...ko smo, i odakle smo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hej, na koji način bi se mogo doći do podataka o rodoslovnom stablu, koje datira dalje od babe i dede... Već sam duže vremena (za razliku od mojih vršnjaka) zainteresovan za svoje poreklo, a jedino što sam uspeo saznati je da crkva u mom selu ima neke knjige, ali da ni to nije sigurno, jer je to zapušteno i velikim delom uništeno posle II rata. E sad, ubeđen sam da u opštini imaju neke osnovne podatke, ali mogu da zamislim njihovu facu, kad bih im zatražio arhivu od pre 100 godina... oni bre neznaju 'de su stavili papire od juče! Dobro bi mi došao makar savet odakle da počnem... ništa više...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene je zanimalo kako je jedan nas rodjak to uspeo do 20 generacija unazad. Covek se mucio ceo zivot, kopao po svim mogucim arhivama po celoj Srbiji i uspeo dokle god je imao podatke.

Ponavljam - radio je to ceo zivot. Tako da, ako te ne mrzi, idi u arhivu i kreni redom. Nijedan trag ne smes propustiti. Ako nadjes npr. podatak da ti je cukundeda rodjen negde poprilicno daleko, nemoj da te mrzi da tamo odes i potrazis arhivu. Samo tako ces uspeti u svom poduhvatu.

Pocinjes od svojih roditelja, naravno. Posto znas gde su rodjeni i kada, ides dalje - njihove roditelje i svu njihovu decu. Ides samostalno dokle god znas sam. Dodjes onda do nekog rodjaka za kog ne znas odakle je. Odes u opstinu u kojoj je rodjen njegov potomak i u maticnoj knjizi rodjenih moraju da budu upisani roditelji i njihovo mesto rodjenja. Kad iscrpis "moderne" maticne knjige, prelazis na crkvene, jer one idu jako daleko u proslost. U principu to ide tako, ali je posao uzasno obiman i potrebno je strpljenje i celicni zivci.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teme slične ovoj mogu se naći na mycity.rs/Istorija/Rodoslovlje-i-heraldika.html , mycity.rs/Ostalo/Porodicna-loza.html , mycity.rs/Istorija/Rodoslovno-drvo.html .

Preporučio bih nekoliko sajtova i linkova preko kojih se može za džabaka doći, uz malo sreće, do traženih podataka:

1. SerbianCafe > ''Poruka o prezimenima'' = ovaj forum vodi prof. Nikola Laketa evo već pune tri godine; potrebno je dostaviti precizne informacije (ukoliko je porodica pravoslavne veroispovesti navesti slavu i preslavu ako postoji, mesto prvobitnog stanovanja i slično) kako bi se od profesora (sad je u penziji) dobili precizni odgovori; ponekad se dogodi da odgovora nema iz jednostvanog razloga što profesor nije u mogućnosti naći relevantne podatke; prethodno bi bilo dobro iščitati sve poruke koje su se ''taložile'' svih ovih godina a to iziskuje prilično živaca i vremena, ali ako se pronađe traženo prezime biće to pun pogodak.

2. trazimo.info = u gornjem desnom uglu je pretraživač tako da nije teško pronaći da li je neko već postavio pitanje o traženom prezimenu.

3. rodoslovlje.com/phorum/index.php , rodoslovlje.com ili tako nešto = sajt je solidan (ali i donekle komplikovan); forum je podeljen, između ostalog, na republike ex-Yu.

4. na primer jasenovac-info.com/cd/zrtve/html/a.html = veoma važan izvor pomoću kojeg se može videti rasprostranjenost prezimena (ukoliko se žele videti prezimena npr. na slovo ''s'' ići na jasenovac-info.com/cd/zrtve/html/s.html ); za neka slova nažalost nisu urađeni spiskovi.

5. Telefonski imenici (dosta praktični): tportal.hr/imenik/ , bhtelecom.ba/imenik_bht.html , belestrane.nadlanu.com/site/ , tis.telekom.si/ , telekom.me/ ili telekom-cg.com .

6. ellisisland.org = ovde su spiskovi gotovo svih Evropljana koji su početkom XX veka otplovili za SAD; zarad detaljnijeg pregleda (ime broda, fotografija broda, original - fotografija brodskog spiska, ime luke iz koje je migrant isplovio, datum iskrcavanja kod Njujorka, datum rođenja migranta) je neophodno registrovati se; problem sa ovim dokumentima je što nisu retki slučajevi pogrešnog beleženja imena i prezimena, odnosno izostavljanje slova, pogrešne interpretacije slova itd. do čega je dolazilo prilikom popisa migranata.

