|
Poslao: 18 Jul 2007 19:36
|
offline
- Pridružio: 20 Jun 2007
- Poruke: 203
- Gde živiš: Smederevska Palanka
|
STELA_NOIR ::Super su !
Izgledaju uigrano...
Koja je Nevena?
Dopuna: 18 Jul 2007 19:08
svidja mi se kostim
Nevena je na drugoj slici odozgo, u sredini, na četvrtoj iznad Pavla... Otac Žak, tj. Raša, na istoj slici levo sa bradom, stoji, igrao je i u najnovijoj premijeri Velike scene...
Deda Žak, tj. Filip, desno sedi na fotelji kod Pavla, oprobao se i kao pisac odličnog teksta "Apsolutno zbrkana bajka"... treća slika odozgo, sasvim levo je Tijana Jozić, Pavlova sestra...
I tako... svi su lepi, divni... ah, da, za kostime i izgled uopšte najzaslužnija je Vera Jozić, Pavlova i Tijanina mama...
Kao što vidiš, dinastija Jozić zavladala pa samo pršti od vlasti...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2007 08:11
|
offline
- Pridružio: 21 Jun 2007
- Poruke: 220
|
Odlične su slike, obzirom da je hvatan i pokret...
I meni se dopadaju kostimi,prvi utisak je odličan /svaka čast mama Veri.../ Baš mi je žao što vas nisam gledala u Kuli... Pavla sam prepoznala iz Biltena...Mali majstor...
Ko što reče Stela deluju uigrano, a meni izgledaju i veselo i opušteno, kao da su slike sa predstave u kojoj su baš uživali na sceni.
Inače sam ubeđena da u "dinastiji Jozić" pršti i u dnevnoj sobi kad počnu "porodični pozorišni razgovori"...
...ko je probao zna o čemu pričam, ko nije, i ne vredi mu pričati...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2007 12:56
|
offline
- STELA_NOIR
- Počasni građanin
- Pridružio: 16 Apr 2007
- Poruke: 705
|
wanderer ::
Ko što reče Stela deluju uigrano, a meni izgledaju i veselo i opušteno, kao da su slike sa predstave u kojoj su baš uživali na sceni.
...
Deluju prirodno i predano...
Lj_950 , da li ste vi igrali u nekoj predstavi zajedno sa Nevenom?
Ako sam dobro shvatila i vi ste se bavili (ili se jos uvek bavite) glumom ?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2007 15:11
|
offline
- Pridružio: 20 Jun 2007
- Poruke: 203
- Gde živiš: Smederevska Palanka
|
STELA_NOIR ::wanderer ::
Ko što reče Stela deluju uigrano, a meni izgledaju i veselo i opušteno, kao da su slike sa predstave u kojoj su baš uživali na sceni.
...
Deluju prirodno i predano...
Lj_950 , da li ste vi igrali u nekoj predstavi zajedno sa Nevenom?
Ako sam dobro shvatila i vi ste se bavili (ili se jos uvek bavite) glumom?
Da, igrali smo u samo u jednoj, Selenićevo "Ruženje naroda u dva dela" 2000. godine. Ona jednu od dve devojčice, u onoj sceni kada se Tito pojavljuje, a ja sam igrao Jezdimira Kuštrimovića. Na žalost, ni jednog momenta nismo imali zajedničku scenu. Sa tom predstavom ona je prvi put nastupila i na Festivalu u Kuli.
Inače, da, i ja sam igrao, režirao, pisao... Pre dve godine sam obeležio 35 godina amaterskog rada u pozorištu...
Bila je to predstava "Apis" prema romanu Dušana Savkovića... Na fotosu u liku kapetana Stojkovića, komandanta zatvora u kojem je Apis proveo poslednje dane pred streljanje...
Osim u svom pozorištu, igrao sam i u velikoplanjanskom, račanskom, igrao sam i u jednom dokumentarno-igranom filmu ("Dečak i general", sa Mišom Janketićem i Predragom Ejdusom), ali najdraža mi je "Zlatna maska" sa Saveznog festivala u Vranju 1996, za ulogu Obrada Srećkovića u "Srpskoj drami" Siniše Kovačevića.
Poslednja moja predstava u mom Pozorištu bila je "Pukovnik ptica" Hrista Bojčeva, koju je postavio Miloš Jagodić.
Posle te predstave sam se povukao (od te odluke sam odstupio kod "Apisa", zbog nekog kalendarskog zaokruženja) zato što su me neke alatke izdale, recimo pluća koja me opstruišu, onda... nije bitno dalje...
Povukao sam se u smislu glumačkog neučestvovanja u predstavama, ali ja sam sa svakom predstavom u mom pozorištu, da posavetujem, pa i izgrdim kad vidim da se neko zeza i fingira...
