Slike koje su izmenile svet

3

Slike koje su izmenile svet

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 466
  • Gde živiš: Nikšić

Zvezdana noć je Van Gogovo ulje na platnu, slavno remek-djelo postimpresionizma, iz 1889. godine. Cool



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 263

Napisano: 12 Jan 2013 18:41

"Žena s gitarom" 1913.



Jedan od osnivača kubizma je i Žorž Brak koji je iz fovizma uplovio u kubizam.

U svom stvaralaštvu je prošao nekoliko bitnih faza. U početku svojih studija u Parizu divio se impresionistima, ali je to kratko trajalo. Naslikao je nekoliko osrednjih slika u tom maniru koji ga nije dovoljno privlačio i terao da istražuje. Pošto se bolje osećao u društvu „naprednih“ slikara, onih koji su se otcepili od Akademije, pridružuje se fovistima. Oni su u slikarstvo uneli jarke boje i površine oivičene crnom. Ova faza je dugo trajala u njegovom stvaralaštvu i bila vrlo plodonosna.

1907. godine započinje drugu začajnu fazu u svom životu i to pod uticajem Matisa. Matis je umro prethodne godine i njegova dela su svuda izlagana. Pošto su bili sličnog temperamenta, podjednako je oštroumno analizirao pejzaž kao i stari majstor. Nije se mnogo bavio efektima, već prikazivanjem strukture koju je video svuda oko sebe. Međutim, 1909. godine ulazi u nešto potpuno novo. Njegova dela počinju da dobijaju geometrijsku formu i perspektivu. Često je arhitekturu redukovao na kvadrate i kocke i bavio se svetlom i senkom takve kompozicije. Tako je počelo stvaranje kubizma. U ovom experimentu mu se pridružuje i Pikaso. Njihovo prijateljstvo je dugo trajalo i za sve to vreme radili su zajedno, ponekad toliko slično da se nije moglo razaznati ko je bio autor kog dela.

http://www.dizajnersi.com/2007/05/zorz-brak-tvorac-kubizma/ - izvor

Dopuna: 14 Jan 2013 2:50

"Delovi tela" Teodor Žeriko



Žeriko je preko studenata medicine nabavljao dobro očuvane leševe i delove tela i sa pažnjom je u svom ateljeu slikao i skicirao svako raspadanje, razlaganje tkiva i analizirao sve faze truljenja.



"Čak su se i najodvažnije junačine užasavale ulazeći u taj atelje mrtvačnicu." Žerikoov biograf

Možda su ovakvi eksperimenti doprineli onako dobrim slikama, mislim pre svega na sliku Splav "Meduze".



Idi na vrh
offline
  • drgnk 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2010
  • Poruke: 1103

Marc Chagall - Ja i selo




Citat:U Šagalovom živopisnom svetu pomešane su narodne legende i sećanja iz detinjstva provedenog na selu, utisci iz modernog gradskog života i jevrejske religiozne predstave i predanja. Fantastični univerzum tog slikara upotpunjuju scene iz cirkusa, lakrdijaši i akrobate, ubogi violinisti, sveznajući rabini, domaće životinje pitomog pogleda, devojke koje podsećaju na anđele i vile.

Njegove slike obiluju simbolikom i mističnim prizorima. Mnoge od njih nalikuju na snove deteta, često su obasjane mesečinom koja se razliva po tamnoplavoj noći ili su, pak, vatrenocrvene, preplavljene sunčevom vrelinom. Radovi tog slikara prepoznatljivi su i po izuzetno bogatom koloritu i naglašenom kontrastu između svetlih i tamnih površina. Šagalove kompozicije prepune detalja iskrivljene su kao u sfernom ogledalu, krovovi kuća su nahereni, a junaci njegovih oslikanih bajki lete nad gradskim ili seoskim pejzažima ili plešu lebdeći u prostoru.

Ja i selo je rano nadrealisticka slika koja je izlozena u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Slikana na ulju 1911. godine, delo sadrzi mnogo mekanih, neznih kao kroz san prikazanih detalja kako se poklapaju medjusobno jedni preko drugih. Prvo se isticu dve figure. Prva je muska osoba sa sesirom, zelenog lica kako gleda u kozu (druga figura) koja je jos u daljini prikazana kako je muzu. U pozadini vidimo drvo, gomilu kuca, pravoslavnu crkvu i zenu violinistu kako svira okrenuta naglavacke muskarcu koji drzi kosu. "Ja i selo" je slika koja pokazuje vezu izmedju slikara i mesta njegovog rodjenja.

http://www.naslovi.net/2012-10-07/akter/mark-sagal-pripovedac-s-kicicom/3937521

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0_%D0%B8_%.....A%D0%B0%29

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 466
  • Gde živiš: Nikšić

Delo Salvadora Dalija nastalo 1931. godine i jedno je od njegovih najpoznatijih dela. Od 1934. godine nalazi se u stalnoj postavci Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Ziveli

Idi na vrh
offline
  • drgnk 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2010
  • Poruke: 1103

Conte7 ::Delo Salvadora Dalija nastalo 1931. godine i jedno je od njegovih najpoznatijih dela. Od 1934. godine nalazi se u stalnoj postavci Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Ziveli



Slika se inace zove Postojanost pamcenja. Very Happy

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 263

Napisano: 30 Jun 2013 23:35

NOĆNA STRAŽA

Slika je bila okačena u dvorani amsterdamske građanske milicije, iznad kamina, gde je stajala oko 2 veka. Sliku je vremenom prekrivao sve deblji sloj čađi. Otuda potiče naziv slike koji je nastao u 18.veku. Slika se naziva "Izlazak čete građanske milicije kapetana Fransa Baninga Koka".

