|
Poslao: 01 Jan 2017 20:14
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10904
|
Početak sna
Neka me nedostojnog vetar obavije
Kulo s vrhom van vremena na koju dišem
Tesno je nebu u ptici ptici još više
Moje izdvojeno oko van glave bdije.
Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost
skrijem
Kad ništa ne počinje jer nema mesta više
Kad noć od uspavanih sila i smrtonosne kiše
Zveri šumom uklete i mene snom ubije.
Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim
Što sam video i čuo kada nenađen ronim
U prostor pre reči gde trune moja glava
Kada letim i ne mičem se ko čovek koji spava
Ružo bez sraha, suzo, odbegli ždrale,
Žalbo crnih ptica i tužne pohvale?
B. Miljković
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2017 19:30
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
***
svetska seoba se u magli začela:
noću drveće zemljom luta,
u zlatnom vinu grozde pluta,
iz kuće u kuću zvezde putuju,
ka izvoru reke teći počinju!
i ja bih htela na tvojim grudima
spavati, otpočinuti.
- m. cvatajeva
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Jan 2017 22:19
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
Srebrna cesta
1
Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,
kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova -
izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.
Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom, kud te srce vodi.
2
Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi, i da na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i - ako hoćeš - oluji prkosiš
olujom, koja u tvom bilu huji.
Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.
I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati.
3
Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje. Gazi
na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stepom zelenoj oazi.
Izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.
Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi.
Gustav Krklec
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Jan 2017 09:36
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
КАД...
Кад млади лав једе
лавица се подмлађује
Кад ватра долази по своје
земља руди
Кад смрт говори о љубави
живот трепери
Кад јој живот говори о смрти
љубав се смеши
Једите на трави
само пожурите
јер кад-тад
трава ће јести на вама.
Жак Превер
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2017 18:27
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
poruka
vrata koja je neko otvorio
vrata koja je neko zatvorio
stolica na koju je neko seo
mačka koju je neko pomilovao
voće koje je neko zagrizao
pismo koje je neko pročitao
stolica koju je neko oborio
vrata koja je neko otvorio
put po kome još neko trči
šuma kojom neko prolazi
reka u koju neko skače
bolnica u kojoj neko umire.
- žak prever
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Feb 2017 18:00
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
Лажне Ми Путеве
Лажне ми путеве под ноге потурају.
Лажне ми речи у уста гурају.
Пун ми је живот, лажи пуне уши.
До грла у страшној лажи што ме гуши.
Све што је моје лажни призвук има.
Све што је моје ко да је од дима.
Лаж је подржана лажним сведоцима.
И истина нигде никог не занима.
Како да издвојим лаж из тог што дишем.
Како да не лажем у томе што пишем.
Кад ме лажима као птицу пуне:
Ко и друге лажи моја глава труне.
Матија Бећковић
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Mar 2017 16:08
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
prozbor o ćutanju
onaj koji govori
slobodniji je od ovoga koji ćuti
koji ćuti šta je nego tamničar
a ono što ćuti je sužanj u njegovoj duši
i ono što znam i ono što ne znam
tiče se samo mene
i zato mi je lako da oprostim
svaku nedorečenost i da kažem
(citirajući vazduh):
ako ne vidite ono o čemu ćutim
ne znači da ga nema
mnogo je više onoga što je prećutano
od onoga što je izgovoreno
reči koje prospem na papir
nisu više moje reči
reči koje izgovorim postaju moje sudije
ali reči koje ćutim svo su moje bogatstvo
njima kupujem spokoj
njima se od zla branim
neizgovorene reči su straža pred ulazom u istinu
govoriti može svako
a ćuti samo onaj koji bi imao šta da kaže
ponekad više ćuti onaj koji govori
kad govori o onome što neće da kaže
uvek govori više onaj koji ćuti
jer on ćuti o svemu ostalom
govoriti može niko
a ćutati samo onaj kome je bog poverio svoj novčanik
ravnodušni ljudi ćute jer su ravnodušni
besni ljudi ćute jer su besni
uplašeni ćute jer su uplašeni
samo glupi ljudi ne ćute što su glupi
nego što su pametni
nikad se nisam kajao zbog onoga što sam ćutao
skoro uvek zbog onoga što sam rekao.
