Ljubavna poezija

5

Ljubavna poezija

Idi na vrh
offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

RED I NERED U LJUBAVI

Da bih poceo pomenucu elemente
Tvoj glas tvoje oci ruke usne

Na zemlji sam a zasto bih i bio
Da ti nisi na njoj takodje

U kupatilu sam koje se istovetilo
Sa morem slatke vode

U onom kupatilu koje je plamen ljubavi
Izdubio u nasim ocima

A to kupatilo koje je plamen ljubavi
U koje sam stupio
Vrelinom tvojih ruku
Ljupkoscu tvojih usana

To prvo bilo je zivotno
Kao neka rascvetana livada

Nasa cutnja nase reci
Svetlost koja odlazi
Svetlost koja se na vraca


Paul Eluard

Dopuna: 14 Nov 2005 23:16

BESKRAJNA PJESMA

U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gdje bi poceo tvoj osmijeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece
i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovdje,
isto kao i tvoja rijec, od koje nikad ne cujem prvi slog
i nikad da prestanemo slusati ono sto govoris,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak,
jer nam se cini da si bila ovdje cijelog zivota,
s tim vjecnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.


Cesare Pavese

Dopuna: 16 Nov 2005 11:34

NE PRIZNAJEM RASTANKE

Ne priznajem rastanke
i nikad necu.

Suvise boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice;

kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane,
bas kada bleda,
jos prazna zora
mesecevo srebro ucuti;

i kada zamre let povetarca
sto dahom sluti
uzdahe nove, nasmejane...

Ja zelim da jos s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora,
da s tobom disem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.

I zato ne dam, i zato necu,
i zato rastanke ne priznajem.

Zelim da zivim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim,
zelim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima,
dok postojim.

Zelim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi;

da razvejano seme maslacka
tvoj vetar nosi
i sipa u sarene misli neke,
u zute duge na modrom tlu.

Zato ne dam i zato necu.
Zato moj odraz jos vesto krije
istih osmeha tajne daleke.
Zato cu uvek biti sa tobom,
u dasku misli ili u snu.

Jos uvek nas cvet negde nice,
jos uvek nase tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.

Svi su rastanci tuzne price,
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.


Dragana Konstantinovic

Dopuna: 19 Nov 2005 19:55

Kada budes stara, sijeda i u snima,
Drijemat ces kraj ognja, citajuc polako
Ispustit ces knjigu, sanjati o blagom
Pogledu, kog ociju ti skrivala dubina.

Voljeli su mnogi caske tvog veselja,
I ljubav im bila prava ili kriva,
Tek ti jedan covjek dusu punu zelja
Ljubio, i tugu, sto ti lice skriva.

Naginjuc se tuzno k zaru svog kamina,
Sapni, kako ljubav nas je ostavila,
I sad hodi iznad planinskih visina,
Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila.


William Butler Yeats

Dopuna: 22 Nov 2005 23:36

TI SI JOS DETE

Ti si jos dete, o, nasmejana,
i tako puna pticjih sala,
igracku grla si mi dala
i sljive oka mokre od grana.

Sviralo ziva, tako si cista
i zena, zena uzdrhtala...
Na usni si mi ugledala,
mesto poljupca, dva vrela lista.


Oskar Davico

Dopuna: 27 Nov 2005 1:19

NEKA NAM OPROSTE TRAVE

Trave ce nas moliti da ih darujemo njeznim sonetima.
Trave ce nas moliti da ih darujemo njeznim sonetima.

Mi cemo ih gaziti zakasnjeli i gorki i pjevat cemo im
o nepovratnim odlascima, o uskracenim uspomenama.

I molit cemo trave da nam oproste za mnoge rijeci,
za mnoge gorke rijeci koje necemo znati presutjeti.


