pozoriste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obozavam pozorista,narocito opersku scenu...To mi bude uvek jedan od najlepsih duhovnih susreta...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoć sam , na poziv kolega iz Narodnog pozorišta u Nišu, odgledao ''Buru'', predstavu koja je nedavno imala premijeru. Pošto na premijeru nisam mogao da dođem (a ''pozorištanci'' dobro znaju da ona i nije u pravom smislu reči prilika za procenu i ocenu, već pre svega pozorišni praznik), došao sam da za repertoarske potrebe i svoju dušu, naravno, odgledam delo za koje se tvrdi da je poslednje koje je Šekspir napisao u Londonu. Ta ''radna obaveza'' uopšte mi nije teško pala jer sam, kao svi studenti Mirjane Miočinović i Dragana Klajića ubeđeni i strasni šekspirista, a bila je to prilika i da dođem u Niš, prestonicu carstva zvanog MyCity. No, o tome u posebnom topiku.

Šta smo sinoć to videli i čemu može da nas nauči ovaj repertoarski potez niškog pozorišta? Pre svega, treba reći da su Šekspir i Narodno pozorište u Nišu stari poznanici, pa i prijatelji. Kod nas na festivalu igrali su ''Ukroćenu goropad'', kojom prilikom su fascinirali publiku dikcijskim umećem i scenskim pokretom u klasičnom viđenju Šekspira. Njegova dela su na ovoj sceni postavljana gotovo trideset puta, a u Nišu su još sedam puta gostovale predstave sa Šekspirovim komadima. Takav pozamašan kredit kod publike namerio je da iskoristi ovaj uigrani ansambl i da ''Buru'' prikaže u savremenoj odori. Za mene je to bilo znak da onaj ko kreira repertoasku politiku ovoga pozorišta dobro poznaje svoju publiku kada na ovakav način sme da joj ''baci rukavicu u lice''. Reditelj je pribegao kompromisu - u oblandama savremenog kostima, odlične scenografije (veoma funkcionalnih panela koji su po potrebi bili oblaci, zidovi ćelije, ali i jedra na brodu) i interesantnih offova, našli su se klasični likovi, blank vers i kompletna matrica predstave. Smatram da je to dobro odbran postupak jer ne treba izazivati Taliju i očekivati da će baš na svim scenama , gde Nišlije obično gostuju, svi moći i hteti da razumeju.
Gluma ansambla je pedantna i precizna, što su prve osobine koje se najlakše primete - i kad ih ima i kad ih nema. Jasno je da je reč o iskusnom ansamblu kome je stalo do profesionalnosti i međusobnog uvažavanja na domicilnoj sceni. Taj ''domaći teren '' lako je ,i bez ustezanja, prihvatio rediteljsko rešenje koje meni jeste najspornije u celom ovom pravom pozorišnom dešavanju: ''Bura'' je komedija, bar sam ja tako naučio i zapamtio, a tako piše u svim udžbenicima, pa i u katalogu predstave. Međutim, od početka do kraja ona je odigrana kao klasična tragedija sa kompromisnim srećnim završetkom. Naravno da šekspirovski humor nije nušićevskog tipa pa od publike i nisam očekivao da se smeje posle trećeg minuta predstave, no nešto stidljivog smeha glumci su izmamili ( ni krivi ni dužni) tek kad su negde pri sredini predstave glumeći pijance počeli da se nešto ''veselije'' kreću scenom. Ne verujem da ovaj reditelj ne ume da izrežira komediju (mada ima takvih reditelja), niti mislim da ovaj ansambl to ne bi mogao da iznese. Uveren sam (a reditelj , pretpostavljam, zna zbog čega je to uradio, da ne bih ja sada u njegovo ime obrazlagao ili nazirao ideju predstave) da je ovo svestan estetički čin. Ponekad u životu ništa nije smešno i kad nam se čini. Znajući da nas Hugo Klajn (koji je na ovoj sceni 1965. godine režirao ''Hamleta'') uči tome da poruka predstave ne mora da bude istovetna s porukom dela kao gledalac prihvatam rediteljsko pravo da iskoristi tu mogućnost; upravo stoga primećujem da to što smo sinoć gledali na sceni nije predstavljeno kao komedija. Naprotiv. Ko je u tom odmeravanju snaga bio uporniji - da li glumci koji su ovo delo pročitali kao tragediju (i tako se vladali) ili reditelj koji je možda previše tražio u tom prefinjenom nijansiranju komedije, to će samo oni znati jer mi karakterizaciji likova na probama nismo prisustvovali. Razlika između komedije ''Bura'' i tragedije ''Bura'' može se ovde tumačiti kao razlika između dura i mola.
Glumački ansambl? Ovo je ''muška'' predstva, no to nije opravdanje što je ženski deo bio u upadljivoj podređenoj ulozi hora duhova i statista, osim Mirande. Na tom delu ansambla, i pored profesionalnosti, moglo se zapaziti nezadovoljstvo takvim tretmanom. ''Duhovi'' su svoj glumački posao uradili korektno, no bez žara i posvećenosti.
Aleksandar Mihajlović je suveren scene, sa izvanredno razrađenom mikroglumom i on odano obavlja sve zadatke koje mu je s punim poverenjem zadao reditelj. U tome mu je znatno pomogao Dejan Cicmilović koji je propustio lepu šansu da se u vrlo slikovitom liku odrekne onog dela ''pregljumljavanja'' s kojim se lako stekne sumnjivi epitet šmiranta. Sve vreme igrajući na tom ''žiletu'' imam utisak da je izbegao kontroli reditelja i stalno forsirao spoljne efekte, tražeći možda i alibi u tome da u ovoj predstavi treba nešto da bude i smešno. Ostali deo ansambla je korektno, kako rekoh, odigrao svoje uloge, ali ni izbliza ne iskoristivši energiju šekspirijanskih likova koja im se nudila na tacni.
Publika? Očigledno verna, strpljivo je odgledala predstavu i za iskazani napor bogatim aplauzom nagradila svoje sugrađane među kojima su se, kao što se na skenovima može videti, našlo i nekoliko gostiju.
Suma sumarum: Narodno pozorište Niš opravdalo je status poznavaoca i poštovaoca Šekspira, uzevši slobodu da ga ''pročita'' i predstavi u savremenoj odori. Neka im je na repertoraskom putu sa srećom. Nadam se da će prekoračiti Nišavu i doći na druge scene, ne samo srpske. Svakako to zaslužuju.

