offline
- Pridružio: 16 Avg 2004
- Poruke: 2970
- Gde živiš: Treading On My Dreams
|
Šta je zaista 8. mart?
"Medunarodni dan žena prica je o obicnim ženama koje su stvarala istoriju" piše u tekstu OUN a o istorijatu u genezi praznika žena.
Nije rec samo o medunarodnom prazniku žena. Citava istorija pokreta za emancipaciju, osvešcivanje i ohrabrivanje žena, nije ništa drugo do prica o obicnim ženama. Nije preterano reci da je citava istorija covecanstva ništa drugo vec prica obicnih žena, koje su svojim velikim, snažnim, pametnim, hrabrim idejama, potezima, odlukama i cinjenjem crtale granicne linije. Dok bi oni, muškarci, popunjavali prostor izmedu tih linija, svojim direktnim, ne tako suptilnim, dejstvovanjem. Žene kreirale, muškarci dejstvovali.
I tako su se nekako dopunjavali. Smenjivali u sociološkoj i istorijskoj ulozi.
Sve do industrijske revolucije. Tada su žene postale sasvim ravnopravne u jednoj stvari: u pravu na težak, bespoštedan fizicki rad. Koji naravno, nije bio podjednako placen. Koji, naravno, nije bio ni podjednako priznat. Koji je bio izribljujuci.
I onda su žene, ponesene i poucene revolucionarnim zahtevima i zakonitostima odlucile da viknu: dosta! One obicne, koje su dane provodile u fabrickoj hali, u štampariji, šecerani, fabrici obuce ili predionici...
Luconoše, poput Klare Cetkin i Aleksandre Kolontaj, pomagale su da svetlost prodre naglo i svuda. Do od pokreta i borbe žena za pravdu, jednakost, mir i razvoj, nacine svetski pokret i po raširenosti i po znacaju.
Da svojom hrabrošcu daju nedvosmislen primer i dokažu kako snažna volja odlucnih žena, ma kako obicne one bile, može da menja istorijske trase.
Medunarodni Dan Žena
• 8. mart 1857. Njujork - žene zaposlene u tekstilnoj industriji protestovale su zbog neljudskih radnih uslova i niskih plata.
• 8. mart 1908. Njujork - 15000 žena marširalo je kroz grad tražeci krace radno vreme, bolju platu, pravo glasa i zabranu decijeg rada. Njihov slogan je bio "Hleb i ruže" u kojem je hleb bio simbol za ekonomsku sigurnost, a ruže simbol kvalitetnog života.
• Socijalisticka internacionala - Kopenhagen, 1910. Klera Cetkin, nemacka socijalistkinja, predložila je da se Medunarodnim danom žena obeleži štrajk americkih tekstilnih radnica iz 1857. Preko 100 žena i 17 zemalja, ukljucujuci i prve tri žene izabrane za parlamentarke u Finskoj, jednoglasno su prihvatile ovaj predlog.
• Sledece godine, 1911. Medunarodni dan žena obeležen je po prvi put u Austriji, Danskoj, Nemackoj i Švajcarskoj, 19. marta. Preko milion muškaraca i žena defilovalo je ulicama tražeci pravo žena da glasaju i budu birane, pravo na rad i zabranu diskriminacije na radnom mestu.
• Poslednje nedelje u februaru 1917. Ruskinje su odlucile da ponovo štrajkuju za "hleb i ruže". Cetiri dana kasnije ruski car je bio prisiljen na abdikaciju, a priveremena vlada je ženama dala pravo glasa. Taj istorijski događaj je pao u nedelju 23. februara prema Julijanskom kalendaru koji se koristio u Rusiji, a poklapao se sa 8. martom Gregorijanskog kalendara koji su koristile druge zemlje.
• 1975. Međunarodna godina žena - Ujedinjene nacije počele su da slave 8. mart kao Međunarodni dan žena. Dve godine kasnije, 1977. Generalna skupština UN-a prihvatila je rezoluciju kojom se proglašava Dan ženskih prava i međunarodnog mira UN-a koji će se obeležavati na datum koji odredi svaka zemlja članica.
Poslednjih deset godina, žene su značajno napredovale u uspostavljanju ravnopravnosti s muškarcima. Povećao se broj obrzovanih žena kao i kvalitet adekvatne zdravstvene zaštite, poraslo je i plaćeno zapošljavanje žena, sve više zakona garantuje ravnopravne mogućnosti ženama i poštuje njihova ljudska prava.