7. ussearch.com = ovde pretraživač funkcioniše po principu godišta i pezimena; nema šanse (ili ja još nisam provalio) da se prikaže kompletan spisak osoba sa istim prezimenom, već se mora ukucati tačna godina (i to iznad osamnaest) osobe koja živi u SAD-u.

8. montenegro.org.au/prezimena.html = brdo prezimena iz Crne Gore.

9. forum.hr/forumdisplay.php?forumid=71 > ''Prezimena'' = mislim da je ovo najsveobuhvatniji (pod)forum za prezimena sa područja Hrvatske.

Svaki iole veći forum ima bar neki odeljak za prezimena.

Sve u svemu, genealogija se nalazi u prilično jadnom stanju, bar što se tiče našeg prostora. Istraživači Cvijićeve škole su pre 2. sv. rata svoja etnološka istraživanja objavljivali u «Srpskom etnografskom zborniku», ali nakon '45. malo ko se studiozno bavio svim prezimenima. Doduše, knjiga Đorđa Janjatovića «Prezimena Srba u Bosni», Sombor 1993. sa Stevanovićevom knjigom «Prezimena Srba u Dabrobosanskoj eparhiji», Pale 1993-94. (podaci prepisani iz knjige «Šematizam pravoslavne mitropolije i arhidijeceze dabro-bosanske za 1884, 1885 i 1886. godinu», Sarajevo 1886.) i nedavno izašlo 3. dopunjeno izdanje Petra Šimunovića «Hrvatska prezimena» (izd. Golden marketing - Tehnička knjiga, Zagreb 2006., 639 strana), predstavljaju raritete u tom smislu. Mislim da je tačno kako je zapazio medicus – zaposleni u arhivama i opštinama uopšte ne rade svoj posao. Nimalo se ne trude da onu važnu i zanimljivu građu što jednostavnije i što bliže predoče zainteresovanima. Možda se situacija razlikuje od opštine do opšine ali generalno gledavši, trebaće dosta vremena da se stanje popravi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojan Marjanovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, ali ipak je situacija malo komplikovanija nego sto sam mislio... naime, nista od ponudjenih ne funkcionise za moj slucaj. Iako je prezime porodice specificno, nikakvi podaci se ne nalaze u periodu od pre balkanskih ratova... Kao da smo odjednom pali sa Neptuna! Ipak hvala vam na podrsci, bicu uporan, valjda cu isceprkati nesto!

• 3Ovo se svidja korisnicima: LoXo, Bojan Marjanovic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драго ми је што има људи који цене своје порекло.
Ја сам Симонида Кадић и мој пра наврдеда (бела пчела) је био Тодор Кадић , човек који је убио књаза Данила Петровића Његоша!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@medicus, možda bi koristilo da navedeš koje je selo i u kojem kraju. Zato što već postoji veliki broj monografija Srpskog etnografskog zbornika (edicija Naselja srpskih zemalja, Naselja i poreklo stanovništvo), pa možda postoje neki podaci i o tvojima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Selo se zove Kusadak u opštini Smederevska Palanka... Porodica se preziva Ćertić... sve što sam uspeo da saznam su predanja da smo poreklom ili iz planina Crne Gore ili iz planina Bugarske (šalu na stranu, ali stvarno slavimo Petrovdan, što je po predanju bila česta slava planinskih stočara). Karakteristično je to što nema pomena prezimena Ćertić ni u jednom mestu na svetu, a da nije poreklom iz sela Kusadka! Predpostavljam da je nemoguće da smo tu evoluirali od naših predaka... Zanimljivo je da reč ''Ćerto'' na italijanskom znači ''naravno''... tako da mi ne pada na pamet ideja, od čega bi u srpskom moglo da bude izvedeno to prezime...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bojan Marjanovic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да је презиме Чертић, онда би био неки "ђаволак", "вражић". Судећи по руском и чешком, који су ту реч вероватно наследили из старословенског.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojan Marjanovic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliki sam poznavalac staroslovenskog jezika (ali ne i gramatike), i modernih ćiriličnih slovenskih jezika... Ali nisam nikada sreo bilo koju sličnu formu reči, koja bi bila logična za formiranje prezimena, koje je opet kažem, po mnogo čemu specifično...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo šta kaže Borivoje Drobnjaković u svojoj monografiji Смедеревско Подунавље и Јасеница: антропогеографска испитивања,

"Ћертићи (Урошевићи, Станковићи), 54 к. Слава: Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима у Ковачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки)."