Citat:... u Srbiji se svake godine uhvati ubije više desetina sivih sokolova...
Lično sam bio svedok da sivi soko u potrazi za hranom uđe u kavez sa golubovima, odakle ne može da izađe.
Nažalost, ovim je njegova sudbina uglavnom zapečaćena.
Istini za volju, jedan drugar nije hteo da ubije par sokolova koje je uhvatio u kavezu za golubove, već ih je zatvorio u staru šupu i hranio tako što je ubacivao golubove koji mu nisu trebali.
Ženka je živela mesec dana, a mužjak jedva tri.
Tek sada sam video ovu temu pa se izvinjavam na izuzetno kasnom odgovoru.
Velika verovatnoca je da ptice o kojima pricas nisu sivi sokolovi. Razlog za to predstavlja nacin lova i tehnika koju koriste. U ogromnom broju slucajeva grablivice koje zavrse u golubijim kavezima su jastreb (muzjak i zenka) i zenka kobca.
Sivi soko lovi golubove tako sto uglavnom napada iz velike visine i daljine kako bi ostvario faktor iznenadjenja. Takav napad se uglavnm odvija dok su golubovi u letu na vecim visinama i pri tome soko uglavnom koristi sunce kako bi maskirao svoj prilaz.
Takva tehnika lova u kombinaciji sa velikom brzinom prilaza pravi golubu teskoce ponajvise po pitanju reakcije/tajminga izbegavanja sokola.
Prerana reakcija je pogubna zato sto soko moze lako da presretne takav manevar. Preksna rekacija je pogubna jer golub jednostavno ne moze dovoljno brzo da odreaguje na tako veliku prilaznu brzinu sokola.
Iskusan i smiren golub, koji na vreme uoci napad ce u ogromnom broju slucajeva izbeci prvi "udarac" i uglavnom pobeci. Razlog za to lezi u cinjenici da posle prvog naleta soko pravi drasticno veci precnik zaokreta od goluba (iako je u stanju da generise silu od skoro 30 G) jer se krece mnogo vecom brzinom. Pri takvom zaokretu on takodje i gubi tu brzinu dok se distanca izmedju njega i goluba povecava. Najbolja stvar koju moze da uradi posle prvog promasaja jeste da tu akumuliranu kineticku energiju pretvori u potencijalnu tako sto ce preci u penjanje pod inercijom prvog naleta, a ne u skretanje za golubom po istoj ravni po kojoj se golub krece.
Ako soko krene u skretanje po istoj ravni po kojoj golub leti vreme koje je potrebno da se distanca izmedju njega i goluba smanji je ogromno (jer je golub jedan od najbrzih letaca u pravolinijskom kretanju) i energetski izuzetno neisplativo.
Zato soko ide u penjanje i iz tog penjanja prelazi u poniranje pri cemu mu gravitacija pomaze da postigne vecu brzinu za sto krace vreme (efikasnije ubrzanje). Za razliku od prvog naleta, ovaj drugi je manjeg intenziteta jer sa svakim penjanjem/promasajem golub odmice a soko gubi brzinu prilaza koja mu je neophodna da bi efikasno presreo manevre goluba.
Dakle, sa svakim narednim promasajem sanse da golub pobegne se povecavaju jer je golub, pri relativno malim prilaznim brzinama u stanju da izmanevrsise sokola.
Iskusan soko ce uglavnom posle prvog promasaja odustati od direktnog jurenja za golubom i eventualno preci na nekog drugog ako postoje objektivne sanse da ga uhvati koristeci inerciju prvog naleta.
Energetski je dosta isplativije da odustane, uhvati prvi termal i uz minimalni napor se popne na veliku visinu sa koje moze da dominira prostorom ispod sebe, nego da pola sata juri za golubom uz neizvestan ishod.
Mladi i neiskusni sokolovi upravo prave ovu gresku koja ih u perspektivi moze kostati zivota, jer preterano i neracionalno trosenje energije dovodi do iscrpljivanja i eventualno do fizickog kolapsa iz koga se soko vise ne moze povratiti.
