Poucne price

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hleb i Maslac
Pekar u selu je kupovao maslac od obližnjeg seljaka. Jednog je dana izvagao količinu kupljenja maslaca i ustanovio da je seljak smanjio količinu kupljena maslaca i ustanovio da je seljak smanjio količinu maslaca iako mu je zaračunao istu cijenu. I tako je pekar optužio seljaka za prijevaru.

Na sudu je sudac upitao seljaka:
"- Imate li provjerenu vagu i utege?"
"- Nemam", odgovorio je seljak
"- Pa kako onda mjerite količinu maslaca kojeg prodajete?"
Seljak je odgovorio: "Kad je pekar počeo od mene kupovati maslac smatrao sam da bih trebao od njega kupovati hleb. Počeo sam koristiti njegov hleb od pola kilograma kao uteg za moju vagu, kad sam vagao maslac. Ako je težina mojeg maslaca manja, onda je tomu kriv pekar."

Matej 7:2; Jer kako budete sudili, onako će se i vama suditi, kako budete mjerili, onako će se i vama mjeriti.


Dopuna: 12 Sep 2006 1:04

Ipak DOSADA je u tom neobicnom drustvu stalno zivela. Ikad je vec treci put zevnula,ludost je, luda kao i uvek, predlozila:''hajdemo se igrati skrivanja!" SPLETKA je znacajno podigla obrvu a ZNATIZELJA je, u nemogucnosti da se zadrzi upitala:kakva je to igra?'' To je igra u kojoj ja pokrijem oci i brojim do hiljadu, dok se vi sakrijete. A kad izbrojim krecem u potragu. Koji prvi bude pronadzen zauzece moje mesto. Mesto u sljedecoj igri objasnila je LUDOST.

ODUSEVLJENJE je poletno zaskakutalo, dok se RADOST, gotovo neuspesno, trudila uveriti SUMNJU, koja nikom ne vjeruje u igri. NO bilo ih je jos nekoliko koji se nisu hteli igrati.... ISTINA se pitala zasto bi se ona krila kada ce je i onako na kraju pronaci. OHOLOST je drzala da je igra glupa(a zapravo ju je ljutilo sto zamisao nije bila njena). KUKAVICLUK nije htio riskirati.''jedan..dva..tri..pocela je brojati LUDOST. LJENOST se sakrila iza prvog kamena na putu, VERNOST je potrazila zaklon na nebu,a ZAVIST je cucnula u sjenu USPEHA, koji se vlastitom snagom popeo na vrh stabla. VELIKODUSNOST se gotovo nije uspela sakriti jer joj je svakako mesto koje je pronasla izgledalo prekrasno za nekoga od njezinih prijatelja. Kristalno jezero prepustila je LEPOTI, hlad drveta SRAMEZLJIVOSTI. Mekocu leptirova leta ustupila je OSECAJNOSTI, kretanje vetrova SLOBODI a sebi ...? Ipak na kraju se i ona sklonila, i to u zraku sunca. SEBICNOST je, sto se naravno moglo i ocekivati, nasla naj udobnije mjesto na svetu, idealno samo za nju. LAZ se sakrila na dnu okeana, a zapravo je bila iza duge. STRAST i POZUDA su se zajedno sakrili u jedan vulkan, a ZABORAV...zaboravio je gdje se uopste sakrio, ali nije bitno. Kad je LUDOST dosla do broja devesto devedeset i devet, LJUBAV nije jos bila pronasla niti jedno mesto za sebe, jer joj se svako cinilo zauzeto. Tada je ugledala prekrasan ruzicnjak i zavukla se medzu crvene ruze. Kada je LUDOST izbrojala do hiljadu i pocela traziti, prvo je, naravno nasla LJENOST koja je bila iza naj blizeg kamena. Potom je cula VERNOST kako na nebu razgovara s BOGOM. STRAST I POZUDU osetila je u podrhtavanju uznemirenog vulkana, a ZAVIST je pronasla cim je ugledala USPEH. SEBICNOST nije morala ni traziti jer se sama otkrila bezeci iz svog skrovista.Trazeci dalje LUDOST je dosla do kristalnog jezera i odma otkrila LEPOTU.