Evo i obećanih skenova:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo Sirius. Ekipa bi trebalo da bude zadovoljna jer mi se čini da je ovo prvi net prikaz njihove predstave. Čak se ni na sajtu ne mogu videti podela i fotografije( ili ja nisam umela da dođem do toga).
Šekspirovski humor ne mora tražiti kao povratnu reakciju gromoglasan smeh, ali bi barem osmeh na licu i prijatnost u toku gledanja trebalo da bude cilj onoga (onih) koji su se uhvatili u koštac sa "Burom".
Ne mogu da se nadovezujem jer nisam gledala, ali moram da kažem da me je iznenadilo odsustvo Arijela pri spominjanju glumaca i likova.
Šta da očekujem od predstave ako je duh koji je želja skoro svakog glumca ostao neprimećen.
Naravno, ne shvatite pogrešno, preterujem zbog pristrasnosti.
Rezervisala sam gostovanje kod rođaka u toku Joakim festa, pa sad već pravim svoj spisak želja koji će selektor, nadam se, bar donekle ispratiti. "Bura" je tu, što se mene tiče, a onda ćemo Siriuse videti kakvu si to tragediju gledao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Živi bili pa videli...Arijela sam mimoišao jer je bio ''vidljiv'' do pola predstave. Sve dok mu se vojvoda nije obratio rečima u stilu ( ''ti si, kahm, kahm,naravno, nevidljiv'', ili - ''iskoristi to što te ne vide''). Kad je dobacivao u onoj svađi pijanaca on se čak i krio ''da ga ne vide''. Nadam se da ćeš biti u prilici da odgledaš predstavu. Vidim da smo saglasni u pogledu šekspirovskog humora - ni ja se nisam gromoglasno smejao gledajući njegove komedije, ali ovde smo do kraja predstave ostali u uverenju da gledamo komad ''s tezom'', i da je ovde srećan kraj stavljen zarad pravde i vere u dobro (pobeda dobra nad zlom, etc), a ne kao katarza veselog završetka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

