Ljubavna poezija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne plasim se ljubavi
sto kida,sto me baca u poboznost
ne plasim se snage tvog osmeha
sto me cini zauzdanim, slobodu osecam

Strah me samo
da nikad necu voleti tako
kao tebe,kao nasu ljubav
secanja ne zelim

Ostani zauvek tu
u meni,gde sam te sakrio
od pogleda,od misli drugih muskaraca
ti si moja unutrasnjost...


Autor : N.N.

Dopuna: 12 Okt 2006 10:16

A sad ...nestooo, pa po malk`o... onako ...

--------------- ------------- ---------- -------- ... -------------- ------- ----------


Polažem ti golo telo
opušteno mirisom mojim
na hladnu tablu stola
uzdišeš od jeze ...

Zatvorene oči,traže slast
sokovi bluda pune sobu
očekuješ oblak nežnosti
što nosi do zvezda ...


Ja sam sad tvoj rob
i razapet ću sebe
samo zbog tvog zadovoljstva
zato uživaj i ne misli na mene...

Gledam te,prepuštenu meni
koji delić tvog tela
najviše čezne
za mojim usnama,jezikom...

Moram te što pre zadovoljiti
gorim od tih misli
ne mogu te bez blaženog osmeha
pustiti mene u tvoja sećanja ...

Stavljam šake na tvoja kolena
osećaš njihovu vrelinu
živac ti je zaigrao
od kolena do međunožja...

Lagano ti razmičem noge
puštam te da očekuješ
da ubrzaš disanje i srce
da me zaželiš još jače...

Započinjem igru,
dovođenja tvog tela u ekstazu
tvoje duše u predvorje raja
sebe, u zadovoljnog roba...

Moj se jezik spušta
niz unutrašnju stranu tvojih butina
budeći kožu
hvataš me jako za kosu...

Međunožje.Otvaram ga usnama svojim
ljubim ga sve jače i jače
kolenima stežeš moja bedra
znam da ne smem stati...



Usnice razdvajam,nežno,prstima
savršeno neprimetno
ližem nihovu unutrašnju stranu
levu pa desnu,ravnomerno...

Jezikom kupim sokove tvog tela
ti samo još jače vlažiš
čupaš i stenješ
kolenima pritiskaš...

Požudno se ispravljaš
opijena pomamom
vučeš me da te ljubim
misliš sve je ljubav...

Ne želim poljubac
ne tražim tvoju dušu
tu sam ,samo ovaj trenutak
pokvariti ga neću istinom...

Snažno te hvatam
i okrećem potrbuške na sto
grudi su ti se rasplinule pod tobom
hvataš rukama krajeve stola...

Osećaš orkan u meni
spremam se da ga pustim
na tebe,u tebe
grizem ti ruke,ramena,telo,bradavice...

Uplaših se da ova pauza
želju ti makar malo zauzdala
nestrpljivo osluškujem uzdahe tvoje
uzbuđenje se ne sme smanjiti...

Hvatam te rukama za butinu
šakom ti trljam dlačice
osećam kapi na njima
zavlačim prste duboko...

Na stisak mojih ruku
tvoje butine se sam razmiču
podižeš glava u zanosu
ne znaš da li si devica ili *****

Zarobio sam ti guzove glatke
ne ideš nigde,moja si cela
da se naslađujem
muškost je moja u tebi...



Ciknula si,pogođena vrelinom
primičeš se i odmičeš
ritam izluđuje
svojom jednostavnošću...

Treseš sto
u vrtlogu si tame požude
koji se obrće
sve brže i brže...

Glas postaje vrisak
kako se dižeš sve više i više
osećam da si blizu zvezdama
grabiš zvezde i spuštaš ih dole...

Grč,telo mlitavo
sada je postalo
ostala je samo moja želja
polako stižem do nje...

Svršam ti na leđa
cedim ga
curi niz tvoj kičmu
ležiš,bez snage...

Odjednom, sve gubi smisao
moram krenuti,dosada nastupa
dobro je da se nismo ljubili
sad bi morao da objašnjavam...

Autor : N.N.

Dopuna: 12 Okt 2006 10:29

Tu sam....
Sada i ovde....
Već sutra će biti neka druga
Poput smene dana i noći
Neko ode a neko će doći
Kad me ne bude jednog dana
Potraži me među ovim redovima
Kad me ne bude jednog dana
Ja ću se sakriti u slova,
Uvući u nečije knjige
Samo da budem tamo
Gdje ćeš biti ti
Kad me ne bude jednog dana
A ti ćeš me hteti naći
Ja ću i onda živeti u pesmi
Živeti u nekoj priči
I voleću te beskrajno
Kao i ovu pesmu...

Autor : N.N.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HTIO BIH...