Slika je izazvala veliki skandal. Kapetan Baning Kok je zahtevao da mu se vrati novac jer sebe nije prepoznao na platnu. Naručeno je slikaru Van der Helstu da preradi sliku, međutim, slikar ushićen delom svog kolege to odbija da učini.



"Noćna straža", možda Rembrantova najčuvenija slika, je naručena 1638.da bi se obežila poseta francuske kraljice Marije Mediči. Rembrant je za svoj rad dobio 1600 guldena. Naziv je pogrešan jer je Rembrant zapravo naslikao prizor koji se odigrava danju. Naziv se ipak zadržao. Ova slika predstavlja grupni portret, žanr koji je u to vreme bio veoma popularan u Holandiji.

Dopuna: 30 Jun 2013 23:38

SLOBODA PREDVODI NAROD



Sloboda predvodi narod, 1830. Ferdinand Viktor Ežen Delakroa

"Radim na savremenoj temi borbe na barikadama i mada se nisam borio zajedno s narodom, barem ću slikati za njega. To popravlja moje duševno raspoloženje." Ežen Delakroa

U istoriji će 27, 28. i 29. jul biti poznati kao Julska revolucija ili Tri slavna dana, koja su označila kraj Burbonske monarhije. Delakroa nije učestvovao u uličnim borbama, ali je više puta bio njihov nevoljni posmatrač.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 597

Evo ja bih još malo o Mona Lizi:

,,Nad fotografijom nekakve pop dive u toplesu retko će ko još da zastane, ali razgolićeno remek-delo staro petstotina godina ostavlja bez teksta, tim pre što nije reč o obnaženom portretu ma koje žene, već o slavnoj Djokandi! Osim za potrebe čuvene slike, Leonardu je , čini se, lepa Liza pozirala još ,,jedared,, ovog puta gola. Jedrih golih grudi, još zagonetnijeg osmeha, sa tunikom ovlaš prebačenom preko bedara, savršeno bestidna koja uznemiruje i nadahnjuje muškarce tih vremena.
Do duše postoji najmanje dvadesetak verzija ovog akta u istoj pozi i istog osmeha ali ipak nikada ni za jednu nije zvanično potvrdjeno da je delo slavnog majstora Leonarda.
RAZODENUTA LIZA - tzv. Mona Vana ,delo za koje se misli da bi moglo biti De Vinčijevo, vlasništvo je nemačke porodice Kaupe.



Možda ćete reći čemu sam ovo i pisala kada nemam takvu sliku , ali nemam tj. tekst je preuzet iz najnovijeg broja Politikinog zabavnika gde postoji slika a ja ne umem da je prenesem ovde.

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 29 Nov 2012
  • Poruke: 263

LJUDI KOJI JEDU KROMPIR

" Nastojao sam da naglasim to da su ovi ljudi, koji pri svetlosti petrolejke jedu svoj krompir, kopali zemlju upravo tim istim rukama kojima sada uzimaju hranu...Ova slika svedoči o fizičkom radu i o tome kako su pošteno zaradili svoj obrok. " Vinsent u pismu Teu.



Vinsent van Gog, 1885.

Na slici Ljudi koji jedu krompir prikazano je pet figura koje sede oko četvrtastog stola i jedu krompir. Tu su četiri žene i jedan muškarac koji su prikazani pri svetlosti petrolejske lampe. Na njihovim licima koja sijaju se vide pomešane emocije. Ove figure su tako intenzivno naslikane da se može učiniti da se skoro čuje razgovor za stolom. Oseća se međusobna bliskost i povezanost ljudi, ali i njihova iscrpljenost. Njihova tamna i jednostavna odeća nagoveštava da pripadaju radničkoj klasi. Svečani izrazi na njihovim licima i iscrpljenost njihovih tela ukazuju da je to verovatno bio uspešan radni dan za njih. Sve na slici izgleda jednostavno i očigledno.

Slika se fokusira na hladnoj paleti, posebno na zelenoj, plavoj i sivoj. Tamni tonovi, jake linije, sumorna paleta oker boje, ukazuju na nemaštinu na licima ljudi sa slike. Njihova lica, njihove ruke su boje prašnjavog krompira.

" Seljake bi trebalo da slikaš kao da si jedan od njih, kao da poput njih razmišljaš. " Van Gog

Idi na vrh
offline
  • drgnk 
  • Super građanin
  • Pridružio: 25 Maj 2010
  • Poruke: 1103

Gustav Klimt - Poljubac





Citat:

Poljubac je najpoznatija slika austrijskog slikara Gustava Klimta i ikona moderne umetnosti. Ova slika je jedna od najpopularnijih na svetu, mnogo puta je umnožavana, i to ne samo na reprodukcijama, nego i na šoljicama za kafu, kravatama, torbama, i brojnim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Danas se slika nalazi u Austrijskoj galeriji dvorca Belvedere u Beču.

