offline
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 107
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: _Sale, SlobaBgd, argus, Sass Drake, Sirius, Sorelag, bocke, jelkica7, Gama, proka89, Bane san
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Pozdrav svima!
Steta sto sam zakasnio.
Izgleda da vam je tema malo zamrla iako mislim da tu ima jos podosta da se napise. Mislio sam da ne pisem posto vidim da je poslednji post na ovoj temi stariji od devet meseci, ali ipak se odlucih.
Za Jovana Deretica, ovog i ovakvog, cuo sam prvi put relativno kasno, pre pet-sest godina i to u nekim studentskim razgovorima u kojima su on i njegova "ekskluzivna otkrica" bile predmet sprdnje i dobre zabave nas, dokonih studenata. Prvo sto sam cuo od drugara bilo je ono "Germani su Srbi koje smo zvali "grmani" jer kada "zagusti" u borbi, oni su se skrivali iza grmova" ili "preko 50% reci u danasnjem engleskom jeziku poticu iz srpskog jezika, kao na primer "room", a dokaz za to je da mi za nesto sto je ispod sobe kazemo "podrum"".
U medjuvremenu sam negde i na nekoj jeftinoj lokalnoj televiziji cuo za Deretica i nova njegova "otkrica" tipa "Ahil je Srbin", "kralj Artur je Srbin", "Aleksandar Veliki (on ga zove "Aleksandar Karanovic") je Srbin" itd.
Ipak, u poslednjih par meseci malo sam se ozbiljnije posvetio Jovanu Dereticu i njegovom radu. Zapazio sam da je, sa izuzetkom hvaljene knjige Radivoja Radica (nisam je, nazalost, procitao), strucna javnost u velikom luku saobisla ne samo Deretica nego i tzv "autohtonisticku skolu". Licno smatram da svako ima pravo da izabere hoce li ili nece reagovati na nesto sto se desava u i oko njegove struke, ali da sam istoricar mislim da se ne bih dvoumio vec bih nastojao da do kraja raskrinkam Deretica i njegove motive pisuci clanke, knjige, demantije njegovih tvrdnji ili ga pak direktno pozvati na televizijski duel.
Ono sto sam cuo od par ljudi koji su bili na jednom njegovom predavanju u Nisu je da to i nisu bas tako naivna naklapanja nekih fanatika vec da ima necega ozbiljnijeg. Recimo, tacno se zna da u svakoj sali u kojoj Deretic drzi te svoje seanse prvih pet-sest redova moraju da zauzmu njegovi obozavatelji i da samo oni mogu postavljati pitanja, naravno, unapred se zna da ce biti podobna i u kom pravcu ce biti postavljena.
Jedan zanimljiv primer iz licnog iskustva cu navesti. Preko jedne drustvene mreze pokusao sam da stupim u naucnu raspravu, objektivno koliko je meni kao coveku koji dolazi iz polja drustvenih nauka, a nije istoricar, sa likom koji brani ne samo Deretica vec citavu tu tzv. "autohtonisticku skolu". Lik sa kojim sa se dopisivao bio je dereticevac i govorio je da su Tribali Srbi, da su Nemanjici u titulama imali i naziv "arhonti Tribala", da je jos na grbu Karadjordjevih ustanika bio jedan tribalski simbol.