Htio bih, da si miris ciklame,
Ja da sam lahorac sneni,
Došla bi noc otajstvena, silna,
Ti bi se svijala k meni.
Il da si cista molitva djeve,
Vedra ko bozija miso,
Mene bi našla sunca u zraci,
Zlatom bih stazu ti riso.
Htio bih, da sam plavetno nebo,
Ti da si svjetlica mala,
Uvijek u mojoj skrita bi grudi
Nocu ko zvjezdica sjala.
Il da si kruna drhtava srebra,
Ja da sam talas ledovit,
Bura bi divlja, raznijevši mene,
Rasula zivot tvoj skrovit.
Htio bih, da si sva samo duša,
O kojoj mašta mi snila,
Moju kad svijet bi ispio dušu,
Dušom bi ti mi tad bila.


Dragutin Domjanic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NOĆNE MISLI

Žao mi je vas, o jadne zvijezde,
Koje divno tako jasno sjate,
Nevoljenome svijetleći brodaru,
Bez nagrade od boga i ljudi,
Jer ne znate jadne, što je ljubav,
Niti ste za ljubav ikad znale!
Bez prekida vode vječni sati
Nebesima povorke vam sjajne.
Kakve li ste prevalile pute,
Dok ja bijah u naručju drage,
Ne misleći na vas ni na ponoć!

Autor : Gete

Dopuna: 12 Okt 2006 23:26

Talib




(Nemoguće sastati se s dragom)


Nemoguće sastati se s dragom
Jer je ljudi odasvuda kruže,
Kao ruka što doseć ne može,
Radi trnja, do rumene ruže.

Sa pjanoga oka njezinoga
Ti samilost očekuješ neku,
O Talibe, to je teškom jadu -
Od bolesna nadati se l'jeku.

Dopuna: 12 Okt 2006 23:28

Hamulić, Kemal




Vječiti bijeg


Strast za nečim čega više nema,
I požuda za nečim čega neće bit'.
Zašto nisam tamo gdje hoću da budem?
Zar se moram uvjek od dušmana krit'?

Dopuna: 12 Okt 2006 23:28

Hamulić, Kemal




Bol koja je prošla


Oblaci mržnje nad gradom se viju,
I tužni šapat ulicama plovi,
Dok mjesečev sjaj u dušu mi dira,
Moju tugu sada mrka prošlost lovi.
Koga ona ljubi,
Ko joj uzdah krade?
Ne boli me više,
Neka ona znade!
Ulicom ću pustom sići do vrbaka,
Pratiće me tada noćna zv'jezda svaka.
U tišini rijeke opraću si dušu,
Dok nad gradom teški vjetrovi još pušu

Dopuna: 12 Okt 2006 23:30

Hamulić, Kemal




Sjećanja


Nisu me pitali kad sam ići morao,
A nisam ništa ni rekao.
Samo su mi suze
Niz obraze tekle
Dok se u daljini gubio
Vrh stare munare.
Zašto uspomene toliko bole?
Da li se sjećam boli,
Ili me bole sjećanja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

NOC

Od kud dolazis, razbludna noci,
Te vlagom mire tvoje tamne vlasi?
Da li iz hladnih struja okeana,
Gde si plamen letnjeg dana
Provela na grudi
Vodenog duha?
I sad se dizes... U tvojoj kosi
Gore korali, sija se biserje,
Rize su tvoje oblivene
Svetloscu blagom i dahom morske trave,
I grudi mirisave,
Rosne i meke
Ko labudovo paperje!...
Zastitnice dobra!
Ljubavnik se tebi klanja,
A ti ga blagosiljas
Sanjiva, umorna
Od milovanja...
Noci! Ne toni skoro u morske struje;
Jer ja ljubim
Pod tvojim okriljem blagim.
Zlato mi spava na ruci,
Draga mi spava, sklopila je oci...
Produzi vlast, noci carobna!
Ah, skoro ce zora doci, -
Vec disu jutarnji lahori, -
I ja necu moci
Pocrpsti bogatstvo slasti
Kojim su prepunjene
Usne i grudi njene.


Mileta Jaksic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AH, GDJE SU ZLATNI DANCI?

(Iz ciklusa "Uspomene")



Ah, gdje su zlatni danci, kad sam ko vjerna sjena

Uza te vazda bio

I s drhtave ti usne strastveno, žudno, žedno

Najljepše pjesme pio?!



O gdje su dragi danci, kad tvoju meku kosu

Cijelom mladošću ljubih

I kao sitni prašak u sjaju žarkog sunca

U tvom se caru gubih?!...



O gdje su oni danci, kad na tvom krilu sanjah,

Kćerko čarobnog maja?!

Fatum je lednom rukom trgn'o me s tvojih grudi:

S pjesničkog moga raja.



