Ako hoces da zivis,cuvaj se harmonije
kao ujeda koralne zmije.
Usaglasis li sebe sa nekim opstim ritmom,
istopice se koza tvog sopstvenog,tvog jednog.
Pocece raspadanje ,prskanje i rastakanje.
Postaces bezoblicje.
Smrt je sporazum pojedinacnog gibanja sa pulsiranjem opsteg.
Ko zna koliko zivih uopste nije ni zivelo.
Mozda se svaki cas susreces sa nekim mrtvacima
udesenim da izgledaju kao zivi.
Uspostavis li nesklad,
uspostavio si sebi omot i sadrzinu.
Koliko si za svemir neupotrebljiv i stran,
samo toliko si i ti neki svemir.
Zato se kaze:ako hoces da budes u srcu covevanstva,
moras da budes i spolja,izvan njega.
Koliko si za ljude neobjasnjiv i cudan,
samo toliko si jasan,
samo toliko si i ti neki covek.
----------- Dopuna: 28 Mar 2005 1:40 ---------
-odlomak iz Beskrajne pesme(stvarno je beskrajna)-
Kaznjavan za sve sto pomislim,
a kamoli sto pocinim,
osumnjicen sam za neznost
i proglasen sam krivim
sto ljubav ne gasim mrznjama,
vec novom,vecom ljubavlju,
i zivot ne gasim smrtima,
vec necim drukcije zivim.
.
.
Biti ljudski visestruk
ne znaci biti rascovecen.
Ja sam deljiv sa svacim'
ali ne i razoriv.
----------- Dopuna: 21 Apr 2005 3:33 ---------
Mit o ptici
Bio sam dete,
i nepogresivo sam dospevao
do svega u sta sam umeo da poverujem.
Oblikujuci bezoblicje,
uzimao sam saku nicega.
I nista nisam dodavao.
I nista nisam oduzimao.
A imao sam uvek na dlanu
nesto novo.
Kakva magicnost materijala!
Kakva cudesna linija!
Raskos boja i povrsina,
senki i svetlosti!
Celog zivota opsedala me je zelja
da imam pticu
drukciju od ostalih.
S obzirom da je odavno mrtav, verujem da je u potpunosti neotporan na zivot...
E sad, pihtijasto... Ne znam zasto ti to pade na pamet, mozda zbog previse neznosti u pesmama, ali on je sam rekao "Osumnjicen sam za neznost i proglasen sam krivim/sto ljubav ne gasim mrznjama...
Samo su vremena postala tvrda, Che, i niko ne primećuje cvet, dok, zgazen, bojom nam ne uprlja cipelu. Iz te perspektive, bacih pogled na Antića.
Pozdrav!
Ovo je pesma jedne kosulje, zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu stipaljku, i glasi:
Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem. Da mi suze ispare na suncu. Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.
Nadimacu se. Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu. Celo prepodne bicu
zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.
Drzi me cvrsto, ali nemoj da mi zavidis. Mene popodne peglaju.
Novi Sad, 1954.
Treba biti obazriv ako se sminkas efemernoscu. To se najteze otire. Hrabrost je: umeti poceti.
Jos veca: umeti prestati.
Ne svrstavaj se u one koji sa oka ne skidaju estradne koprene vida. I smeskaju se oblikom,
a ne ukusom usana.
Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine.
Stvarnost je kao odeca. Nije vazno sta nosis , nego kako ti stoji. Prekini sa oblacenjem, moda
je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nesto glasno izgovaras, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.
Ti svakako razumesh:
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Uplasheno sam pijan.
I prazan.
I sam.
Ponekad netko naidje
da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome preprichavam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj recci,
ali ja,
ja koji najmanje znam o srecci,
hteo bih malo nespretne srecce
tom nekom drugom da dam.
I dok umire drvecce i vetar po lishcu gazi,
hteo bih da mu bude dobro,
sasvim dobro,
u ime aorista moje ljubavi
i davnoproshlog vremena.
----------- Dopuna: 12 Jun 2005 23:47 ---------
EPILOG
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraccam
Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plashim
za tebe izgubljenu u vrtlogu
geografskih karata,
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.
Da li sam jos uvek ona mera
po kojoj ti znash ko te voli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znash ko te otima
i ko placca?
Da li sam jos uvek medju svim tvojim zhivotima
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg sacca.
Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet kreneš
Nemoj da mi nešto petljaš
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bezim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za čim može da se pati
Tu je ono čemu možes srce dati.
Al' ako se ikad vratiš
moraš znati
tu ćeš stati
I ostati.
Očima se u svet trči
Glavom rije mlako veče
Od reke se dete uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dete uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud žuri,
stisni srce i zažmuri.
Al' kad pođeš - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ćeš.
Ko zna zašto.
Ko zna šta te tamo čeka.
Ove su želje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi večno kunja
i muči se tvoj početak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trči.
