Grcka mitologija

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AUTOLIK

Autolik (grč. Αὐτόλυκος) je u grčkoj mitologiji bio Odisejev deda. On je Odiseju i dao ime. Pošto se celog života suprotstavljao mnogim prinčevima, dao mu je ime Odisej, što znači „ljutit“, jer je smatrao da će on biti žrtva njegovih neprijateljstava. Ipak, zarekao se da ako Odisej dođe na Parnas da ukori svog dedu, da bi ublažio njegov gnev, daće mu deo svog poseda.Njegovo ime znači pravi ili usamljeni vuk.Bio je Hermesov sin, dok je njegovog brata blizanca Filamona začeo Apolon. Kao njegova majka se pominje Hiona, mada razni autori navode još neka imena. Pausanija je pisao da je njegova supruga bila Neera, ali je prema Homeru to bila Amfiteja, sa kojom je imao kćerku Antikleju, Odisejevu majku.Hermes je svom sinu podario veštinu da krade, a da ne bude otkriven i sposobnost da se preobražava. On je ukrao Amintoru šlem koji je Odisej nosio tokom trojanskog rata.Hermes mu je dao i sposobnost da preobražava životinje, rogate u nerogate i obratno. To je iskoristio da Sizifu ukrade goveda, a da ovaj nema dokaza protiv njega. Ipak, Sizif je primetio da se njegovo stado smanjuje, dok se Autolikovo povećava. Zato je sa donje strane kopita svojih krava utisnuo ili inicijale ili tvrdnju „ukrao Autolik“. Tokom noći Autolik je pokrao krave, ali ujutro su otisci na putu bili dovoljan dokaz. Sizif je pozvao susede da se obračunaju sa lopovom, a on sam u tom metežu je obišao oko kuće i na druga vrata pokucao Autolikovoj kćerki Antikleji, koju je obljubio, zbog čega je ona začela i rodila Odiseja.[1] Autolik je učestvovao u pohodu Argonauta. Prema nekim izvorima, bio je Jasonov deda.Pominje se i kao jedan od mogućih učitelja Herakla. Naime, podučavao ga je „pesničenju“. On je ukrao i Ifitova goveda i prodao ih je Heraklu, koji ništa nije sumnjao. Ifit je optužio Herakla za krađu i on ga je zbog te uvrede bacio sa stene.Krađa obeležene stoke je čest motiv u grčkim mitovima, poput onog kada je Euriloh pokrao Helijeva goveda. Prema nekim navodima, mit koji govori kako Autolik potkrada Sizifa, pretvarajući životinje u drugi oblik podseća na priču o Jakovu i Labanu iz Knjige postojanja (XXIX—XXX).

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu da vjerujem da smo zaboravili na onog koji se meni mnogo dopada. Čitajući razne knjige, prema njemu sam uvijek gajio određenu pažnju, a u nekima sam ga mrzio iz dna duše, jer je prouzrokovao mnogo lošega. To je:

Eros

Eros je u grčkoj mitologiji je bog ljubavi, strasti i seksualne požude i sama ljubav. Smatralo se da je jedan od prvih bogova nastalih iz Haosa, ili da je sin Afrodite i Aresa ili Hefesta.
Na slikama i freskama Eros je prikazivan kao mladi dečak sa krilima sa, uvek spremnim lukom i strelama, koje je odapinjao u srca smrtnika ili bogova. Postoje dve vrste Erosovih strela:
Zlatne sa golubijim perima – Strele ljubavi
Sive sa sovinim perjem – Strele neodređenosti
Veruje se da je Eros, među prvima izašao iz Haosa i da je jedan od primordijalnih bogova, i da je odgovoran za spajanje Urana i Geje - Neba i Zemlje.
U legendama iz Eleuzine nazvan je protagonus ili prvorođeni, a prema Aristofanovom delu Ptice rođen je od Ereba i Nikte - Tame i Noći.
U kasnijim mitološkim pričama Eros je Afroditino i Aresovo dete, a Heziod u Teogoniji piše da je on Afroditin pomoćnik, a ne i njen sin. Ponegde se on pominje kao Zefirov i Iridin sin.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%95%D1%80%D0%BE%D1%81

