|
Da li govoriš srpski bre!
DA LI GOVORIŠ SRPSKI BRE!
Mi koji smo naučili da na kucaćoj mašini pišemo latinicom, teško se snalazimo pisanje sa komjuterom ćirilicom-pa je to jedini razlog što ovde ne mogu da ispunim uslovno rečeno smisao naslova članka: DA LI GOVORIŠ SRPSKI, BRE!
Tema je na mestu. Sustina korisćenja jezika je u samoj kulturno sociološkoj sferi samog društva i njegove duhovne i materijalne bede.
Bezobzira što sam matermatičar po profesiji u školi-iz ljubavi prema jeziku bavim se dugo godina pisanjem za novine a i pomalo pišem i pesme i priče na “južnjačkom” dijalektu; a i stručno pedagoške radove i stalno čitam književne časopise.
Naš srpski jezik sada uništava primitivizam svuda-u običnom govoru na ulici, kafani, školi, politici, televiziji u skupštinskim klupama.
Najviše negativnog uticaja ima televizija na kojoj rade nepismeno jezičke spikerke.
U školi se sve manje čitaju knjige a gleda (film-za-odrasle)-ografija i deca su okrenuta lakoj zabavi i često porocima -kakaav je alkohol i narkomanija.
Poremećen sistem vrednosti i tulbo folk kultura u muzici i šundu na televiziji potpuno degradira naš jezik.
Danas je toliko vulgarnosti u rečima i pomodarstva u davanju imena otvorenim firmama privatnika stranim imenima da više čovek često i zaboravi da govori svojim maternjim jezikom u domenu svakodnevnog upotreba jezika.
To je velika šteta kako reče na TV supruga jednog stranog diplomate.
Vidim na forumima neki u svojim komentarima samo "leče" kompleks više vrednosti, pa vređau sve redom.
Neki u komentarima toliko "srbuju" i jezikom, kao da im nije dosta i u svakodnevnoj politici-kao da im je ovo "duhovna hrana".
Oni koji "zameraju" na pisanje latinicom, zaboravljaju da smo mi živeli u jednoj državi Jugoslaviji i da su oba pisma bila ravnopravna i da je realnost da pišemo onako kako smo se naučili da pišemo na mašinama za kucanje .
Većina nas je samouko naučila rad sa kompjuterima ali se nije odrekla svog jezika da ga na pravi način brani od vulgarnosti lažnih Lingvista-ima neke znam, nisu ni knjigu pročitali a deci predaju srpski jezik.
Samo sistemski se može rešavati problem pravopisa-konkretno jezika kroz institucije i putem mnogih poteza same države.
Nepedagoski je da se mnogi iživljavaju sa decom na internetima u pogledu pisanja komentara.
Svoje flustracije neka leče najbolje bavljenjemm, sportskim aktivnostima.
Oni “lingvisti” koji se služe "sarkazmom” u komentarima-samo pokazuju svoju nemoć u komentarima.
Kao "juznjak" čak i u samoj okolini Vlasotinca ima više dijalekata u jeziku.
Na primer u Gornjem Povlasinju se kaze BIL, Vlasotincu i oklolnim selima BIJA a u moravska sela BEF.
To znači da je srpski jezik bogat sa svojim dijalektom i nije sramota govoriti svojim južnjačkim dijalektom.
Naprotiv, to je kulturno bogatsvo srpske nacije u jeziku.
Imao sam prilike da slušam i Crnogorce i Srbe iz Hrvatske i Bosne i Vojvodine i Beograda i Juga Srbije i Kosova i Šumadije.
Kao lokalni etnolog došao sam-a i pre mene su to zaključili antropolozi i etnografi i etnolozi da je SRBIN agresivan a srbijanac VEOMA KROTAK i miroljubiva ličnost.
O Crnogorcima se sve zna. Naravno uticaj različitih kultura sa zapada je uticala da se Srbi u Hrvatskoj i Vojvodini-pa i Beograda mnogo razlikuju od nas Srbijanaca iz Šumadije i Juga Srbije.
