Mozda...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlazila sam...kuda? Ne znam...Zasto? Ne znam...Kome? Ne znam...Znam samo da sam odlazila...put je ostajao iza mene...slike predjasnjih dana poigravale su ispred mene i vlazile moje oci... I samo onaj bedni osecaj kao da na hiljade aveti lete oko vas i tiho paraju vas razume recima: "NIKAD VISE".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je tiho oktobarsko vece...Bila je kisa...stajala sam sama. Ljudi su prolazili kraj mene,zamisljeno i neosvrcuci se.Gledala sam u svoje cipele.Bile su mokre... Dozvolila sam mu da stane pod moj kisobran.Nasmejao se i ljubazno zahvalio.Kapi su udarale o kisobran.Osetila sam diskretan miris njegovog parfema...lagano sam uzdahnula...Cuo je to.Pozvao mi je taksi.Pogledala sam i njegove oci, zelene,sarene...odmah sam spustila glavu i osetila kako mi trne obrazi.Zatvorila sam oci i osetila neku toplinu na svojoj ruci koja je ubrzo potom prerasla u sigurnost.Njegovi prsti smirivali su moje drhtave promrzle ruke.Otvorila sam oci.Bilo je...Sada je januarsko vece.Kisa pada.Stojim sama.Ljudi prolaze.Gledam u svoje cipele...mokre su. Mesto pd mojim kisobranom je neupraznjeno. Dok kapi udaraju o kisobran sklapam oci i osecam isti onaj diskretni miris muskog parfema, vidim zelene oci, toplinu njegove ruke, moju postidjenost...Taksi je stigao,ulazim polako,sklapam kisobran i odlazim...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj Bog, moj zivot. moja ljubav... Moje lepe male oci, moja trsava kosica, moje malo...Zbogom. Zbogom sve moje, zbogom snovi, nade, zelje.
Neka sve odnese. Uspomene, bol, neka sve to bude sto dalje od mene. Da vise nikad ne pozelim nesto na sta nemam pravo. Da sve zaboravim - nase susrete, razgovore i poglede. Neka umre sve za sta sam zivela, i moji snovi, i reca, i tuga, i sve moje suze neka ponese sa sobom i baci ih u provaliju zaborava - da me vise niko ne povredi kao on!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko mi je ukrao misli,uzeo oci...i reci su mi uzeli.Rasprsena sam i svuda nalazim svoje tragove.Nikada me nije bilo vise u vetru,u prasini kao sada.U kisi i blatu.Nekada sam bila uoblicena veselim mislima,presvucena recima.Zatvorili su mi usta,jer su moje reci bile isuvise glasne za mali prostor u kom sam se nalazila.Onda su poceli da mi kradu misli,da me lome i pretvaraju u prasinu.Bilo ih je sve manje i manje.Najpre su mi uzeli one velike misli,o slobodi, onda su mi uzeli prostor,ucili kako je malo-veliko i ubrzo sam morala da prihvatim taj mali deo koji mi nude i vise nisam videla siroko. Onda su mi uzeli oci,jer sam kroz zavese gledala krisom u sunce i divila se svoj njegovoj lepoti.Tada sam bila potpuno svesna sunca i ono je izgledalo,po prvi put, nemoguce veliko.Osecala sam da imam sebe na pretek.Vise nisam mogla da pronadjem zelju koja bi mi oduzela svusnagu.Na kraju sam se rasprsila i postala tacka u prostoru.Slobodna i rasprsena u svetu u kom vaze neke druge velicine.Lutam i trazim smisao tamo gde je kraj svake sustine.