Miljkovic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kap mastila

Sta sve moze da stane u kapi mastila?
Jedno nenapisano sunce
Jedna nepotpisana ptica
Jedan nenacrtani cvet
I jos ce ostati toliko
da se napise epitaf:

Dve su zvezde zanocile
U cijem srcu u cijoj noci
Zatim su dva cveta nikla
Iz cije krvi? Iz cije krvi?
I dve su ptice poletele
Iz cije glave u ciju noc?
Dve zvezde, dva cveta, dve ptice
Niko ne zna cije su
Niko ne zna odakle su.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

POHVALA SVETU



Ne napustaj me svete

Ne idi naivna lasto




Ne povredite zemlju

Ne dirajte vazduh

Ne ucinite nikakvo zlo vodi

Ne posvadjajte me sa vatrom

Pustite me da koracam

Prema sebi kao prema svome cilju




Pustite me da govorim vodi

Da govorim zemlji

I ptici koja zivi od vazduha

Glas moj ispruzen kao zivac

Pustite me da govorim

Dok ima vatre u meni

Mozda cemo jednom moci

Da to sto kazemo dodirnemo rukama




Ne napustaj me svete

Ne idi naivna lasto

Dopuna: 13 Sep 2006 9:19

VELIČANSTVENA VENERA


Ne uzdišem k'o do skora
Do retoričnog prenemaganja
Osetih da poniženje biti mora
Kad je u glasu molbe, zapomaganja.
Živeći u žanru romana
Do skora sam zanesenjak bio
I mnio da je sve bez mana.
No život pravi sne mi je razbio
Čim izađoh iz života izmaštana
Kad nekad bude seti se
Kako srcu jednom nisi davala mira
I kako te je taj zamišljao k'o Veneru,
Dok si ličila više na ... Satira.

Dopuna: 05 Okt 2006 0:05

***


Rec vatra! ja sam joj rekao hvala sto zivim

toj reci ciju posedujem moc da je kazem.

Njen pepeo je zaborav. Ako pred tom reci skrivim

pod celom mi poledica i dan porazen.




Rec krv! najlepsa rec koja se ne sme.

A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoci!

Mozda izvan moga srca i nema pesme,

jer krv je vanvremena mastilo bez moci.




Rec zudnja! jedina jos smisao ne nadje;

I ptica u paklu kroz tuznu mi glavu.

O gorko more za moje bele ladje

kroz ispisani predeo i verbalnu javu!




Rec smrt! hvala joj sto me ne sprecava

da otputujem u sebe ko u nepoznato,

gde ako ne nadjem sebe i smisao sto spasava

naci cu svoga dvojnika i njegovo zlato.




Rec vatra! ja sam joj rekao hvala sto zivim.

Rec smrt hvala joj sto me jos ne preci

da volim samog sebe i da se divim

svojoj ljudskoj moci da izgovaram reci.

Dopuna: 21 Okt 2006 22:34

SONET O NEPOROCNOJ LJUBAVI

Nema je ovde, sve je vise gubim
U casnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko ziva,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporocno ljubim,
dane zapoceo tuzno. Tu se skriva
bol bez odjeka i rec bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi slicnost da usnim, dok strava
tisti mi celo i nice na stolu.
Ona je deo predela sto spava.
Pomesana s vetrom dok cuti u sjaju.
Iscrpem buducnost u svirepom bolu
sto sanja krv leta i pakao u raju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

POHVALA SVETU bi mogla da se obradi uz muziku... neka power rock ballada...