Eto, pitala se me za Nevenu sa mnom, a ja iskoristih priliku da nahvalim sebe... Ali, neka da Svevišnji da mladi istrajavaju i traju na sceni koliko i ja, pa neka i oni koriste ovakve prilike...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2007 16:56
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
STELA_NOIR ::lj_950 ::
Eto, pitala se me za Nevenu sa mnom, a ja iskoristih priliku da nahvalim sebe... Ali, neka da Svevišnji da mladi istrajavaju i traju na sceni koliko i ja, pa neka i oni koriste ovakve prilike...
Uopste nisam to dozivela kao hvaljenje sebe - a mislim da nisu ni drugi.
Bas sam sa uzivanjem (i pomalo sa setom ) iscitavala redove .
Mislim da je nekoliko poslednjih postova (Vasih) ,podiglo temu Amatersko pozorište Smederevske Palanke na jedan sasvim drugaciji nivo - kakav joj i prilici 
Sad je to tema koju ljudi mogu s uzivanjem pratiti 
Moj drug je bio i preskroman u onome što je o sebi napisao. Pored Ljubice i čika Ace, Djurdja, Tome, pokojnog Radeta, Miška, profesora sa gitarom, Dragana, onda njihovog ''Piljeta'' (mislim da je Ljuba njegovo ime - svako pozorište ima svog Piljeta - u Palanci je to Ljuba, ako ga nisam pomešao sa Planjanima  ) on je jedan od kamena temeljaca srpskog pozorišnog amaterizma. Ne znam da li se još bavi time, ali vidjali smo se i u ofset pripremama, i na mnogim drugim mestima...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jul 2007 18:22
|
offline
- Pridružio: 20 Jun 2007
- Poruke: 203
- Gde živiš: Smederevska Palanka
|
STELA_NOIR ::(...)
Sad je to tema koju ljudi mogu s uzivanjem pratiti
Pa, dobro, drago mi je što je tako... Naravno, neću da zloupotrebim vaše vreme... Ovu, pak, priču hoću da zabeležim jer može da koristi...
Nevena je, inače, imala svoju prvu premijeru krajem zime 1996. godine, 22. marta, 15 dana kasnije od premijere "Srpske drame"... Bio je to malo zaboravljeni tekst Mihaila Sretenovića "Pamet i sreća", koju sam ja postavio. Moj princip tada, a i ranije i kasnije je bio da se svake jeseni, kada malo nastava odmakne, napravi jedna audicija za decu...
Potom sam, dok ne naidju hladni dani, radio sa njima na upoznavanju svega što čini pozorište, od zgrade, preko scene (sobe sa jednim providnim zidom), scenski govor... Neki su odustajali, jer su hteli odmah na scenu... Oni koji bi ostali, zajedno sa decom koja su igrala ranije, učestvovali bi u podeli.
Tako sam se zadržavao i kod glumačkog zanata i kod alatki koje se koriste u tom zanatu. Sve je bivalo u redu dok smo razgovarali o alatkama koje se vide i čuju. Radio sam sa njima isključivo dijaloškom metodom...
Problem se javljao kod prelaska rampe, dakle kod emocija... Jednom, dok sam se pripremao za probu, pala mi je na pamet kovačnica. Bilo je to otkrovenje i za mene i za decu.
– Koja je najglavnija alatka kovačeva?
– Nakovanj! – po pravilu je bio odgovor... najveći je... ali ja sam ga "naružio": kako može da bude najglavniji kad se po njemu udara...
Onda je to bio veliki čekić, pa svi čekići, pa klešta. Mehove smo odmah definisali kao pluća... Onda je i ugalj pomenut... dok jedno dete nije skoro vrisnulo: VATRA!
Da, vatra... ona je ta koja smekša gvoždje da može da se kuje... E, ta vatra su naše srce, naša osećanja, naše radovanje i tugovanje, naš smeh, naš bes... sve ono što traži od nas lik koji igramo... Potom sve to prebacujemo u gledalište, a tamo, na svakom sedištu su gvozdeni kovači, najfiniji koji postoje na svetu, toliko fini da i oni imaju sve što pravi kovač ima.
Ako svojom vatrom uspemo da raspalimo njihove vatre i da iskujemo kod njih sve ono što smo dali našim likovima, onda će i oni da osećaju isto što i naši likovi osećaju...
Malo sam odužio, ali morao sam... evo u još nekoliko rečenica – zašto...
Obrad Srećković u "Srpskoj drami" je užasno zahtevan lik... Nikad teži nisam igrao, ali se nekako sakupilo mnogo okolnosti, pa je ispalo dobro...
Kada je Milutin Mišić, u Vranju, obrazlagao odluku žirija, i kada mu je nekoliko kolega iz Vranja i Herceg Novog postavilo pitanje zašto se "Srpska drama" nije našla medju prve tri predstave, on je dosta precizno naveo nedostatke, a menju njima i ovaj:
– Čak je i Ljuba Miljković u jednom momentu zaplakao do ridanja...