SUMNJU je vidjela kako sedi na jednom kamenu, otkrivsi se sama kako nebi nikom morala govoriti gde se skrivala. Doskora su svi bili pronadzeni, DAROVITOST je cucala u svezoj mirisnoj travi, TESKOBA u tamnoj pecinii.L AZ ih je sve uverila da je bila na dnu okeana(a virila je iza duge)ZABORAV je vec zaboravio da se neceg uopce igrao. LUDOST nikako nije mogla pronaci LJUBAV. Trazila je po celom svjetu, iza svakog stabla, grma, cveta, na dnu svakog potoka i na vrh svake planine, a kad je vec odustala pogled joj zastade na prekrasnom ruzicnjaku, uzela je stap i pocela razmicati ruze. Odjednom je zacula bolan vrisak, trnje se zabolo LJUBAVI u oci i silno je povredilo. LUDOST nije znala sta bi od jada izvinjavala se molila plakala, da joj dopusti iskupljenje a onda se setila.... Obecala je LJUBAVI da ce do kraja zivota ostati sa njom. I tako:odkad se igra skrivanja igrala prvi put na zemlji, LJUBAV je slepa a LUDOST joj je verna prijateljica..
Meksikanska narodna prica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U jedno selo došao je stranac koji je želao da se tu nastani. Na putu je susreo starca i upitao ga kakvi su ljudi u selu. Starac mu je odgovorio pitanjem:

¨A kakvi su ljudi bili tamo gde si do sada živeo?¨
¨Loši¨, odgovori došljak. ¨Svi su bili pakosni i svađalice¨.
¨Produži, stranče, dalje. I ovde su takvi ljudi¨, odgovori mu starac.

Posle izvesnog vremena, u selu se pojavio drugi stranac. I on je želeo da se tu nastani. I njemu je starac postavio isto pitanje, a došljak je odgovorio:

¨Dobri su bili ljudi, lepo smo se slagali, ali ja sam odlučio da malo promenim sredinu¨.
¨I ovde su dobri ljudi¨, odgovori starac. ¨Slobodno se ovde nastani, biće ti lepo¨.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan je čovjek vodio karavanu deva. Svake bi im večeri skidao teret i svezao za klinove koje je zabio u zemlju, jedan kraj užeta bi vezao za devinu njušku, a drugi za klin. Tako vezane bi ih ostavio i mirno spavao.

Tako je jedne večeri počeo vezivati deve kad je ustanovio da mu manjka klin i konop za jednu devu. U blizini je bila neka kućica, pa je otišao posuditi klin i konop. No u toj je kućici živio neki mudar čovjek koji mu reče: 'Nemam to što tražiš, ali može i ovako. Veži svoju devu kao što običavaš, kao što je uvijek vezuješ, samo bez klina i konopa'.

Čovjek je postupio po savjetu. Postavio je devu na njezino mjesto, a zatim pravio pokrete rukama kao da joj vezuje konop za njušku. Uzeo je čekić i udarao po zemlji kao da zabija klin, a na kraju radio pokrete kao da konop vezuje za klin. I što se je dogodilo? Glupa se deva cijelu noć nije micala.

Sljedećeg se jutra karavana spremala na pokret. Svaku je devu odvezao osim one koja i nije bila vezana. Sve su se deve podignule i krenule, ali ona nevezana nikako.

Čovjek pomisli najgore: 'O Bože, što je s ovom devom? Zar se razbolila?'

I ponovno potraži pomoć onog mudrog u kućici. 'Molim te pomozi! Što se događa s mojom devom? Nikako neće krenuti!'

'Pa moraš je odvezati', reče taj.

'Pa nemam što odvezati, kad je nisam ni vezao.'

'Upravo to 'ništa' trebaš odvezati isto onako kako to uvijek činiš.'

Na to čovjek to i učini. Pride devi i malo je povuče za njušku, kao da odvezuje konop. Zatim se sagne i s čekićem izbije navodni klin, a potom zamota navodno uže.Istog je časa deva ustala, potrčala i pridružila se krdu.

Uvjerenja nas čvršće vežu od bilo kakvih konopa.

Dopuna: 12 Okt 2006 14:21

Našao neko orlovo jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao sa njima.

Čitavog života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći da je jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla. Prošle su godine i orao je ostarjeo.

Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vjetru.

Stari orao zapanjeno je gledao uvis. "Šta je to?!?" pitao je."
To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "
On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."

I tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.