Izet Sarajlic

Dopuna: 27 Nov 2005 23:10

Koja je to obala daleka
Na kojoj se plavi cicak u magli pustinje
Cudno prostranstvo u kome u znak oprostaja
Njiha se trava na osticama duna
Pod limunom je zemlja meka
Po kojoj ne ostavlja traga ni sunce ni luna
Stopalo gazi smireni prah zvezdanih stoleca
Liskun nesreca
Kosture davno potopljenih brodova
Talog velikih dubina slama kostiju
Snezni tepih snova
Prasinu pokojnih podmorskih civilizacija
Izglodanu plutu brodove minerala talog plima
Ridji odblesak astralnih raspojasanih konstelacija
Blato globigerina
Ukus soli na silu uvukao se u srz moje ploti
Veceras mi se ponovo prividja svetlost i jutro na Hardeloti
Coveku i moru kad dodje cas da polezu
Iz prostog razloga da umru
Ne znam dal im se tada uvek pojavljuje pena na usnama
Ili je to samo osmeh taj beli grc koji ivici umor od zivota
Ali pogledaj usred morskih okreka na smiraju talasa
To srce nasukano koje jos kuca ili je samo skoljka
Ciji se oblik pukim slucajem poklapa sa ogromnom prazninom u meni
Od one stvari iscupane iz mojih grudi
Jer malocas nisam nasao cveca za tebe na cvetnom trgu
Na plazi se desilo to jednog davnog dana
A bila je secas li se i tvoja majka s nama
Moja ljubav stavlja jednu malenkost
Mali crni sedef u tvoje uvo
Sav skupljeni bol sveta koji se uspeo zabeleziti
Staru izgrebanu plocu sa koje igla iskace
Ponor sumova zbog koga se tvoje oci jednom ili dvaput rasirise
Zatim ti ostavljas sve to izmedju postanskih karata
Na hotelski kamin
Zaboravljajuci duboki bes okeanskih jadikovki
Zbog gramofona koji svira neprestano THE MAN I LOVE
Secas li se secas li se bilo je to jedno bezbojno leto
Kao pesak i mi na vetru Hardelota
To srce u meni to srce u tebi koje se povlaci po nasoj sobi
Sa slonom od porculana i jastucetom od plavog velura za igle
To srce u koje nisi verovao i pored pesme koju je nosilo u sebi
Istina je da je potrebno vreme jednom srcu da da dokaza
Jer nije dovoljno samo biti prisutnik borista
A sto mu nije dobro ne dokazuje tim nista
Slusaj slusaj jos nikad se nije ucutala
Jadikovka sumorne skoljke Hardelota

Louis Aragon

Dopuna: 03 Dec 2005 0:07

Na dan njenog vencanja



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 12 Jun 2005
  • Poruke: 855
  • Gde živiš: Bg / Ns

Tatjanino pismo Onjeginu

"Pisem vam-sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje
prezrenje vase da l' cu steci,
al' ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,
i za sramotu mojih jada
ne biste znali ni vi sada,
bar da se nadam da sam smela
da cete opet k nama doci
i da cu ma i retko moci
u selu da vas vidim nasem,
da se veselim glasu vasem,
da vam sto kazem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noci duge sama
dok ne dodjete opet k nama.
Al' osobenjak vi ste, znamo,
i teska vam je selska cama,
a mi...mi nicim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja sta je,
Smirivsi burne osecaje,
mozda bih jednom (ko ce znati?)
po srcu nasla druga verna
i bila bih mu zena smerna,
a svojoj deci dobra mati.

Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj zivot sav je jemstvo bio
da cu te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zastitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj'o,
u dusi davno glas odzvanj'o...