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Киклопи

Киклопи су једнооки дивови из грчке митологије. Грчки епски песници Хесиод и Хомер су спомињали киклопе у својим делима, али су их описали на различите начине, тако да се о њима може говорити са Хесиодовог и са Хомеровог становишта.Према Хесиоду, киклопи су снажни једнооки дивови, деца Урана и Геје, бога неба и богиње земље, које је Уран као и своју осталу децу (Титане и сторуке дивове Хекатонхире) затворио у Тартар, подземни свет који се налази испод Хада. Титан Хрон се ослобађа, бежи из Тартара и уз помоћ киклопа и своје мајке Геје, успева да Урана свргне са места врховног бога. Међутим, иако су му помогли да се домогне места врховног бога, ХКрон киклопе враћа у Тартар. Када Зевс, Хронов млађи син, свргне свога оца са места врховног бога, он ослобађа Киклопе, а они му у знак захвалности дају гром и муњу, Посејдону дају трозубац, а Хаду Шлем таме, односно шлем који ће оног који га носи учинити невидљивим. Пошто су били одлични ковачи, Киклопи су постали Хефестови помоћници, који су испод вулкана Етне правили громове и муње за Зевса. Како би се осветио Зевсу зато што му је убио сина Асклепија, Аполон киклопе убија.Према Хомерукиклопи су дебели и снажни једнооки дивови који једу људе. У Хомеровој Одисеји, појављује се киклоп Полифем, син бога Посејдона и нимфе Тоосе, који је појео Одисејеве пријатеље. Одисеј освећује смрт својих пријатеља, тако што ослепљује киклопово једино око.Хомер киклопе описује као сурове дивљаке који се не баве пољопривредом и не поштују никакве законе, тако да многи сматрају да киклопи у Одисеји представљају алегорију на варваре

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Titani


Титани (грч. Tītânes, лат. Titanes) су синови и кћерке бога неба Урана и Геје, богиње земље.
Титани првог поколења су живели на небу и то у доба владавине свога оца Урана, и чували су његов престол. Колико времена су тамо живели није познато, а иначе око свих других појединости што се тичу њиховог живота и судбина митови се међусобно подударају.
Како је време пролазило тако су се првобитним Титанима придруживали и њихови потомци, тако да се број Титана све више повећавао. Првобитно је било само дванаест Титана, и то шест мушких и шест женских.


Први Титани:

-Океан
-Кеј
-Криј
-Хиперион
-Јапет
-Хрон

Прве Титанке:

-Теја
-Реја
-Мнемосина
-Феба
-Темида
-Тетија


После су се међу Титане убрајали и неки њихови потомци, као на пример Јапетови синови - Прометеј и Епиметеј, понекад и Прометејов син Деукалион и многи други.



Када је Геја, мајка Титана, родила Урану три Хекатонхира, Уран их је замрзео и затворио у унутрашње земље. Геја се због таквог односа према својој деци разљутила па је одлучила да се освети своме мужу Урану. Отишла је до Титана и наговарала их да, њиховог оца Урана свргну са власти.
Ни један од Титана, сем најмлађег Хрона, није пристао на предлог Геје, а Хрон је, помоћу лукавства одузео мушкост и снагу Урану и прогласио се уместо њега владаром свемира.
Хрон, као нови владар свемира, приморао је своје сестре и браћу да му служе и да буду чувари његовог престола и ослонац његове власти. После извесног времена, Хрона је стигла слична судбина. Против њега се побунио његов најмлађи син Зевс и одузео му власт и себе прогласио за највишег и највећег бога.


