|
Evo jedne pesme,bas u duhu ovih hladnih dana... 
SNEG
Dok moje srce u toplini tinja,
I dok se tako moja dusa greje,
Napolju je zima,prohladna i sinja,
I sneg lagano i spokojno veje.
Pogledom iz sobe pratim snezni put,
Koji u vazduhu pahulje sad prave,
I scucurena u jedan topli kut,
Posmatram te vredne i svetlucave mrave.
Toplo letnje sunce smenila je zima,
I cvrkut ptica zamenio je muk,
I tako ce biti sve dok snega ima,
I dok se sumom sece izgladneli vuk.
Sa asfalta sivog i sa crne zemlje,
Snezni i beli gradovi se dizu,
Na planinama ledene kocke se vesele,
I polarne,bele zvezdice se nizu.
Toplina ove pesme od snega me krije,
Oko mene stvara neprobojan stit,
I dok napolju hladan vetar bije,
Ova zima,kao magija,vec postaje mit.
|
