Rehabilitacija armijskog đenerala Dragoljuba Mihailovića

1

Rehabilitacija armijskog đenerala Dragoljuba Mihailovića

offline
  • Pridružio: 10 Nov 2012
  • Poruke: 32

14.05.2015. godine Viši sud u Beogradu je doneo odluku o rehabilitaciji armijskog đenerala Dragoljuba Mihailovića.
Odluka suda:
"Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године. Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо утврдили да је Михаиловић ухапшен 13. марта 1946. године и да му је право да изабере браниоца допуштено 21. маја исте године. Оптужница је подигнута 25. маја за укупно 24 особе. Достављена је браниоцима 13. јула 1946. године, главни претрес био је заказан за 10. јун, а закључен је 11. јула исте године. Пресуда Драгољубу Михаиловићу, којом га је Војно веће Врховног суда ондашње Југославије осудило на смрт, објављена је 15. јула 1946. године. Оглашен је кривим за издају и ратни злочин и организовање банди у циљу обарања постојећег државног режима. Уз смртну пресуду, Михаиловићу је изречен и губитак политичких и појединих грађанских права, као и конфискација целокупне имовине. Молба за његово помиловање одбијена је 16. јула 1946. године, а стрељан је 17. јула – рекао је судија Трешњев.

Председник већа је навео и да Закон о рехабилитацији који је донет 17. априла 2006. године, по којем се судило у овом поступку, у члану један, између осталог предвиђа да се овим захтевом организује рехабилитација особа које су судском одлуком из политичких и идеолошких разлога лишене живота или неких других права.
– Желим да нагласим да предмет овог поступка није била рехабилитација Равногорског покрета, нити покрета Југословенске војске у отаџбини. То је већ делимично учињено доношењем Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица и Уредбом о начину остваривања права Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, у области инвалидских и борачких заштита. Предмет је била законитост спроведеног процеса против Драгољуба Михаиловића. Ми смо у току овог ванпарничног поступка извели многобројне доказе који су били важни за утврђивање чињеница битних за доношење наше одлуке – рекао је председник већа, а потом набројао чињенице које су утврђене током поступка.
Процес који је вођен против Драгољуба Михаиловића, према речима судије, није био спроведен уз поштовање свих права окривљеног, како по стандардима данашњег права, тако и ондашњег. Браниоци су током целог судског поступка, само пет пута успели да разговарају са оптуженим и то сваки пут уз присуство органа власти. То, нагласио је судија Трешњев, јасно говори до које је мере суд ометао одбрану Драгољуба Михаиловића.