Ne, nije mi se san to snio,
jer cim si us'o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
govorio si sa mnom jednom
kad prosjaku pomagah bednom
i kada blazih molitvama
buru i jad u srcu cednom.
Zar nisi ti i onog trena,
o prividjenje moje drago,
promak'o kroz noc kao sena,
nad uzglavlje se moje sag'o
i sapnuo mi reci nade
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
il' kobni duh sto kusa mene?
Utisaj sumnje sto mene guse.
Mozda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duse,
a sasvim drugo sudjeno je...
Nek bude tako! Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zastitu od tebe...
Zamisli: ja sam ovde sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nemo moje srce pati.
Cekam te: nade glas u meni
bar pogledom ozivi jednim,
ili iz teskog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Zavrsih! Da procitam strepim...
Od stida vise nemam daha...
Al' vasa cast mi jemci lepim
i predajem se njoj bez straha..."



Idi na vrh
offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

OPET SI SA MNOM

Opet si sa mnom
Sve sto je bilo ko da bilo je davno
Stavi mi njezno glavu u krilo
Oko nas svuda je tamno

Opet sam s tobom
Svemu se cudim, pogledu, dahu

Dugo te, dugo poljupcem ljubim
Da li u nadi ili u strahu

Nemoj vise nikada nista grubo reci
Ja cu jednom, jednom jos, preko svega preci

Nemoj vise nikada da odes od mene
Mi se svuda pratimo kao dvije sjene

Opet si sa mnom
Korak po korak ti si mi prisla blize
Znali smo zivot tuzan i gorak i hladno jutro sto stize

Opet sam s tobom na istoj cesti kojom se ide do kraja

Mi cemo putem ponovo sresti sve sto nas dijeli i spaja.


Arsen Dedic

Dopuna: 07 Dec 2005 21:37

DA BIH TE VOLIO

Da bih te volio, sudbini
predao sam svoje srce.
Vise se neces moci osloboditi
- vise se necu moci osloboditi
od kobnosti te ljubavi!

Ne mislim na to, ne osjecas to;
ja i ti smo vec ti i ja,
kao more i nebo,
a nebo i more postoje
bez svoje volje.


Dopuna: 10 Dec 2005 23:30

Jimenez Juan

USPAVANKA DRAGOJ

Kada sklopis oci
I kada zaspis
Umorna i krhka utones u san
Cijelu noc cu bdjeti kraj tebe
Spokojno da docekas dan

A kada se probudis
I otvoris oci
Carobna i slatka zakoracis u dan
Umjesto dorucka cu ti poljubac dati
Da ti zivot pretvorim u san

(autor nepoznat)

Dopuna: 11 Dec 2005 23:44

Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih
Volio me je kao svoje kosti,
ali moju bijelu pticu ubi
da ne pjeva o proslosti.
O zalasku udje u moju sobicu;
"Voli me, ljubi, pisi stihove!"
a ja zakopah veselu pticu
Iza starog bunara, pokraj jove.
Obecala sam da necu plakati,
ali srce pretvorih u stijene
i cini mi se da su moji sati
ispunjeni pjesmom ptice ubijene.


Ana Ahmatova

Dopuna: 15 Dec 2005 0:42

LJEPOTA

Lijepa sam, o ljudi, kao san od kama,
moja grud, pred kojom svako svladan pade,
stvorena je ljubav pjesniku da dade,
vjecnu, nijemu kao materija sama.

Vladam nad azurom, tajnu sfinge krijem,
snjezno srce imam, labudju bjelinu:
mrzim pokret, jer narusava cjelinu,
nikad ne placem i nikad se ne smijem.

Pjesnici pred mojim uzvisenim stasom,
sto ih sjeca stava gordih spomenika,
u predanom radu ne skrtare casom;

jer ja, da ocaram vjernog ljubavnika,
ogledala imam sto draz svemu daju:
oci, krupne oci, koje vjecno sjaju!


Charles Baudelaire

Dopuna: 15 Dec 2005 23:30

ONA

Iza njena cela sumi vasiona
sijaset svjetova iz ponora sja se
dva sunca joj resi kruna misaona
pred ljepotom njenom svemiri se gase.


Enes Kisevic

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 17 Apr 2005
  • Poruke: 157
  • Gde živiš: ... beyond the rainbow...

