offline
- pedja54
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 09 Dec 2006
- Poruke: 1
|
Usudio sam se...
Nema slicica kao u pripremi i formatiranje ce biti drukcije.
Bilo bi mi drago da vam se svidi...
Шта знаш о њему?
Све.
Знам. Али шта стварно знаш о њему? Где је сада?
О, то је тешко рећи. По завршетку задатка саставе извештај, уз помоћ Службе, у којем је углавном све.
Углавном?
Па, тако кажу, углавном. Наш задатак је да буду у добром стању, шта год то да значи. Притисак, крвна слика, положај тела, осветљење и тако то. У каквом су стању, стварно, знају само они сами. Зашто питаш?
Он је најмлађи међу кибернаутима а допире најдаље.
Слушај. Немој о томе. Погрешила сам што сам ти о њему причала. Није требало да ти причам ни о чему са посла. Мораћу да тражим да ме преместе. Изгледа да је све то почело да ме оптерећује. Тешко подносим да их гледам тако повредиве...
“Зашто уопште причам о свему овоме. Даг је проверен и показао се као човек од поверења, али не мора да зна ствари које не мора да зна. А ја имам потребу да причам о Малом. О Боже...”
Опрости, мислио сам да ти помажем. Остави то и седи поред мене. Хајде, молим те... Тако.
%
Ово постаје досадно. Могао бих мало да скочим. Кажу да то није добро, али убија ме ова спорост. Чекај, ево нечег интересантног. Да видимо... Ништа. Само добро изгледа. Стварно добро изгледа за ненасељену планету. Ставићу је на листу за следећи круг прегледа.
Баш бих могао мало да скочим. Колико? Таман толико да не примете. Прошли пут су ме ухватили. А ако направим неколико малих скокова са довољно дугим паузама? Хоће ли приметити? Мењали су нешто, видео сам нове маске на монитору.
Ма какве везе има, мало ћу да скакућем.
%
Мелиса!
Да.
Јеси ли приметила пикове код Малог. Изгледа да нас завлачи малим скоковима.
Не би требало то да ради. Зна да ће се љутити.
Еј! Ево их још. Мали је претерао.
Јел’ све снимљено.
Да Мелиса.
Добро. Има ли шансе да знамо где је?
Ха ха ха. Знаћемо ако буде хтео да нам каже.
Прошли пут јесте.
%
Упс! Малко сам претерао. Аха! Овде је интересантније. Гушћи распоред. Да видимо где бисмо могли да одемо. Ова ми изгледа добро.
- Добар дан.
- Добар дан.
- Ко си ти?
- Ја сам... Ти ме видиш?
- Боже, па имам очи!
- Добро. Не љути се. Обично ме не виде.
- Шта је са тобом дечаче? Како мислиш, обично? Одакле ти овде?
- О, то је дуга прича. У мом крају руже не говоре, само миришу и лепе су, и то не све.
- Не вређај. Ниси се ни потрудио да са њима причаш. Још како говоре.
- Али... У праву си. Нисам.
- Добро да си наишао. Треба да се почупа коров и да се очисте вулкани.
- Коров..? Вулкани..?
- Мали, не прави се блесав. Ускоро ће ме сасвим заклонити од сунца а вулкани ће разнети ово место ако се не одчепе. Почни што пре.
- Што пре?
- Да. Прво око мене па онда остало.
- Добро. Али да знаш да немам пуно времена. Треба да нађем насељену планету.
- Слушај мали. Зар ти се не чини да је ова планета прилично насељена. Ја, коров, вулкани а и Принц...
- Принц?
- Ахаааа... Отишао је. Али вратиће се. Знам да хоће.
- Принц!?
- Да! Принц! Шта мислиш? Чије је ово? Ко се о овоме бринуо? Ко се о мени бринуо..?
- Види. Стаклено звоно.
- Да. Њиме ме је покривао да ме не нападне тигар.
- Ниси рекла да овде има тигрова.