И поред тога што нема записника из истраге, може се закључити да је она вођена. Михаиловићу није дата могућност да пре подизања оптужнице узме браниоца. То му је допуштено тек 21. маја 1946. године, четири дана пре подизања оптужнице, што показује да је био онемогућен да се делотворно брани у фази истраге, уз стручну помоћ одбране.
Ускраћено му је и право да пре главног претреса оствари увид у већину доказа, укључујући и његову заплењену архиву због чега му је, такође, онемогућено припремање одбране. Тадашња власт није дозволила браниоцима да прикупе одређене доказе, укључујући и чињенице које се односе на саслушање сведока који су били у иностранству и који су желели да дођу и сведоче у корист одбране Драгољуба Михаиловића. Осим тога у току поступка су коришћени и фалсификовани докази – образложио је председник већа.
Он је рекао да су као докази коришћена и три писма које је наводно сачинио Драгољуб Михаиловић од којих су два послата загребачком надбискупу Алојзу Степинцу и хрватском поглавнику Павелићу. Треће је, наредба коју је Михаиловић наводно издао својим командантима у Црној Гори датирана 20. децембра 1941. године.
– Историчари у овом поступку изјаснили су се да је током накнадне историографске обраде јасно утврђено да је реч о фалсификатима. Управо у погледу ових доказа, одбрана је ставила примедбу да јој они нису били доступни, на шта су суд и тужилац одговорили да то и није могуће, да би након тога тужилац изјавио да је то небитно јер је циљ поступка утврђивање материјалне истине – рекао је образлажући одлуку судија Трешњев.
Треба имати у виду, навео је судија, и да је адвокат Ђоновић скренуо пажњу већ 15. јуна да су заплењени бланко папири са потписом генерала Михаиловића и печатом Југословенске војске у отаџбини. Два папира се данас налазе у Војном музеју. Један од њих имао је и Владимир Бакарић и дао га је Владимиру Дедијеру за објављивање његовог дневника.
– Одбрани није допуштено чак ни да предложи доказе да је глава Драгољуба Михаиловића била уцењена од Немаца, први пут 1941., а потом 1943. године на 100.000 рајх марака у злату. Сама атмосфера суђења, како то произилази из стенографских записника, није била уобичајена. Публика је често гласно говорила што је за последицу имало да председник већа опомиње на мир у судници. Оптужени су током излагања често били прекидани од тужилаштва или публике, што је све имало за последицу да се није могло говорити о регуларним условима за суђење. Драгољубу Михаиловићу није судио независан и непристрастан суд, већ су чланови већа били високи официри Народноослободилачке војске – један пуковник и два потпуковника. Они су били не само његови политички противници, него и учесници четворогодишњих оружаних борби против Југословенске војске у отаџбини на чијем је челу био управо Михаиловић – казао је судија Трешњев.
Самом Михаиловићу је током читавог поступка, како је речено током образлагања одлуке о рехабилитацији, даван алкохол од четврт литре ракије дневно да би се то завршило са литар и четврт јер се навикао, сведочио је онда Слободан Борисављевић.
– И поред тога што не постоје комплетни списи предмета Драгољуба Михаиловића, из онога што је сачувано може да се закључи да су оптужница и докази из истраге имали 2.155 страна. Само читање оптужнице у судници трајало је читав дан. Приложен је и списак од 702 доказа и изјаве 42 сведока. Тужилаштво је током поступка предложило још 25 сведока. Све ово говори да је припремање одбране Драгољуба Михаиловића захтевало много дужи временски период од осам дана, колико је дато на располагање браниоцима. Не треба губити из вида да је реч о изузетно сложеном предмету где су оптужене 24 особе за више тешких кривичних дела, при чему је изречено 11 смртних казни, а остали су осуђени на дуготрајне затворске казне – речено је јуче у судници.
Зато, нагласио је судија, не можемо да кажемо да се суђење које је трајало месец дана, односно 29 судећих дана, одвијало у разумном периоду. Најпре би се могло говорити о поступку који је само формално спроведен, уз изузетну журбу да се што пре оконча.
Према судијиним речима, поред тога што Драгољуб Михаиловић није имао фер поступак, процес против њега био је и политички и идеолошки обојен што јасно произилази из чињенице да су се представници извршне власти мешали у сам ток поступка, а неретко и учествовали у доношењу кључних одлука.

Споменик Драгољубу Михаиловићу у Ивањици (Фото Добривоје Урошевић)
– Политбиро Комунистичке партије Југославије је, као највише партијско тело, расправљало о томе да ли суђење треба да буде јавно или тајно. У списима предмета је и извод из књиге Јосипа Хрнчевића, који је у време суђења Драгољубу Михаиловићу био савезни јавни тужилац. У тој књизи, он наводи да је истрага о свим важним делима била у рукама Удбе, а да им је стварни шеф био Александар Ранковић, организациони секретар ЦК КПЈ и министар унутрашњих послова. И поред тога што су тужилаштву, по Уставу и закону дата велика овлашћења, оно се није у политичком и јавном животу могло понашати као неки суверен. Оно је било под капом партије и владе. Он даље пише и да је на позив Ђиласа дошао у његов стан ради разматрања концепта оптужнице против Михаиловића што илуструје одсуство сваке самосталности савезног јавног тужиоца – навео је судија.
Како је даље рекао, у архиву ЦК КПЈ пронађено је 14 писама размењених између Александра Ранковића и Јосипа Броза Тита, који су у овој фази припремања поступка били у Москви, и Кардеља и Ђиласа, који су остали у Београду. У осам писама, ова кореспонденција бави се организацијом суђења Михаиловићу. Та преписка показује да су највиши представници КП одлучивали како о претресним питањима из судске надлежности, тако и о томе шта ће се радити током суђења.
– Тако на пример, Ђилас обавештава Ранковића да су у оптужницу унети најважније политичке коректуре, те да је Ранковић наредио да се оптужница мора предати до 2. јуна, а да се поступак удеси за 10. јун. Управо у складу са овим наређењем, оптужница је предата 3. јуна браниоцима, а суђење је заказано за 10. јун – завршио је судија.
Писани отправак решења о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића биће урађен у законом предвиђеном року и достављен странкама у поступку."


