offline
- relaxx
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 24 Nov 2014
- Poruke: 20
|
Zdravo svima. Bio sam sa devojkom skoro 6 meseci, iz istog smo grada, ali nismo se viđali svakog dana, tako da naš raskid ne bi trebalo da bude prezasićenost. Ona ide na faks u BG, sve je to ok bilo, ja sam par puta išao tamo na nedelju-dve, viđali se, ali ne svakog dana. Sve je bilo ok, pričala je kako me mnogo voli i ne može bez mene. Mnogo toga smo preživeli zajedno. Ona je došla kući, ovamo gde živi, i mi smo se za to vreme viđali dok je bila, sve je bilo ok, prespavala je kod mene, sve je bilo super, prava ljubav. I pre nego što je otišla na bus, rekla mi je da me mnogo voli i da ne može bez mene. Posle je otišla u BG na faks, tamo ima stan, živi sa drugaricama. Prošlo je par dana, nešto sam joj ja prebacivao jer me je slagala, ali rekla je da je htela da mi kaže, ali je zaboravila i ceo dan sam je za to optuživao i rekla mi je da je pritiskam mnogo itd. i da ne može više. I ja sam je pozvao, ona je plakala i teško izgovarala reči, rekla je da joj veza stvara pritisak, oseća potrebu da se javlja i kad ne želi, ima mnogo da uči, faks joj je najbitniji sad. A ja joj kažem, pa ok, ne moraš da mi pišeš ako ne želiš, iskuliraj, kaži mi ne mogu sad da se javim, učim, hoću malo da izađem da se ohladim itd, i ja ti ne bih zabranjivao to niti pravio problem oko toga. Ona mi kaže: “Razumem ja to, ali ja stvarno ne mogu više, guši me veza, ne želim je sad. Nije u pitanju drugi muškarac, samo jednostavno ne mogu da budem u vezi, stvara mi pritisak.” Kaže, već 2 nedelje me muči to, nisam htela odmah da raskinem, mislila sam da će za to vreme da mi bude lakše, ali nije. Posle tog raskida, nismo se čuli 4 dana i četvrtog dana uveče se javim i napišem joj: “Vidim koliko ne možeš bez mene”, a ona mi na to odgovara: “Bilo mi je glupo da se javim, jer sam te povredila, da sam se javila, to bi bilo cinicno sa moje strane, htela sam da sačekam da se malo smiri situacija, svakako bih se javila. Ne znam, ali mislim da nam se putevi razilaze.” Od kako smo raskinuli, čuli smo se nekoliko puta, ali vidim neizanteresovanost kod nje za mene, ponaša se kao da sam joj drug. Kaže mi da me voli i dalje, ali ne može da bude u vezi. Ta 4 dana su za mene bila pakao živi, par puta sam zaplakao, nervozan sam, ne jedem ništa, čak sam te večeri kad sam raskinuo, dobio temperaturu, počela glava da me boli. Juče je pitam da li može da priča. Ona mi kaže da joj je prazna baterija i da ima puno da uči, pa ćemo sutra. Ja rekoh ok. I nisam joj tu ništa pisao i sutradan se ona meni javi popodne, pita me šta radim itd. Ja joj kažem da me je slagala što nismo pričali, a ona mi kaže: “Pa dobro, neće ništa da propadne ako se nismo čuli.” Ja rekoh, pa eto, koliko ne možeš bez mene i koliko me voliš. A ona kaže: “Pa vidiš razlog sad, zašto treba da prekinemo.” Ne znam šta da radim, malo mi je lakše sad, za nijansu, nego proteklih nekoliko dana, ali uspomena se setim, gde god se okrenem, setim se uspomena i to me mnogo muči. Ona mi je bila najduža veza i osetio sam pravu ljubav, takođe mi je rekla da sam ja prvi sa kojim je osetila da je voli iskreno. A svi momci su je inače ostavljali. Ne znam šta da radim, ima li neko neki predlog?
|
