Ovde opsirno mozemo pricati o svemu sto se odnosi na Amaterska pozorista u Srbiji - nekad i sad
----------- Dopuna: 23 Jun 2007 18:03 ---------
Prebacila sam ovde deo koji se odnosi na Amaterska pozorista uopste ,a nije direktno vezano za 49. Republicki Festival kako bismo mogli da prosirimo tematske krugove (naravno ako nam moderator odobri )
lj_950 ::
Ne možemo ništa za par meseci, a moramo, mi amateri, da imamo neku svoju firmu pod kojom bismo se okupljali, razmenjivali iskustva, pomagali jedni drugima...
Zar ne postoje udruženja glumaca, estradnih umetnika... pa i mi smo, majku mu, više esnafska priča nego (bez uvrede) pecaroši, lovci, pčelari, kinološka udruženja (ružno mi – kučkari, iako i oni sebe tako nazivaju)...
Ja sam priču o udruženju pozorišnih amatera skoro apsolvirao na poslednjem saveznom festivalu u Palanci. Složili su se da povedu "firmu" Veca Andrić (Valjevo), pok. Jova Ilić (Vel. Plana)... Medjutim, jurnu NATO na nas, ode Crna Gora... ode savezni festival, ode i ideja...
A problemi ostadoše isti... i ljudi koji su na položajima nekim ili primaju plate radi nas, a umislili su, tako se ponašaju, a tako se i mi ponašamo – da se bavimo pozorišnim amaterizmom radi njih...
Ta lista je ista poslednjih nekoliko godina i ne prikazuje realnu sliku Amatersko pozorište Jedinstvo - Beograd nije nesto aktivno, pitanje da li i postoji jos uvek - nigde ih nema
U Beogradu su ubedljivo najpopularniji "Dadov" i "Cetvrti zid" !
Teatar 13 je odavno u padu,itd. Nije ovo realna lista !
Nadam se da kolega nema ništa protiv. Mislim da je ovo pravi način da nastavimo razgovor o Kuli,odnosno takmičarskoj vertikali SAS, odnosno o svemu što tišti i muči srpski pozorišni amaterizam. Ja ću na sajtu naše firme (na kojoj se već nalazi link za MyCity) napomenuti kakva je rasprava u pitanju i kako zainteresovani mogu da se uključe, s ozbzirom na to da je dramski amaterizam u ovom kraju pamti, definitivno, bolje dane..
Slažem se, samo hoću da repliciram deo posta sa teme o festivalu...
Dakle, ako su poslenici kulture iz Kule već počeli pripreme, neka im jubilarni 50. festival... Ne bi ni bilo u redu da im se uzme sada, posle četrdeset jedne godine... Možda ga Sava smatra za svoje čedo, iako nije baš mlado i nije rodjeno u Kuli...
@Sirius
Odličan je sajt tvoje kuće... malo pre sam pogledao...
Nekoliko reči o ovoj gore listi.
Nerealna je ta lista a razloga je mnogo: na prvom mestu je kriterijum - koji ne postoji (!!). Dalje ne vredi pričati, no - ipak- da podsetim da na toj listi nema sjajnog pozorišta Centra za kulturu Prokuplje, zatim dramskog studija Karlovačke gimnazije koji je prošle godine celog leta spremao i izveo ''Malu prodavnicu strave'', mjuzikl i to sve na engleskom. Nema izvanrednog , vanserijskog studija Doma omladine Kragujevac sa Slajom na čelu; taj studio drži neverovatan rekord po uspešnosti njegovih članova kada je reč o konkurisanju, upisivanju i zavšravanju svih smerova pozorišnih akademija, itd. Nema Leskovčana, Nišlija...Govorimo strogo stručno: kome je uopšte palo na pamet da napravi rang listu bilo čega bez kriterijuma i proverene metodologije? Jedino ako je neko hteo da ubaci još jednu kosku medju amatere...dolazimo i do paradoksa - ona je, slučajno, mogla da bude i tačna, ali u ovom poslu se slučajnosti isključuju.
Što se tiče rasprave o Kuli, mislim da je to završena priča. Ne očekujte ni od Boškova, niti od ''veća staraca'', odnosno Odbora za scensku umetnost, odnosno Ekipe Vrhovnih I Svetih Mudraca Koji Sve Znaju I Čija Je Reč Poslednja da išta priznaju od uočenih ''nedostataka''. Niti imaju snage, niti obraza da tako nešto urade.
Zašto?
Zato što je reč o strukturalnim greškama! Nije reč o tome da li je neki tehničar hteo da vam pomogne ili je jedan selektor bio korumpiran. Ovde je reč o strukturalnim greškama koje su dovele do kulturološke drame: energija generacija sjajnih pregalaca u dramskom amaterizmu trošena je i potrošena uludo. Doveli su nas dotle da ne umemo ni da se radujemo kad pobedimo jer je razlog jednostavan: ne znamo da li smo zaslužili ili je došao red na nas...
Kad je reč o Kuli:oni će festival spremati kao i ovogodišnji što su spremali, uz, možda, malo više glamura (recimo - otvoriće ga pokrajinski sekretar ili državni sekretar za kulturu, ko god bio umesto, recimo, najstarijeg glumca - amatera ili tako već). Da li neko hoće da već sad postavimo listu mogućih učesnika ili naivno čeka da selektori urade svoje?
