offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
-Mahabharata-
citati:
Razum trpi delovanje čula, a um je delatan.
Verujem, da onaj koji deli milostinju, ko govori ljubazno drzi se do istine ko se suzdržava od ozledjivanja drugih bića dospeva na nebesa.
...zato kazu da karakter odlučuje..
Koja je razlika izmedju uma i razuma
Obmanuta duša postaje podlozna razumu. Premda se zna da je razum podčinjen duši on počinje da njome upravlja. Razum trpi delovanje čula, a um je delatan.
Uspeh zavrti pamet čak i mudrima i hrabrima...
Svet je uvijen u neznanje, prijatelji se napustaju zbog lakomosti, a zbog vezanosti za svet neko ne moze stići na nebesa..
Put čine staze onih koju su dobri.....
Doista je srećan onaj koji u svojoj kući kuva oskudno povrće ali ne duguje nikome ništa i ne mora se odvajati od svog doma..
Svi ti plemeniti ratnici liče mi odjednom na kolebljive kukavice..
Tvoje izopačeno srce uvek te navodi na sukob. Ti ne poznaješ pravu prirodu stvariniti razmišljaš o posledicama. Oni koji poznaju prošlost smatraju da je ratovanje najgrešniji od svih pomugućih poslova. Rat moze uroditi plodom samo ako se pogodni vreme i mesto....
Ja još ne vidih bitku u kojoj jedna strana mirno moze reći: Mi sigurno pobedjujemo! Kad dođe do okršaja tada mora biti i poraza i pobede, napredovanja i uzmicanja...
Ne odbacuju uludo svaki put svoje dobro!
Ako nema onog koji kaznjava niko se neće prikljanati vlini.
Kakvo je ljudsko srce takav mu je i jezik. Tvoje reči odgovaraju tvom srcu!
Na svetu ima hrabrih ljudi kao što ima i strašljivaca.
Nije greh ubiti onok ko je naumio da pobije nas. Bezbozno je i sramotno prosjačiti od dušmanina!
Ne verujem da je ljubaznim rečima moguće prizvati pamet izopačenoga.
Otrov kao i oruzje moze da ubije jednog čoveka, ali zli saveti upropaste celu kraljevinu i kralja i podanike. Za one koji praštaju ne valja to što ih drugi drze za slabiće, ali pomirljivost je velika snaga. Pomirljivost jeste vrlina slabih ali i ukras jakih.
Počesečena šuma opet izraste, ali srce ranjeno ruznim rečima nikad se ne izleči...
Šest mačeva koji seku zivot su: preteran ponos, preteran govor, preterano jelo, srđžba, želja za uzivanjem, unutarnji nesklad..
Ako u sebi nemaš zestine ne mozeš se u muzeve računati, ne sramoti svoju dušu, ustaj kukavico, zašto tu leziš kao mrtvac!
Bolje je zablistati samo jedan trenutak nego zanavek tinjati i dimiti se.
Čak i onaj kome su sami koreni posečeni ne sme se predati očaju.
Onaj koji nije učinio nikakav podvig po kome bi ga ljudi spominjali tu je samo da bi nas bilo više!
Ti mozeš da pobediš svoje neprijatelje, ne budeš li samo toliko željan života.
Ako si se pomirio sa time da večito živiš brižne duše i ojađena srca kao što samo uškopljeniku dolikuje, onda je bolje da uopšte ne ziviš..
....Okrutna si i gnevna majko, tvoje srce je skovano do čelika kad ti je toliko stalo do mučeničkog junaštva. Koje ćeš koristi imati ako mene izgubiš pa makar i celu zemlju dobila...-Ako se ti osramotiš- na to će majka, a ja ti zbog svoje ljubavi ništa ne progovorim ta bi ljubav bila nevredna, nerazumna i na lik na ljubav magarice za svoje mladunče. Ko se raduje sinu koji je slabetinja, neposlušan, slabouman nije ni postigao ono radi čega se žele sinovi.
Čovek koji nema ono za čime žudi ubrzo postaje opak.
Ne obeščašćuj svoju dušu sine, i nemoj unapred očekivati neuspeh...
I ono čega nema moze se steći i ono što je stečeno izgubiti..
Gnev i nerazboritost nikad nisu pomogli da se postigne neki cilj...
Uspeh nikada nije siguran ali se ljudi ipak trude pa uspeju ili ne uspeju...
Povrati svoje junaštvo okupi sve oko sebe koji su gnevni na svog neprijatelja, zavidni, ljubomorni, ponizeni, od njega ili mu prkose i ostale koji ovamo pripadaju...