38. festival „Dani komedije“, od 20. do 27. marta 2009. godine, Jagodina

Selektor- Ana Tasić

Žiri- Dr Vladimir Jevtović, Mina Lazarević, Toma Trifunović

Predstave u takmičarskom delu programa:

"Generalna proba samoubistva", tekst i režija Dušan Kovačević,
Zvezdara teatar, Beograd

"Terapija", tekst Kristofer Djurang, režija Olivera Đorđević,
Pozorište Kostolanji Deže, Subotica

"Maratonci trče počasni krug", tekst Dušan Kovačević, režija Kokan
Mladenović, Pozorište na Terazijama, Beograd

"Jelena Anžujska", tekst i režija Radoslav Zlatan Dorić, Narodno
pozorište "Toša Jovanović", Zrenjanin

"U pola cene", tekst Stevan Koprivica, režija Staša Koprivica,
Beogradsko dramsko pozorište

"Protuve piju čaj", tekst Dragoslav Mihailović, režija Jug
Radivojević, Šabačko pozorište

"Jare u mleku", tekst Jurij Poljakov, režija Boris Liješević,
Pozorište mladih, Novi Sad
http://www.danikomedije.autentik.net/repertoar.php

Odlukom žirija, kao i publike [ ocena 4,78], nagrade (" Mija Aleksić" i "Jovanča Micić" )za najbolju predstavu dobilo je Pozorište na Terazijama "Maratonci trče počasni krug".

"Zlatni ćuran", nagrada za životno delo, otišla je u ruke Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću.

Statueta "Ćuran" za najbolje rediteljsko ostvarenje- Kokan Mladenović "Maratonci trče počasni krug"

Tri ravnopravna "Ćurana" za najbolja glumačka ostvarenja:
- Branimir Brstina, "Generalna proba samoubistva" (kapetan, biznismen, psihijatar i advokat)
- Janoš Tot, "Generalna proba samoubistva" kao i "Maratonci trče počasni krug" (ribar i Aksentije Topalović)
- Ivan Jevtović, "Maratonci trče počasni krug" (Bili Piton)

Nagrada "Nikola Milić" za najbolju epizodnu ulogu - Marko Živić, "Maratonci trče počasni krug" ( Đenka)

Najbolji mladi glumac- Ivan Bosiljčić, "Maratonci trče počasni krug" (Mirko)

Najbolja mlada glumica- Marta Bereš, " Terapija"

Najbolja scenografija- Marija Kalabić, "Maratonci trče počasni krug"

Najbolja kostimografija- Lana Cvijanović, "Maratonci trče počasni krug"

Specijalna nagrada za koreografiju i scenski pokret- Mojca Horvat, "Maratonci trče počasni krug"
http://www.b92.net/kultura/pozoriste/vesti.php?nav_id=352394

Eto, deset nagrada otišlo je Maratoncima.

