 Poslao: 10 Nov 2005 20:40 |
|
|
|
|
Neko je vec rekao da obozava Pabla Nerudu...JA SAM LUD ZA NJEGOVIM PESMAMA  covek ne da pise nego sve u sesnae's!!!
|
|
|
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame.
| |
|
| Poslao: 17 Feb 2006 22:48 |
|
|
|
|
Pokrivaju nas godine kao sitna kisa,
vrijeme je beskrajno i jalovo,
pero soli dira tvoje lice
i kapi su izgrizle moju odecu:
ne razlikuju vrijeme u mojim rukama
ili let narance u tvojima:
snijegom i motikom probija zivot:
tvoj zivot koji je zivot moj.
Moj zivot koji ti dadoh puni se
godinama, kao volumen nekog grozda.
Vratit ce se grozdje zemlji.
A tamo dolje vrijeme ce i dalje postojati
i nadati se i padat ce kisa na prah
zeljno da izbrise i samu odsutnost.
----------- Dopuna: 17 Feb 2006 22:48 ---------
Pamtim kakva si bila one posljednje jeseni.Bila si siva kapa i mir u srcu skrusen. Plamenovi sutona u tvom se oku borili i lisce je padalo u vodu tvoje duse.
Poput kakva brsljana uz moje ruke pripita, lisce je sabiralo tvoj glas tih i skrusen. Krijes zaprepascenja u kom je zedj mi gorjela. Umilan plavi zumbul savijen vrh moje duse.
Osjecam, oci ti putuju i jesen je daleko: Siva kapa, pticji glas i srce kuce prema kojoj su se selile moje duboke ceznje i gdje sam slao poljupce vesele ko zar i vruce.
Nebo s nekog broda. Polje sa bregova. Spomen na te je svjetlo, dim i mir jezera skrusen.Tamo za ocima tvojim sutoni su izgarali.Suho jesensko lisce kovitlalo usred tvoje duse.
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 03 Sep 2006 00:46 |
|
|
|
|
Oda srećnom danu
Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.
Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.
Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.
Pablo Neruda
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 17 Okt 2006 16:46 |
|
|
|
|
Izgubili smo i taj suton
niko nas nocas nije vidio spojenih ruku
dok je modra noc padala na zemlju.
Vidio sam sa svog prozora
svecanost zalaska na dalekim bregovima.
Ponekad bi se kao novcic
uzario komadic sunca u mojim rukama.
Sjecah te se duse stegnute
i po toj tuzi ti me poznajes.
Gdje si tada bila?
S kojim ljudima?
Koje si rijeci govorila?
Zasto mi sva ta ljubav dolazi odjednom
kada sam tuzan i znam da si daleko?
Paka je knjiga koja se uvece uzima
i kao ranjeni pas moj plast se uz noge vuce.
Uvijek,uvijek ti odlazis uvece
tamo gdje sumrak juri brisuci statue.
(Pablo Neruda)
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 24 Okt 2006 02:12 |
|
|
|
|
XIV
Igras se svakog dana svetloscu svemira.
Posetiteljice nezna, stizes u cvetu i vodi.
Vise si nego ta bela glava koju stezem
rukama, poput grozda, svakog dana.
Nikome nisi slicna otkako te volim.
Dopusti da te prostrem izmedju zutih venaca.
Ko pise tvoje ime slovima od dima izmedju
juznih zvezda?
Ah, pusti me da se setim kakva si bila tada
kada jos nisi postojala.
Odjednom vetar urla i udara o moj zatvoren prozor.
Nebo je mreza skamenjena od senovitih riba.
Ovde zamiru svi vetrovi, svi.
I svlaci se kisa.
Ptice bezeci prolaze.
Vetar. Vetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevreme skuplja tamno lisce
i odvezuje sve barke vezane nocas o nebo.
Ti si ovde. Ah ti ne bezis.
Odgovaraces mi sve do poslednjeg krika.
Privi se uza me, kao da se plasis.
Ipak ti ponekad cudna sena dira oci.
Sada i sada, malena, donosis mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.
Dok tuzan vetar juri ubijajuce leptire
ljubim te i moja radost grize ti usta od sljive.
