D-Day

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

to je kao kad bi Arthasa ludog poslali da baca bombe.
i i

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao odgovor za ova tri pitanja i sva ostala koja su vezana za D-day, mozes pronaci u legendarnom delu Ajzen Hauarda "Od invazije do pobede".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ili na sajtu www.world-war-2.info samo je problem sto je sajt prepun reklama, pa na sporijoj vezi treba dosta vremena za ucitavanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi! Kako vam nije jasno da se cela frka od pocetka samog drugog svetskog rata, sva vaznija dogadjanja i kretanja saveznickih snaga, pa sve do dana danasnjeg i raspada SFRJ kao zadnjeg primera odvijala samo sa jednim ciljem-zaustavljanja sirenja ideje komunizma!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Puky,
Ovo neće biti offtopic, mada tako započinje:
U biografiji Valtera Šelenberga (znamo čoveka) stoji lepa crtica koja govori o Kanarisu (i njega znamo). Od njega je traženo da predoči stratešku procenu kada Nemačka može da napadne najjače zemlje sveta. To se zbiva u godini 1936. Za Rusiju je rekao sledeće (parafraziram):''Ne bi trebalo, ali ako mora, to valja učiniti 1941. kod njihovog preoružavanja, a pre toga mi nećemo biti spremni''. Za Amere je rekao sledeće: ''Njih nikada ne treba napasti, jer prema proceni zamah njihove ratne industrije dostići će pun obim 1948. godine, a mi taj obim nikada dosegnuti nećemo''. Te analize pravljene su bez interneta i Google Eartha, a posle rata dokazane su kao apsolutno tačne. Godine 1945. ekstraploacija trenda američke ratne produkcije pokazivala je vršnu tačku u 1948. godini. Drugi najpopularniji američki ratni poster (posle onoga sa ujka-Semom) bio je sa tekstom : ''America's ansver: producation''(Moris Rikard:''Uspon i pad plakata'') . Ostalo je, kako se to obično kaže, istorija. Zašto je ova duga digresija važna za dan D? Dan D morao je da se desi jer je SSSR pokazao da nema validne procene kada je ta ogromna zemlja u pitanju. Samo šest meseci posle katastrofalnog početka rata, iza Urala je počelo da kulja i kulja, i kulja...A onda je valjak krenuo. I ne bi se zaustavio da nije bilo Dana D. Iznosim, za laika, smelu tezu, ali nama laicima to je dozvoljeno: Dan D sprečio je Treći svetski rat jer je u poslednjem trenutku uveo kakvu-takvu ravnotežu, koju čak ni pad Berlinskog zida, 45 godina kasnije, nije uspeo da bitno naruši... Tako posmatrano, rekao bih da je Dan D u istorijskom smislu najvažniji dogadjaj Drugog svetskog rata. Svi ostali dogadjaji, bez obzira na grandioznost (Staljingrad, Kursk,Okinava, Ivo Džima, itd) bili su ''samo'' velike bitke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius,
Walter Schellenberg, je polozio drzavni ispit kao advokat 1936 godine,1937 je dosao u Berlin i radio u financijsko-personalnoj upravi SD,1939 je poceo da radi u kontra spijunazi, a 1941 je general major SS i sef SD (ured IV), pa tesko da je davao strateske procjene 1936. Hitler nije imao nikakvu nameru da napadne Amerilku, ni ti da ulazi u rat sa istom, no zbog napada Japana na Perl Harbur, i zbog svojih obaveza u Trojnome savezu, da, ukoliko jedna od clanica je u ratu , druge clanice moraju joj pomoci, bio je prisiljen da objavi rat Americi. Sto se tice ruskog valjka, on samo pokazuje koliko je staljin malo davao na zivot jednog ruskog vojnika.Ionako su njemci docekani kao oslobodioci od rusa.Da nije bilo njemackog terora ( a to je hitlerova greska), rusi bi se rjesili staljina i komunizma sa zadovljstvom. Ne moj zaboraviti da je staljin potpisao pakt sa hitlerom, i za to dobio pola poljske i balticke republike (sto je sve , naravno, u duhu komunizma), i da je osnovni strah amerike bio , da je staljin spreman da potpise mir sa njemackom, ako mu hitler ponudi, i da ce oruzje , koje je amerika liferovala staljinu, biti upotrebljeno protiv nje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@dwollner