Ipak, najinteresantnija tvrdnja tog lika bila je da je predak velikog zupana Nemanje bio Likinije. Kao dokaze za svoju tvrdnju naveo je neke letopise i rodoslove iz XVI i XVII veka (jedini za koji sam cuo je Tronoski rodoslov). Dakle, coveku je najozbiljniji dokaz da je Likinijev potomak veliki zupan Nemanja letopis iz XVII veka. Dalje sam pokusavao da mu pojasnim da je nemoguce da ti primarni izvor za nesto sto se desavalo u IV veku (tada je Likinije vladao) primarni izvor bude iz XVII veka. Osim toga, rodoslovi i letopisi cesto sluze za neargumentovano velicanje vladara. Zatim, to je vreme velikog kulturnog pada svih podrucja koja su bila pod turskim ropstvom tako da ti rodoslovi nisu bas pouzdani ni za proucavanje poslednjih decenija srpske srednjovekovne drzave, a kamoli za period antike. Onda sam ga pitao: kako to da danas ne znamo nijednog bocnog potomka loze Nemanjica? Kako to da je sacuvan rodoslov od IV do XII veka (u kome se rodio veliki zupan Nemanja), a nije od XIV veka (kada umire car Uros V) do nasih dana, dakle kudikamo kraci period? Turska razaranja svega, pa i istorijske gradje jesu bila stravicna, ali nista manja nisu bila ni varvarska razaranja kompletne imperijalne infrastrukture ranog srednjeg veka. Jos je tvrdio da je utvrdjeno da je Likinijev otac nosio ime "Beli Uros" ili "Bela Uros", sto je za njega jos jedan dokaz da je Likinije bio Srbin iz rimske provincije Dalmacije. (Nastavimo li ovako njegovom logikom jos ce Sveti Jeronim biti Srbin obzirom da je rodom iz okoline danasnje LJubljane.) Naravno, nije izostala moja upadica da mesa slovenska i latinska imena (Bela Uros i veliki zupan Nemanja sa jedne, odnosno Likinije sa druge strane), ali moram da priznam da je moje iskustvo nakon rasprave sa tim likom na kraju, ipak, bilo razocaravajuce. Deretic jos tvrdi da je Likinije bio pradeda velikog zupana Nemanje cime se dolazi do racunice da su pripadnici te loze od Likinija do velikog zupana Nemanje ziveli preko dvesta godina u proseku (kao Matuzalem)!
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Sada bih pokusao da nekim teorijskim uopstavanjem pobrojim nekoliko zajednickih karakteristika ne samo pripadnika "autohtonisticke skole", ciji je najpopularniji izdanak Deretic, vec i raznih teoreticara zavere, istorijskih revizionista (sa kojim sam se raspravljao na nekoliko tema ovog foruma) u publicista koji se pacaju u "otkrivanje" dugo i duboko skrivanih istorijskih tajni.
1. velika vecina njih nisu istoricari po struci. Za Deretica se ne zna sta je. Ne znamo niti da li je zavrsio neki od silnih fakulteta koje je upisao, ni da li je radio neki posao za koji mu je trebala bilo kakva diploma. Takodje, ne znamo ni koja je to tacno akademija ciji je on clan, mada znamo da je rec o nekakvoj fantomskoj akademiji na nivou obicnog udruzenja (zaludnih) gradjana. Dobar pregled ovakvih sarlatana i domacih savremenih barona Minhauzena mozemo vidite ovde: zeitgeistsrbija.org/forum/45-nauka-i-te.....-u-srbiji.
2. polje delovanja ovakvih opskurnih likova daleko je od akademskog. Mada se iz petnih zila trude da se predstave kao ozbiljni naucni radnici koji cak prevazilaz sredinu iz koje proisticu oni se niti pozivaju niti se trude da ucestvuju na znacajnim akademskim skupovima o problematici o kojoj pisu. NJihovo polje delovanje su promocije po gradovima ili gostovanje na jeftinim lokalnim televizijama koje na ovaj nacin popunjavaju ionako siromasnu programsku ponudu.
3. njihov opus je doista ogroman I pokazuje kolika je skribomanija u njih. Nije tu samo skribomanija, publicist jednostavno nije dobro placena osoba nego mora sam da stvori pare, a stvara ih tako sto pise knjige. Sto vise knjiga, veca prodaja I vise novca. Za razliku od ozbiljnih istrazivaca kojima, da parafraziram istoricara umetnosti Salomona Renaka, “treba deset godina analize za jedan mesec sinteze”, Deretic I kompanija prosto stancaju knjige. Pita li se neko: kada stignu da obidju tolika mesta I tolike “mracne” arhive u koje niko od domacih istoricara nije uopste zalazio, nauce tolike jezike neophodne za obradu gradje, napisu tolike knjige I jos se setaju sirom Srbije I dijaspore I drze seanse?!?
4. njihov odnos prema zvanicnoj akademskoj zajednici je nipodastavajuci. Oni se I ne trude da polemisu s njima. Jednostavno smatraju das u ih prevazisli u svemu. Dve su osnovne optuzbe koje svi oni upucuju etabliranim naucnicima – prva oni su “sluge Vatikana, satanizma, novog svetskog poretka I ostalih mracnih sila koje bi po ko zna koji put da bace srpski narod na kolena” I druga “oni su dobro placene osobe koje sun a “drzavnim jaslama” I zato ne smeju nista korisno I istinito da napisu”. Ove dve optuzbe su koliko opake toliko I smesne. Prvom se ide argumentum ad hominem na nacin koji je toliko puta koristen u Srba – politicki protivnik svakog nacionaliste je po definiciji izdajnik, a uz nekoga ko je izdajnik uvek lepo ide I etiketa “strain placenik”. Samim tim sto te snizava na taj nivo, na nivo domaceg izdajnika I stranog placenika, on te iskljucuje iz bilo kakve diskusije I o tvom I njegovom delu jer su tvoje pobude antinarodne, a njegove ciste kao suza. Druga optuzba je smesnija – optuzuju se razni univerzitetski profesori, saradnici instituta I naucni radnici da primaju plate. Pa, zasta trebaju da rade? Za kruske, jabuke, krompire? Da li neko optuzuje doktora sto operise decu za platu?