Naravno, Bog je mislio i na to pa je mladim sokolovima povecao povrsinu krila i repa u prvoj godini zivota (na ustrb maksimalne brzine). Na taj nacin se smanjuje specificno opterecenje krila masom (takozvani wing loading) sto dovodi do povecanja manevarskih sposobnosti i do smanjenja utroska energije jer manje specificno opterecenje krila masom smanjuje minimalnu brzinu koja je potrebna za odrzavanje ptice u letu, a samim tim dolazi i do manje potrosnje energije.
Kako mlada ptica stice iskustvo, tako se povecava i misicna masa, razvijaju se tehnike lova i u drugoj godini soko dobija novo perije i drugaciji aerodinamicki oblik koji povecava brzinu kojom on moze da se krece.
U tom slucaju dolazi do povecanja utroska energije, ali procenat uspesnosti u lovu je takodje draticno povecan posle prve godine zivota, tako da nema problema da se te vece energetske potrebe i podmire.
Za razliku od sokola, jasterb ili kobac imaju drugaciji prilaz problematici hvatanja goluba.
Jastreb je veci rodjak kopca pa cu iz tog razloga obuhvatiti obe ptice kad pricam o njihovoj tehnici lova.
Jastreb ima drugaciji aerodinamiki oblik od sokola. Njegova krila su srazmerno kraca i sira sa oblim vrhom, dok je rep znatno duzi. Opterecenje krila masom je takodje manje.
Sve to dovodi do toga da jastreb ima izuzetno ubrzanje iz mesta i odlicne manevarske karakteristike pri odredjenim brzinama, ali je sporiji od sokola pri obrusavanju i ne moze dugo da izdrzi da se krece maksimalnom brzinom u horizontalnom letu.
Kao i soko (i u ostalom skoro sve druge grabljivice) jastreb maksimalno koristi napad iz zasede.
Za razliku od sokola koji na vecim visinama moze efikasno da iskoristi veliku brzinu, jastreb napada blizu zemlje.
Koristeci zaklon i odlicno ubrzanje jastreb gleda da iz prvog, iznenadnog naleta zgrabi goluba, ali ako to ne uspe on koristi svoju izuzetnu manevribilnost kako bi pratio svaki manevar goluba. Dok soko pri svakom skretanju zbog svoje velike brzine i velikog opterecenja krila masom pravi veliki precnik zaokreta, jastreb je u stanju da proprati skoro svaki zaokret goluba.
Upravu tu, blizu zemlje i u blizini golubarnika (gde on inace i vreba) postoji velika verovatnoca da jastreb ili zenka kobca zavrse sa golubom u kavezu.
To je vrlo retka pojava za sokola jer bi zbog svoje brzine i nacina leta to bilo vrlo opasno i ne retko smrtonosno. Ogroman broj sokolova (pogotovo mladih) strada upravo zbog sudara sa nekom preprekom pri velikoj brzini.
Naravno, ovde postoji gomila varijacija na temu, pa ako nekog interesje rado cu objasniti kad budem imao malo vise vremena.
Inace, bivsi sam sokolar koji je izmedju ostalog drzao i Sivog sokola i Jastreba
Evo dva video klipa tipicnog napada sokola i jastreba:
Soko
Jastreb
Citat:Koja je ovo ptica? (desno na slici? )
Ptica koju vidimo na slicu je severni soko ili kako ga ameri nazivaju Gyrfalcon (Falco rusticolus).
Izuzetna ptica i najveci i najmocniji soko. Opet, ako ima nekih pitanja u vezi njega, slobodno pitajte!
Dopuna: 04 Dec 2014 20:01
_Sale ::Ovo znači da ih je moguće uzgajati, ali se ovi iz prirode ne smeju hvatati.
Živo me zanima šta je sve potrebno od dozvola za ovakav uzgoj sokolova.
U stvari, mene više zanima kako da prepoznam u letu sokola, kobca i jastreba.
Većina ljudi ih uopšte ne razlikuje, a među njima sam i ja.
Od pre nekoliko godina se pojavila i neka nova grabljivica, navodno su ih doneli iz Rusije kako bi rasterali ptice oko aerodroma Nikola Tesla.
Ova ptica ima kratak rep, veličinu i let veoma sličan golubu, pa nije retkost da skoro neopaženo uđe u jato i uhvati goluba bez po' muke.
Da li je to u stvari, stepski soko?