Miljkovic je strasan!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sedamdesetih godina na zidovima Knez Mihajlove i drugih okolnih ulica u Beogadu, uglavnom oko ''Grčke kraljice'', partizanski ilegalno i uporno, osvanjivali su crno-beli plakati skromnog A4 formata; bili su fotokopirani i siromašni u odnosu na Halide, Hanke, Šabane i ostale, ali je na njima stajala mitski jasna poruka:
''ČITAJTE PESME BRANKA MILJKOVIĆA!''.
Zastajao sam uvek i dugo pred tim plakatićima, lecima, nem nad snagom obične rečenice koja je u moru jevtinih ponuda potrošačkog društva nudila najkraćim mogućim putem pravo rešenje: ''Čitajte pesme Branka Miljkovića''. Veliki, preveliki Pesnik (namerno je ovo veliko slovo P) preselio se u legendu zidova i grafita i sa fasada i oglasnih stubova proročanski podsećao šta će sve biti isterano iz njegove poezije (''Ali, da li će sloboda umeti da peva...'', ''Jugoslavijo, na noge...''). Peco i drugi prijatelji iz Niša, srećni ste što za sva vremena imate čime da se ponosite. Hiljadu puta sam prolazio kroz Niš ili pored njega i prva misao mi je uvek bila - dolazimo u grad Branka Miljkovića. Što se mene tiče, ne bi mi smetalo da se zove Brankov Niš ili Miljkovićevo, ja ga tako doživljavam. Mnogi današnji postmodernisti i hermetičari mogu samo da sanjaju vrednosti njegovih reči...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RONDEL



Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog,

od noci osvetljene pozajmljenim zvezdama, i tu

da zaboravis, zaboravis svakog dana po malo,

ako je ime uzrok tome snu.




Ne vidjaj ljude sa opasnim rukama u dnu

gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo.

Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo.

Jedno je ime uzrok tome snu.




Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo

na pomerljivoj liniji izmedju dva vremena,

gde mru

dva glasna kamena i otvoren je put,

neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo,

da je jedno ime uzrok tome snu.

Dopuna: 11 Nov 2006 1:07

HRONIKA

Prvog dana pomrese ptice i zmije nastanise gnezda i vetrove
Drugoga dana ribe izadjose iz vode i voda otece prazna
Trecega dana suma je posla prema gradu a grada nigde
Cetvrtoga dana sazidase cele-kulu od lobanja i skrguta
Petoga dana suma je skupljala kraj reke obezglavljene leseve
Sestoga dana malo vatre zaljubljeno nalik na sunce
Sedmoga dana ne zapevase andjeli
Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica
od pepela i zid progovori.

Dopuna: 24 Nov 2006 23:13

LAUDA

NAJLEPSE PEVAJU ZABLUDE. O, vali,
Rimuje se more. Tad smo na zal pali.
Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noc, a sunce se pali.
Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah sto je lepo i opasno: cvetradicveta
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti recnik bilja u uvali.
Kroz potajne gore goren lek ti je.
Da zemlju zemljom ljubis vek ti je.
Al ako je u oci poljubis nek ti je
Prozracan poljubac ko prazni kristali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cvele,
Ta pesma se nalazi na prvom postu ove teme (''Poeziju će svi pisati''). Neverovatno je da ti niko nije odgovorio ili da sam nisi primetio, no to se svakome od nas desi.
Ćuveni kompilator i prepisivač izvesni Goran Bregović stigao je od našeg najvećeg pesnika da ''pozajmi'' stihove
''Jugoslavijo na noge pevaj nek te čuju
ko ne sluša pesmu, slušaće oluju..'',
a nije našao za shodno da to nastavi stihovima u kojima ima više etike nego u tomovima knjiga filosofa i etičara:
''Ali da li će sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj?''
Inače, pesmu izvodi ''Bijelo dugme'' uz učešće Svetozara Vukmanovića Tempa (general-pukovnika u penziji) i štićenika doma 'Ljubica Ivezić''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre nekoliko dana drugarica mi je poslala nekoliko odlomaka iz pisama Branka Miljkovica. Predivni su... Uzivajte!

