pozoriste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, skočiću do Niša, makar bilo samo zbog "Bure".
Paralele idu u istom smeru, tj. najviše se slažem sa onom tvojom:
Citat:Zahvaljujući Brstini ovo nije bila još jedna kombi predstava.
Jeste- bulevarsko pozorište, i jeste- publici se dopada, ali priznajem da je i meni bilo zabavno, a za to je, naravno, najviše zaslužan Brstina.
Tekst je duhovit, ali na prizemniji način od onog na koji smo navikli. Preokret je bio neočekivan( mene su braća prevarila, baš kao i ovčicu ), bolje reći oba preokreta, a pošto si nas upozorio na korišćenje štosa sa vukom, nisam mogla da se iznenadim i dopustim sebi spontanu reakciju.
Ne dopada mi se sam kraj i nišanjenje u publiku. Šta ću kad ne volem da se upire prstom a kamoli puškom ka gledaocima. Leka je previše plačljiv i samosažaljiv, a znamo da je kukanje nad samim sobom jedno od lošijih glumačkih sredstava. No, pobegne i to, razumem.
Brstina je pre svega vrlo ozbiljan komičar,pun energije koji ne da šmiri da uzme maha. Ume da drži vagu na uzbrdici, pa i da povuče ručnu kad treba.
Razgovor sa stvaraocima( okrugli sto)je bio više nego prijatan i opušten.
To važi za skoro sve ansamble osim novosadskog koji je možda zbog probijanja leda imao potrebu da se brani i kad ga niko ne napada.
Dakle, dva zvezdarijanca ( Brstina i Lečić, jer su Tot i Ana pozvani na Hroniku festivala koja je išla uživo), su se svojski potrudila da pričom ulepšaju veče. Nije bilo filosofiranja (ne preteranog) o tekstu koji je jasan, niti podizanja priče na viši nivo. Nekoliko podsećanja na zajedničkog profesora Dedića je omogućila malobrojnim posetiocima da osete prisnost sa glumcima, toliko da je jedan gospodin osetio potrebu da podeli sa nama tragediju svog prijatelja arhitekte. Da smo ostali duže bilo bi :" Leko, brate, razumem te..."A lepo raspoloženje, zmiji u meni nije dalo vremena da izađe na sunce i bude sarkastična nasuprot jednom iskrenom utisku. Uspeli su da pridobiju onu, kako je zovu, festivalsku publiku, prikupe 9, 72, i tu se nema šta kasti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Isti su nam utisci. Ja sam vodio press konferenciju na kojoj je bilo sve četvoro i opet je Leka najbolje objašnjavao ono što je trebalo da uradi na sceni. No, kako se složismo - to je ipak (samo) bulevarsko pozorište. I Nušić je napisao 37 drama, dramoleta i svakakvih skečeva pa se pamte i igraju četiri-pet.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro da pomenu Nušića jer smo ga na festivalu mogli videti dva puta.
Nikola Pejaković se prilično igrao sa "Narodnim poslanikom", koristeći metafore koje podvlače ono što se tako lako čita iz samog teksta.
Nakazni, fizički i psihički deformisani likovi bili su iznenađenje za publiku.
Prva pojava Pavke kao grbave, ružne žene promuklog glasa, sa mesarskim nožem u ruci izazvala je zaprepašćenje i smeh u isto vreme.
Još kad uleti Sima i uz "pozdrave" Jevremu udara Pavkinom glavom o sto, znatiželjnima ostaje da željno isčekuju nove, pomalo skandalozne momente. Međutim, neka rediteljska rešenja se opiru tekstu pa se glumci uz (pretpostavljam) Pejakovićevo dopuštenje dovijaju dopisivanjem i improvizacijom.
Nikolina Đorđević kao Pavka je bravurozna, tačna glumica, snalažljiva dovoljno da opravda i najbanalniju rediteljsku zamisao. Nenametljivo vodi lik od samog početka, ne trudeći se da se dopadne, te tako uspeva da se probije kroz šumu preglasnosti, afektiranja većine učesnika, i zaradi Joakimovu nagradu.
Selektor nas je u pisanoj reči na vreme upozorio i zagolicao komentarom:
Citat:Narodno pozorište Republike srpske je, u autorskom čitanju reditelja Nikole Pejakovića, pobralo mnoge uspehe ovom predstavom, od koje je mogućno dobiti probavne smetnje, pa se preporučuje da sponzor pripremi takav lek na ulasku u salu.