Od tebe sad daleko ko prognan Adam lutam

Čežnja mi srce pali,

Tražim otetu sreću; al zalud: nju su davno,

Davno drugome dali.



Ja za te sad sam mrtav, mrtva je ljubav tvoja

I hladna poput zime;

Al u mom srcu, Zebro, imade jošte žara.

Ja ljubim tvoje - ime...


Autor : Musa Cazim Catic

Dopuna: 17 Okt 2006 21:51

UTJEHA OČIJU



Draga, ovaj grad što žut i sivkast tutnji
Pije svakog dana krv iz moga tijela,
I ja sahnem, sahnem, u zloj nekoj slutnji
Da se bliži starost krezuba i bijela.



Draga, ovdje mene često žudnja svlada
Za veselim mirom livada i voda,
Za šumama punim sjenaka i hlada
I za tromim letom oblaka i roda.



Onda tražim tvojih očiju dubljine
što ko plav i zelen bezdan mirno sjaju:
U njima su nebo, rijeke i nizine,
Vrtovi i kuće, ko u junskom kraju.



U njima je hlad i svježina vrbika;
Pod granama sjenke počivaju, duge;
Kroz granje se vere satir, moga lika,
Malko sulud i pun zagonetne tuge.



Povrh žita što se suncem zapaljena
žute i crljene, lete ptice neke;
Lete, ko odrazi drugog svijeta snena,
Na obale neke svijetle i daleke.



Draga, sve to jedna vizija mi biva,
Iz očiju svet i čudan predjel sijeva.
Onda tonu stvari, jedan svijet se skriva.
Mirno u dnu junsko veče dogorijeva...

Autor : Antun Branko Simic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SUDBINA


Tko ti je stazu naznacio
kojom ces ici nebom, zvijezdo?
Tko li je pticu naucio
kako da gradi svoje gnijezdo?
Tko je kazao biljci: cvati,
crvu da mora pokrov tkati
i da se onda u nj obuce?
Tko li mu za to niti suce?

Zar je kazao netko pceli,
koja livadom zuji, gleda,
da li cvijet zuti ili bijeli
u sebi kriju slatkog meda?
Da si ti, draga, moje bice,
da u tvom oku zivot svice,
da mi je ljubav tvoja sve,
to mi ne rece nitko, ne.

Kao sto zvijezda nebom kruzi
a livadom se pcela krece,
kao sto nagon svakom pruzi
da sazna pute svoje srece,
i ja na tvoje grudi divne
dodjoh da nadjem put sudbine,
jer samo s tobom znam zivjeti
i samo za te mogu mrijeti.

Joao Baptista Almeida Garrett

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ŽIVOT



Ja nemam žene

Ja sam sam -

Svako veče padnem nadno svoga sna

San je kao plavo more.

Ležim spašen nadno mora.

Vrtovi se svijetle od zvijezda i cvijeća.

Kroz vrtove dođe ko zvuk harfe

tijelo moje drage.

Ja se s njime dugo sjedinim

u me

u San

u beskrajnost.

Ujutro se moje svijetle noći rasprsnu

ko kristalne plave čaše

Moji snovi padnu prijeđu nestanu

u zvuk prvog gradskog tramvaja.

Autor :Antun Branko Simic

Dopuna: 17 Okt 2006 22:22

Јадни Катуле, не надај се више...

(Гај Валерије Катул)


Јадни Катуле, не надај се више.
Што мислиш да је пропало, пропало је, знај.
Док си ишао с девојком дражом ти од свију,
раскошно ти је блистао сунчев сјај.

Толике радости овде проживио си с њоме.
Весео ти је био сваки часак тај.
Све што је она хтела, по жељи ти је било.
Раскошно ти је блистао сунчев сјај.

Сад она више неће, ал немој више ни ти.
Не жуди за оним што сличи варавој сени.
Не буди очајан, слабић немој бити.
Упорно све подноси, отврдни, окамени;

Збогом, дјевојко, Катул ти више није јадан.
Што ти је био, више ти никад неће бити.
А ти ћеш за њим још како зажалити.
Отврднуо је Катул, ко камен је хладан.

А ти, злоћо, што ти оста од живота?
Другоме нећеш бити што си била мени.
Кога ћеш сада волети, коме ћеш драганом бити?
Кога ћеш љубити, чије ћеш усне гристи.

А ти, Катуле, само одлучно, стврдни се, окамени...

Dopuna: 17 Okt 2006 22:26

Природној лепоти не треба украса

Секст Проперције
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .
Гола љубав воли само природну лепоту.
Посматрај како лепа земља рађа цвеће разне боје !
Гледај како бршљани сами од себе
Боље развијају своје гране !
Види како магиња лепше расте у усамљеним пећинама !
Вода зна сама да тече својим током,
Иако је нико не учи.
Обале се сијају украшене шљунком природне боје.
Никаква уметност не може се упоредити
Са пријатним гласом птичијих песама.
Жена има увек доста украса
ако се допада једном човеку

Dopuna: 17 Okt 2006 22:56

Песма о верној жени

( Autor : Чанг Ци)
Знали сте да имам мужа,
и поклонили сте ми два сјајна бисера …
Дирнута таквом вашом пажњом,
пришила сам их на блузу од црвене свиле.

