offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
KRPELJ
OPASNOST VREBA IZ TRAVE!
..."Na jugu Srbije su ovih dana zabeleženi slučajevi novog obolenja za koje se tvrdi da se prenosi ujedom krpelja.
Ljubitelji prirode, koji će i ovoga leta spas od visokih temperatura potražiti u brdima i planinama, ali i na moru, moraju dobro da otvore oči zbog krpelja. Za mnoge, a naročito za decu, posebno zadovoljstvo predstavlja sedenje ili čak valjanje u travi. S dolaskom proleća bude se i krpelji, što može da predstavlja potencijalnu opasnost svima koji često odlaze u prirodu. Nakon blage zime ove sitne životinjice i te kako su se namnožile i bez obzira na to što se na prvi pogled čine bezopasnim, one, i čoveku i životinjama, mogu da donesu brojne zdravstvene probleme.
Aktivnost krpelja uglavnom traje od proleća do jeseni. Oni se hrane krvlju gmizavaca, ptica i sisara. Krpelji ceo život provode kao paraziti na "domaćinu" čijom se krvlju hrane, i na taj način prenose razne mikroorganizme.
Ima više od 10.000 vrsta krpelja, a čak oko 20 vrsta ih živi na našim prostorima. Najopasniji je onaj koji u narodu zovu pseći ili šumski krpelj. Ova "bubica" koja podseća na malog pauka ne ujeda, već ubada rilicom koja se, kada se zavuče pod kožu, širi.
Ono što na području naše zemlje predstavlja dodatnu opasnost jeste, već duže vremena skrivana, radioaktivnost zemljišta. Nakon bombardovanja, osiromašeni uranijum nije negativno delovao samo na ljude već i na biljke i životinje. S obzirom na to da krpelji žive i razmnožavaju se na tlu koje je zagađeno osiromašenim uranijumom na njima su, iako se to krije u javnosti, evidentne brojne promene koje su pogubne po ljude. Zapravo, pod radioaktivnim dejstvom tla, u organizmu ovih sitnih životinjica desile su se značajne promene tako da je došlo do mutacije i uvećavanja pojedinih delova njihovog tela. Rilica, koja je nekada bila dužine nekoliko milimetara, sada se uvećala za čak jedan santimetar i kao takva lakše prodire u kožu "žrtve". Osim što na taj način krpelji lakše stižu do cilja, sada ih je mnogo teže i izvaditi jer je sada rilica, osim što je duža, šira i čvršća pa se prilepljuje za kožu i otežava njeno vađenje.
Međutim, veličina krpelja ne bi zadavala "glavobolje" našim lekarima da krpelji nisu i prenosioci, za sada neidentifikovane, nažalost, smrtonosne bolesti.
Do sada su krpelji bili prenosioci krpeljnog meningoencefalitisa, odnosno virusne upale mozga i moždanih opni, zatim bakterijskih bolesti - poput lajmborelioze koja je u narodu poznatija kao lajmska bolest i, kod nas doduše prilično retke, erlihioze.
Iako se lajmska bolest napada ceo organizam, a naročito kožu, nervni sistem, zglobove i srce, smatra se izlečivom, dok krpeljni meningoencefalitis može da bude i smrtonosan.
Međutim, nova bolest koju prenose mutirani krpelji, prema rečima lekara pirotske bolnice (u okolini Pirota je otkriveno već 10 slučajeva!), ima mnogo kraću inkubaciju (svega 3 dana) i brže napada organizam.
Za sada su zaražena četiri muškarca, pet žena i jedno šestogodišnje dete koje se igralo na travi nadomak sela Izvor.
Kod deteta je situacija mnogo teža, nego kod odraslih pacijenata, jer mlad organizam nije spreman za "borbu" i teže podnosi promene.
Ono što je lekare navelo da posumnjaju da se radi o istoj, za sada bezimenoj bolesti, jeste klinička slika koja je identična kod svih zaraženih.
Kod pomenutih Piroćanaca primetan je gubitak ravnoteže (zbog toga se sumnja da bolest napada najpre mali mozak jer je centar za ravnotežu u njemu), intenzivno povraćanje koje dovodi do dehidratacije organizma, ali je iznenađujuće to što se koža ne suši, što je inače slučaj kod gubitka tečnosti, već počinje da "bubri", odnosno stvaraju se edemi po čitavom telu. Nažalost, edemi nisu samo spoljašnji već se stvaraju i unutar organizma. Najčešće se javlja edem dušnika, tako da zaraženi pored ostalih simptoma imaju problema i sa disanjem. Naravno, svi ovi simptomi bi se mogli sanirati postojećim lekovima, međutim lekovi u ovom slučaju ne deluju. Nakon kratkog poboljšanja usled dejstva lekova, bolest se ponovo vraća. S obzirom na to da su našim lekarima "zavezane ruke" u borbi protiv ove opake bolesti, svi oboleli o trošku Međunarodne zdravstvene organizacije, u najvećoj tajnosti, poslati su na lečenje u Švajcarsku gde će se nad njima vršiti detaljna istraživanja.
S obzirom na to da je celokupno tlo naše zemlje "bogato" osiromašenim uranijumom, veoma je bitno povesti računa o zaštiti ljudstva od, u prvom redu, krpelja. Treba istaći da krpelj nakon što dospe u organizam domaćina oko 6 sati traži pogodno mesto za hranjenje, 2 sata buši kožu, a potrebno je najmanje 10 sati da siše krv da bi se osoba zarazila. Ovaj prikaz nam govori da vremena za delovanje ima dovoljno, ali mora da se vodi računa o tome da se krpelj pravilno izvadi.
Telo krpelja se prilikom nestručnog vađenja kida, pa najčešće u organizmu ostaje glava s prednjim parom nogu. Međutim, kako kažu lekari, glava i nije toliki problem, pa mnogi savetuju da se ona ostavi jer će je organizam sam izbaciti gnojem.
Veću opasnost predstavlja telo i stomak ovog napasnika. Naime, dok je "gladan", krpelj je veoma sićušan, ali kada se nasisa krvi, uveća se za nekoliko puta. Najbolje je na vreme se obratiti lekaru hirurgu, ali ako se ipak odlučite da ga uklonite sami, treba ga uhvatiti pincetom, što bliže glavi i veoma polako ga okretati u suprotnom smeru od smera kazaljki na satu. Izvađenog krpelja ili njegovo telo odmah treba spaliti.
Često se može čuti preporuka da se mesto, gde je krpelj ušao, pre njegovog vađenja namaže acetonom, benzinom ili nekim aromatičnim uljem, kako bi se on omamio i tako lakše izvadio. Ovo pravilo u poslednje vreme se ne primenjuje, jer prilikom premazivanja krpelj može da povrati inficirani sadržaj iz stomaka, pa se pravi više štete nego koristi.
Međutim, kod svake bolesti je najbitnija preventiva, a u ovom slučaju ona podrazumeva to da ne idete bosi po travi i da je najbolje obući pantalone dugačkih nogavica, a prilikom povratka kući pažljivo sva mesta na telu, kao i odeću, treba pregledati. Valja naglasiti da krpelj i po nekoliko sati može da traži najpogodnije mesto gde će zariti rilicu, jer je prilično izbirljiv i bode tamo gde je koža najmekša. Neki epidemiolozi smatraju da, ukoliko se krpelj odstrani u prvih 24, pa čak i 36 sati, mogućnost zaraze krpeljnim bolestima jeste gotovo nemoguća." ...
|