"Gospođa ministarka" u izvođenju Knjaževsko- srpskog teatra, pokazala nam je da prava podela ne podrazumeva samo "nemamo drugog" već glumačku snagu( ovog puta izostavljenu) koja je potrebna jednoj Živki.
Za razliku od Poslanika koji je bio prenaglašen, ova predstava energijom nije dostigla sedmi red u kome sam sedela.
Na žalost, detaljnije ipak nisam u stanju da komentarišem jer sam umesto zevanja ipak odabrala osveženje u vidu soka, koje me je taman toliko zadržalo da se ne vratim na drugi čin.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošteno...Ja ih odgledam iz producentsko-kritičkarske obaveze; inače, kao gledalac, ''slatko'' izađem s predstave kad ne valja. Ali, izađem tako da vide svi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš uživam čitajući vas dvoje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mi o vuku...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vuku, Vuče, hvala. Ti ćeš možda biti u prilici da pratiš Sterijino pozorje pa ćemo se tek raspisati.

Sirius ::Inače, kao gledalac, ''slatko'' izađem s predstave kad ne valja. Ali, izađem tako da vide svi...
Hehe Sirius, nisam poverovala da izlaziš na takav način. Previše si vaspitan da bi to uradio. Trpim ja dok mogu, a kad baš počne da me guši i ugrožava zdravlje, moram se nekako izvući, ali nikada demonstrativno. Izvučem se ko glista, nema smisla da remetim ove što su osvetljeni.

I tako vam kažem, Derviš je mljac predstava ( iako sam išla sa ubeđenjem da je dosadna, al' ko mi je kriv kad slušam neproverene beogradske izvore. ), ali što me je "Terapija" iznenadilaaaa.
A evo i zbog čega.
U bunilu posle "Broda za lutke" sam pročitala da ću gledati "Turneju". Pa šta sad- Goran Marković oba puta, "T" i "T" kao početno slovo, meni dosta. Ko još razmišlja o tome da je "Turneja" rađena pre sto godina.
Sednem i mislim: jaooo, film sam gledala skoro, pa nisam morala baš tako brzo da se podsećam, kad- počinje predstava a meni scenografija ne liči na očekivanu. Dvosed, stočić, tepih, lampe( možda nešto i propustih) i mali ekran iznad. Ulazi Nataša Tapušković, kao autoritativna a nesigurna, skoro muška žena, počinje monolog, pominje sinove, pokojnog muža, traje to neko vreme...i ode. Na mini ekranu vidimo samo njene noge koje odlaze i sledeće koje dolaze.
Onda uđe Timarov i ćuti...skine jaknu,preciznim pokretima se oslobađa svakodnevnog viška: ručni sat, mobilni telefon, cipele i ćuti...a onda poče da plače. Isplaka se, obuče, pedantno vraća svaku stvar na prvobitno mesto i ode. Opet jedne noge odoše, druge nam dolaze.
Au, ček da prelistam knjišče- i da! Tačno sam znala da će me neka Terapija ubiti. Em pogreših u čitanju, em me udaviše sa ćutanjem i nedogađanjem.
Ali, naravno, kao i u svakom dobrom, školski napisanom komadu, kockice se polako slažu sa pojavljivanjem novih likova koji ulaze na razgovor kod psihijatra.
Glumaca 3- Nataša, Timarov i Goncić, a likova skoro pa 3 puta više. Milina od glumačkog zadatka: transformacije u drami.
Nataša je imala problem sa glasom, bežao joj je na nekim mestima, naročito u ulozi majke. Možda zato što koristi donju lagu a pritom se vidi da joj se ta muškobanjasta žena nije još uvek "slegla". Nju ne radi tako lako i bez grča u mišićima kao što to čini u ostala dva glumačka zadatka.
Šarmantno vodi lik moderne devojke, skockane od glave do pete, pritom oskudne u najvišem delu tela, pa time i u načinu izražavanja.
Goncić takođe šarmantan, dopadljiv i drugačiji u ulozi slepog izbeglice, s tim što mi se čini da slepi ljudi ne gestikuliraju toliko kao on. Homoseksualac mu je već viđen i tipičan.
Timarov skoro odličan kao Goncićev ljubavnik, dva puta Natašin sin.
Njega sam prvi put gledala na sceni i bejah prijatno iznenađena sposobnošću da se razlikuje, a vidljivo opušteno i sigurno prisvaja karaktere.
Isprepletana priča o nesrećnim ljudima, kojima vreme prolazi u nečinjenju i pokušajima da brbljanjem promene nešto. Akcija ostaje zarobljena u toj prostoriji jer je za komunikaciju ipak potrebno dvoje. Kraj tragičan i istinit.
E, tu mi žao Joakimove nagrade za tekst. Jordan Cvetanović jeste mlad, ali je otišao dalje od podilaženja publici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobra preporuka i pravi profesionalni osvrt na predstavu. Ko ovo čita može da pronikne i u deo tajni glumačkog zanata. Svaka čast draga koleginice.