- Па и нема. Само сам хтела да видим колико му је стало до мене.
- И?
- Отишао је...
- Оставио те је?
- Није ме оставио!!! Он је један пристојан и драг принц. И вратиће се!!!
- Ти се тако лако љутиш.
- Ти ме тако лако наљутиш.
- Опрости нисам хтео. Ти си прва ружа која говори и треба ми мало времена да се навикнем. До сада сам причао само са собом.
- До сада? Каква је корист од приче са собом?
- Па јесте, када немаш са ким. Знаш. Драго ми је што сам наишао на тебе. Ти си једна фина ружа.
- Мали не забушавај. Коров! Вулкани! После прича.
%
Ниво замора је у порасту. Шта Мали ради!?
Не знам Мелиса. До сада нисмо имали овакве податке.
Обавестићу Службу.
Добро, али дај да повећамо дозу и стабилизујемо Малог.
Већ сам то урадила.
Да, видим. Одлично.
%
Коров. Она није нормална. Па ово је младица неког дрвета.
- Какав је ово коров?
- Баобаб.
- Шта?
- Ти си мали глув. Баобаб! Када би порасли, могли би да униште планету.
Баобаб. Тога нема у мом крају. Буква, храст, то да, али Баобаб.
- Како знаш да би уништили планету?
- Рекао ми је Принц.
- Откуд он зна?
- Зна. Он зна пуно. И брже од тебе скупља тај коров.
- Мени је први пут да га скупљам.
- Да. Извини. Шта је било са вулканима?
- Немам чиме да их очистим.
- Ниси ни погледао. У сваком има шипка за чишћење. Сва три... Гледам тееее.
Ух што је напорна ова ружа. Гледа ме. Брига ме што она гледа. Мисли да ћу да забушавам. Неће ово да се очисти, само дими.
- Не претеруј са тим вулканом. Ако га много чачкаш, може доћи до изливања лаве.
- Па рекла си да га очистим.
- Али нисам рекла да спалиш планету.
- Шта фали. Не би растао коров.
- Шта фали! Шта фали!!! Ти мислиш да вулкани знају да стану када једном почну да избацују лаву. Хоћеш да ме убијеш!
- Нећу. Само сам се шалио. Ево, све сам урадио.
- Е ниси. А сав тај коров што си скупио? Мислиш да толика гомила никоме не смета?
- Мени не смета.
- Лепо су те васпитали. Мени не смета. Само на себе мислиш. А ако се због те гомиле промени оса ротације планете па ја будем на северном полу и смрзнем се?
- Али ја сам на северном полу и није баш зима. Само је мало хладније.
- И смрзнем се?
- Добро, добро. Шта да радим са коровом?
- Ти ниси баш неки бистар дечак? Убацуј у вулкане.
- А ако се запуше?
- Принцу се не запушавају.
- Ја нисам принц.
- Зато обрати пажњу.
%
Можеш да идеш Мелиса. Мали је стабилан. Смањила сам дозу. Ниво замора је као раније.
Лаку ноћ. Видимо се сутра.
Лаку ноћ.
“Могле смо да га изгубимо. Где ли је одскакутао. Грдиће га опет а он то тако не воли. Бринем. Рад са њим траје предуго.”
%
- Нема више корова.
- Одлично. А сада буди мало тих, уморна сам. Ах, толико посла. Треба да одспавам.
- Али рекла си да ћемо да причамо.
- Јесам, али сада сам уморна и треба да одспавам. Јасно!
- Јасно.
Уууух. Јасно. Спавај! Чак и не мирише а прави се важна. “Ах, толико посла”, као да је она радила а не ја.
Када је отишао тај њен принц? Није ни она имала са ким да прича ко зна колико. Можда је зато тако напорна. Сада немам ни ја са ким да причам. То је баш тужно.
Да ли стварно не мирише?
- Шта то покушаваш, дечаче?!!
- Ти не спаваш?
- Питала сам нешто!
- Хтео сам да проверим да ли миришеш.