I
„Када би је видео Рафаело, он би зацело помислио да је то нека његова млада мадона, која се искрала с платна. Али када би се у то разуверио, похлепно би пожурио да је украде и затвори у неки рам. Да ју је видео Платон, он би се одрекао своје мисли да је све на овоме свету бледа сенка небеске лепоте, морао би да узвикне: „Немогуће да је ово дивно створење само бледа сенка небеске лепоте!“Да то учини њега би натерала иста она лепота, потпуна лепота која је учинила да се побожни свештеник одрекне Бога... Када лепота, дакле, може да усхити Рафаела да је изрази, Платона да нађе истину – у лепоти је истина – а одрекне се заблуде, и свештеника пустињака нагна да се одрекне свог глупог живота, онда значи да је у љубави велика моћ. Та моћ је утицала и на мене...“

II
„Тешко је живети без сталне жеље за нечим“. Да, то је тачно. Ја сам живео без жеље немајући куда да уперим зраке своје воље. Дух ми је лутао у доколици и губио се у ништавилу. Морао сам се одатле извући. Како? Почео сам желети, за тобом. Али нађох код Додеа претњу на овај мој поступак: „Чежња је опасна ствар“. Мислио сам: Ваљда Доде не мисли на оне чежње божанског порекла, љубавне чежње; јер ту и ако има прљавих чежњи то је само зло које наивност сматра за добро или оно свесно зло „да би добар био“. Дакле, ове афекције у љубави, које мудраци сматрају штетним и извором свих зла, јесу само примарно добро, зло о коме је Балзак рекао: „Зло је, без сумње добро, чије се последице не показују“. Овим мојим закључком самс е отресао предрасуде; узвикнуо: Ако је чежња опасна ствар, онда је још опасније бити жив, а не живети! И продужио сам да те желим. Само да те желим, јер „често се дешава да поседовање убије и најлепше жеље...“

III
„Ја те само желим, али ничему се не надам да не бих патио, јер „сви се људи разочаравају у својим надањима, варају у својим очекивањима“. Ја се не надам, па се зато нећу ни преварити, нећу горчином говорити: живети у заблуди. Оно и жеља је илузија, али жеља без наде, оваква каква је у мени, то је илузија ближе стварности но илузији; илузија која помаже човеку да се у стварности одржи, а не да се од ње огради.
Моје илузије су јаче, постојаније, но сама стварност...“

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vanja hvala na ovome, stvarno je predivno...

"Тешко је живети без сталне жеље за нечим“. Да, то је тачно. Ја сам живео без жеље немајући куда да уперим зраке своје воље. Дух ми је лутао у доколици и губио се у ништавилу. Морао сам се одатле извући. Како? Почео сам желети, за тобом."

"Ако је чежња опасна ствар, онда је још опасније бити жив, а не живети! И продужио сам да те желим. Само да те желим, јер „често се дешава да поседовање убије и најлепше жеље..."

"Моје илузије су јаче, постојаније, но сама стварност..."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bla bla ::

"Тешко је живети без сталне жеље за нечим“.



''Čovek umire polako. Najpre umiru želje...''
(Smilja Stojanović - ''Nebeska tkalja'')

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Sirius

"Covek umire polako. Najpre umiru zelje... al` koje li lepote, zeleti te..."
(bla bla - jos neobjavljeno)


PRELID
Hladna vatro koja izgaras
Svud oko mene a dan ne stvaras
Ne znaju kuce gde odose ljudi
Nit pozna jutro one koje budi
Al zna ih ponoc puna suncokreta
Biljni petao na krovu sveta
Koji ih samo zato budi
Sto mrtvi znaju da budu budni
Da slede reku zvezde i ptice
i nastave zivot kriomice

Dopuna: 26 Jan 2007 0:35

POISTOVECIVANJE BICA I RECI

Trazim pocetak sjaj i sate stale
Da zive moj zivot i da ga vaskrsnu
Iz ostatka zbilje prerusene u snu
Kad usav u pustinju nataji pospale.

Ponavljam reci koje su mi dale
Taj cvet taj kamen pticu sto iskrsnu
Iz nicega, sunce koje se rasprsnu
Nad svetom koji su same odabrale.

Osluskujem pun nade strane sveta.
Zalazi mesec vreme. Nepokretna
Rec je nad svetom za reci ostale.

Dan slepe ljubavi minu polustvaran.
Ne prodje pamteci svet balzamom zacaran
Kad su ti dve tuzne ptice vecnost dale.