Борба између Хрона и побуњеног Зевса је била дуготрајна и страшна и трајала је око десет година. На Хроновој страни је била већина Титана, а на Зевсовој страни су били његова браћа Посејдон и Хад, и браћа Титана - Киклопи и Хекатонхири, које је Зевс ослободио из „подземне земље“ - пакла Тартара.
Поред Киклопа и Хекатонхира, Зевсу су се придружили и неки од Титана који су били незадовољни владавином Хрона, пре свих Океан и његова кћерка Стикс са својих четворо деце, као и Јапетов син Прометеј.
После победе над Хроном, Зевс је Хрона и поражене Титане суновратио у вечну таму „подземне земље“, у пакао Тартар, где су их чували несавладиви сторуки Хекатонхири.
Зевсовом победом је престала владавина Титана светом, али не заувек и не за сва времена, Према грчким митовима, људи који данас владају светом су потомци Титана, јер када је Зевс уништио прво поколење људи, Титан Прометеј, створитељ човека, је своме сину Деукалиону и његовој жени Пири, омогућио да се спасу и да утемеље нови људски род.
Поколење људи које је Деукалион утемељио, је преживело Зевсову владавину, као и владавину свих осталих богова са Олимпа, а великане међу својим људима и данас назива Титанима.



Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8

• 2Ovo se svidja korisnicima: Isidora01, bios1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pet ljudskih vekova


Neki tvrde da nije tačno da je Prometej stvorio ljude niti da se ma koji čovek izlegao iz zmijinih zuba. Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem mestu u Atici, i da se prvi čovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i Mesec postao. On je bio Zevsov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atinin vaspitač dok je bila devojčica.
Od tada je postojalo pet ljudskih vekova:
1. Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rada podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade; hranili su se slatkim žirom, divljim voćem i medom koji je kapao sa drveća, pili ovčje i kozje mleko i nikada nisu starili, mnogo su se igrali i smejali se a smrt im nije bila teža od sna. Njih više nema, ali se njhiov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreću i u zaštitnicima pravde.
2. Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase takođe su bli napravljeni po božanskom liku, a jeli su hleb. bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive i stotinu godina. Bili su svađalice i glupi i nisu prinostili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali među sobom. Zevs ih je sve uništio.
3. Zatim je dšla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani bronazim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna Smrt.
4. Četvrta rada ljudi mila je takođe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otemniji ljudi. Očevi su im bili bogovi, a majke smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, učestvovali u argonautskom pohodu i u Trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
5. Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena To su bezvredni naslednici četvrte rase. Oni su degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, čulni, neposlušni sinovi, izdajice.

Iz "Grčkih mitova" Roberta Grevsa

• 2Ovo se svidja korisnicima: Tamtitam, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Muze


Музе (гр. Μουσαι) су ћерке врховног грчког бога, Зевса, и Мнемосине, богиње поезије, уметности и науке.

Има их 9, а њихова имена и атрибути су:

* Талија (Θάλεια [Thália]) – муза комедије (бршљанов венац, комична маска)
* Уранија (Ούρανια [Úrania]) – муза астрономије (глобус)
* Мелпомена (Μελπομένη [Melpoméni]) – муза трагедије (венац винове лозе, трагична маска)
* Полихимнија (Πολύμνια [Polímnia]) – муза религијске и озбиљне поезије (без атрибута, каткад свитак)
* Ерато (Έρατώ [Erató]) – муза љубавне лирике (инструмент са жицама)
* Калиопа (Καλλιόπη [Kalliópi]) – муза епског песништва и елегије (воштана плочица, свитак, писаљка)
* Клио (Κλειώ [Klió]) – муза историје (воштана плочица, свитак, писаљка)
* Еутерпа (Ευτέρπη [Evtérpi]) – муза музичке уметности (двојнице)
* Терпсихора (Τερψιχόρη [Terpsihóri]) – муза играчке вештине и хорског певања (лира и плектрон)


Постоји веровање да ко понови имена муза овим редом не може да погреши, зато што почетна слова имена муза на латинском (овим редом) дају израз:
Tum Peccet, што значи: “нека греши”, или “тада нека греши”


Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5

• 4Ovo se svidja korisnicima: mcrule, aleksandar996, Melody, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Melody ::Pet ljudskih vekova
Ako nekog zanima, o pet ljudskih generacija je prvi govorio Hesiod u svom delu "Poslovi i dani" (stihovi 90-200). Celo delo ima oko 830 stihova i nije loše pročitati.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Red_star_girl, mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nimfa


Нимфа је у грчкој митологији припадница врло широког круга нижих женских божанстава - духова природе. Нимфе се често повезују с плодношћу, растом (дрвећа) и водом. Нису бесмртне али изузетно дуго живе и у начелу су љубазне према људима. Оне су често дружбенице богиња (Артемида), љубавнице богова (Зевс, Аполон, Посејдон), али и смртних људи (Миној, Сизиф, Одисеј).
У Италији су постојала домаћа божанства потока, брзака и воде (звана Лимфе) која су врло слична грчким нимфама.
Такође су приметне паралеле са словенским вилама, нпр. виле бродарице и нереиде.