Festival ne bi bio to što jeste da se nisu pokrenule priče o sukobu interesa.
Citat:I mada kvalitet predstave nikada nije osporavan, što je, uostalom, dokazala i nagrada publike koju su „Maratonci“ dobili na Danima komedije, kao i selekcija za ovogodišnje Pozorje, deo pozorišne javnosti ove nagrade ipak dovodi u pitanje zbog činjenice da su u tročlanom žiriju sedeli profesor FDU Vladimir Jeftović, inače otac glumca Ivana Jeftovića, kao i glumica Mina Lazarević, stalni član ansambla Pozorišta na Terazijama.
Koga interesuje odbrana:
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&.....20interesa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za iscrpan izveštaj. Inače, ima jedna emisija na RTS koja je sudbinski ponela, ni kriva ni dužna, jedan indikativni naslov: ''Ovo je Srbija...'' . Uvek ostane nekakav gorak ukus u ustima. Od svih teatrologa i pozorištanaca uopšte, ne nađe se niko drugi, no baš njih dvoje...Da je i stoput zaslužio nagradu, ne bi se osećao prijatno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Večeras je počeo 45. festival (ili susreti) "Joakim Vujić".
Renoviranu zgradu Šabačkog pozorišta otvoriće gradonačelnik Miloš Milošević, dok festival otvara ministar kulture Nebojša Bradić.
Program:

Šabačko pozorište: Protuve piju čaj
Tekst: Dragoslav Mihajlović
Režija: Jug Radivojević

Pozorište "Bora Stanković" - Vranje: Krvave svadbe
Tekst: Federiko Garsija Lorka
Režija: Jug Radivojević

Narodno pozorište Leskovac: Paviljoni
Tekst: Milena Marković
Režija: Vladimir Lazić

Narodno pozorište Užice: Rodoljupci
Tekst: Jovan Sterija Popović
Režija: Lari Zapija

Narodno pozorište Niš: Bura
Tekst: Viljem Šekspir
Režija: Andraš Urban

Kruševačko pozorište: Svet
Tekst: Branislav Nušić
Adaptacija i režija: Vladimir Popadić

Predstava u čast nagrađenih
Šabačko pozorište: LKL (Najduža noć Laze Lazarevića)
Tekst: Kata Jugović
Režija: Ferid Karaica

"Mali Joakim" kao i obično u prepodnevnom terminu.
Program:

Šabačko pozorište: Mala sirena
Tekst: Željko Hubač
Režija: Zoran Karajić

Pozorište "Bora Stanković" - Vranje: Pepeljuga
Tekst i režija: Radoslav Radivojević

Narodno pozorište Leskovac: Princeza među razbojnicima
Tekst: Miroslav Nastasijević
Adaptacija i režija: Biljana Vujović

Narodno pozorište Užice: Trtica rajske ptice
Tekst: Branko Dimitrijević Bahus
Režija: Nikola Zavišić

NDA "Veselo majmunče": Trnova Ružica
Autor i režija: Ljubiša Barović

Kruševačko pozorište: Lepotica i zver
Tekst: Željko Hubač
Režija: Zoran Lozančić
http://www.sabackopozoriste.org/festival-joakim-vujic.php

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim da je Đoša gostujući glumac kod Šapčana. Koliko se sećam, to mu nije prva saradnja s njima...

Inače, primamljiv je repertoar. Jesi li gledala nešto od ovih predstava?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Apr 2009 9:08

Bogoljub Mitić je zaposlen u Šapcu, čini mi se od prošle godine.
Evo, ima ga i na spisku.
http://www.sabackopozoriste.org/ansambl.php
Gledala dve ( ako računam i ove sa "Malog Joakima"), naše.
Skromni smo mi pa su nam takva i očekivanja.

Dopuna: 17 Maj 2009 18:33

"Malo" kasnim sa prenošenjem odluke žirija ali opravdano.
Žiri u sastavu: Dimitrije Jovanović, pozorišni reditelj iz Beograda, Saša Torlaković, glumac iz Sombora i dr Milivoje Mladjenović, upravnik Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, doneo je jednoglasnu odluku
da se dodele sledeće nagrade:

Nagrada za mladog glumca:
Snežani Jeremić, za ulogu verenice u predstavi Krvave svadbe.

Četiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se:
Draganu Marjanoviću, za ulogu Kneza u predstavi Paviljoni.

Dejanu Cicmiloviću, za ulogu Kalibana u predstavi Bura.