MARIJI - Miodrag Pavlović

Ti si učinila
da trkač na sunčanoj stazi
preskoči zgužvanu zmiju
da bi te uhvatio oko pasa
i otvorio kutiju nadutih pupoljaka

Ti si učinila
da se nepripremljena ukrštanja
dobroćudno uzmu za ruke
i dovrše svoje razgovore
među našim senkama

Ti si ućinila
da se na živahnim zatiljcima
pojave tražene latice
i uznemiri se more na ravnim obalama
zbog sjajnih ptica koje dolaze

Odenula si me svojom kosom
i dok oblaci tonu kroz plava stakla
mi ulazimo u prastaro drvo
jedino koje je toplo
Ti si to učinila

Idi na vrh
offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

Ne vjeruje mi se
A uzalud sam
Pisao svojom kralju moje violine moje slikove
I kako se ne zna govoriti više u noci
Starinski jezik vesala
Iznad visecih voda
Govoriti crnim dijalektom covjeka i žene
Govoriti kao druga prvoj od dviju uhvacenih ruku
Kao pomamnost srece
Kao usta koja su izgubila sve rijeci razlicite poljupcu
Kao jacanje što se ne vjeruje
Kao odbijanje od obasipanja
O savršena rijeci iznad svih rijeci
Visino pjesme sazvucje krika
Trenutak dolazi kad nota dostiže neslucenu visinu
Uvo ne cuje više muziku tako visoku
Ne vjeruje mi se ne vjeruje
A ja sam uzalud
Razgovarao sa proljecem i orguljama
Razgovarao sa svim slogovima neba
Sa orkestrom neobicnim stvari obicnih
I banalnošcu gluvih aleksandrinaca
Uzalud govorio varvarskim instrumentima
Uzalud govorio pjesnicom u pregrade
Uzalud govorio kao što se stavlja ugarak u državne šume
Uzalud govorio kao objava rata
Kao pakao koji izbija iz usta gutaca plamena
Ne vjeruje mi se
Sebi su nacinili
Sliku mene možda po mom liku
Odijevaju me svojim viškovima
Šetaju me sa sobom i idu dotle da cak citiraju moje stihove
Ali na takav nacin da im služe
Ili postaju za njih ljupke pjesme
Ja bitišem pod njihovim uticajem
Ocekujuci da postanem ulica
Pripadam recenicama
I školskim udžbenicima
A skandal mi je zabranjen
Uzalud sam vikao da te obožavam
a drugo ništa nisam do tvoj ljubavnik


Louis Aragon

Dopuna: 21 Dec 2005 23:17

BIJELE KOSE


Rano pada snijeg na visoki vrh. . .
Rano su tvoje kose pobijelile dragi!
Provlačim kroz njih ruke uz pritajen dah,
snjegovi moji bijeli, snjegovi neusporedivi…

Bile su to zlatne kose… Kad se u zoru
ispravljala tvoja glava na bijelom uzglavlju,
k'o što se sunce nehajno,prosuvši zlatne iskre,
začas podizalo nad morem osvijetljenim…

Silne su bure urlale - rani snijeg su nanijele,
ovjenčale su zauvijek tvoje čelo nepokorno…
Ti ćeš uvijek biti isti - u zori i u mraku,
kao ponosni vrh što ga kroz prozor vidim.

Snježnobijele uvojke na putu je prosula rosa,
kao što padaju zvijezde na vrh u planini,
kao što mrak pokriva smolastu moju kosu,
k'o što nas izlazak sunca poznatim cjelovom dira.

Bijele meke kose! Kao mliječni put noći,
možda ste vi isto tako zvijezde razasute?
O, sjajite za mene cijelog života, do smrti,
jer jesam noć - ako svjetlosti nemam!