- Дрскост. Зашто бих мирисала?
- Па зато што руже миришу. Различито, али миришу.
- Тек тако?
- Има их и које не миришу. Оне су лепе али не миришу. Такве су.
- Дечаче, упамти. Руже миришу за неког.
- Руже миришу за неког...
- Ти си неки одјек.
- Нисам одјек. Покушавам да разумем. Да ли би ти мирисала за мене?
- Види ти њега! А зашто бих то урадила, молићу лепо?
- Па... Зато што причам са тобом, скупио сам коров, очистио вулкане, чувао те док си спавала.
- А што си хтео да ме спалиш и да се смрзнем?
- Па знаш да сам се шалио.
- То си ти рекао. Не знам ја шта ти је у глави. Мисли су брзе, страшно брзе и ако их не кажемо као низ спорих речи, не можемо да знамо колико су истините. Рекао си “шта фали”. Истина?!
- Јесте. Рекао сам. Али то је била шала.
- Шала некада звучи озбиљно, дечаче. Нарочито када је неко сам као ја и када чекаш неког.
- Али ниси сама. Ја сам са тобом.
- Можеш бити у гомили и сам
- Могу бити у гомили и сам.
- Да!
- Значи ти не би мирисала за мене, јер иако сам са тобом ти си сама?
- Ја чекам неког.
- Принца?
- Да. Принца.
- Ако се врати.
- Да ли је то шала?
- Опрости. Вратиће се, наравно. И тада ћеш ти мирисати?
- Да. Мирисаћу као никада. Посебним мирисом.
- Када се враћам, Мелиса ми каже: “Мали, како си се променио”. Ако се Принц променио?
- Да ли Мелиса мирише?
- А ако се Принц променио?
- Питаш ме, колико би требало да се промени па да ја не миришем?
- Да.
- Када се врати, мирисаћу. Да ли Мелиса мирише?
- Мелиса није ружа.
- ?
- Мелиса је... Мелиса. Она има Дага
- Даг је принц
- Даг је професор и њен...
- Значи, Мелиса мирише.
- Да...
- Куда дечаче?
- Идем сада.
- Али... Баобаби, вулкани... Ја!
- Њих сам средио док не стигне Принц.
- Али... Али, нисмо причали.
- Причали смо.
- Чекај мало. Осећаш ли нешто?
- Не.
- Нимало?
- Нимало.
- Ја... Миришем...
- ... Не осећам. Довиђења
- Али ја миришем...
%
Добро јутро, Мелиса. Добро је да си поранила. Вратио се.
Вратио се?
Опоравља се.
Да. Видим. Све је у реду. Бар тако изгледа. Какви су подаци од ноћас?
Нисам опазила никакве неправилности. Није скакао. Вратио се линеарно. Као да је хтео да обележи пут.
Добро је да се вратио. Ово је било најдуже путовање. Већ сам бринула. Он је ипак само дете.
%
...
%
Еј, Мали. Вратио си се.
Вратио сам се Мелиса.
“Ово није добро. Ово није добро. Очи су му упале. Било је предуго”
Добро изгледаш. Како се осећаш.
Мало уморно. Седи мало. Не ту. Овде.
Шта се догодило?
Разговарао сам са Службом. Нашао сам десетак планета у сасвим добром стању. Ненасељене.
Јесу ли те питали за скокове?
Јесу.
И?
Ништа. Рекао сам им за тај сунчев систем са нешто гушћим распоредом малих планета.
Рекао си им?
Да.
Али?
Мелиса ти миришеш.
Миришем? Ах, да. Мој Маск лосион. Слушај, не врдај, знам да им ниси све рекао.
Дагу се допада твој мирис?
Наравно да му се допада. Зато га и користим. Шта је сада са тим мирисом? Завлачиш ме нешто.
Завлачим те?
Ма мислим, врдаш ми. Ја те питам једно, ти причаш друго.
Уморан сам Мелиса. Хоћемо ли да идемо код тебе.
Хоћемо, ако те пусте.