Dovoljno sam se do sada legitimisao svojim tekstovima pa sam siguran da mi verujete da nikakva taština, sujeta, ljutnja ili bilo koja druga vrsta negativne energije ne vladai mojom tastaturom. Mi smo se na vreme opredelili kojim ćemo putem. Drugi kažu da nismo pogrešili, a vidim da mnogi kreću našim putem. Ako je sudbina da se SAS uruši sam od sebe, pa neka mu bude. Poslednji će ugasiti svetlo. Ineresantno je što je proces isti u svim oblastima amaterizma! Pošto smo svi, na ovaj ili onaj način s njim ili u njemu, podsetite se: recitatora (odavno ne dolaze najbolji jer neće da trpe šikaniranje pozera i šarlatana nastalih ispod skuta Vica Dardića i Uroša Glovackog), balerina (na to takmičenje odavno ne dolaze ni Beogradjani, ni Novosadjani, Subotičani, Kragujevčani...po čemu je to onda državno takmičenje?), onda foklora...Tu je tragikomika sveopšta jer neizostavno možete videti menadžere sa ''kisindžerima'' kako se vrte po festivalu, vrbuju igrače i muzičare i obećavaju gostovanja po celom svetu. To znam jer se to , državno takmičenje već triput održalo kod mene. Čega sam se nagledao, to je za priču. Itd, itd.
Ok, sve je to tacno... so je situacija koje su manje vise svi svesni... cak i oni koji u tome ucestvuju a nece da priznaju jer im odgovara.
pitanje je... (e sad umalo da citiram Batajnicu...)
Sta raditi?
a) pustiti da organizovani amateriram posle duge i teske odapne...
b) eutanazija organizovanog amaterizma - ubiti SAS - pritisnuti reset taster...
c) pritisak na SAS... mozd' se nesto i promeni
d) napraviti novo udruzenje amatera
e) ajde, vi ste pametniji od mene... smislite nesto!
(...) Što se tiče rasprave o Kuli, mislim da je to završena priča. Ne očekujte ni od Boškova, niti od ''veća staraca'', odnosno Odbora za scensku umetnost, odnosno Ekipe Vrhovnih I Svetih Mudraca Koji Sve Znaju I Čija Je Reč Poslednja da išta priznaju od uočenih ''nedostataka''. Niti imaju snage, niti obraza da tako nešto urade.
Mnogo sam ih se nagledao i naslušao da od njih ništa ne očekujem... ali, bez obzira na ironičan ton, ne bih da im darujem epitete kojim si ih odlikovao. Ne zaslužuju...
Sirius ::
Zašto?
Zato što je reč o strukturalnim greškama! Nije reč o tome da li je neki tehničar hteo da vam pomogne ili je jedan selektor bio korumpiran. Ovde je reč o strukturalnim greškama koje su dovele do kulturološke drame: energija generacija sjajnih pregalaca u dramskom amaterizmu trošena je i potrošena uludo. Doveli su nas dotle da ne umemo ni da se radujemo kad pobedimo jer je razlog jednostavan: ne znamo da li smo zaslužili ili je došao red na nas...
I ovo ti potpisujem, ali ti na mestu na kojem radiš, ja kao roditelj čija je ćerka ove godine prvi put zakoračila na veliku scenu i prvi put igrala i sa svojim drugaricama i drugarima dobila neka priznanja u Kuli, imamo, valjda, neki dug prema tim mladima, prema budućnosti pozorišnog amaterizma u ovoj sve manjoj državi.
Sirius ::
Dovoljno sam se do sada legitimisao svojim tekstovima pa sam siguran da mi verujete da nikakva taština, sujeta, ljutnja ili bilo koja druga vrsta negativne energije ne vladai mojom tastaturom. Mi smo se na vreme opredelili kojim ćemo putem. Drugi kažu da nismo pogrešili, a vidim da mnogi kreću našim putem. Ako je sudbina da se SAS uruši sam od sebe, pa neka mu bude. Poslednji će ugasiti svetlo. Ineresantno je što je proces isti u svim oblastima amaterizma!(...)
Ni trenutka nisam posumnjao u iskrenost onoga što si napisao, a što sam pročitao (imam još da čitam)... Ali šta znači opredeljenje za vaš put? Hoćemo li sada svi da pravimo svoje festivale... Setili ste se (setio si se) da napravite originalan i nadasve privlačan festival, sa lepim priznanjima. Hajdemo da se borimo svi da tamo dodju kvalitetne predstave i kvalitetni glumci. Hajdemo da proglasimo "Milivojev štap i šešir" za vrhunske glumačke nagrade u pozorišnom amaterizmu Srbije... Ovo iskreno mislim i doći ću bar na jednu predstavu u februaru iduće godine.
Ali zašto nekim metuzalemima ostavljati nešto što im ne pripada?
----------- Dopuna: 23 Jun 2007 21:23 ---------
Husker ::
(...)
Sta raditi?
a) pustiti da organizovani amateriram posle duge i teske odapne...
b) eutanazija organizovanog amaterizma - ubiti SAS - pritisnuti reset taster...
c) pritisak na SAS... mozd' se nesto i promeni
d) napraviti novo udruzenje amatera
e) ajde, vi ste pametniji od mene... smislite nesto!
Kolega,
Pa nije do sada ni postojalo bilo kakvo udruženje amatera u ovoj državi. Savez amatera je napravljen kao asocijacija (tako se, valjda to danas zove) amaterskih udruženja, društava... Medjutim, on je sve drugo samo ne neka kapa nad pozorištima, KUD-ovima... To je kilavo i porodjeno, atavizam koji treba ostaviti samom sebi, kao što su i sada sami sa sobom, pa će, ako Bog da, neki ministar da shvati da je višak...
Ne znam da li si pročitao moje postove u vezi sa udruženjem pozorišnih amatera (folklorci, svirači, pevači, recitatori neka prave svoja – nisu nam interesi isti)...