Slika Poljubac je nastala 1908. godine i pripada onome što se naziva "zlatnom fazom" Gustava Klimta. Klimt je obično slikao veoma sporo, za neke slike trebalo mu je i pet godina da ih dovrši, ali ova je završena brzo, jer je želeo da je prikaže na bečkoj izložbi portreta. Kada je slika prvi put izložena nije se zvala "Poljubac", već "Ljubavnici" i nije bila dovršena sve do okončanja izložbe.

Poljubac prikazuje par koji se strastveno ljubi na obali pokrivenoj cvećem. Njihova priljubljena tela imaju neodređene forme tako da izgledaju kao jedna osoba. Žena kleči, a njena glava je naslonjena na rame i muškarčevu ruku koja je pridržava. Muškarac stoji i grli ženu, a njegov zagrljaj oblikuje skladno jedinstvo dva tela. Njegova glava je nagnuta napred i naslonjena na ženinu glavu.

Tela muškarca i žene na slici su delom spojena raskošnom odećom blistavih boja ukrašenom nizom šarenih oblika. Odeća muškarca ima oštru pravougaonu ornamentiku, crnih i belih "muških" oblika. Ženina odeća ima mekše oblike, cvetna je i povezana vizuelno sa pokrivačem od cveća. Ona kleči i simbolično se povezuje sa majkom prirodom. Njena pojava sadrži malo geometrijskih oblika koji je povezuju sa muškarcem i simbolišu njihovo jedinstvo. Njihov ljubavni odnos je istaknut u jedva primetnoj granici njihovih tela, zbog gotovo identičnog tkanja oblika koje ih i simbolično odvaja od ostatka sveta.

Primarne boje na slici su zlatna, braon, žuta i zelena. Na pozadini su zlatni listići koji donose dubinu ovoj slici. Zlata ima na listićima, odeći i tačkicama nabacanim po platnu. Klimt je koristio osam različitih vrsta zlatnih listića. Na zlato je nanosio boje i šelak da bi dobio različite vrste sjaja.

Veruje se da slika opisuje romantični odnos između velikog slikara i žene čije će ime izgovoriti na samrti. Figura muškarca je možda Klimt, a žena je možda Emili Flege koja je sa njim i pored afera bila dvadeset godina. Na skicama slike on je napisao njeno ime, Emili.

Slika Poljubac, Gustava Klimta je izabrana kao glavni motiv kolekcionarskog novčića od 100 zlatnih evra koji je izdat 2003. godine. Na pozadini novčića je prikazan Klimtov atelje sa dva nedovršena remek-dela na štafelajima.

Ovo remek delo je veoma tajanstveno. Ono nikada nije naučno obrađeno, ni restaurirano, pa i dalje krije mnogo toga. Ali, to je neviđeno strastan prizor, dva ljubavnika u nestvarnom svetu koji su uhvaćeni između poljupca i beskraja.


http://www.artnit.net/paleta/item/220-gustav-klimt-poljubac.html

Idi na vrh
offline
  • dekao  Male
  • Moderator foruma
  • Arsen Lupiga
  • Manje džentlmen, više lopov
  • Pridružio: 06 Apr 2006
  • Poruke: 2533
  • Gde živiš: Somewhere in time

Slika koja je izmenila svet mnogo više nego sve prethodne zajedno, i to u bukvalnom smislu!

Adolf Hitler:


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 623 korisnika na forumu :: 85 registrovanih, 13 sakrivenih i 525 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1311 - dana 15 Nov 2012 21:40

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A kandic, acatomic2, Aleksandar Vuckovic, alex1974, Amfilohije Ćuruvija, Arhiv, arsa, B-V-69, BlackPhantom, Boris90, BRATORIII, cedaveljas, Chuck Norris, danijell, darkstar101, dexter300, Dicus, dozorni, dulebulka10, EAGLE-1, enaB, EXOCET, Faki-Valjevo, faris.orman, Georgius, goxin, Granicar19, hawkeye, Hussar, i.senica, ivan1810, ivan979, kairos, kikisp, kvcali, lanmi1983, Levi2, Los2, lovac12, Lucije Kvint, magna86, majorgaspar, mikrimaus, Mirage 2000N, MNE-SOKO, monomah, MRKI3, MrNo2, Nemanja Opalić, nikola990, njuskalo75, novator, pdj, purke62, pustinjski_tolstolobik, raskoljnikov, renba, respectzr, rokers, royst33, rus1974, S-lash, s.solajic, Sasa Pavlovic, sasa762, sch, Shone 89, SlobaBgd, Sonyboy, spajder328, Sr.Stat., sremac983, t84dar, theNedjeljko, TitovPionir, topalovicdj, vathra, vladetije, Wrangler, WS2, Yuhuuuuuu, zgoljo, zrakomlat, Žan Klod vam dam, 1252
Siguran hosting