|
Zdravao drugari,
stigli smo u Srbiju.
Zahvaljujući Bogu i svim dobrim ljudima koji su nam pomogli uradili smo ono što je u početku delovalo nemoguće.
Evo šta se sve dešavalo.
Za Ulm smo otišli 29. marta letom Er Srbije
Po dolasku u Nemačku, tačnije Ulm sačekao nas je Milenko, prijatelj naše prijateljice i odveo do hotela Lindau
Pokazao nam je gde se šta nalazi i odveo u njegov stan na posluženje. Tamo smo bili oko dva sata i on njegova supruga su divni ljudi, a njihova bebica predivna. Potom smo se vratili u hotel.
Smeštaj nije bio loš, a poprilično jeftin za nemačke uslove. 30 evra za dan. Vlasnik hotela je familija Blažević, rodom iz Hrvatske i Pretar koji nas je dočekao je bio veoma ljubazan.
Taj i sledeći dan nismo imali obaveza u klinici i uspeli smo malo da razgledamo okolinu i kupimo hranu u supermarketu. Cene su dosta više nego kod nas, ali šta je tu je.
Uglavnom, sve je prošlo u iščekivanju četvrtka i odlasku na kliniku.
Došao je onda i taj četvrtak.
Odlazak do klinike i razgovor sa doktorom koji je kako se pokazalo veoma prijatan i odgovorio je na sva naša pitanja. Potom je izvadio oko pola litre krvi supruzi koja je posle toga odmah primila i prvu infuziju.
Sledećag dana je ponovo primila infuziju, a onda je došao i Vikend kada nismo odlazili u kliniku pa smo imali vremena da malo obiđemo Neu Ulm i razgledamo grad.
Posle vikenda smo svakog dana odlazili na infuziju posle toga pomalo šetali.
Ulm je na mene ostavio pozitivan utisak. Veoma miran grad, ali ne baš toliko čist koliko sam zamišljao da su čisti nemački gradovi. Ipak, dosta je čistiji u odnosu na recimo Požarevac.
U četvrtak je supruga primila vakcinu sa dendričkim ćelijama posle koje je imala blagu temperaturu koja nam je i bila najavljena kao reakcija.
I stvarno već sutradan je nije bilo pa smo mogli da lepo spakujemo stvari i spremimo za polazak.
Na aerodrom u Štutgartu nas je odvezao Milenkov brat Miloš koji nam je pomogao da se brzo snađemo tamo.
Potom je on otišao, a mi sačekali let Er Srbije.
Evo nas sada kod kuće, zadovoljni time što je sve prošlo onako kako smo i zamišljali.
Ljudi. Šta da vam još kažem, a da nisam ranije rekao?
Ništa.
Još jednom veliko hvala svima koji su pomogli svojim uplatama ma koliko one bile manje ili veće.
Hvala svima koji su nam davali korisne savete, pronalazili na netu ono što nam je trebalo. Šerovali i lajkovali objave, Hvala Vukajliji, hvala my city forumu, hvala KUD-ovima i pevačima koji su nastupali na humanitarnom koncertu, opstini Zabari, hvala porodici Trailović, hvala Bata Saletu, Hvala Mariji, Tanji, Violeti iz Starog Sela, skolskim drugovima naseg sina koji su samoinicijativno skupili pomoc, Rajkici, Suzi, Milenku i Tanji, Milošu. Naravno svima iz Srema koji su ucestvovali u prikupljanju pomoci kao i blizoj i daljoj porodici moje supruge.
Sve zajedno urodilo je uspehom. Otišli smo i uradili ono što ste nam svi vi zajedno omogućili.
HVALA VAM.
|