ljubivoje ršumović
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Mar 2017 21:54
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
ОВА ГЛАВА
Ова глава ова туђа глава ова болница
Ово острво ова независна држава овај предео
Ова црква одвојена од државе
Ова глава са својим и другим инструментима
лансираним у космос
Својим градилиштима и различитим телефонима
Ова глава са душом као трг са својим белим голубом
Ова тамница у којој чамим и слободоумна глава једног сужња
У којој леже градови мирни као на мапама
Ова глава одмотана из утробе мајке
Као што се сунце враћа из изгнанства
Ова глава у облацима кроз коју шуме
Нека чудна лишћа потпут телеграфа
Ова глава на дну свемира са својим покушајима и скандалима
Ова неограничена глава
Клонула у свом срцу клекнула у својој души
Пуна авионских и других крила пуна глобуса
Ова раскрсница, као разбацани папири у ваздуху
Која ће се везати за земљу као мину
Ова глава чији је ум одавно у небесима
Ова глава у којој ветар као у пустој цркви беспосличи
Ова глава све дубље тоне у земљу
Невидљиво као снег који се топи и сплашњава
Пуна као часовничарска радња
Ова глава се стрмоглављује у земљу као висак
Пружена у својим пространствима као у бунилу
Ова глава чије су мисли сличне теговима
Свемиром што личи на осмех лудака
У својим сећањима на будућност
Видим ову бившу главу
Шта ради испод земље шта слуша испод снега
Видим ову косу зарђалу у тами
Видим ове уши као полупане компасе
Те уши што су некад по мразу дежурале у космосу
Видим као два мртва листа два чађава пламена у мраку
Ову главу овог вођу подсвесних побуна
Видим на крају пута
Видим нема ове главе и њених различитих поза
Моја душо слична једру у тихом океану
Видим ову главу која није припадала мени
Како не припада никоме остављена од свега
Остављења од својих шума својих висина и граница
Остављења на путу ова глава ово брдо
претворено у лобању
Препуштена земљи кишници и трулом лишћу
Видим како је може ногом све против чега је била уперена
Видим ову напуштену главу и главе мојих пријатеља
Како се полако спуштају у центар земље
И како их заједно са њиховом слободoм
Замишљене осовине претварају у брашно
Брашно које дишу будуће генерације
Срамотно као што је дисала и ова глава
Коначно видим децу у будућим вековима
Како дижу руке да питају своје учитеље
Коме је сметала ова глава
Ова глава песника Матије Бећковића
Која ће тада лежати у мастиљавој земљи
Као демонтирана бомба.
Матија Бећковић
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2017 14:42
|
offline
- Lulubi
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2011
- Poruke: 548
|
Napisano: 15 Apr 2017 11:15
PANTOMIMA
figure se izvlače
iz šarenih kutija
i počinju same
da igraju po stolovima.
njihovi potezi su
toliko precizni
da se svaka igra
završava nerešeno.
dok se ne umeša čovek.
radomir mićunović
(iz zbirke "magična polja")
Dopuna: 05 Maj 2017 15:42
s.o.s.
dođe
tako trenutak
kad ti više ništa ne treba
ni njene sise
ni jutros ubrane trešnje
ni kafa crnja od potrebe
ni razum nerazuma
ni dečiji žagor
ni gomila fotki iz svima brze mladosti
ni kiflice bez kvasca
a ni one sa kvascem
fućka ti se za leptir kravatu
snajper stihove
struju u laktu
nabeđene krivice u glupoj razlici
prestane da ti bude važno
da te razumeju
uvažavaju
ignorišu
da ti svi govore
kako si bio baja a ostaješ ko bajka
kako si bio uzor morala i epike
kako ih sunce ogreje kad su u tvojoj blizini
kako te svi pamte
kako nema više mogućnosti za promenama u bilo kom pravcu
jednostavno te smori kad kreneš da zavežeš pertlu
a sranje ti ne da da se sagneš
buni se
i onda bi samo da odeš brzo
brzo
bez borbe
bum
!šta
e nemoj da me grliš
pusti me bre
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
kuda sad
nebojša fixer čehranov
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Dec 2017 08:15
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10904
|
Јесење вече
Сирота златна рибица
Коју је неки клинац бацио
У локву.
Не, још горе!
Која плива
У тегли краставаца
Једног мртваца.
Да, сирота рибица.
Чарлс Симић
Збирка ,,Лудак"
Повеља 2017.
|
|
|
|
|
|