Mora da te bolelo da se na me priviknes,
na dusu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beze.
Toliko smo puta videli zvijezdu kako gori
ljubeci nam oci i sumrak sto se nad nama gubi
u lepezi sto se vrti.
Milujuci te kisile su na te moje reci.
Odavno voleh tvoje telo od osuncana sedefa.
Cak verujem da si vladarica svemira.
Donecu ti copihue, radosno cvece s planina,
tamne lesnike i sumske kosare celova.
Hteo bih s tobom uciniti sto prolece cini sa tresnjama.
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 24 Okt 2006 07:16 |
|
|
|
|
Nemam , nažalost, njegovu zbirku ''Sto soneta o ljubavi''. Stavi , molim te, 47. sonet i onda pokušaj da se setiš odakle ti je poznat...Pozdrav svim nerudistima...
|
|
|
|
|
|
| Poslao: 24 Okt 2006 18:12 |
|
|
|
|
jos malo...
* ne spajati : ) *
@ Limit
nashla si : - )
@ Sirius
nemam sad ni ja, ali evo nadjoh na engleskom...
"I want to look back and see you in the branches.
Little by little you turned into fruit.
It was easy for you to rise from the roots,
singing your syllable of sap.
Here you will be a fragrant flower first,
changed to the statuesque form of a kiss,
till the sun and the earth, blood and the sky, fulfill
their promises of sweetness and pleasure, in you.
There in the branches I will recognize your hair,
your image ripening in the leaves,
bringing the petals nearer my thirst,
and my mouth will fill with the taste of you,
the kiss that rose from the earth
with your blood, the blood of a lover's fruit." |
|
|
|
|
|
| Poslao: 24 Okt 2006 23:48 |
|
|
|
|
47.
Zelim te vidjeti iza sebe na grani.
Malo po malo pretvorila si se u plod.
Nije ti bilo tesko da se uspnes iz korijenja
pjevajuci svojim slogovima soka.
I tu ces biti najprije mirisni cvijet,
u statuu poljupca pretvorena,
sve dok ti sunce i zemlja, krv i nebo
ne odobre slast i milinu.
Vidjet cu na grani tvoju kosu,
tvoj zrak koji sazrijeva u liscu,
priblizavajuci listove mojoj zedji,
i ispunit ce moja usta tvojim sokom
poljubac koji je iznikao iz zemlje
tvojom krvlju zaljubljena ploda. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 25 Okt 2006 01:02 |
|
|
|
|
| Kakav je to začudan svet...Trebalo bi da se za njegove metafore izmisli posebno ime |
|
|
|
|
|
| Poslao: 26 Okt 2006 23:37 |
|
|
|
|
Ljubavi moja, umrem li, a ti ne umres,
ljubavi moja, umres li, a ja ne umrem,
ne ostavimo bolu odvise prostora:
nema zivota do ovoga koji zivimo.
Prah u zitu, pijesak u pijesku,
vrijeme, voda sto luta, nejasan vjetar
odnio nas je kao plovece sjeme.
Moglo se desiti da se ne sretnemo u vremenu.
Onu livadu na kojoj se nadjosmo,
o maleni beskraju, vracamo,
ali ta ljubav, ljubavi, nije svrsena.
I kao sto nije imala rodjenja,
ni smrti nema i kao duga rijeka
mijenja jedino zemlje i usne. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 27 Okt 2006 11:54 |
|
|
|
|
Black Orchid,
Evo mog obećanja:
za tebe i sve druge zaljubljenike u ovu fantastičnu poeziju, evo Nerudinog najcitiranijeg soneta
XVII
Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz
ili strijela karanfila koji prenose oganj:
volim te kao što se vole neke mračne stvari,
potajno, izmedju sjene i duše.
Volim te kao biljku koja me cvjeta i nosi
u sebi, skriveno, svjetlo onih cvjetova,
i hvala tvojoj ljubavi u tijelu mi taman živi
gusti miris koji se uzdigao iz zemlje.