Na ovoj gornjoj fotografiji izgleda mnogo veći nego što je u prirodi.
Velika verovatnoca je da se tu radi o ruskoj podvrsti sivog sokola (naverovatnije muzjak) Falco Peregrinus Calidus.
Bilo bi dobro kada bi imao fotografiju da potvrdim to, a nekom drugom prilikom mogu i da objasnim zasto mislim da se radi o bas toj ptici.
Elem, što se tiče onog para ptica koji je bio uhvaćen u kavezu, veoma je moguće da to i nisu bili sokolovi, ali kao što rekoh dosta nas ne razlikuje ove grabljivice.
Oko tehnike kojom se služi soko, iz drugog ugla: Izuzetno veliki procenat golubova koji su meta napada sokolova su golubovi jarkih boja ili beli golubovi. Istina je da golub pravi veliku grešku kada proba naglim skretanjem da izbegne napad, jer soko zbog većih krila i pogotovu velikog repa ima ogromnu prednost u manevrisanju na malim brzinama.
Ono što jedino može da spasi goluba je obrušavanje prema zemlji i skrivanje među niskim objektima ili drvećem, tada grabljivica odustaje zbog straha od povrede. Golub koji izbegne napad visoko u vazduhu i ostane na toj visini, često strada od drugog ili trećeg napada, pogotovu što grabljivice veoma često love u paru.
Godinama sam svedok te večite borbe na nebu, i viđao sam zaista neverovatne greške golubova ali i i velike promašaje grabljivica kada je izgledalo da je posao lak.
Baš pre nekog vremena komentarišem sa drugarom neuspeo napad sokola, složili smo se da je napad trajao svega nekoliko sekundi. Sjurio je goluba iz velike visine do svega nekoliko metara iznad krovova, toliko je bio nisko da se jasno čuo fijuk vazduha preko njegovih krila.
Taktika golubova koji lete na velikim visinama je ili da se odmah sklone daleko od grabljivice, ili da mu se jako približe kako ih ne bi mogao iznenaditi.
Logika kojom izdvaja goluba iz jata je misterija, a napad na par km udaljenu pticu iako leti pored čitavog jata golubova je misterija svih misterija.
Elem, što se tiče onog para ptica koji je bio uhvaćen u kavezu, veoma je moguće da to i nisu bili sokolovi, ali kao što rekoh dosta nas ne razlikuje ove grabljivice.
Da, vrlo je tesko razlikovati ptice grabljivice u lovackom "modu".
Cak je na prvu i iz daljine tesko napraviti razliku izmedju muzjaka jastreba, zenke kobca i sivog sokola. Jedino iskusniji poznvaoci mogu na vecoj daljini da prepoznaju o kojoj se vrsti radi. Manje agilne grabljivice kao sto su misari, eje, lunje, orlovi ili manji sokolovi se daju lakse prepoznati.
Citat:Oko tehnike kojom se služi soko, iz drugog ugla: Izuzetno veliki procenat golubova koji su meta napada sokolova su golubovi jarkih boja ili beli golubovi. Istina je da golub pravi veliku grešku kada proba naglim skretanjem da izbegne napad, jer soko zbog većih krila i pogotovu velikog repa ima ogromnu prednost u manevrisanju na malim brzinama.
Ovo za boju je definitivno tacno. Golubovi koji se vizuelno izdvajaju ili ako strce po nacinu na koji lete su pravi mamac za sokolove. Takve ptice je vizuelno lakse pratiti i izdvojiti iz gomile sto je jako bitno pri brzinama koje soko razvija dok lovi.
Doduse obicni, "divlji" golubovi imaju jednu belu traku iznad repa koja ustvari zavarava sokola na taj nacin sto soko prati taj najupecatljiviji deo ptice i manje obraca paznju na pokrete krila i repa koji ustvari odaju ili da kazem u bokserskom zargonu "telefoniraju" u koju ce stranu golub skrenuti.
Na ovom linku je fotografija na kojoj se bela "traka" jasno uocava u letu.
Deo koji se odnosi na ogromnu prednost pri manevrisanju na malim brzinama ustvari i nje bas najtacniji.