Kad tvoj neprijatelj sazna da ti ne strepiš za svoj zivot, spopašće ga brige kao da se zmija u kući nastanila..
...Prikupi svoje strpljenje opasuje se i spremaj za pobedu....
...A ako pitaš za pobedu ona će biti tamo gde je pravda...
Posveti se delu ali se nemoj vezati za njega. ....
Kad čovek odbaci sve svoje želje i bude samim sobom zadovoljan za njega se kaže da je to čovek postojanog uma. Onaj čiji razum ni jedna nevolja ne moze pomesti i čija je žudnja za užitkom prošla, koga ne vezuju želje i strahovi, sklonosti ni srdžba zove se mudracem postojećeg uma. Onaj ko se moze odvojiti od svih nadražaja koje primaju naša čula, taj je postigao čistoću razuma..
Uzburkana čula odvlače paznju i mudrom čoveku, premda se trudi da njima ovlada zato ih mora potčiniti volji, postojani um je onaj kojie moze vladati čulima..
Kad se razmišlja o onome što čula mogu da opaze tada stvara se sklonost prema predmetima opazaja iz te sklonosti rađa se žudnja, žudnja rađa srdžbu, a srdžba pomućuje um...
Srce koje luta vojdeno čulima uništiće razum..
Mir dostize onaj što svuda hodi ne želeći ništa oslobodjen žudnje i svoje taštine..
Onaj koji svoja čula obuzdava a prizeljkuje njihove uzitke pravi je licemer i njegov duh se opesenama vara..
Delo koje činiš jer ti je to dužnost bez želje za plodom i bez vezanosti, ljubav i i mrznje, kaze se da je delo od dobrote. Ali ako svako delo činjeno iz želje da se stekne korist ili ga učini neko sebičan, delovanje s mnogo truda i tegoba to je delo strasti. Dekoje pak, koje jezačeto obmanom, bez obaziranja na sve posledice, gubitke, uvrede i vlastite moći, kaze se da potiče od kakvoće tame..
Onaj koji deluje nevezan ničim, nesebičan, dobar u svemu, postojan onaj koji nikad o sebi ne zbori, niti ga uzruja uspeh ili neuspeh takav je delatnik obuzet dobrotom.
Delatnik pun strasti i željan plodova svoga rada, zavidan i surov, razdragan uspehom , ucveljen porazom, kaze se da to je delatnik iz strasti.
A ko je nemaran, lišen oštroumlja, tvrdoglav, lažljiv, zavidan, i lenj, koji nije odlučan i nema hrabrosti taj delatnik ima osobine tame.
Uzitak dobrote je onaj uzitak koji je na početku nalik otrovu, a na kraju godi kao pravi nektar, a nastao je iz vedrine duha koja proističe iz spoznaje sebe on te svake patnje oslobađa, sreća koji mogu osetiti čulanalik je nektaru ali se na kraju u otrov promene i ona se zove uzitkom iz strasti, sreća koja stalno obmanjuje dušu kako na početku tako i na kraju a rađa glupost to je sreća lenjih i za nju se kaze da sreća iz tame.
Bolje je drzati se sopstvenih duznosti makar čovek grešio nego baviti se tuđim poslovima ne čineći greške.
Onaj ko sledi vlastitu prirodu i i ispoljava svoju propisanu duznost neće učiniti nikakav greh.
....Bori se i pobedi..
Ako ti dolazi kao neprijatelj mozeš ubiti čak i osobu u godinama, zasluznu u svakom pogledu i vrednu svake počasti, smeš ubiti bilo koga ko ti pridje da bi te uništio...
...sav ovaj narod malo se razume u oruzje, a ja tu nauku vrlo dobro poznajem. Pobijem li sve te ljude samo bih pobedio, bilo bi to sramno delo, takvo da gore ne moze biti...
Želimo da se uverimo u tvoju muškost. Junaci se na ratištu bore, a ne gube vreme u jalovom hvalisanju. Učini junačko delo pa se onda hvali. Udari koliko je snage u tebi, a ja ću već znati da ukrotim tvoju oholost.
Od istine nema ničeg uzvišenijeg ali ni istina nije uvek za kazivanje, a neistina katkad i jeste. Istina moze postati laz, a laz istina...
..Ti si junak samo na rečima, ali se tvoja dela ne poznaju...
Prijatelji se uvek trude da svoga prijatelja odvrate od gneva. Uvek napreduje onaj ko dozvoli da ga odgovore od grešnog čina.