Jedino takvo, jako udruženje, koje bi imalo za članove sve koji se bave pozorišnim amaterzmom, ali pre svega glumce, jer svi ostali su uglavnom na plati (ili na honorarima), moglo bi da zauzda i SAS, i KPZ, i uprave pozorišta... Uzmimo za model delovanja i snage sindikate... Hoće metuzalemi da prave Kulski festival po svom kantaru – naše udruženje kaže: u redu, onda igrajte vi predstave na tom festivalu...
Ovako smo i u amaterizmu i nigde...
Evo kako ja to posmatram. SAS je dete zogovićevsko-ćosićevske kulturne politike, potkovane teorijom i praksom Ždanov - Lunčarski. Tu vam ne treba B. Prnjat ili Šešićka da nešto posebno apsolviraju. Sve je u društvu tako pravljeno. Raspala se zemlja a s njom i sistem u kojoj je SAS nastao, a on bi i dalje da po svaku cenu bude rigidan - pa to onda i jeste.
Gde ja vidim rešenje? U onome o čemu smo se svi učili - u struci. Da podsetim: osnovni posao naše struke je zadovoljavanje kulturnih potreba svoje publike. To je konstitucija, ustav iz koga se granaju sve druge mudrolije. Kad god sam o tome tako razmišljao, nikada nisam pogešio. Primera? Milijardu...Šta ću ja ,recimo, u Kuli? Ili bilo kom mestu koje je paradigma ključeva, štimera, nepravdi, zakulisnih radnji, razočaranja, itd? Da li će to zadovoljiti moju publiku? Neće sigurno. Hajde onda da poradim na tome da svoje resurse, znanja i mogućnosti okrenem ka pravom cilju. Posle mi je sve bilo lakše. Ko god hoće da zadovolji potrebe svoje publike - smesta je postao moj uspešan sagovornik. Ne moramo čak ni da saradjujemo - za početak ćemo se odlično razumeti jer su nam ciljevi i problemi isti.
Podsetiću:
Mi smo pred rat krenuli u osnivanje Zajednice ustanova u kulturi. U njoj su bile članice : domovi kulture, omladinski domovi, radnički univerziteti, Centri za kulturu...Imena su, možda, nekome smešna, ali u mestima gde smo se obraćali u toj svojevrsnoj samoorganizaciji, to su bile jedine ustanove, pa kako god ih zvali. Tu je bilo stvarno sve što nešto znači u operativnoj kulturi srbije - organizatori, distributeri, upravnici, referenti...Mislim, svi se znamo. Kad kažeš Čačak, misliš na Crnog, Knjaževac - Zare, Kragujevac - Mališa, S. Palanka - Toma i Miško, Plana- Dobrica i Jova, a onda i Ljilja, Užice - Neša i Borčić, Valjevo - Zaga, Bela Palanka - Zoki, itd, itd. da ne izostavim nekoga. Sve je to prekinuo rat. Mislim da ćemo obnavljanjem te organizacije koja je pravi cehovski, esnafski skup, uspeti da razmrsimo i nemoguću situaciju SASA. Da podsetim, SAS čeka (bar)još jedna kataklizma, nezavisno od osipanja. Moraće da se opredele - šta sa profesionalnim glumcima koji nemaju posla pa moraju da igraju u amaterskim ansamblima? Da li će to biti novo slepo crevo ili spasonosno rešenje?
Inače, drago mi je zbog uspeha tvoje kćerke, ja zbog nje i njenih drugarica i drugova ovo i pišem.
(...) Gde ja vidim rešenje? U onome o čemu smo se svi učili - u struci. Da podsetim: osnovni posao naše struke je zadovoljavanje kulturnih potreba svoje publike. To je konstitucija, ustav iz koga se granaju sve druge mudrolije. (...)
Podsetiću:
Mi smo pred rat krenuli u osnivanje Zajednice ustanova u kulturi. U njoj su bile članice : domovi kulture, omladinski domovi, radnički univerziteti, Centri za kulturu... (...) Sve je to prekinuo rat. Mislim da ćemo obnavljanjem te organizacije koja je pravi cehovski, esnafski skup, uspeti da razmrsimo i nemoguću situaciju SASA.
(...) Inače, drago mi je zbog uspeha tvoje kćerke, ja zbog nje i njenih drugarica i drugova ovo i pišem.
Ako sam dobro razumeo bile bi to Zajednice ustanova kulture... i obnavljanje te organizacije...
Pa, mi, onda nismo u istoj priči. Bio bi to neki ZUR-ovski konglomerat u kojem tek ne bi mogli da se nadju zajednički interesi ni publike ni onih koji obavljaju poslove za publiku... Biblioteke, arhiv, muzej, galerije... šta to imaju zajedničko sa amaterskim pozorištima?
Moja priča se odnosi na organizaciju pozorišnih amatera, i to bi bila prava cehofska i esnafska skupina...
(...) Gde ja vidim rešenje? U onome o čemu smo se svi učili - u struci. Da podsetim: osnovni posao naše struke je zadovoljavanje kulturnih potreba svoje publike. To je konstitucija, ustav iz koga se granaju sve druge mudrolije. (...)
Podsetiću:
Mi smo pred rat krenuli u osnivanje Zajednice ustanova u kulturi. U njoj su bile članice : domovi kulture, omladinski domovi, radnički univerziteti, Centri za kulturu... (...) Sve je to prekinuo rat. Mislim da ćemo obnavljanjem te organizacije koja je pravi cehovski, esnafski skup, uspeti da razmrsimo i nemoguću situaciju SASA.
(...) Inače, drago mi je zbog uspeha tvoje kćerke, ja zbog nje i njenih drugarica i drugova ovo i pišem.
Ako sam dobro razumeo bile bi to Zajednice ustanova kulture... i obnavljanje te organizacije...