Smatram da zloupotreba bilo koje nauke(istorije, etnologije, lingvistike) u političke svrhe degradira nauku, a degradira i samu politiku koja se ovakvim sredstvima služi.
Takva zloupotreba degradira i srpski jezik i nauku i samo se stvaraju konfliktne situacije “podela”, onda uvreda dostojanstva čoveka i uopšte naše kulture.
Zamislite da sam pišući pedagoško metodsko didaktičko matematičke časopise u Srbiji, republici Srpskoj-naišao na takva ponižavanja(a da ne govorim “pljuvanja”-NEPISMEN na intrenetima svih foruma.
Onda kada nedostaju argumenti, tada stupaju “lingvisti” po zadatku određenih prljavih grupa) i od strane mojih matematičara.
Navodno sam “nepismen” i treba fonetiku da “proučavam” – “pravopisno” da se “opismenim” pa onda tek da “dostavljam” svoj rad na RECENZIJI.
Čoveku da stane pamet. Državna ministrstva prosvete, nauke, kulture za svoje “sajtove” imaju lektore, a časopisi u prirodnim naukama da ih nemaju, a država ih plaća -tu nešto “smrdi”.
Odustao sam više da se ponižavam da pišem i članke i komentare, pa kada dođu normalna vremena ću to sve urediti na dostojanstven način da dam na publikovanje.
Sve drustvene nauke (lingvistika, etnologija, sociologija, psihologija, geografija, istorija) vrlo često postaju NEODVOJIVI deo političkog delovanja.
Svidelo se to nama ili ne ni jedna društvena nauka ne može opstati u nekom teoretskom vakumu.
Mora biti podržana i dodatno potvrđena nedostatkom konflikta sa drugim srodnim naukama.
Ne vidim da postoji izlaz mada se načelno slazem na "ČISTIJI" pristup ako se lingvistika bavi samo jezikom i ničim više.
Na kraju povod pisanja ovog članka je svakodnevno sramno gledanje i slušanje nepismenih spikerki lokalnih i nacionalnih televizija u večernjim časovima u vremenu davanja dnevnih vesti iz zemčlje i sveta.
Drugi razlog je to što me kao prosvetnog radnika iritira da iz godinu u godinu nam deca iz četvrtog razreda u peti razred dolaze sve nepismenija (jezički i matematički) -više njih koja neznaju ni da pišu ni da čitaju ni da računaju.
Treći razlog je što više nemogu ni u svoj rođeni grad Vlasotince da izađenjm u večernjim časovima i prošetam ulicama kao normalan čovek.
Da se načudi čovek kakava sve strana imena na engleskom jeziku stoje nad vratima trgovinskih radnji, a i nazive preduzeća privatnih poslodavaca su na nekom meni nerazumljivom “stranom” jeziku.
Naravno da je sve to napisano latiničnim pismom, a nigde ili retko će s enaći ćirilično pismo u upotrebi pisanja naziva trgovinskih radnji.
Ova država od republike do opština bih preko narodne skupštine trebala da donese zakon o zaštiti nacionalne kulture, pa i srpskog jezika i jezika nacionalnih manjina-kako u pisanju imena prodavnica, tako i u školama.
Kao pisac pesama i priča na dijalektu, često u svojoj školi uvidim da retko ko od mogih nastavnika poznaje svoju materijalno duhovnu lokalnu kulturu vezanu za jezik i običaje prošlosti.
Ako neko smatra da samo “srbovanjem” i uvođenjem Veronauke u školama, potpuno je “rešen” problem nacionalnog identiteta-grdno se vara.
Danas primitivizam, etno nacionalizam(najprimitivnijeg prizemnog oblika, bez poznavanja sopstvene tradicije ni običaja i dijalekta jezika) i lažnog evropejstva; potpuno će degradirati sve što je vezano za očuvanje našeg nacionalnog identiteta u Srbiji-pa i srpskog jezika u izvornom smislu.
Mart 21010. godine Vlasotince
Miroslav B. Mladenović Mirac nastavnik matematike, lokalni etnolog, istoričar OŠ “Braća Milenković” selo Šišava Vlasotince Srbija
22. mart 2010. godine Vlasotince
Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog, istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu Juga Srbije
|