Nisam gledao tu predstavu. Nataša Tapušković, nekada Šolak, dobra glumica. Odlična je bila kod nas na festivalu. Inače, jeste - ''Turneja'' je izvorno pozorišni komad, tu još - 94-95, nisam siguran.

PS
Za ovo izlaženje si u pravu. Ne izađem baš toliko demonstrativno, ali se svakako primeti. I jeste cilj da se neko u pozorištu zamisli zašto mu gledalac izlazi sa predstave.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala.
Idemo dalje...
Kraljevačko pozorište se vratilo u profesionalne vode 1996. godine. Treći put, ako se ne varam, učestvuju na Joakim festu.
Komad "Putujujuće pozorište Šopalović" za čiju je adaptaciju, scenografiju, video dizajn, režiju i ulogu Drapca zadužen Nebojša Dugalić.
Sjajna Simovićeva drama, po mom mišljenju zajedno sa " Hasanaginicom" mogla bi ukrasti Bori Šnajderu titulu najboljeg posleratnog dramskog teksta.
Odličan glumac, odličan štrih. Viška replika skoro da nema, a ništa bitnog ne nedostaje.
Zanimljiva ideja sa platnom, koji se proteže iznad linije proscenijuma, da bi se kasnije lagano otvorilo tj. podiglo kao uklonjena magla. Projekcije isečaka iz dokumentarnih filmova, snimci glumaca, ili samo prelamanje svetla preko te beline( u zavisnosti od konteksta ) doprineli su tome da se i publika oseti kao deo građanstva, ili pak špijun u sceni između Sofije i Dropca na reci.
Od Nebojše se ne očekuje ništa manje od odličnog, i ovoga puta nam (mi) je iznova dokazao da ga zanat i harizma koju poseduje opravdano drži u vrhu izvođača. Sve što sam do sada gledala bilo je uvek kao saliveno i sraslo sa njim, pa tako i ovaj batinaš, poslastica iil želja mnogih glumaca. Mislim da je samo jednom povisio ton, jer kao svi mudri pozorištanci zna da se strah kao povratna reakcija ne pravi stavom ni vikom već reakcijom partnera.
Scena koju sam pomenula (na reci) iskače od ostalih toliko, da mi je ostalo samo da se prepustim talasu emocija koje je izazvala i sačekam kraj. Jedina zamerka za taj deo predstave je često loša pozicija Sofije koja se lepi za portal. Ne znam da li je tako u startu postavljeno ili je Jelenu Ilić Dropčeva energija povremeno sabijala u ćošak.
Biljana Kostantinović kao Gina odlično vlada scenom, svakom replikom i tačnom emocijom. Unosi snagu u najkraće izgovorene delove i veruje joj se bez pogovora.
Zoran Cerovina kao simpatični pijanac Blagoje, u svakom trenutku istinit, bez preterivanja i zanošenja, kome su skloni mnogi glumci sa zadatkom "stanje pod dejstvom alkohola" prirodno, uz nekoliko detalja, čini ovu ulogu živom.
Jedine dve slabe tačke u ovoj predstavi su Filip i Simka. Njima, kao glumcima nedostaje sigurnosti, i vere u ono što govore, te se povremeno oseća da bi radije bili na nekom drugom mestu a ne na ovoj poziciji koja zahteva pokazivanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odličan prikaz, slikovit, skoro kao da smo bili tamo. Nedavno sam gledao jednu amatersku postavku ''Šopalovića'' i ponoviću: ''Šopalovići'' su bez pogovora naša najbolja posleratna drama! Stoga mislim da si više kolokvijalno napisala rečenicu ''mogla bi ukrasti Bori Šnajderu titulu najboljeg posleratnog dramskog teksta.''. Pre bi se reklo da su nadobudni kritičari na silu izglasali taj tanki komad , za koje vreme već sad pokazuje da je prevaziđen. Podsećam da je u to vreme, kada je ova predstava izvikana kao ''disidentska'', Mira Miočinović na četvrtoj godini obavezno propitivala ''celo gradivo'' Aleksandra Žaka Popovića, pa je i to imalo uticaja. Kako god, tvrdim da je drama ''Putujuće pozorište Šopalović'' ''pokradena '' od stane žirija, ali to nije prvi put. Blaženo posmatram paralelne puteve ove dve predstave kroz repertoarski život i svaki put se uveravam da je razlika u igranosti i gledanosti sve veća - na štetu ''Bore''. Tako mu je to.

PS
Pozorište ako nema glumca za Dropca, bolje da ne započinje ''Šopaloviće''. Na takvoj karakterizaciji i jasnom uputu pisca, svaki producent bi morao doživotno da bude zahvalan. Dakle : nemaš Dropca - ne počinji predstavu. Ako ga imaš, onda drugi glumci neka dobro razmisle šta će raditi na sceni da bi mu parirali...