Ne volim growl... Growl je po meni cisto skrnavljenje po muzici. Poenta pevanja je da ti kroz svoje emocije i tonove koje ispevavas, docaras publici tekst pesme koju pevas. A growl mi ne lici ni na sta... Niti razumem ista, niti ima neku emociju....
Citat:S druge strane, kad bih ja preveo japanski i saznao o čemu se u pesmi radi?! Nikada.
@ mpman
Em imaš google translate, em je to verovatno već neko preveo. Ima raznih lyrics translate sajtova. Ne moraš da prevodiš sa japanskog
Volim originalne obrade pesama Kako neki bend vidi tu pesmu.
Takođe, ne volim instrumentalno siromašne pesme, niti da se u pesmi non stop brblja.
Citat:Iako volim sentiše, ponekad me stvarno iziritiraju pojedine pesme koje sadrže neku prenaglašenu, ljigavu patetiku pri čemu iste postanu planetarni hitovi. U takve bih izdvojio Aerosmith - I Don't Wanna Miss A Thing, Bryan Adams - (Everything I Do) I Do It For You ili Meatloaf - I Would Do Anything For Love.
Potpisujem.
Dugo sam razmišljao da li da napišem bilo šta na ovu temu... Pretpostavljam da je i ovo sad neki trenutak slabosti. Tim pre što se uglavnom držim jedne misli legendarnog Frenka Zape, koji je rekao da je ''... pričati o muzici isto što i igrati o arhitekturi...'' Dok sam bio mlađi znao sam da upadnem u klopku i upletem se u raspravu posle koje bih (kao nekakav roker/metalac) uvek ispadao čudak, jer nisam baš voleo sve što vole ''normalni mladi''.
Da skratim, nisam čovek koji sluša ušima. I ako bilo ko od vas koristi samo čulo sluha za slušanje muzike, neka se zapita...
Ne morate voleti growl, grunt, scream,... Mislim da je poenta takvog pristupa u pretvaranju ljudskog glasa u još jedan, možda malo više atipičan instrument. Da parafraziram Philosophera - čiste emocije! Moja malenkost ne voli koncertne snimke koji se valjaju kao zvanični albumi (izuzetak je Metallica S&M). Ne volim prekomernu upotrebu elektronike, ali koliko je tačno to prekomerno, o tome se može govoriti samo u svakom pojedinačnom slučaju. Nemam nikakav problem sa patetikom
šablonima, obradama, pa čak i plagiranjem, ako je estetski funkcionalno. Nisam baš neki veliki ljubitelj video-spotova (video killed a radio star!), po meni spotovi imaju smisla samo ako su suštinski, a ne samo forma kratkog filma. Ni minimalizam ne mora biti loš, ali ponavljam, sve je to stvar procene u svakom pojedinačnom slučaju. Ne volim narodnjake, ali ta, pa i bilo koja druga žanrovska podela muzike odavno gubi svaki smisao. Volim da čujem ne-engleske tekstove, pa čak i ako moram da se potrudim da shvatim o čemu se radi
Što se tiče žanrovskih podela i volim ih i ne volim istovremeno.
- Mislim, kad imaš etiketu da si "nešto" onda gubiš svoju originalnost, a što je etiketa specifičnija na neki specifičan žanr onda je originalnost manja (npr. nu-metal).
+ Znam šta mogu potencijalno da izbegnem (i ne gubim vreme). Generalno ne volim black metal (čast izuzecima) i mislim da nisam propustio ništa bitno ignorišući te bendove. O turbo folku da ne pričam
Sirius ::Не волим кад краду...Све бих им опростио, али неоригиналност, односно плагирање - никада.
Moram da se ne složim, barem malo. Stravinski je rekao: "Dobri kompozitori pozajmljuju, a najbolji kradu". Naravno, to ne znači bukvalno ukrasti kao što su naši izvođači radili (Toni Montano - 10 godina, Divlje jagode - Marija itd.), ali uvek neki uticaj postoji, jednostavno mnogo je stvari napisano, tj. komponovano, i praktično je nemoguće izmisliti nešto potpuno novo. Evo kako ja to radim, kada sam pokušavao da improvizujem nešto. Uzmem ritam tipa Enter Sandman, sličan, ne isti (onaj početni rif), i note od neke pesme Cepelina, npr. Heartbreaker. Naravno da malo preradim, promenim ključ neke note, ali pomaže, i verujem da velika većina muzičara tako radi. Naučim da sviram neki solo, gledam da izvučem korist iz toga, ukradem neku frazu koju ću kasnije da iskoristim. Znam da ste mislili na plagiranje, ali sam samo morao da razjasnim malo, šta je krađa, a šta ne.