Pa, mi, onda nismo u istoj priči. Bio bi to neki ZUR-ovski konglomerat u kojem tek ne bi mogli da se nadju zajednički interesi ni publike ni onih koji obavljaju poslove za publiku... Biblioteke, arhiv, muzej, galerije... šta to imaju zajedničko sa amaterskim pozorištima?
Moja priča se odnosi na organizaciju pozorišnih amatera, i to bi bila prava cehofska i esnafska skupina...
Ili te, možda, nisam razumeo?
U pravu si za jedno: ja nisam bio dovoljno precizan u objašnjenju, odnosno povezivanju amaterizma i ustanova u kulturi. Neke stvari podrazumevam pa su ostale nedorečene, stoga ću to sada apsolvirati:
Pre toga, naravno, da kažem da to sasvim sigurno nije bio niti će biti zurovski konglomerat. Zašto? Zato što je zurovski konglomerat bio okupljen oko ''ideje'' veće davalaca-veće korisnika, odnosno oko što efikasnijeg i lagodnijeg uzimanja para od privrede.
Ovde je reč o onome što ja nisam dovoljno osvetlio a, rekoh, podrazumevam: ključna reč je : zadovoljavanje interesa publike . Niko nikoga ne bije po ušima, odnosno obavezuje na saradnju ako nema interesa s tog stanovišta. I konkretno: ako imam razloga, saradjivaću, kao CZK, sa (recimo) bibliotekom u Velikoj Plani. U ovoj Zajednici neće biti automatskog ubiranja para (neće ga biti uopšte jer takav mehanizam, bogu hvala,više ne postoji) već samo intresno okupljanje.
U čemu je , dakle, poenta preživljavanja i restauracije amaterizma, naravno onako kako je ja vidim?
Poenta je u tome da ''tudja ruka svrab ne češe'', odnosno da lokalna zajednica sa svojim, raspoloživim, insititucijama treba da brine o amaterizmu svog grada (opštine, kraja) jer tako dolazi do relativno jevtinih programa kojima (opet dolazimo do toga) može da zadovoljava potrebe svoje publike...a o društvenom značaju okupljanja mladih da ne govorim (to nema veze sa socijalizmom ili nečim sličnim jer sve države sveta sada imaju slične ili iste probleme u adolescentnoj populaciji). Još konkretnije: kako smo to mi uradili? Amaterizam (kulturno-umetničko stvaralaštvo bolje rečeno) je kod mene potpuno budžetski obezbedjeno jer je takva procena lokalne zajednice. Ništa im ne fali. Imaju SVE uslove za rad i nastupe. Evo, foklor samo u ova dva meseca ide na dva gostovanja u inostranstvu (biće van zemlje tri nedelje, koliko ja sa svojom porodicom ne mogu). Pozorište ne zna više šta će sa predstavama (jednog momenta sam imao šest premijera za sezonu, tako da sada mogu malo i da ulaganim tempo i ubiram plodove repertoarom, gostovanjima ,itd).
Gde je tu mesto nekakvoj asocijaciji amatera, odnosno nekom novom SASU?
Sada novom SASU nema mesta niti ga u ovoj konstelaciji vidim, niti ima potrebe! Zašto? Zato što meni moji oblici aktivnosti sasvim zadovoljavaju moje ambicije. Pogledajmo to izbliza: ako imam festival na kom dočekam pet predstava, to je već pet razmena programa. Pored redovnog repertoara u mojoj kući (kojoj pozorište jeste značajno, ali nije jedino) ja imam na svojoj sceni ili van nje, minimum pet, maksimum deset amaterskih predstava. Ako odbijem letnji program i onu novogodišnju pauzu, to je minimum jedna amaterska predstava mesečno. Ako jednom mesečno kupim i jednu profesionalnu - sa tom ponudom moja publika sasvim lepo može da se zadovolji.
Neka svako tako podje od sebe. Palanka je procenila da može da napravi festival predstava za decu i da joj on omogućuje razvoj kulturne politike u svom kraju. OK, neka tako i uradi - za to joj NIKAKAV savez amatera nije potreban, nego znanje, prijatelji i nešto para. Prokupčani će uraditi to sa letnjim festivalom i ''odraslim'' pozorištima. Ne treba im Boškov. Trebaju im prijatelji iz Srbije koji će im se odazvati - a ima nas. Itd.
Da li da razlažem dalje ili da ostavim za novi post? Samo još ovo: kako će saradjivati neki, recimo CZK i neka, npr - biblioteka? Evo, ja imam izdavačku delatnost. Ako biblioteka u PRokuplju ima, a ima, klub književnika (čuveni ''Drainac'' i čuveni časopis ''Tok'') eto njih kod nas i nas kod njih. Itd, itd.
Kolega (kolege) nadam se da je koncept koji sam obrazložio i koji primenjujem sada malo jasniji. Ne bih od posta da pravim disertaciju, no suština je da se pokazalo u realnoj praksi (!) da nama SAS ne treba. Ni ovakav, ni bilo kakav drugi. Saradjivaćemo, rekoh, sa svakim ko nam pruži ruku i nadje zajednički interes.
(...)
U pravu si za jedno: ja nisam bio dovoljno precizan u objašnjenju, odnosno povezivanju amaterizma i ustanova u kulturi. (...) Ovde je reč o onome što ja nisam dovoljno osvetlio a, rekoh, podrazumevam: ključna reč je : zadovoljavanje interesa publike .(...)
U čemu je , dakle, poenta preživljavanja i restauracije amaterizma, naravno onako kako je ja vidim?
(...)
