offline
- Pridružio: 25 Avg 2008
- Poruke: 740
- Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih
|
Napisano: 31 Avg 2009 23:49
aaaaaaaa...Tuzor zna da ''udari''tamo gde sam ja najslabija i sada 
No priznajem da se osecam  ...jer su se stvari razjasnile...,
ali i sa dubokim postovanjem prema svemu sto je receno,a slutim da ce Tuzor shvatiti, zasto tako mislim... 
No,mi smo na tudjem blogu,a..ja bih se zadrzala na jednoj emociji,ovde pomenutoj,neobicno snaznoj,i slozenoj...provokativnoj i sve prozimajucoj ..
@Tuzor...
Citat:Ovo gore navedeno svedoči o procesu promišljanja, koji je naknadno usledio. Pošto mi je mišljenje u svesti odjeknulo kao svest o sopstvenoj žalosti zbog nanošenja žalosti drugome, javio se osećaj stida (pudor).
...
I to iz razloga ...Ma,videcete na kraju,zasto!
O stidu...nesto sire...
Prema definiciji psihologa Krstica..''Psiholoski recnik''Stid je emocionalna reakcija u odnosu na neko svoje stanje .Mada je obicno pokrivena nekim racionalnim razlozima,u znatnoj meri je zasicena vrednosnom procenom.
Psiholoski se razlikuje od stidljivosti,kao i od osecanja krivice ili skromnosti...
Stidljivost je emocionalna reakcija u prisustvu drugih lica uz osecanje nelagodnosti i nespretnosti''
Stid je sam po sebi nejasan pojam i veoma zamrsena emocija,a inace u psihoanalizi je mnogo veca paznja obracena krivici ,nego stidu...a i nije dovoljno objasnjen odnos krivice i stida,kao i moguca razlika u ispoljavanju stida kod muskarca i zene.(Smatra se da se muskarci vise stide,ali da uspesno skrivaju osecanje stida da bi odrzali musku moc)
Stid je jedna divna,fascinantna emocija i evolutivno i genericki posmatrana veoma starog porekla ..(ima ga i u zivot. svetu...)..
Kao takva ona mene licno fascinira pre svega zato, sto se slazem sa svima onima, koji mu daruju''bozansko poreklo'',dovodeci ga tako u vezu sa prvim dozivljajem krivice(a,onda i stida...) neposledno posle sagresenja Adama i Eve...
Posto je okusio plod sa zabranjenog drveta,Adam se krije od Boga,primecuje (prvi put )da je nag,pa zajedno sa Evom''nacini od smokvinog lisca pregacu kojom pokrise golotinju svoju''...
Posmatrajuci tako stvari,svaki istinski stid posledica je nekog covekovog sagresenja (u pomislima,mislima,osecanjima,delima),zastita i opomena coveku da u sebi osvesti svoj greh...
Stid -jedna suptilna,tajanstvena riznica misaonih igara i slagalica u mentalnoj raskosnosti cudesnog i upornog opstanka pred vratima pakla koje se sve sire otvaraju...i ''nude gozbu''sa losom bojom i najbrutalnijim maskama ,a on,ipak opstaje, i ako ga ima sve manje i manje...
Da li se ljudi jos stide svojih grehova?...(Ko danas oseca stid,veoma je privilegovan, a krasi ga jedna od najlepsih''Bozijih osobina''... do kraja,nosi ljudski lik u sebi)
Dopuna: 01 Sep 2009 2:11
E,sada ...Pitamo se da li se stidimo svojih grehova...
Jos od davnina,zapravo tacnije negde pocetkom XX veka,sve se redje spominje kako u svakodnevnom govoru ,tako i u knjigama razlicitih mislilaca i porekla, pojmovi,kao sto su greh,krivica,stid...
I sada se postavlja pitanje,''kako je moguce da u veku tako silovitog napretka u nauci i tehnici,covek posle tolikih godina,u kojima je milenijumima prirodno i uglavnom s bolom i mukom prezivljavao svoje grehe i krivicu,prepoznajuci ih ,upravo preko stida koji ga je opominjao, na pocetku lagano,a onda sve brze i ucestalije,napusta..i to bez zaljenja ono sto ga je cinilo covekom...svoj licni greh,krivicu, i kajanje zbog ucinjenog -stid pred Bogom i ljudima sto ga je pocinio?''..
Ili smo to mi,ljudi(''valjda smo to jos uvek''-)stigli do Niceovog natcoveka,kao kvalitetno novog coveka,coveka ''vesele nauke''...kome vise Bog nije potreban-pa zasto bi onda trebalo da misli i pise o nekakvom grehu,da oseca krivicu ili smesan stid...?V.Jerotic...
Ako mi danas ne osecamo vise stid(a ima nas sigurno takvih...),ili ga sve redje osecamo,postajemo,jednostavno.. bestidni...
Bestidnost,danas u savremenom svetu osecamo na svakom koraku.Na ulici,u skolama, na televiziji,u kafanama,u novinama,zutoj stampi,u porodici,u odnosima muskaraca i zena,dece i roditelja,ali i roditelja i dece...Ako covek danasnjice vise ne oseca stid,o cemu mi onda govorimo?Gde su tu greh i krivica svojstveni ljudima i covecanstvu uopste...pa oni zapravo drze ljudski rod na okupu u celoj vasioni...A,ako nema greha i krivice,nema ni odgovornosti...Kojim stazama se krece covek i ko je tu u istinskom ''Bozijem miru''..A,zaista odgovornosti je sve manje...
AAAAAAA..neodgovorni su do skoro bili samo mala deca i tezi dusevni bolesnici...Nije li to onda nastupila infantilizacija savremenog coveka i porast dusevno poremecenih osoba... A,griza savesti...sta je sa njom?A,sto raste broj onih koji se u psihijatriji nazivaju''moral insanity''...I ako su normalno inteligentni,a neki cak i vise od toga ,ne shvataju sta je to greh,krivica,kajanje,stid...
Nadajmo se da ce se ''ovo ludilo bezcovecnosti'' zaustaviti...nekim cudom,ako ni zbog cega ono zbog toga sto nam je Hristos ostavio trajnu poruku...''Bicu sa vama do kraja sveta i veka''...
Dopuna: 01 Sep 2009 2:46
I na kraju......
Ma,ovo je neki ''cor-sokak''nase civilizacije...i umesto da se individua,delimicno oslobodjena od drzavnih i verskih stega u ranijim vekovima ,krece put slobode ,ona se zatvara u sebe,smatrajuci se sredistem sveta i trazeci koristi samo za sebe. Sve pogubnije gubljenje odnosa coveka sa Tvorcem svemira,za posledicu ima udaljavanje covekovo od prirode i od drugih ljudi...Sta jos treba da se desi da bi se covek trgnuo,prenuo iz tzv.''narkomanskog sna''(narkom.nije samo droga)...koje je samo bekstvo...ma od cega -od slobode (Erih From-)..pa valjda od sazrevanja,dusevnog,duhovnog,moralnog, etickog,od odgovornosti...
''Ja sam ono sto izaberem,ja sam slobodan''neumorno ponavlja Zan Pol Sartr...
''Nesto se mora promeniti,veli Dr V. Jerotic,ne spolja u religijama, niti u politickom upravljanju svetom(globalizacija),vec u svesti...ili NAJPRE U SRCU...danasnjih ljudi dok jos ima vremena...''
O moralnom i etickom zagadjivanju covekovog dusevnog zivota,suvisno je ponavljati...
|