У царском парку уздиже се гордо станиште
моје породице;
мој муж је копљаник у Двору блиставе
светлости.

Знам добро да је ваша намера чиста као
небески зрак;
али мој је завет: један муж у животу и смрти.

Враћам вам блиставе бисере - са две сузе,
налик на њих.

Зашто вас нисам упознала
кад још нисам имала
мужа?

Dopuna: 17 Okt 2006 23:22

MI, ŽENE


Ti-ko si ? Žena!
Ponikla na krhotinama ljubavi
Kad livada pokošena
Molila je kišu da je izbavi

Od suše avgustovske.
Ti- šta si ? Žena!
Topla šapka jedne Moskve
Kad zaspi snena

Pod ledenim venama.
Vetar prolećni pun polena,
Baš ti-stanuješ u nama, ženama
I raznosiš sa cvetova procvalih

Ljubičaste spajalice
Kojima vezujemo plodove opalih
Voćki iza živice.
Ti-kud ideš,ženo ?

Tamo gde puti su neugaženi,
Od korova praviš seno
Tamo gde su mravi poraženi-
Cipelom tuđom zarobljeni.

Ti- ne pitaj nikad više!
Kad vidiš oblak zagrljeni-
To žena u njemu diše.

( Nataša Orozović, zbirka «Leptir na visokim štiklama» )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otvori svu tisinu

Otvori drhtavu svetiljku
Dva oka uplasena ko laste
Da otkrivam glas - tu biljku
Sto iz belog mesa raste

I treperi: zacudjeno ko vlat
Kad vetrovi ga vracaju i nose.
Otvori: priblizi suton kose
Da put otkrivam - taj vrat

Po kom cu da lutam s dva prsta.
Otvori belo jezero sake
Da ruke nisu mi dva krsta

Da oci nisu mi dve rake.
Otvori svu tisinu - nagni san
Da otkrivam tajnu noc i dan.

(S.Raickovic)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KREVET S BALDAHINOM


Bila je to njena palata,
Prestonica stana,
Slikala je tu bez alata,
Pisala pesme pospana.

Sve ostalo budoar beše.
Samo postelja je bila sveta,
Plakala je kad drugi zgreše,
Imala je tamno plave oči deteta.

U njima okean i ribice,
U njima rakovi i škorpijice,
I sve čari Ibice,
Vodeni krevet jedne spavalice.


Pljusak
Pljusak suza po stomaku,
Što se izuvijao od tuge,
Učini pohoti smrt laku,
Tužna sam zbog druge.

Zar da pomisliš na drugu,
Kad sam ja odveć ikona jaka,
Unela je nemir u našem krugu,
Mislila sam pored tebe postaću baka.

Zbirka Sunce prska crno
Autor:
Milica Šujica

Dopuna: 18 Okt 2006 20:56

Iz daleka, zvezde se cuju kao vasiona.
Iz daleka, ptice se cuju kao jato.
Iz daleka, ljudi se cuju kao covecanstvo.

Nije dovoljno samo cuti.
Treba se setiti ushima.
Treba imati smisla za beskonacnost blizine.

Ko nema takvo uho - nema sluha.
Ko nema sluha - nisam siguran da je ziveo.

Autor: meni nepoznat

Dopuna: 18 Okt 2006 21:07

SAN BELUTKA

Ruka se iz zemlje javila
U vazduh hitnula belutak

Gde je belutak
Na zemlju se nije vratio
Na nebo se nije popeo

Sta je s belutkom
Jesu li ga visine pojele
Je li se u pticu pretvorio

Eno belutka
Ostao je tvrdoglav u sebi
Ni na nebu ni na zemlji

Samog sebe slusa
Medju svetovima svet

V.Popa

Dopuna: 18 Okt 2006 21:08

PUSTOLOVINA BELUTKA

Dosadio mu je krug
Savrsen krug oko njega
Zastao je

Tezak mu je teret
Sopstveni teret u njemu
Ispustio ga

Tvrd mu je kamen
Kamen od koga je sazdan
Napustio ga

Tesno mu je u sebi
U rodjenom telu
Izisao je

Sakrio se od sebe
Sakrio u svoju senku

V.Popa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Buket srcolikih listova

Topla letnja kiša:
Kad padne krupna kišna kap
Zatreperi ceo list.
Tako i moje srce svaki put zatreperi
Kad tvoje ime na njega padne.

Erih Frid