Međutim, još uvek nigde u svetu žene se ne mogu pohvaliti da na svim poljima imaju ista prava i mogućnosti kao muškarci. Žene još uvek čine većinu od 1.3 milijarde siromašnih u svetu, tri četvrtine žena iznad 25 godina u Aziji i Africi je nepismeno, u proseku žene zarađuju 30-40 posto manje od muškaraca za isti posao. Gotovo svuda žene su i dalje većina žrtava nasilja.
• IV svetska konferencija žena u Pekingu 1995. - članice iz 189 zemalja jednoglasno su potvrdile da je neravnopravnost žena i muškaraca i dalje osnovni problem te da takav ima ozbiljne posledice za dobrobit čovečanstva u celini. "Napredovanje žena i postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca pitanje je ljudskih prava i preduslov društvene pravde. Stoga se ne može posmatrati kao izolovano žensko pitanje, već kao jedini način izgradnje održivog, pravednog i razvijenog društva" - navodi se u završnom dokumentu Konferencije.
Sve dok se ne postigne ravnopravnost žena i omogući razvoj njihovih potencijala, biće nemoguće rešiti najveće društvene, ekonomske i političke probleme sveta!
Zašto ne volim 8. mart?
Kada kažete Dan žena, Osmi mart, na šta prvo pomislite?
Na tone karanfila, zumbula sa korenom i plastičnih orhideja praćenih zakuskom sa muzikom u firmi? I kraj dana uy nacvrckanog muža koji se hvali kako je sve koleginice bacio s nogu bajatim koracima iz plesne škole!
Slično valjda misle i mnoge žene koje su prestale da u svom prazniku prepoznaju ne samo njegove izvorne razloge i vrednosti, već i bilo kakve vrednosti.
Danas kad kažete Dan žena, većina žena rafalno uzvrati sa "mrzim osmi mart". Zašto?
Da li zato što je banalizacija obeležavanja i proslave ove svetske i socijalne tekovine obesmislila svaku pozitivnu ideju? Da li zato što smo, proslavljajući Osmi mart, shvatile da uopšte nemamo razloga za slavlje? Ili zato što smo, kao i uvek, svaku cenu proslave i slavlja, na kraju morale da platimo?
Možda, jednostavno, zato što je proslava Dana žena takva parada kiča i banalnosti, da svaka pristojna osoba, koja drži do sebe, svojih vrednosti i ideala, ne želi da s tim ima posla?
A zašto volim 8. mart?
Zato što je lep, ubedljiv, nepobitan, povrh svega šarmantan dokaz da žene i muškarci jesu ravnopravni. Kako?
Zato što oni i one misle istog dana, na isti, sličan ili potpuno različit način, o ravnopravnosti. Oni često misle da je ženama previše ravnopravnosti, ma šta to značilo. One, pak, misle da su potpuno obespravljene.
Kakav god da je ishod ove polemike, Osmi mart je dan koji daje dodatni smisao svakodnevnoj borbi za ravnopravnost polova.
Tako da danas, sve češće i sve iskrenije, nove generacije žena i muškaraca misle isto: da je ravnopravno normalno.
Volim Osmi mart i zato što nam daje priliku da napravimo distancu i prema uvelim karanfilima i prema nacvrcanom mužu, ali i prema sebi, svojim potrebama, neispunjenim očekivanjima, neostvarenim snovima. Daje vam priliku da sagledate i samerite svoje želje - male, lične i velike, društvene.
Osmi mart je prilika da se podsetite hrabrosti drugih, znajući da ništa manja hrabrost nije potrebna za svakodnevni život!
Nije me mrzelo da prekuckam, vredeće ovo mnogima. Izvinjavam se što se neke stvari ponavljaju u odnosu na Orhidejin post, ali ovo je jedna celina.
Ovo je pisalo na flajerima "Saveza za ravnopravnost polova" i njihove kampanje za promociju ravnopravnosti među polovima koja je bila oko 8. marta
www.minrzs.sr.gov.rs
|
nego i za to imaju osnov, ili se izopacilo ( dan zena ) a neki se trebaju pomenuti, obeleziti ( 