Iz odluke suda se jasno vidi da je presuda iz 1946. godine ukinuta zbog grubog kršenja prava optuženog na odbranu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8616
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ima i na Vojnom delu nekoliko tema o Drazi i rehabilitaciji, sa istim citatom koji si ti naveo, pa mozes tamo da se ukljucis u diskusiju ukoliko zelis.

Jedna od njih je i:
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/G.....ac_13.html



offline
  • Pridružio: 10 Nov 2012
  • Poruke: 32

Rehabilitacija nema veze ni sa vojskom ni sa vojnom istorijom!
Voleo bi da moderator vojne istorije i razni "poznavaoci" istorije objasne kakve veze ima rehabilitacija sa vojskom i vojnom istorijom!

Ovoj temi je apsolutno mesto ovde u opštoj istoriji!

Šta će uopšte ta tema na vojnom delu foruma?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Наравно да је овој теми место на војном делу, пошто војни део форума има потфорум ''Војна историја''. Не може логичније од овога.
ПС
Колико сам разумео, овом одлуком поништена је пресуда. Нису поништени (нити могу ) и фактички докази о сарадњи са окупаторским силама. А њих, тих доказа, има неколико десетина хиљада. Не знам на шта сада личи наше процесно право, али колико знам - докази могу да се искључе услед процедуралне грешке. За разлику од историје - која не може да се искључи. Она се догодила, свидело се то некоме или не.

ПСС

Надам се да се овај топик неће претворити у још један обрачун партизана и четника, већ у научно утемељену тему.

offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8616
  • Gde živiš: Novi Beograd

puškomitraljezac ::Rehabilitacija nema veze ni sa vojskom ni sa vojnom istorijom!
Voleo bi da moderator vojne istorije i razni "poznavaoci" istorije objasne kakve veze ima rehabilitacija sa vojskom i vojnom istorijom!

Ovoj temi je apsolutno mesto ovde u opštoj istoriji!

Šta će uopšte ta tema na vojnom delu foruma?


Onda ima veze sa pravom, ako nema veze sa istorijom? Posto je ovo sud presudio. Tada neki vojni sud, sada civilni.

Mislim da na ovom delu foruma, nikog ovo previse ne interesuje. Mislim da je dosta podela, dosta rasprava i svadja. Na Vojnom delu su prilicno zapenili u branjenju i jednih i drugih, sa iznosenjem dokaza i za jednu i za drugu stranu.

offline
  • Pridružio: 10 Nov 2012
  • Poruke: 32

Helen1 potpuno si u pravu!
Na ovom delu foruma ovo nikoga ne interesuje pa razni propali istoričari i samozvani posnavaoci istorije koriste vojnji deo foruma, zato što je tamo veća publika.

Umesto da pišu knjige, drže predavanja na falkutetima, učestuju na raznim naučnim skupovima i tribinama, gostuju na televizijama, oni se prepucavaju do besvesti i smaraju ljubitelje militarije na vojnom delu!

Mnogi od njih nemaju ni jedan jedini post koji ima bilo kakve veze sa vojskom!

Pozivam tu gospodu da o opštoj istoriji pišu ovde, gde joj je i mesto.

offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8616
  • Gde živiš: Novi Beograd

Znate ono pravilo o internet diskusiji. Uvek se zavrsi pominjanjem Hitlera.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0.....0%BE%D0%BD

Ovde bi do toga brzo doslo, posto je i period taj. Very Happy

Ali evo, da doprinesem temi tako sto ne znam kojoj strani da se okrenem.
Deda jedan, pristalica cetnika i umro sa papirom na kojem je napisano koliko su partizani i nemci ubili pravoslavnih svestenika.
Deda drugi, partizan, komunista, zasluzni clan Partije. Clan Partije iz ideala, odbio stan koji su mu nudili, jer se nije borio iz interesa, vec zbog ideala.