Da komentarišem još malo. Što se tiče mešanja teksta, to obično ne volim, mada se nekad odlično uklapa (poslušati Keep on Galloping od Korpiklaana).
Ne volim kada bend ostane zaslepljen slavom i popularnošću koji je nastao zbog jednog albuma, ili još gore pesme.
Više volim instrumentalno jake pesme, mada ima izuzetaka. Volim dobre solaže (vokal, gitara, klavijatura, ili neki drugi instrument).
Ne volim baš neke sentimentalne tekstove, ali samo ako vidim da je u pitanju lažna sentimentalnost.
Kada nešto čujem prvi put, uvek preslušam još jednom, prvi utisak može da prevari, ako čujem jednu pesmu, uvek poslušam još neku.
Spotove često ni ne gledam, ali volim live nastupe, volim i da idem na koncerte, ali ne znači da ako je neko imao loš nastup da je bend loš, ima mnogo faktora, a ima bendova koji su bolji live.
Mada više volim čiste vokale, volim i growl, ali dubok i "čist" growl kakav ima pevač Amon Amarth-a (volim i takvu muziku), blek metal i sl. izbegavam, volim kada razumem tekst. Growl ima mnogo više emocija nego što neki misle, jednostavno ima neku draž, donese pesmu na svoj način, naježi se čovek.
Mrzim promenu žanra, podele moraju da postoje, ali mrzim kada neki bend uništi sebe tako što obično pređe na "mekši" zvuk, to je uradila Sonata Arctica, recimo da slično radi Alogia, i još hiljade bendova.
ThePhilosopher ::Naravno da ćeš da napišeš sve što ti leži na duši, ovo je forum i pisanje je poželjno
(a svakako si ovde međ' svojima )
E, pa kad je tako, onda moram da još malo zaigram...
Vezano za tu neizbežnu žanrovsku i podžanrovsku podelu, nikada nisam vodio računa o tome kojoj grupi pripada određeni izvođač, pa bih to uputio kao nekakav savet jednog matorca omladini
Primetio sam da su mnogi, i ne samo ovde, u negativnom kontekstu pominjali black metal. Pretpostavljam da je glavni razlog za to onaj prvi, skandinavski talas koji je dosta polagao na vizuelne efekte, propraćeno sa sve satanističkom ikonografijom, da ne idem i u političke aspekte... A opet, meni jedan od najdražih bendova, koji na žalost više ne postoji, dolazi iz tog pravca. Uvek sam tu odrednicu ''black'' shvatao kao psihološku i kao nešto što što govori o težini emocija... U to ime, dame i gospodo, drugarice i drugovi
Woods of Ypres - I Was Buried In Mount Pleasant Cemetery
Idemo redom:
1. pokušaću... sad sam prvi put uradio embed spota, umesto jednostavnog linka, verujući da će biti efektnije... i šta biva? Put u pakao popločan je dobrim namerama
2. Woods u ovom spotu zaista više idu u doom, mada negde su ih etiketirali kao black, negde kao doom, negde kao blackened doom... Valjda je to samo prilog tome koliko žanrovske podele mogu biti besmislene
3. e, ovo priznajem! Baš si našao Dimmu Borgir i taj ''vokal''. Mada, pošto ja moram da teram inat, pre bi ih svrstao u onu šok-rok kategoriju (vidite me, ja sam drugačiji i hoću da vam to stavim do znanja )
4. cenzura!... taj potez Dorsa je jedan od najboljih odgovora tim dežurnim čuvarima morala u istoriji čovečanstva... da ne kvare omladinu, al' 'ajde... i kada su Atinjani osudili Sokrata glavna optužba bila je da loše utiče na omladinu.
E bila bi sreća da samo muzika kvari omladinu...
A optužiti neki bend da kvari omladinu je isto kao i optužiti Sokrata da kvari omladinu, besmisleno, ali ne možeš protiv, kadija te tuži, kadija ti sudi...
Kako neki bend vidi tu pesmu.
