|
Prekaljeni vuk, dorastao ovakvim alama, još jednom je izašao kao pobednik. Naime, Lukač Milan iz Jaša Tomića ulovio je, amura teškog 15 kilograma.
Na Tamišu, blizu granice (kod Mike), Lukač Milan je 20.06.2008. godine u popodnevnim časovima ulovio amura teškog 15 kilograma, dužine 89 cm.
Milan, inače strastven ribolovac i lovac, amura je upecao koristeći štap Pro Speed - TELE CARP 360, najlon SUFIX 0.40 mm i udicu OWNER 1, uz pomoć kukuruza (sa mirisom školjke). Borba je trajala oko 20 minuta, a pomoćnik mu je bio "kolega po štapu" Bige...(mladjani Vlada) koji marljivo "krade" znanje od starijeg kolege...
  
Da ne bude samo raport, evo nešto i o "protivniku":
Beli amur (lat. Ctenopharyngodon idella)
Riba dalekog istoka, preneta u našu zemlju 1963. godine preko Mađarske, gde je nešto ranije aklimatizovana. Mađari su je dobili iz tadašnjeg Sovjetskog saveza, a inače postojbina belog amura je Kina. Pripada šaranskom rodu. Beli amur je biljojed sivozelenih leđa i bokova sa svetlijim trbuhom i sivim perajima. Vretenastog je oblika. Plodnost ženki je zapanjujuća, čak i do milion komada ikre. Već od 4 - 5 cm. dužine počinje da „pase“, nastavljajući da se hrani vodenom vegetacijom sve dok ne zaluta u ribarsku mrežu ili se ne okači na udicu. Brzo raste, ali mnogo i jede. U nedostatku vodenog bilja amur jede i lišće vrba i drugog listopadnog drveća koje dospeva u vodu. Ikra amura pliva po vodi postajući plenom brojnih neprijatelja. Međutim, nije to jedini razlog što je njegovo razmnožavanje u prirodnim uslovima naših voda nije moguće. Amur od 50 kg, naprimer može da bude dug i do 2 metra, a prosečna lovna težina mu je od 3 - 12kg. S obzirom da je to još uvek relativno nova riba u našim vodama, iskustva u lovu amura udicom su skromna, no ipak se zna sasvim sigurno da on zimi ne spava. Lov na amura, znači, traje čitave godine. Iz pouzdanih izvora saznajemo da je to „borac nad borcima“. Šaran i mrena okačeni na udicu anemično se bore u odnosu na ovog gosta iz daleke Kine. Tanje najlone kida kao od šale. Štapovi bezuslovno moraju biti puni, nikako šuplji. Sitniji amur prema prvim iskustvima zagrize i glistu na udici ili valjčiće od hleba umešene sa poluobarenim lišćem celera, spanaća, zelja, deteline... Oni krupniji dolaze na mahovinu koja se hvata po kamenju i drveću potopljenim u vodu. Rado grize i na svilu mladog kukuruza, list deteline, mlad i kuvan kukuruz. Za sada se lovi na dubinske mamce (kao šaran), ali više uspeha imaju oni koji ga čekaju na plovak, sa mamcima u srednjim slojevima vode. Udice šaranske, kovane. Meso amura je posno ali ukusno.
p.s. Iako ga je i ranije bilo u Tamišu, populacija kapitalnih primereka znatno se povećala posle katastrofalne poplave. Bekstvom iz rumunskih ribnjaka (za vreme poplave), doneli su ribolovcima na Tamišu veliko uživanje...
|