Kojoj strani da se privolim, kog pokojnog dedu da izneverim?
Kraj diskusije sa moje strane.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Kao što Sirius reče, sudska odluka je jedno, i odnosi se samo na to da, kako je procenjeno, Draža nije imao pravedno suđenje.
Sve ostalo o njemu i njegovom pokretu je pitanje za istoričare i njihova tumačenja, a Draža i njegov pokret tema su istoričarskih nadgornjavanja odavno, i mislim da je sve o tome već rečeno a ništa nije zaključeno.
Potezati sudsku odluku o rehabilitaciji u kontekstu istorijskih tumačenja može biti tokom diskusije iskorišćeno da se na mala vrata raspravlja o dnevnoj politici (iako ta dnevna politika traje već godinama, paradoksalno). Voleo bih da grešim, ali bojim se da će i ova tema biti ponovno prepucavanje naših i njihovih, i da će se koristiti teška (retorička) artiljerija. U svakom slučaju, pratićemo ovu temu i potrudićemo se da ostane na akademskom nivou. Zbog svega toga, tražim pomoć i od iskusnijih kolega urednika sa vojnog foruma - podforum Istorija, bar kroz sugestije i eventualnu diskusiju.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Преширока је то тема, а форум није, као што знаш, академија наука или научно-стручна трибина. Свакој теми желим, као стари форумаш, много страница и постова, али сам за ову некако сумњичав. Разлога има много, а они су , пре свега, научно-методолошки. Пошто сам учествовао и учествујем на научним скуповима (некада као организатор, некада као директан учесник), знам колико је ово сложено питање јер људи форум, често, доживљавају као чет. Испричају се, посвађају или испљују и мисле да су открили све тајне овога света.

Тема о Драгољубу Дражи Михаиловићу је светска тема јер је он пример оне чувене ''сламке међу вихорове''.

ПС
Не верујем да ћу исправити ''Криву Дрину'', али да напоменем да наслов теме није одговарајући. Драгољуб Михаиловић није био армијски ђенерал. По међународном јавном и ратном праву признаје му се чин (или звање) у тренутку капитулације војске којој је припадао. Њега су, наравно, могли звати и војводом, чињеница је да је даном капитулације престала да постоји држава Краљевина Југославија са свим својим атрибутима - па и војском. Тада се ДМ затекао у чину пуковника па му је службено тако и суђено. Што су га новинари и следбеници звали и сматрали ђенералом то је друга прича, беспредметна за правну теорију. Чин који је ''добио'' од младог краља сам краљ је, практично, анулирао, када се преко Бибисија (да не тражим сада тачне дел. бројеве архива) , августа 1944. године одрекао Драже Михаиловића и одузео му право да се представља као командант ЈВуО. Такође је , с правне стране, интересантан случај да су у Нирнбергу судили немачким високим официрима закључно са чином који су имали 1934. године, када је Хитлер ступио на власт. Новинари су (нпр.) Деница звали адмиралом, а у судским списима вођен је као поручник корвете или тако некако.

Просто, то је историја, допала се она некоме или не. Догодила се без нашег утицаја па тако и треба да је посматрамо.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Da, naslov teme je malo sugestivan i u startu vuče ka jednom pogledu na ceo slučaj Draže Mihailovića. Ispada da je Draži onomad suđeno kao oficiru Vojske Kraljevine Jugoslavije, a ne kao (po optužnici) narodnom neprijatelju i kolaboracionisti sa okupatorima. Ne ulazeći u istorijsko ili pravno tumačenje, mislim da je kontraproduktivno odmah opredeliti tok (i ideju) teme tako tendenciozno izabranim naslovom.

E, da, jasno mi je da forum nije mesto susreta isključivo akademskih diskutanata, ali bi trebalo diskusiju koliko toliko zadržati u okviru pristojne i argumentovane rasprave, kako zbog ozbiljnosti teme tako i zbog integriteta podforuma Istorija.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 599 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 3 sakrivenih i 582 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, Ageofloneliness, esx66, hyla, laurusri, MikeHammer, miodrag, Nobunaga, panzerwaffe, Penzula, shaja1, Snorks, Trpe Grozni, zlatkoa987