...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pesimisticki zvuci ovog puta, ali poucno. Kako ne treba "raditi". Bas sam "pametnica" haha. Salu na stranu, strasno, umreti ne znajuci ko si, ili dozvoliti pogresnim uverenjima da te "vezuju". Daj sad jos jednu ... malo "optimisticniju", lepsu, kako treba "raditi" u zivotu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ja ne želim ono što ti želiš, ne trudi se, molim te, da mi dokažeš da je ono što ja želim pogrešno;

ili, ako ne vjerujem ono što ti vjeruješ, zastani malo prije nego što počneš da me ubjeđuješ;

ili, ako osjećanja pokazujem jače, odnosno slabije od tebe u istim situacijama, dopusti mi da to ipak učinim onako kako mi odgovara;

ili, ako nešto radim na način koji se razlikuje od načina kako ti radiš to isto, dozvoli mi.

Ne zahtjevam od tebe da me potpuno razumiješ, bar ne sada; to ću, možda, tražiti tek kad osjetim da od mene hoćeš načiniti kopiju sebe....

Možda sam tvoj bračni drug, možda radni kolega, tvoj roditelj, ili jednostavno, prijatelj.. I dok ostvarujem svoje želje, pokazujem svoja osjećanja ili izražavam vjeru, ti otvori svoje srce i dopusti da u njega uđe i razvija se saznanje da nije sve pogrešno što je različito od tvoga. Prihvati me onakvu kakva jesam - to je prvi korak koji možeš učiniti ako hoćeš da me razumiješ...

Jednog dana, ako me ikada stvarno shvatiš, vidjećeš da u tome kakva sam postoji mnogo lijepog. I tada ćeš, nadam se, osjetiti snažnu potrebu: ne da me mjenjaš da bih bila kao ti, nego da me cijenis, priznaš, podržiš i voliš....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fridrih Grisendorf

NEMAČKI PASTOR O SRBIMA

Propoved koju je održao nemački protestantski sveštenik Fridrih Grisendorf godine 1945. u svome selu Everburgu kraj Osnabrika, gde se tada nalazilo na hiljade srpskih zarobljenika.

"... Naša otadžbina je izgubila rat. Pobedili su Englezi, Amerikanci, Rusi. Možda su imali bolji materijal, više vojske, bolje vojskovođe. No to je ustvari izrazito materijalna pobeda. Tu pobedu su odneli oni. Međutim, ima ovde među nama jedan narod koji je od svih pobednika izvojevao jednu mnogo lepšu, drugu pobedu. Pobedu duše, pobedu srca, pobedu mira i hrišćanske ljubavi. Taj narod su Srbi.

Mi smo ih ranije samo površno poznavali. Ali smo takođe dobro znali šta smo mi činili u njihovoj otadžbini. Ubijali smo na stotine Srba, koji su branili zemlju; za jednog našeg ubijenog vojnika, koji je inače predstavljao vlast okupatora-nasilnika. Pa ne samo da smo to činili, već smo sa blagonaklonošću posmatrali kako tamo na Srbe pucaju sa svih strana: i Italijani, i Mađari i Šiptari i Bugari i... Znali smo da se ovde među nama nalazi 5.000 Srba oficira koji su nekada predstavljali elitu društva u svojoj zemlji, a sada liče na žive kosture, malaksali i iznemogli od gladi. Znali smo da kod Srba živi verovanje da "ko se ne osveti - taj se ne posveti", i mi smo se zaista plašili osvete tih srpskih mučenika.

Bojali smo se da će oni posle kapitulacije naše zemlje činiti s nama ono što smo mi njima činili. Živo smo zamišljali tu dramu i već smo u mašti gledali našu decu kako plove niz kanalizaciju ili ih peku u gradskoj pekari. Zamišljali smo ubijanje naših ljudi, silovanje naših žena, rušenje i razaranje naših domova. Međutim, kako je bilo?

Kad su pokidane logorske žice i kada se 5.000 živih srpskih kostura rasulo slobodno po našoj zemlji, oni su milovali našu decu poklanjajući im bonbone, mirno razgovarali sa nama. Srbi su dakle milovali decu onih koji su njihovu Otadžbinu u crnoj zvali. Tek sada razumemo zašto je naš veliki pesnik Gete učio srpski jezik. Sada tek shvatamo zašto Bizmarkova poslednja reč na samrtnoj postelji beše - Srbija!

