|
"Chekao sam da prodje tri ujutru i da ti zaspish, da bih napisao ove redove. Prepoznajem, pochetak tvog sna po nesvestici koja zaljulja mesec u trenutku kad usnish, po kishi koja dobuje pijanissimo, po lishcu koje tad prestaje da umire i pochinje da sanja. Ja ne znam da li si ti Bog na koga sam nabasao po marginama neke od onih bezbroj knjiga, shto se vuku po knjizarama kao ostavljeni ljudi. Znam samo da si dar. I da nas vezuje-tishina."
...
Citat:On zna sa recima, on zna sa rukama, on je invazionista psihickog prostora, on vam neprimetno pridje, lagano useta i sludi svako upotrebljivu mozdanu celiju u rekordnom vremenskom periodu. On vam stvara najludje iluzije i odvodi u najsladje fantazije. On ne napada, on zaposeda. On brise memoriju i downloaduje istoriju, on privlaci, on svlaci, on otkriva. On sve zna, on sve vidi. On je prava reinkarnacija Morfeja. On se igra sa vasim snovima, on se igra sa vasim osecanjima, on plese sa vasim zeljama, a retko s kojom dovrsi taj ples i ispuni je u potpunosti. On se nasladjuje gluposcu, on omalovazava inteligenciju, on vas izdize iznad najvisih vrhova i onda ga molite da vas pusti da padate i padate i padate, pustajuci suzu kada nestanete iz njegovog vidika i zavrsite pad bolom. On je ostvarenje svega onoga sto zene traze, a nikada ne nadju. On je moj prijatelj, moj sluditelj, moj suditelj, moj glas razuma, moja neprolaznost, moj gad.
U pozadini njegovog fonta, sedi jedan divan muskarac, sa smeskom kucka i uziva u igri recima i nepoznatim umovima koji se svi pre ili kasnije osete kao Bukvar pred njegovim ocima. On je neko koga imam u svojoj podsvesti krajnje nesvesna svoje prave svesti koju je davne 2003ce kaparisao samo za sopstvenu upotrebu. On je tu kada mi treba, on je jedini koji moze da me izludi svojom "naivnoscu", on je generalno jedini koji moze da me dovede do one granice besa pred kojom su i najhrabriji uzmakli.
Zasto ga obozavam, pita me ponekad, a odgovor glasi:
Zato sto sa tobom imam onaj osecaj slobode, identican osecaju kada gola setam po kuci i uzivam u vazduhu koji mi jezi kozu. Zato sto mi tvoj komplikovani mozak i tvoja svesnost samog sebe, stvara osecaj sigurnosti koju ne razumem. Zato sto i kada si ko zna gde, sa ko zna kim, ja imam osecaj mirisljavog pamuka na telu. Zato sto mozes da me nateras da poludim dok mi iritiras svaki nerv koji ja zovem zivac, a ti me onda nazoves Zivkom. Zato sto me dubinski procistis, a povrsno samo odmeris. Zato sto si mnogo vise svoj, nego sto cu ja ikada biti svoja.
A meni lepo...
Lepo mi je da se ovako svoja ususkam u tebe svoga i cutim tu danima, mesecima, godinama. Da postojim negde duboko u tvojoj podsvesti krajnje nesvesna okruzenja koje stvaras. Da se ne osecam posebnom, vec samo jos jednom u nizu, ali opet nekako prosecno izuzetnom. Da zivim sa svesnoscu da ljubav ne postoji u bilo kakvoj definisanoj formi i uzivam u svoj toj nedifinisanosti osecanja koje postoji, a ime mu ne znam.
A meni i dalje lepo...
Obozavam te kada me izvozas kao dete automobil u luna parku i odlozis me medju ostale automobilcice, srecan jer si se tako lepo izigrao. Ne kocis me, ne udaras me, ne ulubljujes me, samo se udobno uvalis i sa osmehom uzivas u brzini kojom te ponesem.Obozavam tvoju nezavisnost od mene i svaku frazu koju si ikada upotrebio radi postizanja vec ocekivanog efekta koga sam bila svesna, ali koji nikada nisam dozvolila da izostane. Obozavam kada mi uvalis Beckovica na mail, a znam da si slao na "many". Obozavam kada se prepoznam u necijem dobacivanju tebi, srecna jer umes da izazoves lancanu reakciju tako spretno.
A meni i dalje lepo...
Obozavam tvoju dominantnost kojom sam pocastvovana tako retko, a koja donosi tako divan osecaj sigurnosti. Obozavam da se osetim malom pored tebe, da sam mrva, da sam senka, da me nema. Obozavam onaj pogled koji prodire u zenicu dok u isto vreme obuhvata kompletnu povrsnost i memorise je brzinom svetlosti. Obozavam sve tvoje uocljive eskivaze kojima zaobilazis neizbezno i stavljas me u dugi red cekanja ispred bunar zelja. Obozavam kada obecavas moguce koje se nikada ne ispuni, a vazda ostanem zeljna toga.
A meni lepo...jer znam, puno je more morskih zvezdica koje cekaju da ih izronis jednog dana i pomislis da je ona najlepsa, bas za mene.
I onda mi bude bas lepo...
www.blogeye.com/proslost
special 10xs2 limit za link 
...
+ ludak od marcipana
e sad... da li oprostiti ili (ga) zaboraviti?
|