Volimte ne znajući kako, ni kada, ni odakle,
volim te izravno bez problema i gordosti:
tako te volim jer ne znam voleti drugačije,
nego na taj način na koji nisam i nisi,
blizu, da ti je ruka na mojim grudima moja,
blizu da ti se oči sklapaju s mojim snom.
E, sada teži deo posla:
Zašto vam ovaj sonet zvuči tako poznato? I odakle?
Nemoj samo neko sada da se nadje i kaže ''Šta nam ovaj sad postavlja zadatke'' jer je ovaj sonet prešao put od jedne do druge misaone galaksije da bi postao poznat. U znak poštovanja za ljude koji su ga tako promovisali, s takvim osećanjem za spajanje različitih svetova, slobodan sam da zamolim sve kolege da malo zastanu nad ovim sonetom i svašta će im proći kroz glavu...
Pozdrav uz želju za uspešnim asociranjem  |
|
|
|
|
|
| Poslao: 27 Okt 2006 23:22 |
|
|
|
|
Kako te predosjetiti
Kako te predosjetiti
u trenucima turobnim
natovarenim odbojnoscu
svih gorcina
uzdisaja.
Dajuci mi uzitak
tvoje bijele ruke,
dajuci mi odanost
tvoje jasne oci,
sramezljive i tople.
... I, kako predosjetiti
veseli osmijeh
tvojih svjezih usana,
tuzan osmijeh
mojih starih usana.
U trenucima dugim
moje odbojne tjeskobe
osjecam da nices
iz tuzne tisine.
Kako te predosjetiti,
kako te predosjetiti?
----------- Dopuna: 27 Okt 2006 23:22 ---------
Da bi me ti cula
Da bi me ti cula
moje se rijeci
ponekad suse
kao tragovi galebova na plazi.
Ogrlica, zvecka pijana
za tvoje ruke slatke poput grozdja.
Moje su rijeci daleko
i tvoje su vise nego moje.
Kao brsljan puzu u moju staru bol.
Puzu tako po vlaznim zidovima.
Ti si skrivila tu okrutnu igru.
One bjeze iz moje tamne spilje.
Ti sve ispunjas, sve ispunjas.
Nastanise prije tebe samocu koju zauzimas,
i vise nego ti na moju su tugu navikle.
Sada zelim da kazu to sto ti zelim reci
da bi me ti cula kao sto zelim da cujes.
Vjetar tjeskobe jos ih poteze.
Uragani snova jos ih ponekad izvrcu.
Ti slusas druge glasove u mome bolnome glasu.
Plac starih usana, krv starih molitava.
Ljubi me dragano. Ne napustaj me. Slijedi me.
Slijedi me, dragano, u ovom valu tjeskobe.
Ali bojis ljubavlju moje rijeci.
Ti sve zauzimas, sve zauzimas.
Od svih rijeci nizem beskrajnu ogrlicu
za tvoje bijele ruke, slatke poput grozdja. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 29 Okt 2006 18:34 |
|
|
|
|
VEČERAS MOGU
( Pablo Neruda)
Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.
Da napišem, recimo, «Zvezdana je ova noć,
Zvezde, tako plavetne,u daljini trepere».
Noćni vetar se okreće dok peva na nebu.
Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.
Voleo sam je, katkad me i ona voljaše.
U noćima poput ove u naručju je držah.
Koliko li je ljubljah i pod nebom bezmernim.
Volela me je ona, ponekad sam i ja nju.
Kako i ne voleti prodorne oči njene.
Večeras mogu pesme najtužnije da pišem.
A osećam nema je. Znam, izgubio sam je.
Čujem tu ogromnu noć,bez nje još i veću.
Dok stih pada na dušu, kao rosa na travu.
Šta mari što je ipak ljubavlju ne zadržah.
Zvezdana je ova noć, a ona sa mnom nije.
To je sve. Neko peva, u daljini. U daljini.
Izgubio sam je, duša neće to shvati.
Pogled je traži kao da bih je time približio.
Srce je moje traži, a ona sa mnom nije.
Ista noć, što belinom boji i krošnje iste.
Mi, nekadašnji, nismo više nikako isti.
Više je i ne volim, koliko je tek ljubljah.