Amaterizam (kulturno-umetničko stvaralaštvo bolje rečeno) je kod mene potpuno budžetski obezbedjeno jer je takva procena lokalne zajednice. Ništa im ne fali. Imaju SVE uslove za rad i nastupe. Evo, foklor samo u ova dva meseca ide na dva gostovanja u inostranstvu (biće van zemlje tri nedelje, koliko ja sa svojom porodicom ne mogu). Pozorište ne zna više šta će sa predstavama (jednog momenta sam imao šest premijera za sezonu, tako da sada mogu malo i da ulaganim tempo i ubiram plodove repertoarom, gostovanjima, itd).
Gde je tu mesto nekakvoj asocijaciji amatera, odnosno nekom novom SASU?
Sada novom SASU nema mesta niti ga u ovoj konstelaciji vidim, niti ima potrebe! Zašto? Zato što meni moji oblici aktivnosti sasvim zadovoljavaju moje ambicije. (...) OK, neka tako i uradi - za to joj NIKAKAV savez amatera nije potreban, nego znanje, prijatelji i nešto para. Prokupčani će uraditi to sa letnjim festivalom i ''odraslim'' pozorištima. (...)
Kolega (kolege) nadam se da je koncept koji sam obrazložio i koji primenjujem sada malo jasniji.(...)
Tvoj koncept je jasan, ali i dalje nismo u istoj priči... Ti si obrazložio institucionalno povezivanje ustanova kulture, gde je ključna reč zadovoljavanje interesa publike ... Pri tom navodiš opštu odrednicu amaterizam, i tu odrednicu povezuješ sa rečenim ustanovama. Potom, dalje amaterizmu daješ znak jednakosti sa kulturno-umetničkim stvaralaštvom, koje je potpuno budžetski obezbedjeno jer je takva procena lokalne zajednice. I šta im fali? Kome šta fali? Amaterizmu, kulturno-umetničkom stvaralaštvu? Verujem – ništa. Imaju dosta...
Da ne pominjemo više Savez amatera Srbije. Nije o njemu reč u konceptu (hajde da i ja upotrebim tu reč) koji ja zagovaram.
Vidiš, osnovna manjkavost tvog kocepta je što su izvodjači pozorišnih i drugih radova kulturno-umetničkog stvaralaštva označeni uopšteno rečju amaterizam. Tim izvodjačima nije definisan nikakav status u ovakvom konceptu institucionalnog organizovanja. Nemaju nikakva prava, a obaveze im nameću institucije, tj. ustanove kulture. Finansiranje amaterizma je potpuno budžetski obezbedjeno jer je takva procena lokalne zajednice. I kažeš: "Ništa im ne fali. Imaju SVE uslove za rad i nastupe."
E, pa, to SVE nije sve što treba da imaju... Moj koncept se odnosi na osnivanje organizacije, udruženja pozorišnih amatera, jedne prave cehofske i esnafske organizacije, koja bi se sučelila sa tvojim konceptom, odnosno sa tvojom ustanovom u ključnim momentima: analiza repretoara na početku sezone, analiza repertoara na kraju sezone, predlog bar nekih projekata za realizaciju... da navedem samo osnovne... Sučeljavanje, naravno, imalo bi cilj boljitak, jer je interes i ustanove i amatera...
Jer, tvoja ustanova delom postoji radi njih – amatera, profesionalci u tvojoj ustanovi primaju platu zato što amateri rade u pozorišnim predstavama... Isto se odnosi i na ostale amatere...
I da se razumemo, tvoj koncept je odličan sa stanovišta realizacije programa.
Moj koncept hoće da glavni učesnici u realizaciji programa učestvuju svojom glavom i idejama u kreiranju programa, a ne samo svojim talentom i glumačkim zanatom u kreiranju odredjenih projekata.
I, na kraju, ni na kraj pameti mi nije nekadašnje samoupravljanje... ali ako je reč i o institucionalnom upravljanju, zalažem se za to da se upravlja organizovanim ljudima, a ne ljudima podvedenim pod uopštenicu – amaterizam...
Da ponovim: pecaroši, pčelari, lovci, golubari, kučkari... imaju svoja udruženja... Zašto ne bi imali i pozorišni amateri?
Ja kao dugogodišnji amater osećam da mi neko udruženje, neki vid povezivanja sa ostalim amaterima treba. Normalno da ne govorim o ovakvom savezu, već govorim o nekom savezu gde bih ja bio sa drugim amaterima glavni, a razni Boškovi ili Risovi administrativni radnici. Dakle da ne odlučuju u moje ime, nego da sprovode ono što sam odlučio. To ne mora da izgleda previše utopistički, moguće je da skupštinu saveza čine ljudi koji su predstavnici svakog pozorišta koje radi, da oni odluče šta će, kako će i ko će. To bi možda bio prvi korak. Drugi korak je selektiranje predstava. Mi da bi došli do Kule prolazimo opštinsku, zonsku, naknadnu selekciju i na kraju pokrajinski festival. To su nepotrebni troškovi jer plaćate sve selektore, sve putne troškove, sva gostovanja i igranja van matične scene. Sistem jednog selektora i jednog festivala (tipa "Sterijinog pozorja" za profesionalce) bi možda bio zadovoljavajući. Dakle u savezu bi trebalo promeniti sistem, pravila igre i ljude. Dakle sve ovo pištem pretpostavljajući da mi savez ipak treba. A zašto mi savez treba? Zato što pre svega nemam para. Ja nemam para da organizujem festival i da pozovem sve prijatelje iz Srbije i time zadovoljim svoju potrebu za drugim mišljenjima, viđenjima, razmišljanjima. Nemam drugi način da me vide i da budem izložen kritikama i sugestijama dobronamernih stručnjaka kako bi napredovao, a ne bio autističan u svome bavljenju pozorištem. Nemam drugog načina da dobijem pare, jer me pitaju, u Opštini koja nam je glavni donator, koje si rezultate ostvario. Ne umeju da procene vrednost predstave ili vrednost bavljenja pozorištem u maloj sredini, već pitaju koje rezultate imaš. A rezultate mogu da imam na organizovanim takmičenjima, takmičenjima iza koje stoji država, a to su takmičenja koje organizuje savez. Na žalost, ali tako je. Što se tiče zadovoljavanja potrebe publike, to je svakako tako. Ali tu se do kraja ne može provesti taj tržišni princip, jer se tu radi i o zadovoljavanju potreba onih koji se bave amaterizmom. Za sada toliko, verovatno sam pola izostavio od onoga što sam hteo sve napisati, verovatno sam se i setio samo nekih stvari, ali za sada dosta.