Liana Daskalova

Dopuna: 24 Dec 2005 2:16

DUSA


Zašto placeš draga, svu noc i dan ceo
izgubljena sreca još je uvek sreca!
I taj jad u duši što te na nju seca,
to je jad njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko
sreca nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva cuješ iz daljine,
to još ona zbori u tebi duboko -

u samotne noci, kad zalosno šume
reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
no duša je sluti, cuje, i razume...


Jovan Ducic

Idi na vrh
offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Jedem leba džabe
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 10390
  • Gde živiš: Južni pol

Jedva sam našao ime ove devojke: Iva Vianello... Pre nekoliko godina sam nabasao na njenu poeziju na njenom sajtu (koga više nema)...

VJECNA LJUBAV

Jutarnji bluz svira na radiju.
Vjetar furiozno tuce o prozor.
Njezno je polegla glavu na tipke
Da cuti cekice dok udaraju ugodjene strune
I da osjeti drhtaj melodije
Umjesto osluskivanja zvuka.
Na taj nacin ga voli!

Dopuna: 24 Dec 2005 4:11

Kad bi meni dali

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slucajno sam.

Igrali bi, pricali bi nesto,
trcali bi, skakali bi vesto
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali kisobran,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slucajno sam.

Kisilo bi, dok mi koracamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kisobran
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.

Branislav Crncevic

Idi na vrh
offline
  • Sneg 
  • Zaslužni građanin
  • Pridružio: 29 Sep 2005
  • Poruke: 527

TEBI, LJUBAVI

1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretocim
ovaj moj iskricav sjaj
koji kroz osmeh zazivi
kad ti se spomene ime...
Da ti stocim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi pocetke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemusto vreme
kad noc smenjuje dan...

I vec mi sve nade streme
put tog tananog zracka
koji se niotkud razli
u niti zute boje...
I osmeh puce u meni
poput zrelog maslacka
i ode nosen necim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne ceznje
i neznosti i topline...
Da se duz zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da tece...
Da obavijem ti sve bi'
najculnije dubine...

Prizivam bledo vece
protkano zutim sjajem.
Da li je ovo vec bilo
ili ce sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi tece
i ja bih samo da dajem
dok se juce kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stici do tebe?
Ne sumnjam vise ni trena.
U meni ceznje ima
da porusi sve planine.
U meni neznost snena
jaca od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti saraju sne:
hoce li zaista moci
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim zudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se mesa s tvojim.
Kroz neke zuckaste niti
osecam tvoju kosu.
Dok modro, kasno vece
tvoje mi telo krije,
pocinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam sto iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi vise bitno
da li sam ja jos ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog vecnog trenutka...

Moj pozar obojen zutim...
Znam da do tebe stize...
jer s tvojim plamenom sluti,
zasto mi nisi blize...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i zudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
sto se treperi i smeje,
i cini od zajednistva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo sto saljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono sto imam
do cega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
jos toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je jos scvalo...
koliki god bio zuti sjaj,
jos veca postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Dragana Konstantinovic

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Pjesma za svaki dan

Htjala bi ovo biti pjesma s posvetom
onako kako to znaju ljudi uz glazbalo
iako je veliki Gete rekao: ,,Sve su
pjesme prigodne!’’

Uz glazbalo svakidašnjice, uz lozu
i mahovinu, uz djetelinu čiji križevi
nestaju pod mraznim milovanjem. Sreća gotovo
uvijek podsjeća na nekog drugog: iz njenog
lica govorila si o nadi. Kako rasprodati njen
smisao, nama koji smo razdali i nesreću?

Zar se nešto događa među onima
koji nespremni listaju knjigu ukočenih tijela
zaboravljajući na suze koje miješaju olovo
i smisao? Mrtvac koga ljubimo usnama drugog,
i ostale prejake slike čija se jednostavnost
naslanja na Dantea. Ležaj na kome usnimo
da li je onaj na kome se budimo?

Htio sam reći brzopleto: treba čekati,
treba čekati pogotovo one koji žure.

Vratit će se raspitujući se za izgubljeno.