Bez obzira na to da li je Hitler imao ili ne nameru da ulazi u rat s Amerikom, analize mogućeg toka takvog rata su bez sumnje vršene i to ne samo zbog manijačkih ekspanzionističkih težnja tadašnje Nemačke nego zato što je to standardna praksa svih velikih sila (a bogami i manjih država).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja komentiram Siriusov datum vezan za osobu i tvrdnju, ne samu tvrdnju.Pojma nemam , da li je ondasnji nacelnik OKW planirao da napadne ameriku, no ponesto znam iz vojne nauke, i znam da planiranje napada sa mora na kopno je najtezi zadatak u vojnoj nauci.Pogledaj planiranje Day-D, koliko je trebalo brodova, normalne i specijalne opreme, ljudstva, logistike, pa sada obrni stol, i zamisli njemce koji napadaju ameriku i vrse iskrcavanje na obali. Da su bili u stanju da se iskrcaju u britaniji, oni bi to napravili, ali kao sto vidis , nisu mogli ni kanal da predju, a kamoli nesto vise od toga, pa mi se tvrdnja o njemackom planiranju napada na ameriku cini neozbiljna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa brate u svemu pa i u vojnoj nauci ima nekoliko nivoa planiranja, niko nije ni rekao da su došli dotle da broje koliko bi im čamaca trebalo... procenjivali su trendove razvoja u narednih desetak godina i zaključili šta su zaključili. Jedna opservacija ne znači da su uopšte imali ozbiljan plan.

Inače ovo što se datuma tiče verovatno imaš pravo mada nemožemo da procenimo jer Sirius nije naveo referencu. :-/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drage kolege, Dwoliner i Stane,
Bio sam veći deo dana odsutan i sada vidim da sam inicirao interesantnu raspravu koja je dobrim delom ''slepo crevo'' usled previda koji nije moj.
Dwolliner,
Kao što vidiš, Stane je postavio fenomenalnu , rekao bih krucijalnu temu koja razrešava mnoge tajne i Drugog svetskog, ali i tzv. Hladnog rata, a to je Dan D. Prema toj temi moramo se odnositi s dužnom pažnjom, stoga sam se i ja u nju uključio. Ne verujem da si hteo da budeš površan, daleko bilo, no promakla ti je u mojoj rečenici finesa koja anulira potonju raspravu vezanu za Šelenberga; izvini što citiram samog sebe , to je samo stoga da se ne biste vraćali bez potrebe na post:
''U biografiji Valtera Šelenberga (znamo čoveka) stoji lepa crtica koja govori o Kanarisu (i njega znamo). Od njega se tražilo ...itd''. O Kanarisu govori crtica i OD KANARISA se tražilo da iznese analtičko-sintetičku analizu, a ne od Šelenberga! Smisao i sintaksa moje rečenice mislim da ne dozvoljavaju nikakvu nedoumicu u vezi s tim. Niko od Šelenberga nije tražio tu procenu.
Nadam se da smo ovaj nesporazum, izazvan previdom, prevazišli i da se nećemo vraćati na njega.
Dwoliner, ostale tvoje tvrdnje neću komentarisati jer to nije dozvoljeno pravilnikom, no mogu debatovati o njima kada za to bude postavljena tema (to se posebno odnosi na Staljinov odnos prema životu Rusa gde se potpuno slažem s tobom, ali nije to bilo poenta, već gigantski zamah ratne industrije; kad već lajem, da podsetim da je Staljin pobio više komunista nego sve policije sveta zajedno, a da je zbog njegove ludačke politike stradalo 20 miliona gradjana SSSR: ne mešajmo, molim te, teze i ne vadimo ih iz konteksta).
Nisam istoričar, ali dobro pamtim šta sam pročitao i gde se to nalazi. Ne potcenjuj nemačke stratege, oni su imali i ratni plan za Kinu (pronadji u predmetnom katalogu bilo koje biblioteke knjigu ''Mi ćemo marširati dalje''). Što se Amerike tiče, i manje od mene upućeni hobisti mogu ti reći
da su Nemci razvijali interkontinentalnu raketu tipa ''A'' za napad na Ameriku. No, da ne širimo priču.
Stane,
svaka čast za temu, nadam se da će se rasplamsati diskusija. Evo i tražene literature:
- Valter Šelenberg ''Autobiografija'' (ima je i na srpskom)
i ''Crvena kapela'' (Rote kapele)- autora ne znam, ali i nje ima na predmetnom katalogu pa se lako može naći.
Ako dozvoliš, nadam se da nije offtopic, preporučujem i knjigu ''One bridge too far'' prema kojoj je snimljen i film: mislim da ju je baš napisao general Urhart koji je vodio akciju ''Market garden''. Tom akcijom saveznici su očajnički želeli da ubrzaju eksploataciju uspeha dana D.
Pozdrav i želim svima da nam tema bude uspešna.