Ivanu Tomaševiću, za ulogu glumca u predstavi Protuve piju čaj.

Zoranu Karajiću, u predstavi Protuve piju čaj .

Nagrada za najbolju muziku:
kompozitoru Silardu Mezeiju za predstavu Bura.

Nagrada za najbolju kostimografiju:
Dragici Pavlović, u predstavi Bura

Nagrada za najbolju scenografiju:
Vesni Štrbac, za predstavu Rodoljupci

Specijalna nagrada za istraživački rediteljski postupak i rad sa glumcima u predstavama: Krvave svadbe i Protuve piju čaj dodeljuje se Jugu Radivojeviću.

Nagrada za najbolju režiju:
Lariju Zapiji, za predstavu Rodoljupci.

Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi Rodoljupci.

Okrugli sto kritike za najbolju predstavu proglasio je Krvave svadbe Frederika Garsije Lorke u izvođenju Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja.

Nagrada „Mali Joakim“ za najbolju dečju predstavu- Lepotica i zver Kruševačkog pozorišta.
http://www.krusevackopozoriste.com/news.php?readmore=146

To je to što se tiče susreta, a sada se selimo u Kragujevac na 6. Joakim fest.
Kad smo onomad pričali o "Buri", ponadah se da ću je gledati u Kragujevcu, ali zaboravih da je ovaj festival već tri godine posvećen tekstovima domaćih autora. Toliko o Šekspiru među Srbima i mojoj izlapelosti.
Od 7- 15. maja mogli ste pogledati sledeće predstave po odabiru Dragane Bošković:

Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Milena Marković Brod za lutke, reditelj Ana Tomović.

Atelje 212 iz Beograda, Jordan Cvetanović Terapija, reditelj Goran Marković.

Narodno pozorište RS Banja Luka, Branislav Nušić Narodni poslanik, reditelj Nikola Pejaković.

Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, Branislav Nušić Gospođa ministarka, reditelj Jovan Grujić.

Kraljevačko pozorište, Ljubomir Simović Putujuće pozorište Šopalović, reditelj Nebojša Dugalić.

Jugoslovensko dramsko pozorište iz Beograda, Laza Lazarević Švabica, dramatizacija i režija Ana Đorđević.

Narodno pozorište iz Beograda, Meša Selimović Derviš i smrt, reditelj Egon Savin.

Zvezdara teatar iz Beograda, Dušan Kovačević Generalna proba samoubistva, reditelj Dušan Kovačević.

U čast nagrađenih Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca, Nikolaj Vasiljevič Gogolj Dnevnik jednog ludaka, monodrama Ivana Vidosavljevića.

Žiri festivala:
Dušan Spasojević, dramski pisac iz Valjeva (predsednik),
Đurđa Tešić, reditelj iz Beograda,
Snežana Kovačević, kostimograf iz Užica, doneo je sledeću odluku:

Joakimova nagrada za najbolju predstavu u celini- Derviš i smrt Narodnog pozorišta iz Beograda.

Joakimova nagrada za najboljeg reditelja festivala- Egonu Savinu za režiju predstave Derviš i smrt Narodnog pozorišta iz Beograda.

Joakimove nagrade za glumu:
- Jasni Đuričić za uloge Male sestre, Alise, Snežane, Zlatokose, Palčice, Princeze, Žene i Veštice u predstavi Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

- Nikolini Đorđević za ulogu Pavke u predstavi Narodni poslanik Narodnog pozorišta iz Banja Luke.

- Nikoli Ristanovskom za ulogu Ahmeda Nurudina u predstavi Derviš i smrt Narodnog pozorišta iz Beograda.

- Branimiru Brstini za uloge Glumca, Kapetana, Biznismena, Advokata i Psihijatra u predstavi Generalna proba samoubistva Zvezdara Teatra iz Beograda.

Joakimova nagrada za najbolju scenografiju- Egonu Savinu za predstavu Derviš i smrt Narodnog pozorišta iz Beograda.