Sivi soko ima vece opterecenje krila masom od goluba. To znaci da po jedinici povrsine krila ima vise mase koja vrsi pritisak na ta krila. Kod Sivog sokola na grudne misice ponekad odlazi i preko 25% misicne mase. To znaci da ce u zaokretu krilo trpeti veci pritisak, odnosno generisace proporcionalno manju kolicinu uzgona koja se protivi sili inercije u zaokretu. U prevodu radijus zaokreta ce biti veci. Vece opterecenje krila takodje utice i na brzinu penjanja. Ptice sa manjim opterecenjem krila masom trebaju manje da rade da bi postigle odredjenu visinu za razliku od ovih drugih koji moraju da uloze veci napor ili da imaju vecu misinu masu kako bi to nadoknadili. Jedna od taktika najbrzih trkackih golubova je da krene u penjanje ako ga soko juri u pravolinijskom letu. Takodje i oblik krila kod goluba je drugaciji, siri i zaobljeniji (ima drugaciji aspect ratio) sto doprinosi povecanju manevarskih sposobnosti i ubrzanja iz mesta.
Sivi soko ima prednost kada su u pitanju vece brzine. Njegova krila su izduzenija i zasiljenija pri vrhu (ima veci aspect ratio) sto dovodi do smanjenja vazdusnog otpora, pogotovo indukovanog otpora pri velikim brzinama. Soko takodje ima dosta tvrdja/kruca letna pera (u odnosu na goluba ili bilo koju drugu pticu grabljivicu (jedino je tu africki Taita soko izuzetak)) koja obezbedjuju neophodnu cvrstinu prilikom zaokreta gde se generisu sile blizu 30G). Svako ko je dobio udarac tim krilima/perima po glavi zna o cemu pricam
U principu svaka ptica sa svoje strane nastoji da se zadrzi u oblasti brzina/visina koje joj pruzaju najvece sanse za uspeh.
Cilj goluba je da izmanevrise sokola, cilj sokola je da iskoristi brzinu kako bi presreo goluba.
Citat:Ono što jedino može da spasi goluba je obrušavanje prema zemlji i skrivanje među niskim objektima ili drvećem, tada grabljivica odustaje zbog straha od povrede. Golub koji izbegne napad visoko u vazduhu i ostane na toj visini, često strada od drugog ili trećeg napada, pogotovu što grabljivice veoma često love u paru.
Tacno, to je klasican primer onoga sto golub radi kako bi se spasio!
vimeo.com/25619099
Citat:Godinama sam svedok te večite borbe na nebu, i viđao sam zaista neverovatne greške golubova ali i i velike promašaje grabljivica kada je izgledalo da je posao lak.
Baš pre nekog vremena komentarišem sa drugarom neuspeo napad sokola, složili smo se da je napad trajao svega nekoliko sekundi. Sjurio je goluba iz velike visine do svega nekoliko metara iznad krovova, toliko je bio nisko da se jasno čuo fijuk vazduha preko njegovih krila.
Taktika golubova koji lete na velikim visinama je ili da se odmah sklone daleko od grabljivice, ili da mu se jako približe kako ih ne bi mogao iznenaditi.
Logika kojom izdvaja goluba iz jata je misterija, a napad na par km udaljenu pticu iako leti pored čitavog jata golubova je misterija svih misterija
Da, prosto je neverovatno kako soko u tome uspeva.
U tome mu pomaze izuzetan vid koji je nekoliko puta ostriji od ljudskog i pri tome moze da vidi deset slika vise po jedinici vremena od coveka. Ono sto za nas deluje prebrzo i kao neka mrlja, za sokola je to kao usporeni film i potpuno razaznjivo. Pored toga soko ima izuzetne reflekse koji mu pomazu da odreaguje munjevito.
Sve ovo u kombinaciji sa velikom brzinom je recept koji mu pomaze da izdvoji jedinku iz velikog jata.
Evo dva primera koji to lepo demonstriraju:
Ovde se jako lepo vidi ono o cemu sam prethodno pisao.
Soko ulazi u jato velikom brzinom i prelazi u penjanje ako je promasio prvi put i ponavlja tu radnju dok ne uhvati plen ili dok ne odustane.