Bio je napadnut ponovo, nekako se to završilo, i uveče smo se sreli pored šanka u pozorišnom klubu. Prihvatio je čast za priznanje koje sam dobio, i naravno, nisam mogao da ga ne pitam u čemu je štos kod plakanja.
– Pa rekao sam: Čak je i Ljuba Miljković zaplakao... Nisam rekao da je plakao Obrad Srećković... Ti nisi od juče da ne znaš da glumac treba da kontroliše svoje emocije...
Pouka: raspirio kovač isuviše vatru i gvoždje izgubilo boju... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2007 23:23
|
offline
- STELA_NOIR
- Počasni građanin
- Pridružio: 16 Apr 2007
- Poruke: 705
|
Sve sto bih napisala deluje mi suvise prozaicno u odnosu na ovo vase....
zbog toga jos nista nisam napisala ...a i cekam nastavak ...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2007 08:21
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Jagodiću je ovo drugi ili treći ''Pukovnik''. Gledao sam nekoliko njegovih bledih režija s Petrovčanima. Kako je rešio onaj avion na kraju kojim treba da odletite? Mislim, kako je rešio i scenografski i mizanscenski?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2007 12:12
|
offline
- Pridružio: 20 Jun 2007
- Poruke: 203
- Gde živiš: Smederevska Palanka
|
Sirius ::Jagodiću je ovo drugi ili treći ''Pukovnik''. Gledao sam nekoliko njegovih bledih režija s Petrovčanima. Kako je rešio onaj avion na kraju kojim treba da odletite? Mislim, kako je rešio i scenografski i mizanscenski?
Ovo što je radio kod nas nije bila loša predstava. Igrali smo i u Kuli i imala je jednu pohvalu za glumačku kreaciju i diplomu za scenografiju.
Aviona nije bilo u našoj predstavi. Svi su obukli uniforme, na šlemovima je bila oznaka UN, i kao i svi umobolni ljudi, marševskim korakom su otišli u Strazbur... Dalje znaš...
STELA_NOIR ::Sve sto bih napisala deluje mi suvise prozaicno u odnosu na ovo vase....
zbog toga jos nista nisam napisala ...a i cekam nastavak ...
Neće biti nastavka kada sam ja u pitanju, jer i ovo gore deluje pre kao prilog za autobiografiju, nego što je deo priče o mom Pozorištu.
Nešto o fotografiji koju sam uzeo za avatar.
Ovo su Aca i Ljubica Mitrović, bez kojih Gradsko pozorište Palanka ne bi bilo kakvo jeste, niti bi bilo njegove bogate istorije, ni toliko predstava, glumaca i svih drugih koji čine predstavu... Ako izgovorimo u Palanci "pozorišna tradicija", njih dvoje su sinonim tih reči. Da bi bilo jasnije: nisu oni stvarali pozorišnu tradiciju, nisu ni njen deo – ta tradicija su oni sami.
U Ljubici i Aci su utkani svi aplauzi u našoj sali i u salama širom Srbije i u mestima bivše Jugoslavije. Svi ostali su deo njih, kao što u svima nama ima mnogo Ljubice i Ace. I to ne samo kada smo na sceni, ili u sali, već i u svakodnevici.
Živi su, hvala Bogu, oboje, Ljubicu su izdale noge, Acu vid, ali tu su, sa nama. U sedmom redu (iz njega se predstave najbolje prate) imaju svoja dva mesta, na koja niko ne seda dok se ne shvati da Deda (Aca) neće da dodje. Ljubica ne dolazi, pa se grabimo ko će da sedne pored Dede. Dodje mu to kao posebna čast te večeri. A i jeste...
Evo jedne kratke priče iz Kule, zbog koje se i sada naježim.
Bio je 40. festival, jubilarni. U Pozorišnom klubu priredjena je izložba plakata, fotografija, priznanja i drugih eksponata. Sedeo sam, a za stolom preko puta sedeo je Aca Mitrović. Zaustio sam da mu nešto kažem, ali pogled mi je odlutao na zid iza njega, na kojem je kao izložbeni eksponat postavljen plakat predstave "Vatra i pepeo".
Malo sam pažljivije pogledao... pisalo je:
Gradsko amatersko pozorište Palanka Smed.
Sala Doma Kulture
20. maj 1950. godine
Mira Pucova
VATRA I PEPEO
Režija: Aca Mitrović
Lica:
Senator – Aca Mitrović
Tanja – Jelena Belikova, Ljubica Manojlović-Mitrović...
Bože – pomislio sam i stresao se od neke mile nelagodnosti – pa ja sam tada bio beba od tri i po meseca... sad mi je četrdeseta, a Deda sedi hladan ko da smo došli da igramo "Vatru i pepeo", a ne "Maksima Crnojevića"...
Na otvaranju Festivala Ljubici i Aci uručene su posebne jubilarne povelje, a kada su izašli na scenu započeo je dug, srdačan, nostalgičan, nabijen emocijama do pucanja aplauz...
|
|
|
|
|
|