5. obrazovna struktura njihove publike mozda jos nije dovoljno istrazena, ali se prema ljudima koji citaju njihova dela I velicaju ih da zakljuciti da su to u ogromnoj vecini ljudi koji malo znaju o istoriji a jos manje o metodoligiji istorijske nauke.
6. politicki svetonazor je mnogo bitniji ovakvim “proizvodjacima knjiga” od njihove obrazovne razine. Jednostavno, Deretic I kompanija znaju koja im je ciljna grupa I sve knjige pisu ulagujuci se politickom ukusu takve publike. NJihov politicki stav formiran je u doba raspada jednog I konstituisanja drugog vrednosnog sistema I posto je taj drugi vrednosni sistem, izmedju ostalog, forsirao nacionalizam jasno je da se od Deretica I kompanije traze knjige koje ce afirmisati nacionalnu velicinu I “proslost slavnih predaka”.
7. takva obrazovna I politicka struktura publike navodi, ne samo nju, nego I same autore u povratnoj sprezi na pristup u kome nije dominantna zelja za kriticko preispitivanje proslosti niti je cilj istoricara otkrivanje istine vec nacionalni interes. Drugim recima, ne brani se Deretic jer je tako bilo sve kako on kaze, nego se brani on jer nam je to u interesu. Jedan diskutant je vec naveo na ovoj temi da su oni koji napadaju Deretica antisrbi (komunisti, ustase, Siptari itd). Sto bi rekao Radomir Konstantinovic za ljude takve svesti ”istina se ne otkriva, istina je vec otkrivena, istini se sluzi!”
8. autori tipa Deretic evidentno se ne razumeju u istoriju, ali jos je tragicnije sto se ne razumeju ni u jednu drustvenu nauku koja je prisno povezana sa istorijom. Nepoznavanje istorije ovi autori prikrivaju besomucnim redjanjem podataka, ali nepoznavanje sociologije, ekonomije, istorije umetnosti itd. ne da se bas tako lako zabasuriti. Jedini kontakt od svih istoriji srodnih nauka oni prave prema teologiji. I to se da obrazloziti. U teologiji je se mnogo toga objasnjava misticizmom, a misticnost je nesto sto se ponavlja u pisanju Deretica I ostalih “vraca mudraca”. NJihovo nepoznavanje filozofskih, socioloskih, ekonomskih, uopste naucnih termina I celokupnog kategorijalnog aparata je kriminalno! Navescu jedan primer, recimo, Deretic pobrojava imena srpskih vladara I teritorije koje su oni drzali pod vlascu tvrdeci da su to bili anticki vladari I das u tom antickom svetu bili ne rub nego glavni I najnapredniji cinioci civilizacije. Aleksandar Veliki je za njega Srbin “Aleksandar Karanovic”. Dakle, covek koji se preko svog ucitelja Aristotela blisko upoznao sa helenskom kulturom, njenim dometima I uredjenjem polisa kao ne samo drzavnog uredjenja vec I nacina zivota jedne aristokratske republike tog doba, je Srbin! Kako to onda da ni Deretic ni njegovi saborci u znamenitom poduhvatu stacioniranja Srba u cvet anticke civilizacije ne beleze nijednog srpskog filozofa, ni koje su metafizicke teme medju srpskim misliocima tada preovladavale, ni koji je njihov stav prema kosmogoniji, etici ili atomizmu? Odgovor je veoma prost: Deretic I dereticevci su veoma neuki spram znanja koji zahteva makar sazet prikaz istorije filozofije jednog doba.