Joakimova nagrada za najbolji kostim- Momirki Bailović za predstavu Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Joakimova nagrada za najbolju muziku- Darku Rundeku za predstavu Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Joakimova specijalna nagrada- Ani Tomović za režiju predstave Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.

Joakimova nagrada za tekst- Dušanu Kovačeviću za tekst predstave Generalna proba samoubistva Zvezdara Teatra iz Beograda.

Nagrada publike, prosečna ocena 9,72, pripala je predstavi Zvezdara teatra iz Beograda
autora Dušana Kovačevića Generalna proba samoubistva u režiji Dušana Kovačevića.
http://www.joakimvujic.com/fest.php

S obzirom na to da sam odgledala sve predstave, smem da se usudim i iznesem svoje neobjektivno mišljenje.
Sa odlukom žirija se slažem sem u pogledu nagrade za tekst i kostim.
Žao mi je što se kao i uvek dogodi da neki glumci, pa i pozorišta ostanu uskraćeni za barem jednu nagradu. Tu pre svega mislim na Kraljevo i "Putujuće pozorište Šopalović", zatim "Terapiju" Ateljea 212, pa čak i "Švabicu" JDP-a koja je meni priznajem bila dosadna ( ostavljam mogućnost neadekvatnog rasuđivanja usled sedenja na balkonu).
Pomenuću imena glumaca koji su po bili baš po mom ukusu, ali na žalost u jakoj konkurenciji ostali bez nagrada: Dušan Dugalić i Biljana Kostantinović (Šopalovići), Marija Vicković ( Švabica), i mnogobrojne epizode iz Derviša koje su vođene odličnom rukom postale prave male etide...
Zaboravila sam šta je Sirius pisao o Dervišu( moraću da se podsetim i nakupim materijala u slučaju da moram da branim ovu kompletnu, preciznu Egonovu majstoriju.)
Ali da počnem od početka. Posle prve večeri i " Broda za lutke", ostadoh ushićena, pomalo zbunjena, negde i zgrožena, ali ipak uhvaćena u mašinu Ane Tomović i Milene Marković. Ne sećam se kada je poslednji put predstava izazvala u meni podeljeno mišljenje. Na izgled pretenciozno zamišljeno, pretenciozno urađeno, ali ipak neverovatno precizno, glumački i rediteljski uglavnom jasno i pre svega neobično, maštovito. Neki Anini postupci su mi ostali zamagljeni, ali hvala okruglom stolu što ga imamo, i izaslaniku Milosavljeviću, te mi se i magla rasprši pred očima.
Zanimljiva ideja, priča posmatrana iz prizme jedne devojčice, kasnije devojke i žene, koja svoje životne situacije poredi sa nekim poznatim dečjim bajkama. Sve u svemu, Jasna standardno dobra ali negde prejaka u izlivima emocija. Pojačana mimika prepoznatljiva, pa samim tim i ne toliko nova.
Jaka, dinamična predstava sa odličnim Rundekovim songovima.
I tako, sve dobro, opravdano i tačno, ali meni ipak liči na papazjaniju u koju su sastojci s vremena na vreme ubacivani bez potrebe. Kao npr. korišćenje dva mikrofona za dijalog uz povremene prekide da bi se strast između dva glumca razbuktala, i Miličino svlačenje koje je u publici izazvalo "Ijuuuu". Sve je u redu, i golotinja je deo šou programa, ali kad baš bode prstom u oko...
Nisu to neke zamerke od važnosti, niti presudnog značaja za moj utisak( koji još uvek nemam), samo ajde da i to pomenem jer se kasnije može porediti sa onom drugom predstavom u kojoj nema ni trunke viška.
Nastavak sledi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjajno, ovo su prave reči jednog profesionalca. Vredelo je čekati. Žao mi je što si ''izvisila'' za ''Buru'', pa da uporedimo mišljenja, no pisao sam i o ''Generalnoj probi samoubistva'', pa hajde da napravimo neke paralele...