Tvoj koncept je jasan, ali i dalje nismo u istoj priči... Ti si obrazložio institucionalno povezivanje ustanova kulture, gde je ključna reč zadovoljavanje interesa publike ... Pri tom navodiš opštu odrednicu amaterizam, i tu odrednicu povezuješ sa rečenim ustanovama. Potom, dalje amaterizmu daješ znak jednakosti sa kulturno-umetničkim stvaralaštvom, koje je potpuno budžetski obezbedjeno jer je takva procena lokalne zajednice. I šta im fali? Kome šta fali? Amaterizmu, kulturno-umetničkom stvaralaštvu? Verujem – ništa. Imaju dosta...
O, moj prijatelju, možda ja stvarno ne govorim sve ili mi se čini da se sve uglavnom zna, ali ti od srca i iskreno kažem: kad bi samo znao koliko smo otpočetka u istoj priči....Opet ću reći, ako već nisam rekao: posao jedne institucije kulture (bez obzira kako se zove i čime se bavi) jeste zadovoljavanje kulturnih potreba svoje publike! Pri tom naravno, ali naravno, amatere podižem na pijedestal koji se zove kulturno-umetničko stvaralaštvo - oni kod mene imaju vrhunski status. Stvarno ne vidim šta je u tome loše? CZK im plaća reditelja, gostovanja, prevoz, smeštaj, scenogafiju, besplatan prostor za sve vrste proba, nastupe, reklamno-propagandni materijal, imaju besplatan ulaz za inače skupe pozorišne predstave(sad samo pričam o glumcima, a kod mene je sa svima tako). Ne znam na koji način više da objasnim koliko su amateri kod mene ne povlaščeni već potpuno uvaženi kao apsolutno relevantan kulturološki faktor moje sredine. Stvarno me mogu da razumem kako to nismo u istoj priči. Kad sam čuo od Zorana iz Loznice da njihov CZK ima preko 40 zaposlenih a da KUD ''Vuk Karadžić'' (koji proslavlja svuda Loznicu) živi od članarine, prekrstio sam se trput. Previše puta sam na gostovanjima slušao žalopojku tipa ''Znate, kod nas se sada promenila vlast pa ovi novi ne daju za ovo, ili za ono''. Mi smo se izborili i za ovo i za ono. Ne hvalim se, govorim da je tako nešto moguće.
Citat:
Da ne pominjemo više Savez amatera Srbije. Nije o njemu reč u konceptu (hajde da i ja upotrebim tu reč) koji ja zagovaram.
Tako je, potpuno sam saglasan. De mortibus nihil nisi bene
Citat:
E, pa, to SVE nije sve što treba da imaju... Moj koncept se odnosi na osnivanje organizacije, udruženja pozorišnih amatera, jedne prave cehofske i esnafske organizacije, koja bi se sučelila sa tvojim konceptom, odnosno sa tvojom ustanovom u ključnim momentima: analiza repretoara na početku sezone, analiza repertoara na kraju sezone, predlog bar nekih projekata za realizaciju... da navedem samo osnovne... Sučeljavanje, naravno, imalo bi cilj boljitak, jer je interes i ustanove i amatera...
Jer, tvoja ustanova delom postoji radi njih – amatera, profesionalci u tvojoj ustanovi primaju platu zato što amateri rade u pozorišnim predstavama... Isto se odnosi i na ostale amatere...
I da se razumemo, tvoj koncept je odličan sa stanovišta realizacije programa.
Moj koncept hoće da glavni učesnici u realizaciji programa učestvuju svojom glavom i idejama u kreiranju programa, a ne samo svojim talentom i glumačkim zanatom u kreiranju odredjenih projekata.
I, na kraju, ni na kraj pameti mi nije nekadašnje samoupravljanje... ali ako je reč i o institucionalnom upravljanju, zalažem se za to da se upravlja organizovanim ljudima, a ne ljudima podvedenim pod uopštenicu – amaterizam...
Lepo si sve to napisao i sve sam te ja još lepše razumeo i - što je najlepše, saglasan sam s tobom. Zbog čega sam onda pesimista i zbog čega se, za sada , oslanjam na sebe i na ljude koji slično misle? Potpuno se slažem da treba razvlastiti SAS, možda i ga i ukinuti. Napraviti novi esnaf, ali brate da se greške ne ponavljaju! Ne treba nam novi Simentić ili nova Zorka, ili novi Ris. E, za tu tvoju ideju jesam zainteresovan. Imamo i koncept koji možemo da prekopiramo - to je SCIOF. Foklorci su to već lepo uradili i obidjoše ceo svet, sem severnog i južnog pola. Ok, sad smo počeli da se približivamo u mišljenjima, još malo pa da skoknem do Palanke ili ti do mene
Vuče,
Nisam zaboravio tvoj post. Potpuno te razumem i znam za probleme o kojima govoriš. Oni su takodje nasledjeni. Mislim da bi za tebe ovakav esnaf bio spas.