Врсте нимфи разликују се према различитим подручјима природе за која су повезана.



Земаљске нимфе

Алсеиде (заштитнице долина, лугова)
Аулонијаде (заштитнице пашњака)
Дријаде – заштинице шума или шумске нимфе. Дријаде су бесмртне, за разлику од осталих врста, на пример Хамадријада, које су живеле у храстовом дрвећу и умирале заједно с њим. Омиљена забава многих нимфи био је лов. Ове нимфе су често биле дружбенице богиње Артемиде (Дијане), богиње лова. Она је била моћна богиња шума и господарица дивљих звери. Због великог броја нимфи које су је пратиле, понекад се назива и богињом нимфи. Многе нимфе су покушавале да се такмиче с Артемидом, не само у лову, већ и чувању девичанства. То је често било немогуће, јер су моћни богови (нпр. Зевс, Посејдон, Аполон...) или смртни људи (нпр. Миној) често покушавали да их заведу или отму. Међутим, мало нимфи је успело да побегне заљубљеним боговима или људима и да сачува своју чедност.
Хамадријаде (храст) су биле нимфе храстовог дрвета. Оне су биле врло посвећене дрвету у коме су живеле, и врло моћне кад се наљуте. Ако би њихово дрво било повређено и Хамадријаде би биле повређене. Ако би храст био посечен и Хамадријада би умрла. Од једне Хамадријаде је почела прича о походу на златно руно која је казнила сина човека који је посекао њен храст и украо златно руно посвећено богу Зевсу (види: Јасон и Аргонаути).
Мелијаде ((јасен) – Ове Дријаде су биле нимфе јасеновог дрвета. Оне су биле кћери богиње Гее и Уранове крви.
Јемакиде (заштитнице ливада)
Ореаде (заштитнице планина, пећина)
Напеје (планинске долине, увале)
Епимелијаде (заштитнице оваца)
Хеспериде – Ове нимфе су чувале дрво са златним јабукама. Њихов отац био је Хеспер, бог Вечерње звезде и зато њихово име значи: Кћери Вечерње звезде. Постоји неслагање о броју ових нимфи; неки кажу да их је било три или четири, али већина сматра да их је било седам. Њихова имена била су: Аеглија (Aegle), Аретуза (Arethousa), Еритеја (Erytheia), Хеспера (Hespera), Хеспереја (Hespereia), Хесперуза (Hesperusa) и Хестија (Hestia). Неслагање постоји и око њиховог порекла. Сматра се да су им родитењи Ереб и Никса, или Форције и Кето, или Зевс и Темида. Највероватнија и најпопуларнија верзија каже да им је отац титан Атлас и нимфа Хесперија. Врт са златним јабукама био је на планинин Атлас или крај Тритонског језера. Близу врта било је место где је Атлас држао небеса на својим раменима. Врт је био венчани дар богиње Геје својој унуци Хери, те је зато врт њој и био посвећен. Врт је чувао змај, звани Ладон. Сматра се да је херој Персеј прошао кроз врт Хесперида, да би пронашао Атласа. Сажаливши се на титанову судбину, Персеј је, помоћу Медузине главе, претворио Атласа у стену. Атлас је данас велики планински масив у Мароку и Тунису. И Херакле, који је био потомак Персеја, такође је долазио у врт, да би убрао неколико златних јабука, као један од подвига које је чинио по налогу Еуристеја. По овом предању, Херакле је преварио Атласа и наговорио га да му донесе златне јабуке. Пре него што је отишао, Херакле је померио једну оближњу стену, а на том месту је из суве земље потекао поток. Хеспериде су описале Херакла као раздражљивог грубијана. Ово је био срећан догађај јер су неколико дана касније овде стигли Аргонаути. Они су се насукали на обалу пустиње, и умрли би без воде. Сажаливши се на њих, Хеспериде су их одвеле до извора који је створио Херакле.