Пустиће ме...
“Заспао је. Како брзо. Тражићу да га пусте. Довољно је учинио. Ово не би требало радити са децом”
%
...
%
Слушај Мелиса...
Знам тај тон “Слушај Мелиса”, зашто га једноставно не...
Смири се. Знамо шта осећаш према Малом. Питање је можемо ли да нађемо другог истраживача као што је он. Као да се родио за овај посао. Питање је хоћемо ли икада више имати среће да набасамо на такав таленат. Отворио нам је врата спаса. Пронашао је довољан број планета на које можемо да одемо. Потребан нам је за њихово надзирање док не будемо спремни да кренемо. Те планете би требало да остану ненасељене док не стигнемо до њих. Схвати да нам живот зависи од њега.
Зар није то сувише велики терет на плећима једног детета.
Можда, Мелиса, можда. Пустићемо га да се одмори и опорави. Може да буде код тебе и Дага до следећег путовања. Код вас се добро осећа. Добро ће се опоравити. Ослободићу те осталих дужности. Мали ће бити само твој. Немојте да напуштате комплекс. Није безбедно.
Добро. Када могу да га изведем?
Чим се довољно опорави.
%
...
%
Променио си се.
То ми увек кажеш.
“Ова промена ми се не свиђа. Мало си ћутљивији него обично.”
Ниси ми још рекао шта се догађало после скокова.
Има ли ружа у Комплексу?
Ружа?
Ружа.
Мислим да нема. Има их у Врту.
Где је то.
На другом крају земље. Била сам тамо као мала. Зашто питаш?
Онако.
Ево стигли смо. Понеси ово и ово, Даг ће остало.
Хеј, Даг. Здраво
Здраво Мали. Добро да си се вратио. Како се осећаш.
Добро. Мало уморно али добро.
Можеш у своју собу. Ми ћемо донети остале ствари. Хајде Даг... Даг. Бојим се за њега. Нешто се догодило после скокова о чему не жели да прича. Питао ме за Врт и за мој Маск који ти више и не примећујеш.
Приметио бих када би га променила. Кажеш Врт?
Да. Питао ме је где има ружа. Ја сам му рекла за Врт.
У врту има свега. То је последње очувано место за биљке и животиње. Требало би да има и ружа. Зашто мислиш да је то важно?
Требало би да буде јер се то разликује у његовом понашању. Даг, они не желе да га пусте.
Схвати Мелиса да ништа не можеш да учиниш.
Не могу да се помирим са тим.
%
Врт. Мелиса каже да је на крају земље. Да видимо.
- Добар дан.
- Ха ха ха. Дечак. Хи хи хи. Плав. Хо хо хо. Са тужним очима. Добар дан. Добар дан. Добар... Добар... Дан... Дан.
- Колико вас је?!
- Пуно. Са свих страна света.
- И све миришете?
- Миришемо? Наравно дечаче. Какве би то руже биле а да не миришу?
- Мислим. Миришете за некога.
- Шта овај дечак прича. Ми миришемо за све који дођу овде.
- Али како знате како да миришете?
- Чудан дечак. Да, баш чудан. Такав није долазио. Не, није сигурно. Како да миришемо? О чему он прича?!
- Какве сте то руже. Све причате у глас. Не знате како да миришете. Немате појма. Нисте ни близу Принчевој ружи. Он је њу бранио и од тигра. Није требало, али је ипак бранио. Она ће само за њега мирисати најлепше на свету и он ће се вратити, да знате. Она је хтела и за мене да мирише али сам се ја вратио.
- Хи хи хи. Баш је смешан. Булазни. О свашта данас.
- Стани д&#
|
Stavise, bas sam bila razocarana kada sam je procitala (svidelo mi se samo sto postoji prostor na svakoj strani za komentare, crteze... simpaticno 
)... Evo, stoji mi na polici pored Malog princa, ali posle tog prvog citanja vise je nikada nisam uzela u ruke, dok se Malom princu uvek vracam! 