Vi ste specifican slucaj! Kao sto si rekao, tvoja lokalana zajednica brine o amaterizmu! A sta cemo sa stotinama lokalnih zajednica/opstina/pa cak i gradova koji ne brinu o svojim amaterima?
Ovo sto Vuk rece...
I can't get a girl
cuz I ain't got a car
I can't get a car
cuz I ain't got a job
I can't get a job
cuz I ain't got a car
Toflerovi su napisali izvanrednu knjigu ''Rat i antirat''. Kakve ona veze ima s nama? Na jednom mestu oni kažu:''Već početkom pedestih, odmah posle Drugog sv. rata'', bele kragne su nadvladale brojnošću plave kragne. Tako je svuda. Ni jedan birokrata u kulturi ove zemlje neće za sebe reći - ''Eto, ja sam smetnja, daj da se sklonim, šta ja znam o umetnosti, o amaterizmu''. Pre će reći - ''Opet ti amateri! Što ne sakupe lepo izmedju sebe pare, pa ako im si prave pozorište, neka ga prave. Kako ovi što vole mali fudbal? Skupe lovu, iznajme salu...''. Svako mora svoju bitku da vodi na svoj način i nema tog Saveza amatera koji će se brinuti o tome kako žive, recimo, amateri u Nišu ili u Kragujevcu. SASU je važno kako da realizuje ono nekoliko festivala i brinu o tome da ih ne izbace iz prostorija, da im ne isključe telefon, da ih ne odere štampar. Pa sada je u Beloj Palanci lično Boškov hteo, na oči žirija (!!) da ukine drugo i treće mesto . Razlog: moram prvo sto tačaka kao tišinu da postavim................nisu imali dovoljno napravljenih plaketa !!!!!!! Ljudi, ne zezam se, to je stvarno bio njihov razlog. A žiri? A učesnici? A publika? Sve to u vodu, jer SAS nije planirao da potroši pare na plakete - dakle - nema drugog i trećeg mesta i basta!
Inače, može mnogo da se uradi u lokalnoj zajednici. O tome bi, recimo, mogli lepo da govore i prijatelji iz Smederevske Palanke ili iz Petrovca, pa i drugih gradova. U Petrovcu je predsednik opštine prvo što je uradio kada su ga izabrali, kupio minibus pozorištu! Jel treba da kažem da je on bio glumac-amater? Mislim da to Englezi lepo kažu - ima sto načina da se odere mačka...Neka svako svoju odere, lako ćemo posle da se udružujemo...
Samo što su Petrovac i Smederevska Palanka izuzeci. Nije da kukam i prenemažem se, veruj mi. Radim u pozorištu dugo i radiću. Da sam neko ko se samo prenemaže davno bih napustio amaterizam. Ali ova tvoja priča o tome kako svako treba dase izbori u sopstvenoj sredini, pa da se onda udružujemo me podseća na anegdotu koju si prišili Mariji Antoaneti kad su joj odgovorili da narod nema hleba da jede, a ona je odgovorila da uzmu onda kolače.
Samo što su Petrovac i Smederevska Palanka izuzeci. Nije da kukam i prenemažem se, veruj mi. Radim u pozorištu dugo i radiću. Da sam neko ko se samo prenemaže davno bih napustio amaterizam. Ali ova tvoja priča o tome kako svako treba dase izbori u sopstvenoj sredini, pa da se onda udružujemo me podseća na anegdotu koju si prišili Mariji Antoaneti kad su joj odgovorili da narod nema hleba da jede, a ona je odgovorila da uzmu onda kolače.
Dragi moj prijatelju,
Siguran sam da djavo nikada nije toliko crn kao što izgleda. Znam da je spominjanje Antoanete više metafora, a ne žaoka, a znaš i ti. Zašto? Zato što ni nama nije ništa na tacni došlo i palo s neba. Mogao bih danima da ti pričam o ludačkim idejama da se u gradu ovakve veličine otvori profesionalno pozorište (odnosno bunar bez dna) a ugasi amatersko. Mogao bih da ti pričam o tome da kako koji predsednik dodje, odmah počne da puni opštinske kancelarije svojim partijskim kamaratima, istovremeno pozivajući (gle čuda!) baš organizacije u kulturi da racionalizuju svoju delatnost, da ne kažem - otpuste ponekog. Mogu da ti pričam da su i meni uvalili dva potpuno nesposobna i nepotrebna , ali zato podobna partei genose, koji su najglasniji u kritici tudjeg rada.Reći ću ti, kao ohrabrenje (mada sam siguran da si prošao davno fazu kada su ti ohrabrenja bila potrebna jer sada guraš onako nezadrživo kako si naučio): festival ''Štap i šešir'' nastao je kao esnafska želja i vapaj da pozorištima u Srbiji , našim kolegama, pružimo drugačije vidjenje dramskog amaterizma; da našoj publici pokažemo šta sve ima u našoj državi i da joj omogućimo da ne čeka samo Glumačke svečanosti. Nismo to uradili iz inata SASU, mada nam niko ne bi zamerio i da jesmo, ali - ponavljam - nismo. Medjutim, šta smo stvarno uradili? Ceo festival od početka do kraja organizovan je i uradjen isključivo sopstvenim sredstvima naše kuće, u čast i slavu amaterskog glumišta!. Dakle, mimo budžeta, na naš rizik. Evo, već u trećoj godini on je čak, sam za sebe, bio finansijski pozitivan. Eto, ništa nije bolelo, nije čak mnogo ni koštalo, a videli smo pozorišta iz Batajnice, Beograda, Aleksinca, Valjeva, Kragujevca, Prokuplja, Uba, Herceg Novog, Rume,Gračanice, Novog Sada... Mogao bih da stavim moju listu učesnika pored liste učesnika ovogodišnjeg festivala u Kuli, ali neću rekoh - jer nismo zato pravili naš festival.