Водене нимфе

Океаниде су биле кћери титана Океана, бога мора, и титанке Тетије. Било је 3000 Океанида и скоро све су биле нимфе Океана. Најстарија кћи звала се Стикс и она је била једина богиња реке у свету препуном мушких богова река. Остале, као Дорис и Амфитрита, биле су богиње мора. Али неке, као Метида, која је била богиња мудрости, нису имале никакве везе с водом. У Хесиодовој Теогонији набројане су следеће нимфе: Пита (Peitho), Адмета (Admete), Јанта (Ianthe), Електра (Electra), Дорис, Примна (Prymno), Уранија (Urania), Хипија (Hippo), Климена (Clymene), Родија (Rhodea), Калирхоја (Callirrhoë), Зеуса (Zeuxo), Клитија (Clytie), Идија (Idyia), Пасотоја (Pasothoë), Плексаура (Plexaura), Галаксаура (Galaxaura), Диона (Dione), Мелобосиса (Melobosis), Тоја (Thoë), Полидора (Polydora), Керкеја (Cerceïs), Плута (Pluto), Персеја (Perseïs), Јанеира (Ianeira), Акаста (Acaste), Ксантија (Xanthe), Петраеја (Petraea), Менеста (Menestho), Европа (Europa), Метида (Metis), Еуринома (Eurynome), Телеста (Telesto), Хрисеја (Chryseis), Азија (Asia), Калипсо (Calypso), Еудора, Тиха (Tyche), Амфироја (Amphirho), Окирхоја (Ocyrrhoë), Стикс (Styx).
Нереиде ((кћерке Нереја и нимфе Дорис) – било их је 50 и биле су нимфе мора. Једна од њих била је Амфитрита. Док су Нереиде плесале на острву Наксосу Посејдон је отео Амфитриту и узео је за невесту.
Најаде су биле нимфе свежих водених токова, река и језера, али не само њих. Многе Најаде су ловиле заједно с Артемидом која је одабрала 20 Најада из Амнисије за дружбенице. Најаде су биле кћери речних богова. Биле су договечне, али не и бесмртне. Има пет врста Најада:
Кринеје (фонтане, извори)
Лимнаде или Лимнатиде (језера)
Пегеје (потоци)
Потамеиде (реке)
Елиономе (мочваре)
Плејаде – Кћери Океаниде Плејоне и Атласа. Плејона значи „она која броди“ па су и њене кћери зване "оне које броде". Корен речи је могао доћи и од грчке речи peleiades што значи јато голубица. Оне су двориле богињу Артемиду, заједно са полусестрама Хијадама па су заједно зване Атлантиде, Додониде и Нисијаде. Орион их је прогонио седам година, а отишао је тек кад је Зевс услишио њихове молбе и претворио их у голубице. Било је седам Плејада и оне су постављене на небо као сазвежђе. Њихова имена су: Маја, Алкиона, Електра, Келена, Тајгета, Стеропа или Астеропа и Меропа.