Ovo je pjesma o tebi. Pjesma o meni, jer
govori čovjek koji žudi spoznati sebe
i u ljubavi.

Najradije bih, kada bih bio bog
podario svoju slobodu svima, ali bez patnje.

To je pjesma o tebi. U milosti sam sreće
koju trošim kao mirisni sapun:
oko mene se guše oni željni nesreće
grebu vrata i ostavljaju male poruke
o svojim sitnim jadima, željni su smrada i smrti.

Ali, nisam slobodan i ne mogu ih podariti
istom mjerom, živim sve više zaboravljajući a sve
bliži njihovoj nesreći. Gledam svijet
naježenom kožom, tvojim poljupcem
koji mi liječi sljepilo. Vidno je
u mjestima boravka ljudi i njihovih stvari
mirisno je tamo gdje su ljudi i žene
naslonjeni jedni na druge. Ne pišem
o Arkadiji onima koji hoće progledati,
ne pišem ljubavnu pjesmu onima kojima
mržnja pretače san u slijepu budnost.

Govorim spreman na odlazak
kako bismo mogli pomoći svojoj ljubavi.

Oplođivači svemira začinju u glavi
poput Zeusa, odgajaju zajedničku djecu
koja će sve to vidjeti. Može li se reći:
žive u ljubavi sa svijetom?

Branimir Bošnjak

Dopuna: 05 Jan 2006 18:34

Volite li Bodlera? ;-)

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>

PROKLETNICE DELFINA I HIPOLITA (odlomci)

Dok s klonulih svtiljki bleda se svetlost lila
i s jastuka se mekih dizao miris vreo,
Hipolita o snažnom milovanju je snilao
koje s mladosti njene nevine podiže veo.

Nebo bazazlenosti gledala je sve dalje
očima mutnim od oluje i punim sete
tako zastaje putnik i pogled natrag šalje
ka obzorjima plavim odakle jutros krete.

Slomljenost, ukočenost, stras mutna već i studna,
iz ugaslih očiju suze što kaplju lenje,
ruke prostrte poput oružja uzaludna
sve je to bilo ukras krhke lepote njene.

Kraj njenih nogu, mirna, radošću presićena,
Delfina ju je žarko gledala kako leži,
ko životinja snažna nad plenom nadnesena
koji prethodno zubima obeleži.

Lepota snažna ispred lomne, ohola čela
a divna, ostrašćeno ona je udisala
vino pobede svoje, i kao da je htela
da uzbere zahvalnost, ka njoj se primicala.

Tražila je da vidi na bledoj žrtvi himnu
koju od zadovoljstva nemo pevaju oči,
i onu blagodarnost, beskrajnu i iznimnu
što se ko dugi uzdah kroz trepavice toči.

,,Šta misliš, Hipolito premila? O, ne ćuti!
Shvataš li zašto ne smeš da žrtvu posvećenu
prvih rascvalih ruža podneseš besu ljutih
bura od kojih one mogu začas da svenu?’’

Ali Hipolita tada dižući glavu reče:
,,Ja nisam nezahvalna, nit me kajanje dira,
Delfino draga; patim, ljuti me nemir peče
ko posle nekog noćnog jezovitoga pira.

Počinismo li nešto toliko besprimerno?
Znaš li mi reći zašto smućenim strahom nemim?
Kada mi anđele kažeš, zgrozim se neizmerno,
a evo ipak k tebi usnama vrelim stremim.

Jedina moja misli, ne gledaj tako na me,
o, posestrimo, kojoj obričem ljubav večnu,
pa makar bila samo zamka sred moje tame,
i samo prvi korak u propast neizrečnu’’.

Dramaično se strese Delfina, pa tad, kao
da po tučanom lupa tronošcu, odgovori
despotskim glasom, dok pogled joj je kobno sjao:
,,Ko sme o paklu pred ljubavlju da govori?