Onaj ko ne sluša savete svojih dobronamernih prijatelja mora i da se kaje kad ga snadju nevolje..
...jer to je oruzje moćno i ne da se obuzdati, kad ga jednom upotrebim ja ga više mogu vratiti...
I onaj ko je bori moze da izvuče zivu glavu ali kada nekome kucne sudnji čas neće se spasiti..
Smrt..niti voli, niti mrzi...
Ako osećaš da te jad preteško pritiska moraš ga suzbiti a ne prepuštati mu se...
Duševni bol se ubija mudrošću, mudorost ima tu moć ali oni koji su nerzumni nikad ne steknu duševni mir.
Čoveku je sopstvena duša najveći prijatelj, a moze mu postati i najveći i najopasniji neprijatelj.
Učeni kazu da su tela kao kuće, vremenom se poruše...
Kad u lončarskoj radionici neki zemljani lonci puknu još dok su na točku, drugi kad su oblikovani, neki kad se skinu sa točka, neki dok se suše, a poneki dok se peku, neki se razbiju kad se vade iz peći, a neki tek za vreme upotrebe...Tako je i sa telima i sa zivim bićima..
Samo oni koji svoja srca usmere prema razmišljanju mogu da zaštite svoju dušu.
Onaj nad kojim vladaju čula i ne sluti da smrt već kuca na njegova vrata.
Pohlepa, gnev, strah oduzmu pamet čoveku i on više ne prepoznaje sebe samoga..
Ni junaštvo ni blaga ni prijatelj ni dobronamernici ne mogu da izleče čoveka od žalosti tako sigurno kako to može samoobuzdanost duše..
..Celu ravnicu preplavile majke, kojima su na njoj deca izginula, a uz njih udovice traze svoje mrtve..smrt je umirila žestoke junake..
Dvostruki je bol kad mu se prepuštaš..
Ako čovek u šumi sekirom sruši drvo, onda je on počinio greh , a ne sekira...onda se greh moze prepisati onome ko je napravio ali to bi se teško moglo nazvati istinom..
Onaj ko greši svesno i odlučno i zbog toga ne oseća nikakvog stida, već nastavlja kako je započeo, taj je zaista grešnik, nema pokajanja i njegov se teret ne smanjuje..
Nađe se hiljade prilika za radovanje, i na stotine prilika za strahovanje, iz dana u dan to moze uznemiravati nepostojane, al nikad mudrog čoveka...
Pravda je večna, a bol i zadovoljstvo prolazni su, duša je večna a prolazni su uzroci njenog vezivanja sa telom...
Ratniku dolikuje da se bori časno!
Onaj ko nema hrabrosti moze imati sve ostale vrline ali teško da će bilo šta postići.
Kao što u slabićima podlost hvata korena, tako i oni jaki postaju nerazumni. Onaj ko teži pobedi mora da se čuva i jednoga i drugoga jer to su uzroci propasti..
Ako pobedimo protivnika lako ćemo steći carsko dostojanstvo...
Taktika pametnog čoveka je da se ne bori otvoreno s onim ko je očigledno nadmoćan i stoji na čelu svojih postrojenih četa. Mislim da se ne mozemo osramotiti ako tajno uđemo u njegovo stanište i napadnemo njega samog.
Uvredu treba oprostiti onome ko ti je prethodno dobro učinio pa makar bio kriv pred tobom i za tešku napravdu. Seti se dobra koje ti je učinio. Onima koji vređaju zbog svog neznanja i ludosti treba oprostit jer čovek teško stiče mudrost. Ne treba nikad oprostiti onima koji vrfeđaju a sam se pretvaraju da ne znaju šta čine makar to bila i neznatna uvreda.
Svakom stvorenju prva uvreda mora biti oproštena ali ga zbog druge treba kazniti makor to bilo i neznatno..
Skromnost moze da pobedi svaku silu i svaku slabost. Nema ničega što skromnost ne moze postići...trebalo bi da svako radi u skladu svojim moćima i slaovbstima.
...Plašljivci će se računati u junake, a junaci će biti potišteni, poput kukavica...
Postojan um je onaj koji moze vladati čulima, a smirenost srca učvršćuje razum.
Pravi čovek je onaj kome je nepodnošljiv ponos njegovog neprijatelja, moze ziveti tk pošto ga pobedi i svoje podanike oslobodi njegove tiranije.
Na ovom svetu ima dosta takvih kojima je laskanje na jeziku ali je malo onih koji umeju izreći ruznu istinu, a još ih je manje koji će je saslušati....
|