Остале нимфе


„Корикијске нимфе“ (Нимфе са планине Парнас). Кћерке Пјеста и Аполонових или Дионисових пратиља на планини Парнас. После велике поплаве, када се Деукалион искрцао на обалу, прво је запалио жртве овим планинским божанствима.
Музе
Лампаде (нимфе подземља, пратиље Хекате)
Сирене (Acheloides) – Биле су кћери речног бога Ахела и Муза. Биле су нимфе пратиље Персефоне, и због тога што је нису заштитиле кад ју је отео Хад, Деметра их је претворила у бића с главом девојке и телом птице. Оне су својом песмом опчињавале неопрезне морнаре и утапале их у мору.
Хелијаде (сестре Фаетонтове, сина Аполоновог)– Кад је Фаетон погинуо возећи неопрезно Хелијева кола, оне су неутешно јецале четири месеца. Због тога су се богови сажалили на њих и претворили у тополе, а њихове сузе у ћилибар.
Хијаде – ове кћери Атласа и Плејоне биле су сестре Хијове, који је погинуо. Оне су толико туговале за њим да су их богови поставили на небо као звезде. Хијаде су биле и сестре Плејада. Атлас и Плејона имали су 12 кћери и сина Хија. Седам кћери су постале Плејаде, а пет је познато као Хијаде. Други кажу да су Хијаде биле кћери Атласа и Океаниде Етре, што значи да су Плејадама биле полусестре. Неки опет кажу да су оне кћери Океана и Тетиде. Њихова име су била: Фаесила (Phaesyle), Корона (Coronis), Клеија (Cleeia), Фаеја (Phaeo) и Еудора (Eudora). Када је њиховог брата растргао дивљи вепар, или лав, пет сестара је умрло од жалости за њим. Богови су их учинили бесмртним тако што су их поставили на небо као групу звезда звану Хијаде. Хијаде нису далеко од својих сестара Плејада, обе групе се налазе у сазвежђу Бика.
Ламусидијске нимфе - Ламусове кћери. Биле су Дионисове дојиље, али су полуделе због Херине љубоморе. Оне би растргле малог Диониса да се није у појавио Хермес управо на време да спасе малог бога.
Јонске нимфе - Веровало се да оне лече болести. Звале су се: Калифеја (Calliphaeia), Синалида (Synallasis), Пегеја (Pegaea) и Јасида (Iasis).
Менаде или Мајнаде - луде жене, пратиље Дионисове.



Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BC%D1%84%D0%B0

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Satiri

Satiri su u grčkoj mitologiji poluljudi i poluživotinje koji opsjedaju šume i prate Pana ili Dioniza. Prikazivani su na različite načine, ali najčešći je prikaz satira kao mitološkog bića koje je napola jarac, a napola čovjek. Satiri, za razliku od ostalih bogova, nisu besmrtni nego su polubogovi.

Satiri su prikazivani s malim jarećim rogovima, ušima, repom, a ponekad i kopitima. Poslije su prikazivani u kozjem obličju zahvaljujući povezivanju s Panom i rimskim Faunom - imali su dug kozji ili konjski rep. Odrasli su satiri prikazivani s jarećim rogovima, a mlađi s manjim koštanim kvrgama ili rožićima na glavi. Kosa im je često bila kovrčava, uši šiljate, nosovi ravni, a brade velike, a često s vinovom lozom ili bršljanom koji im je kružio oko glave. Često su nosili tris - štap ukrašen listovima i bršljanom koji je na vrhu imao češer.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Isidora01
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Adonis


Адонис је син кипарског краља Кинире и његове кћери Мире. Он је и бог вегетације и свега што брзо расте и умире.

Нико му није био раван по лепоти, па се у њега заљубила богиња лепоте и љубави Афродита. Силазила је ка Адонису на земљу, па је и из љубави према њему почела се занимати за лов, што је Адонис јако волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, а према храбрима опасно је бити храбар. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на вепрове, али је то за њега било судбоносно: рањена звер га је напала и усмртила огромним очњацима. Када је Афродита сазнала за смрт свог вољеног, обузела је огромна туга. Проклела је судбину, моћнију од богова, и плачући пала на колена пред највишим богом Зевсом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. Зевс се сажалио над њом, па је наредио Хаду, богу подземља да у пролеће пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је туга када се у јесен враћа у царство сена.
Инцест који је претходио Адонисовом рођењу је изазвала Афродита, која је била љубоморна на Мирнину лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ Кинира схватио превару хтео је да убије ћерку и нерођено дете. Афродита се у међувремену покајала због свог недела и претворила девојку у стабло мирте, мач је преполовио дрво и из њега је изишло прелепо дете Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти Персефони да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, Афродита је затражила да јој се врати али је Персефона то одбила. Замолиле су Зевса да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по пола године, код Персефоне Адонис је проводио зиму а пролеће и лето са Афродитом.

Адонисово рађање и смрт симболизују смену годишњих доба.



Izvor:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81



Takodje pogledati ovaj interesantan text o njemu:
http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html#adon