8. tematika kojom se Deretic I ostali njegovi saborci bave jeste obimna ako se hronoloski gleda, ali je veoma plitka. Sta mi mozemo da saznamo iz njegovih dela? Mozemo da saznamo da je neki vladar o kome se pise bio Srbin, da je on osvojio neke oblasti, eventualno da vidimo opis neke njegove grandiozne bitke I to je to. Da li ista mozemo da saznamo, rekao sam, o temama koje su zaokupljale paznju tadasnje intelektualne elite? Da li znamo nesto o privrednim odnosima u tom drustvu? Da li znamo neke stvari o etici tih ljudi? Zatim, da li znamo nesto o uredjenju tih drzava, kako su administrativno podeljene, imaju li zakone I kakve, koja su umetnicka dela, kakva je knjizevnost te epohe, koja je drustvena napetost tog perioda? Deretic staje uvek na tome “taj je Srbin” ili “ta oblast je srpska”.
To su neke karakteristike o kojima sam dugo vec razmisljao I koje sam nekako uspeo da pobrojim. Vidim da ovde ima I istoricara pa bi mozda mogli I da dopune ove moje stavke nekim svojim zapazanjima.
- - - -- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -- - - - - -
Za cuveni “pecat kneza Klonimira” I za tezu da nam je “berlinsko-vatikanska skola” (ili kako je vec oni zovu) dugo I namerno zamagljivala vidike I da oficijelna istoriografija pocinje sa izlaganjem srpske istorijske price sa Nemanjicima reci cu da sam ja jos u Gimnaziji ucio da je prvi srpski vladar za koga se zna bio knez Viseslav koji je vladao tri veka pre vladavine velikog zupana Nemanje. Dakle, jos u Gimnaziji se ucilo da Nemanjici nisu prvi nama poznati srpski vladari.
Obratite paznju na ovaj tekst koji nam je ponudjen iz novina, a koji je propratio otkrice “pecata kneza Strojimira”. U jednom delu teksta se kaze:” Dr Ðorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine.”
Kao prvo, knez Strojimir nije podelio Srbiju sa bracom nego je bio jedan od tri savladara od kojih je najdominantniji bio knez Mutimir. Mladja braca kneza Mutimira, knez Strojimir I knez Gojnik, bili su mu savladari sa manjim uticajem od njega, ali nijedan od njih trojice nije imao zasebnu oblast kojom je vladao kao iskljucivo svojim feudom. Kao drugo, iako dominantan u toj konstelaciji snaga, knez Mutimir nije bio zadovoljan sto ima bracu-savladare I jednog od njih, kneza Gojnika proterao je u Bugarsku. Tadasnja Srbina nalazila se u zonama uticaja Vizantije I sve jace Bugarske, dakle drzavama daleko jacim od nje, a knez Mutimir resio je da se resi savladarstva jednog od brace proterivanjem u Bugarsku. Knezu Gojniku se u bugarskom izgnanstvu rodio sin, knez Petar, koji je prvi srpski velikas za koga se zna da je ima hriscansko ime. Smatra se da je knez Mutimir na isti nacin planirao da se resi I drugog brata-savladara, ali se knez Strojimir spasao izgnanstva begstvom u Hrvatskom, koja se tada smatrala utocistem za srpske velikase nepodobne Bugarima. Knezu Strojimiru se u izbeglistvu u Hrvatskoj rodio sin, knez Klonimir. Dakle, knez Strojimir nije proteran u Bugarsku! (Ovde sam kao izvor koristio tekst Sime Cirkovica iz do sada neprevazidjene sinteze srpske istorije do 1918. godine – Istorije srpskog naroda u sest tomova I deset knjiga, a u izdanju SKZ-a!)
I jos samo ovo. Vezano je za teoriju das u Veneti Srbi I da je onaj grb Venecije srpski grb. U Galeriji SANU u toku je zaista vredna izlozba blaga srpskog baroka u vlasnistvu Matice Srpske. Izmedju ostalog izlozena su dela Hristifora Zefarovica, a na nekoliko mesta u usputnim objasnjenjima spominje se njegova Stematografija.
Na toj izlozbi se mogu videti vrlo interesantne kompozicije karakteristicne za rani period srpskog baroka (sam kraj XVII I pocetak XVIII veka). Na tim kompozicijama imamo, recimo u sredini veliku sliku svetitelja, a okolo male slicice iz njegovog zitija I na dnu vedut manastira. Ovakvi grbovi poput ovog venetskog sa slovima I recima prevedenih sa latinskog na srpskoslovenski ima koliko hoces! Ali, opet, dokaz o Venetima kao Srbima iz XVI veka I to primarni!?!
|
