|
Bump! 
............................
Zaista ne volim klubove. Nikada nisam mogao razumeti takva mesta. Ljudi nasumično pomeraju svoje udove iz nekog nepoznatog razloga, kako oni tvrde, uz ritam muzike. Meni to nikako nije bilo shvatljivo, ali eto, ponekad jednostavno, protiv svoje volje zaglaviš na takvim mestima. Taj neko, zbog kojeg si došao, verovatno će otići na podijum, terajući i tebe, rečima: ,,Hajde, hajde". I,kako ja ne volim baš da se pokrećem, obično nađem neki zabačeni, mračni ugao gde bih se smestio i jednostavno samostalno postojao. Krajičkom oka, primetih da možda nisam sasvim sam. U susednom ćošku sedela je ona. Neko vreme sam je gledao da bih video da li radi isto što i ja. Gledam ja nju, a potom je ona gledala mene. Nemoguće je pričati na takvim mestima, upravo zbog galame. Pomislih, da je barem rok galama pa da u muzici barem uživam. Ekipu koja me je dovela na to mesto upitah, uz dosta muke, ko je ta devojka. Rekoše da se zove Ivona. Pila je neko piće, čini mi se, od jagode i čokolade. Neki đavoli nateraše me da priđem. i priđoh. Divno veče, zaista. Kako da je nebo zvezdano planiralo susret ovaj, a i Mesec se sumnjivo smeškao. Vreme je praktično proletelo. Otpratih je do taksija. Osmehnula se, poljubila me u obraz i otišla. Tek se onda setih da joj nisam tražio broj. Pokušavao sam kasnije da je nađem, ponovo vidim. Na sve moguće načine pokušao sam saznati njen broj, ali bezuspešno...
|