Ko bi da žar sjedini sa senkom, dan sa noći,
u mistično sazvučje suprotnost da nagna ovu,
taj oduzeto telo da ogreje neće moći
na crvenome suncu koje ljubavlju zovu.

Želiš li, nađi nekog glupog ljubavnika,
nevino srce daj mu da ga svirepo ljubi,
pokajana vratićeš se, zgrožena, bleda lika,
sa grudima punim rana što stvorše ih zubi…

Na svetu možeš služiti samo jednog gospodara’’.
Al tad devojka poče da grca
i viknu: ,,U mom se biću otvara
urvina razjapljena, provalija moga srca!

Odvoj nas zavesama od sveta i od ljudi,
neka nas prenese umor u pokoj i tišinu,
ja želim da iščilim u grotlu tvojih grudi
i da u krilu tvom grobnu pronađem svežinu’’.

-O slazite, vi žrtve, o vi, stvorenja jadna,
slazite putevima što do pakla vode.
Tonite na dno jame gde sva zločinstva gadna
ključaju propletena sa jekom nepogode…

Daleko od sveta i od ljudi, vi prokažene žene,
bludite kao vuci po pustinji i tmuši,
o, ispunite svoju sudbu, neumerne,
i bežite bez stanka pred beskrajem u duši…

Bodler

Idi na vrh
offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

Vanja17 ::Volite li Bodlera?

http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?t=2370&highlight=bodler


Zamucceno nebo

Kao da ti je pogled pod maglichastom mrenom;
u oku nepojamnom (plavom, sivom, zelenom?)
naizmence ti punom blagosti, sna i besa,
odrazhava se nehaj i bledilo nebesa.

Secas se onih belih, mlakih, oblachnih dana
kad grcaju u plachu srca omadjijana,
kad, u neznanom bolu koji ih prosvrdlava,
prebudni se zhivci rugaju duhu shto spava.

Katkada si nalik na one lepe daljine
shto ih zapale sunca u doba maglushtine...
Kako plines u sjaju, ravnico raskvashena,
kad te razbukte zraci sa neba zamucena!

O zheno pogibeljna! O zavodnichke klime!
Hocu li voleti i tvoj sneg i vashe zime,
i navesti okrutnu studen da mi se preda
uzhivanjem oshtrijim od gvozhdja i od leda?

(Bodler)


Dodacu sad jos neke po mom izboru, ali ne spadaju u Ljubavnu... Smile

Idi na vrh
offline
  • eak 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 17 Jan 2006
  • Poruke: 2

Mala molba!
Bio bih veoma zahvalan kada bi neko ko zna, odgovorio kojoj pesmi i kom piscu pripadaju ovi stihovi:
,,...da se vezem za tebe,
ali ne lancima - cak ni lancima ljubavi,
da se sjedinim stobom i tijelom i dusom u krajnjoj nagoti,
eto, zato sam te cuvao,
ali sada sam prosto malo umoran.''


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 416 korisnika na forumu :: 58 registrovanih, 3 sakrivenih i 355 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1311 - dana 15 Nov 2012 21:40

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: aleksmajstor, aljosa7, Bane san, bigfoot2, blackjack, Chuck Norris, Corporal, Demostant, Dicus, dobri covek, domagoj, dondolan, dragon7, Dusan, goxin, Granicar19, ibssa, ivance95, jakgor, justkidding74, kiklop, kuduz2, KUZMAR, kvcali, Ljilja Hnovi, ljuba, Marko Marković, markus2, micoboj, Milos822, Miroslav77, mpman, nefas, ninareflex, nsakan, PEGIN, pevtschik, pilac, pru959, pustinjski_tolstolobik, Recce, Ričard, Sass Drake, Siniša Guša, SlobaBgd, Springfield, sta cu kad ih volim, tasosadikovic, vasiljevic, Veber Zoltan, virked, vlad84, vladetije, Vojkan Petrovic, vukovi, Yellow Pinky2, zixmix, Žan Klod vam dam
Siguran hosting