Ta pobjeda je veća i uzvišenija od svake materijalne pobede! Takvu pobedu čini mi se, mogli su izvojevati i zadobiti samo Srbi, odgajeni u njihovom svetskom duhu i junačkim srpskim pesmama koje je naš Gete tako mnogo voleo...

Ova pobeda će vekovima živeti u dušama Nemaca, a toj pobedi i Srbima koji su je izvojevali, želeo sam da posvetim ovu moju poslednju svešteničku propoved".

Ovo je sa ovog sajta

snaga.org.rs/besede/latin/frejmovi.html

edit by Jasmina-izbrisana duplo postovana prica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako pamtim jednu prichu koju nikada i nigde nisam procitao a isprichana mi je davno:

U neuglednoj kafani jednog malog luchog mesta okupljali su se meshtani radi pitja i razgovora. Izmedju ostalih okupljalo se tu i jedno manje drustvo lokalnih pijanaca koji su veceri provodili uz alkohol i raspravu o reinkarnaciji.
Medju njima je bio i Dzek London (pisac) koji je poveo dugu raspravu o tome kako se usled reinkarnacije isti ljudi mogu naci na istom mestu posle sto godina.
Jedne veceri bio je red na Dz. Londona da casti i sve do zatvaranja kafane on je narucivao pitje za sve.
Pred fajront mladi konobar mu je prisao i zahtevao da se ceh plati.
Tada ga je chuveni pisac, inache poznat kao tezak na novchaniku, upitao:
-"Dechache da li ti znas ko sam ja?"
"Naravno da znam gospodine London"
-"Da li znas o cemu ja i moji prijatelji razgovaramo ovde u kafani"
"Znam gospodine London, prichate o reinkarnaciji i tome kako se isti ljudi nadju na istom mestu nakon sto godina"
-"Posto sve lepo znas ja cu ti rado platiti rachun kada se ponovo sretnemo ovde za sto godina."
Na to mu konobar odgovara: "Ali gospodine London vi ste mi to isto rekli pre stotinu godina!"
Zadivljen Dzek London je platio rachun i ostavio bogatu napojnicu domisljatom mladom konobaru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

The grand master of Tofuku noted that the monastery was busy. Novices ran back and forth, employees stood in line to receive someone.

"What’s happening?” he wanted to know.

A soldier came up to the master and gave him a card which said: "Kitagaki, the governor of Kyoto, has just arrived and is asking for an interview."

"I don’t have anything to discuss with this person", said the master.

Minutes later, the governor came up, apologized, crossed out what was on the card and delivered it again to the master.

It said: "Kitagaki asks for an interview".

"Welcome", said the Zen master of Tofuku.


http://www.warriorofthelight.com/engl/index.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, suosećanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...

(nisam našla da je već bila ova pričica, sorry ako grešim )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Следеће информације су од
непроцењиве вредности. Уживајте.




КАКО ОСТАТИ МЛАД
1. Одбаците све неважне бројеве,
укључујући године,
тежину и
висину.
Оставите докторима да брину о томе.
За то их плаћамо.

2. Задржите само веселе пријатеље.
Мрзовољни вас само вуку доле.
(имајте ово на уму ако сте ви
један
од
мрзовољних)

3. Наставите да учите:
Научите више о компјутерима,
занатима, баштованству, било чему.
Никад не држите мозак незапослен.
"Незапослен
ум је
ђавоља радионица."
A име ђавола је Алцхајмерова болест!

4.. Уживајте у једноставним стварима.

5. Смејте се често, дуго и гласно.
Смејте се док не останете
без
даха.
И ако имате пријатеља који вас
засмејава, проводите много, много
времена са ЊИМ/ЊОМ.

6. Сузе се догађају:
Поднесите, тугујте, и идите даље.
Једина
особа
која је са нама цео наш
живот, смо ми сами. ЖИВИТЕ док сте
живи.

7. Окружите се стварима које волите:
Било да су то породица, љубимци,
успомене, музика, биљке,
хоби,
било
шта.

Ваша кућа је је ваше уточиште.

8. Негујте своје здарвље:
Ако је добро, сачувајте га.
Ако је нестабилно, побољшајте га.
Ако је изван онога
што
можете
побољшати, потражите помоћ.

9. Не идите на путовања кривице.
Идите до тржног центра, чак и до
следећг округа, у страну земљу, али
НЕ тамо где је кривица.



10. Говорите људима које волите да их
волите, у свакој прилици.