu proplisa koju imas, koliko ti alkohola treba ). Kako se pravi tinktura? Lako, samo sto proces traje 15ak dana. Kada si sve razmerio kako treba alkohol i propolis sipaj u jednu staklenu bocu, dobro je zacepi i stavi na neko mesto u kuci gde cesto prolazis. Kad god prodjes pored boce samo je dobro promuckaj par sekundi i ostavi (ne moras vise od 10 puta dnevno). Po isteku od 15 dana sadrzaj boce procedi (ja to radim kesicama za filter kafu) i propolis za upotrebu (citaj: prodaju) je gotov

Je li istina da obicna pcela radilica zivi svega dva meseca?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 619 korisnika na forumu :: 63 registrovanih, 2 sakrivenih i 554 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1383 - dana 19 Okt 2014 22:26

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, _Sale, Acid_Burn, aleksmajstor, antonije64, Bane san, BlackPhantom, BORUTUS, brana0001, cetka, cg.mnef, CheefCoach, Chuck Norris, d.veselinovic, dragance1050, dtrisic, ExoduS, gogica1989, GrobarRomanticar, HP 35, Irbis, JGB, klodovik, KUZMAR, lijenština, ljiljanajovic15, ljuba.b, Lunar Module, marijaspasic62, Marko Ivanović, markus2, milanpesic222, milimoj, mislimdaimamnesto, Mixelotti, NaVrDabrBavrDamr, ninareflex, Njemac, nradukic, Oscar2, ozzy, pavle_pzs2, Plav Medved, ray ban11, Revolucion, ruma, S-lash, SAA fan, sasa762, scout01, shpongle, sloba2424, Srki94, StepskiVuk2, stringer bell, Toni, Vislaseki, Vitez2, Vlada78, Voja1978, Vojkan Petrovic, zixo, Žan Klod vam dam
Siguran hosting