Poenta je da svaki napad bude dooljno brz kako bi mogao da izdvoji, presretne i scepa jedinku u tom naletu, jer da je prilazna brzina manja soko jednostavno ne bi imao sanse da uhvati pticu u tako zbijenoj i gustoj formaciji.
Iz tog razloga su sokolovi gotovo jedine ptice grabljivice koje sa uspehom mogu da napadaju velika jata ptica u letu.
Kada se radi o jako brzom plenu kao sto su golubovi, patke ili divlje koke, soko nije u stanju da na ovaj nacin dominira plen i sa svakim promasajem visina na koju se penje opada i daljina od plena se povecava tako da na kraju dolazi do trke u pravolinijskom letu gde uporniji ili vestiji odnosi pobedu.
Evo jednog takvog primera.
Treba jos naglasiti da je Sivi soko najrasprostranjenija grabljivica na svetu i da postoji dosta podvrasta koje se razlikuju po izgledu i fizickim karakteristikama i skladno tome njihove taktike lova su drugacije, ali o tome cu neki drugi put kad budem imao malo vise vremena
Citat:Deo koji se odnosi na ogromnu prednost pri manevrisanju na malim brzinama ustvari i nje bas najtacniji.
Jako lepo objašnjeno mišljenje.
Međutim, u praksi - golub pravi ogromnu grešku kada iz poniranja pređe u horizontalni let a potom proba da promeni pravac. S' toga je moje mišljenje da rep sokola donosi veliku prednost u manevrima na manjim brzinama, a ne krila. Koliko je to tačno?
Taktika penjanja uvis jeste logična, ali ja do sada nisam imao priliku to da vidim.
Rekao bih da je instinkt goluba u većini opisanih situacija na strani leta na dole.
Zanima me da li se soko vraća na isto mesto ako mu je prethodni lov bio uspešan? Ima ljudi koji su spremni da garantuju da viđaju iste ptice u isto vreme dana kao dolaze u prostor za lov, obično iznad kuća gde su uhvatili goluba prethodnog dana.
_Sale ::Citat:Deo koji se odnosi na ogromnu prednost pri manevrisanju na malim brzinama ustvari i nje bas najtacniji.
Jako lepo objašnjeno mišljenje.
Međutim, u praksi - golub pravi ogromnu grešku kada iz poniranja pređe u horizontalni let a potom proba da promeni pravac. S' toga je moje mišljenje da rep sokola donosi veliku prednost u manevrima na manjim brzinama, a ne krila. Koliko je to tačno?
Tvoje opservacije vezane za nacin na koji soko napada golubove su tacne, ali da bi realno uporedio aerodinamicke karakteristike obe ptice one se moraju posmatrati pod identicnim uslovima.
Mislim da ovaj video vrlo dobro predstavlja ono o cemu ti pricas.
Vidimo da soko napada ogromnom brzinom iz velike daljine i visine kako bi prikrio svoj prilaz. Posle prvog neuspesnog naleta uglavnom odustaje i prelazi na drugog goluba koristeci superiornu visinu i inerciju. To je upravo tehnika o kojoj sam i pricao gde soko stedi dragocenu energiju i ne prati svaki manevar goluba na nacin na koji to radi jastreb. Golubovi u vecini slucajeva poniru ka zemlji uz ostro manevrisanje. To je logicno jer je teren takav da predstavlja zastitu za goluba i opasnost za sokola koji pokusa da ga prati blizu zemlje. Videli smo da golub koji izbegne prvi nalet ali ne krene u dalje poniranje moze da strada od drugog sokola koji ulece u kadar kao projektil. Takodje smo videli da golub koji na vreme ne krene u izbegavanje takodje postaje lak plen.
Da bi bili objektivni prilikom analize ovakve situacije (i poredjenja aerodinamickih karakteristika obe ptice) moramo da uzmemo u obzir to da soko i golub nisu leteli pod istim okolnostima.
Soko pocinje napad sa dominantne visine krecuci se vecom brzinom. Sve dok se soko nalazi iznad goluba to predstavlja potencijalnu energiju koju on moze da pretvori u kinetcku i na taj nacin poveca ubrzanje i prilaznu brzinu. Kada teren omogucava golubu da se zakloni od napada najbolja stvar koju on moze da uradi jeste da krene u poniranje, jer u suprotnom rizikuje da bude uhvacen zbog takticki izuzetno nepovoljne situcije.