Eto, dragi prijatelji, da ne ispadne da se cika-Silijus, kako me Stela i Pigmalion ponekad zovu, samo hvali kako teče med i mleko. Ništa ne teče samo za sebe, nego ima da se borimo. E, to sam mislio kada sam rekao da svako svoju odere mačku...Ako baš ni ovo nije dovoljno, pogledajte moj potpis na postu.
Ovaj... cini mi se da se vas dvojca bas ne razumete... nadam se da nece biti dok se dvojica biju treci dobija batine, ali rizikovacu ovaj pokusaj prevoda.
Vuk: Ja nemam para jer oni koji ih daju traze rezultate na festivalima. A da bi ostvario rezultate na festivalima meni trebaju pare. (pod parama podrazumevam osnovna sredstva za rad i put na taj festival)
Sirius: Meni pare nisu problem a rezultati nisu bitni. Ne razumem vas kako ne mozete da se izborite.
Mislim, Siriuse, stvarno, bez uvrede... sad bas gledam http://www.czkpo.rs/program.html i sve sto sam video da Ste uradili povodom amaterizma je Zavrsni cas Skole glume... plus par gostovanja amaterskih grupa.
Uzmimo primer amaterskih pozorista u iz Beograda... Znam ih gomilu, znam puno ljudi, i klinaca i vise-ne-klinaca i sve njih hvata frka oko gostovanja! ne zbog treme nego kako stici do tamo! Ok, slazem se da je vise nego dobro ugostiti amatersku grupu poput ekipe iz Svilajnca ili Steline Alise ali to jednostavno nije dovoljno... treba imati i svoj program.
Izvini, Stela, sto opet moram da te pominjem.
Stelina predstava je pobedila na BAP-u = rezultat (ostvaren ne znam kako, to ce ona bolje ogdovoriti)
Zavrsni cas skole glume = rezultat
Samo zavrsni cas skole glume i pored podrske lokalne zajednica =ne= rezultat
Naravno, bez uvrede,nisam tako ni shvatio. Vuk i ja se odlično razumemo, samo što nismo u istoj situaciji. Meni su takodje rezultati važni, ali rezultati druge vrste - ne pre svega takmičarski, no da to sada ne rastežem previše.
Čini mi se da si prevideo jednu presudnu činjenicu u odnosu moje kuće prema amaterizmu: Nama to nije glavna delatnost, odnosno - mi nismo KUD. CZK je multimedijalna kuća ćija je košuljica prepuna čak i u julu i avgustu, kada mnogi stave katanac i čekaju jesen. Servisni programi raznih vrsta (gostovanja profesionalnih kuća, promocije, izložbe, prezentacije, razni poslovni i partijski skupovi, akademije i godišnjice, gradski programi koje naša kuća servisira u svakom smislu reči, itd, itd). Npr - juče mi je ozvuka od 3.000 vati bila na terenu, a s njom i ljudi. Već osmi dan imam u gradu sajam knjige na otvorenom, letnji program mi je zatvoren i ugovoren. Mi u našim programima ne pišemo za javnost ono što je servis, a i to je posao za koji smo formirani. Veruj mi, nama amaterizam jeste mnogo važan (mislim da sam to do sada mnogo puta, čak i dosadjujući, rekao), no mi smo ustanova kulture koja ima obavezu da radi još mnogo, mnogo drugih stvari. Amaterizam ovde nije pastorče već jednostavno, ima svoje mesto . Zašto je to tako, siguran sam da razumeš.
Mi već imamo jedan glumački festival, profesionalni, a ovaj amaterski je njegova dopuna, odnosno prethodnica. Imamo festival osnovnih i srednjih škola - svi oni dolaze kod nas za kostim, scenografiju, rekvizitu, prostor...Imamo REFRACT koji takodje traži svoje. Subotom imamo redovni program (u sezoni) u 12 sati koji se zove ''Deco, povedite svoje roditelje u pozorište''. Mogu ti reći da u maju već počinje zamor materijala i zasićenje.
Ne živimo od jedne do druge premijere, najkraće rečeno. Zato i prihvatam tvoje reči bez uvrede jer ovde nije tema rad moje kuće nego amaterizam.
Inače, mojim sajtom nisam zadovoljan jer je još u radu, a i ne žurim previše iz jednog važnijeg razloga. Eto na jesen foruma CZK, kao interaktivne, mnogo življe forme. E, onda ćemo tek da se družimo...Za mene je sajt izlog- znaš koliko ih je gledalo robu, ali koliko su se zadržali i kakvi su utisci, to je nepoznanica. A forum, e to je nešto drugo, kao što svi vidimo...
Ovih dana nisam bio prisutan,ali cu se truditi da nadoknadim propusteno.Drago mi je sto ste konacno zapoceli ozbiljnu raspravu po pitanju amateriza SASA, i ostalo
Ukupno su 328 korisnika na forumu :: 23 Registrovanih, 7 Sakriven i 298 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06 Korisnici trenutno na forumu: acikabig, arksi, bancho, blue boy, Bogdan-Tc, Brano, Da vam Bata nešto kaže..., drummer, FAMAS, goran9888, grbe, klodovik, lanmi:), magna86, MILANKW, NIx Car, Peki_92, Ričard, Sallke, Srki_82, tradicija, Wraith, Žan Klod vam dam
Stranica generisana za 0.069 sec [0.060004 sec (user time) + 0.004 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.538.240 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Počasni građanin 
(naravno ako nam moderator odobri )