Stvaraj zoru kad je veče.
Nek' od tebe život uči
da se peni i da teče.
Budi takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad kreneš - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna šta te tamo čeka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatiš,
il' sve teško,
gorko platiš,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratiš.
----------- Dopuna: 13 Jun 2005 17:04 ---------
Govor
Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio
potišten kada bih sve ovo što osećam,
morao da ti objašnjavam hudim jezikom
čoveka: rečima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obične stvari,
koje su mnogima tajna.
"Najčvršća vrata su ona koja su širom otvorena,
kaže jedan prastari zapis sa Tibeta.
Postoji govor koji će neko otkriti sutra, a
možda niko neće ni pokušavati da ga
otkrije. Ali ti ga već sada moraš obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik značenja, a ne dijalekt naziva.
Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moć moći.
Postoji kretanje kretanja, razmišljanje razmišljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.
Sve se ređe usuđujem da izgovaram reči, jer
uvek znače drugo nego što ja to želim.
Sve dalje su od govora i teško ih razabirem
u šumovima beskraja.
Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleđa. Takvo
je moje ćutanje s tobom ove noći. Opnu po
opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
među nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, ćelije stena i vazduha, i ustavljena
koža vode i večnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.
Pisem umesto tebe Snežani i Alisi. Šaljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Džonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reči odgovora. Znači da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem.
Lako je tebi kad imaš brata,
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
............................................
Meni je teško jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
.............................................
I tako: pošto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko vredan sam,
i da odrastem sasvim sam.
Od svega što na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.
U meni večeras jedna reka
razbija ogromna brda daleka,
muči se,
urliče,
razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce
i peče
i kroz oči mi kipi i teče.
U tebi večeras ista reka
čudno je meka.
Sva je od mleka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.
Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.
PESMA ZA NAS DVOJE
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Ai' ja,
u krcmu svratio,
a ona
ne znajuci - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da ,mora da je tako...
Mika Antic
U nasem malom pozoristu ,secam se svoje srece i treme dok je Mika Antic ispisivao moje ime i posvetu u knjizi"Plavi cuperak".Bila sam mala ali se i danas secam umornog lica umetnika i blagog pogleda i smeska.Kasnije je u knjizi pesama"Kikinda"tako lepo opisao svoj zavicaj,jos imam plocu gde glas Vesne Cipcic recituje stihove:
"Pod Kikindom zeleni se trava
tu mi spava odvaljena glava
obesena pa sabljom kosena
u peskiru ko kolac nosena.
Iz rovitog mozga
strika kolo oko crkve
stoleca od zla i zlata
objahalo nebo kao ajgir po Banata
pa kida i grize grivu iza vrata.
A iz blata,sa severa,
u gacama vetar tera
belog Boga,paorskoga.
Kazu ljudi a kaze i vreme
prgava nam i pamet i seme
kad nas sadis,u zemlju nas sadis
a iz zvezda moras da nas vadis!
----------- Dopuna: 19 Jun 2005 19:09 ---------
Ove stihove pred sam kraj Mika je posvetio svom sinu:
"Moras mi jednom objasniti
kakav si ti to vrac
kad dunes u pcelu na dlanu
i pretvoris je u zvezdu"
svima vama koji ste postovali pesme mike antica ovde. usrecili ste me i ulepsali ste mi ne samo ovaj dan (nedelju inace ne volim kao najdosadniji dan u nedelji), nego i.....svasta nesto
jedno pitanje: ima li neko od vas onu pesmu Mike Antica koja je jedna on onih bez naslova, u kojoj on kaze nesto poput - samo onaj koji se usudi da oplodi stvarnost ...itd....
tu pesmu trazim vec godinama...
hvala unapred.
inace, ja sam taze nova ovde, a Mika Antic je razlog sto sam uopste napravila nalog
Pokusaj da pronadjes te stihove u sabranim delima Mike Antica"Pra -govor".Bice mozda tesko jer ima 10 knjiga,ali ja mislim da si bas stih iz "Hodajuci na rukama"citirala.
Ukupno su 557 korisnika na forumu :: 33 Registrovanih, 0 Sakrivenih i 524 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06 Korisnici trenutno na forumu: akuci, argus, bobby, bojan1000, Brksi, caki028, Clash, Da vam Bata nešto kaže..., dacaaca, drinic96, dr_Bora, eurocar, FarscapeFan, gitar, klesc, kobra699, kole017, L A Z A R, milos.z, nocko, ProCarp, rada km, Ričard, SlobaBgd, Source, Spyderka, Sub Zero, umpirsky, White_Shark, windowst, zeljko f, ^next^, Žan Klod vam dam
Stranica generisana za 0.065 sec [0.056004 sec (user time) + 0 sec (system time)] Skripta zauzela u memoriji: 2.426.432 bajta
Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Ugledni građanin 