Ono sto takodje treba uzeti u obzir jeste brzina. Sa povecanjem brzine se povecava i kolicina uzgona koju krilo generise. Veca kolicina uzgona se efikasnije protivi sili inercije u zaokretu. Iz tog razloga je izuzetno bitno za sokola da se krece vecom brzinom od goluba jer ce na taj nacin moci da generise veliku G silu u zaokretu, a takodje ce velika prilazna brzina predstavljati problem golubu za efikasno procenjivanje i tajming prilikom manevra izbegavanja.
U suprotnom, ako se golub krece relativno manjom brzinom njegova krila (po zakonu fizike) generisu manju kolicinu uzgona i on nije u stanju da napravi zaokret sa takvom ostrinom kao soko.
Prilikom zaokreta krila kod sokola su dominantna za generisanje uzgona jer imaju daleko vecu povrsinu nego rep i sam aeroprofil krila je takav da omoucava stvaranje vece kolicine uzgona.
Rep kod sokola takodje generise uzgon ali znatno manje nego krila i koristi se primarno kao kormilo i vazdusna kocnica. Kod njega je rep relativno kratak (mala povrsina), ali izuzetno krut kako bi izdrzao ogromne sile zaokretu.
Zbog svega toga moze se doci do pogresnog zakljucka da je soko manevribiljniji od goluba kada se golub krece manjom brzinom.
Kada bi se obe ptice kretale identicnom brzinom golub bi u vecini slucajeva imao manji radijus zaokreta od sokola upravo zbog manjeg opterecenja krila masom a i zbog samog aerodinamickog oblika.
Soko sa druge strane koristi vecu brzinu kako bi doskocio prednostima koje ima golub.
Citat:Taktika penjanja uvis jeste logična, ali ja do sada nisam imao priliku to da vidim.
Rekao bih da je instinkt goluba u većini opisanih situacija na strani leta na dole.
Ovo je apsolutno tacno kada se posmatraju situacije kao sto je ona na video klipu koji sam postavio a sto se poklapa sa onim sto si i ti video.
Medjutim, kada soko napada samo jednog goluba iznad terena gde golub nema mogucnosti da se zakloni situacija se menja.
U oba ova slucaja soko napada sa dominatnije visine, dakle okolnosti pod kojima ptice lete opet nisu identicne.
Soko napada samo jednu pticu sto je daleko lakse od situacije kada mora da ih izdvaja iz jata pa zato i nastoji da bude uporan jer golub u ovom slucaju nema gde da se skloni, pa tako posle prvog neuspelog naleta nastavlja da juri za golubom.
U prvom klipu vidimo da posle svakog neuspelog naleta soko prelazi u penjanje kako bi iskorstiju inerciju koja ga postavlja na dominatnu visinu. Ali kao sto sam i rekao, golub je izuzetno brza ptica (pogotovo trkacki golub kao u ovom slucaju) tako da se distanca posle svakog obrusavanja izmedju njega i sokola povecava. Zbog toga soko ubrzo gubi prednost u visini i krece da juri direktno za golubom. Golub tada sa svoje strane prelazi u penjanje jer sve dok je soko na manjoj visini on je siguran. Golub nije isao u ostro penjanje do onog trenutka kad soko pocinje da gubi dominatnu visinu, a kada se to desilo povoljniji odnos mase i povrsine krila je iskoristio da mu pobegne.
Slicna situacija je i u drugom klipu, samo sto soko gubi impuls napada odmah posle prvog naleta i vidimo da golub odmah krece u penjanje.
U ovom slucaju soko je uspeo da izdominira goluba i u penjanju jer je jednostavno u boljoj formi i uspeo je svoj nedostatak (losiji wing loading) da nadoknadi povecanim misicnim naporom.
Ali kao sto smo videli u oba ova slucaja golub prelazi u penjanje kako bi pobegao.
Evo sada par klipova gde i soko i golub pocinju let sa iste visinske pozicije. Dakle, okolnosti pod kojima obe ptice lete su iste.
Golubovi koji se koriste u ovim takmicenjima su trkacki golubovi i treniraju se na poseban nacin kako bi bili jos brzi na relativno kratkim distancama od normalnog trkackog goluba, koji je opet sa svoje strane brzi od bilo kog drugog goluba.
Ovo je jedan od najvecih izazova za bilo kog sokola jer skoro da i nema ptica koje su u pravolinijskom letu brze od ovih golubova.
Arapi za ove trke uglavnom koriste Sivog sokola iz oblasti Sibira, Falco Peregrinus - Calidus jer je on najbrzi u pravolinijskom letu i penjanju pored podvrste Falco Peregrinus - Peales koja se moze naci na zapadnoj obali USA, Kanade, Aljaske i dalekog istoka Rusije u oblasti Kurilskih ostrva.
Ono sto je specificno za Calidus Sivog sokola jeste manje opterecenje krila masom u odnosu na druge sive sokolove, a takodje je i aerodinamicki oblik prilagodjen direktnom jurenju za plenom, sa nesto duzim repom i povecanim rasponom krila. Ti sokolovi svake godine prelaze preko 10 000 km tokom migracije pa je takodje jasno zasto su vrlo izdrzljivi i uporni prilikom lova.
Napomenucu jos da su sokolovi koji su na video klipovima mlade ptice koje jos nisu izmitarene.
Opet mozemo iz video klipova jasno da vidimo da je prva stvar koju golub radi penjanje, jer pod ovakvim okolnostima gde nema nikakvog zaklona to je najjaci adut koji on ima. Ako tu uspe da izdominira sokola sigurno se uspeti da pobegne.
U pravolinijskom letu na maloj visini ne bi imao tolike sanse jer bi ga soko lakse sustigao pa zbog toga koristi povoljni wing loading kako bi sokolu smanjio sanse za uspeh.
Ako soko uspe da izdominira goluba i postavi se iznad njega, golub po automatici prelazi u poniranje kao poslednji oblik odbrane.
Takodje mozemo da vidimo da golub ima bolje pocetno ubrzanje od sokola.
To je opet stvar wing loading-a i aerodinamickog oblika. Manje oterecenje krila masom i proporcionalno veca povrsina krila sa zaobljenim vrhom ostvaruju bolja ubrzanja jer su manje opterecena i proporcionalno velicini ptice grabe vise vazduha sa svakim zamahom.
Drugom prilikom cu pokusati da to detaljnije objasnim, koristeci primer Jastreba jer je on medju pticama grabljivicama sampion ubrzanja.
Citat:Zanima me da li se soko vraća na isto mesto ako mu je prethodni lov bio uspešan? Ima ljudi koji su spremni da garantuju da viđaju iste ptice u isto vreme dana kao dolaze u prostor za lov, obično iznad kuća gde su uhvatili goluba prethodnog dana
To je apsolutno tacno, jer soko je vrlo inteligentna ptica koja koristi slikovito memorisanje kako bi bio sto uspesniji u lovu. Mesto gde je bio uspesan ce vrlo cesto biti posecivano a slabosti koje su uocene kod plena ce biti maksimalno eksploatisane.
Sokolovi koji se zbog takvih okolnosti specijalizuju na lov u odredjenom predelu i na odredjeni plen postizu ekstremno veliki procenat uspesnosti.
Recimo, jedan muzjak sivog sokola koga su pratili i koji se specijalizovao da lovi galebove je imao preko 90% uspesnosti sto je maltene rekord u zivotinjskom svetu.
Zbog toga je dobio nadimak Crveni Baron
Dacu jos jedan primer slikovitog memorisanja kod sokolova. U procesu treniranja, dok soko ne stekne dovoljnu misicnu masu i kondiciju, njemu se pustaju golubovi kojima je otkinuto po nekoliko primarnih letnih pera sa svakog krila. Na taj nacin se daje sansa sokolu da uhvati plen i pri tome on stice neophodno iskustvo, kondiciju i zelju da juri za plenom i bude uporan, ali ako se to cesto radi soko ce posle zanemarivati golubove koji imaju sva primarna pera na krilima i trazice samo golubove koji imaju nedovrsena/ostecena krila.
Eto, toliko za sada.
Nadam se da nisam mnogo smorio, ali vikend je pa sam imao malo vise vremena za pisanje
)