Za vetrom mi glas samo da joj uvo dotaknem.
Drugom.Pripašće drugom. Kao i pre ljubljenja.
I glas njen, i telo joj, svetlo. Oči beskrajne.
Više je ne volim, ne, a možda je i volim.
Tako je kratka ljubav, tako dug zaborav.
U noćima poput ove u naručju je držah,
Izgubio sam je, duša neće to da shvati.
Makar ovo bio bol, što mi još jednom nanosi,
a ovi stihovi njoj, poslednje što joj pišem. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 29 Okt 2006 19:48 |
|
|
|
|
vec post-ovana u istoj ovoj temi, samo je prevod drugachiji...
http://www.mycity.co.yu/phpbb/viewtopic.php?p=5272.....ubio#52721
POEMA XX
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Escribir, por ejemplo: "La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos."
El viento de la noche gira en el cielo y canta.
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.
En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.
Ella me quiso, a veces yo también la quería.
¡Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos!
Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.
Oír la noche inmensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.
¡Qué importa que mi amor no pudiera guardarla!
La noche está estrellada y ella no está conmigo.
Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.
Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.
La misma noche que hace blanquear los mismos árboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.
Yo no la quiero, es cierto, pero cuánto la quise...
Mi voz buscaba al viento para tocar su oído.
De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.
Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto el amor, y es tan largo el olvido.
Porque en noches como ésta la tuve entre mis brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.
Aunque éste sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.
Pablo Neruda, poeta chileno (1904-1973) |
|
|
|
|
|
| Poslao: 29 Okt 2006 21:43 |
|
|
|
|
Filmski L'Hommage Pablu Nerudi
Napomena: nije offtopic, samo malo strpljenja 
Ruski filmovi oduvek su oduševljavali kritičare i punili srca gledalaca, ali su retko punili kase bioskopa. Pre nekoliko godina jedan film bio je istinski block buster i predstavalja priču za sebe - ''Sibirski berberin''. Njemu ću se posvetiti u forumu za film, a ova digresija, koja to i nije, govori o nečemu drugom: reklamnu kampanju pratili su predivni stihovi koji su sigurno doprineli da poseta bude još veća. Neodoljivo su podsećali na poeziju Puškina, možda i Tolstoja (glavni junak Andrej je njegov prezimenjak), eventualno Jesenjina. Društvo iz kraja, s posla, kolege iz biblioteke, filmski znalci, svi su se zainatili da otkriju autora, čak je ''pala'' i opklada. U nedostatku bolje metode počeo sam ''policijski'' da sužavam kandidate, odnosno filmove u kojima se pojavljuje poezija jer znam da ''vansovci'' vole takve filmove. Na prilično iznenadjenje, u komediji ''Zakrpa Adams'' pojavljuju se ti stihovi na nadgrobnoj ploči, ali nigde potpisa autora! Dobro, idemo sekvencu po sekvencu: u jednom kadru na Adamsovom stolu video sam otvorenu knjigu, a kada je on knjigu uzeo u ruke, prepoznatljiv lik. Jedva sam sačekao jutro, otišao kod u biblioteku kod kolega i ( kao ) rutinski zatražio Nerudinu poeziju (istini za volju, prepev poezije koja je pratila reklamnu kampanju bio je dosta slobodan, ''slovenizovan'' i to vešto, ali ne proizvoljan tako da je opklada bila gotovo nemoguća misija). Na početku - bingo! ''Cien sonetos de amor''... Nikada nisam saznao koji je genijalac iz ''Vansa'' sa toliko takta uspeo da pomoću XVII soneta poveže dve fantastične kulture, dva sazveždja, ali je uspeo...a uspeh više nije ponovio. Valjda nije hteo da izaziva sreću, ili je prešao na drugu vrstu markertinga...
Eto, dragi moji poštovaoci i zaljubljenici u poeziju još jednog velikog Pabla(Pikasa, Kazalsa) epizode koja dodaje još malo sjaja njegovom mitu. Koliko bih voleo da ste ove stihove i sami prepoznali, toliko mi je na neki način drago ukoliko sam uspeo da vas ovim lepim detaljem iznenadim i, nadam se, obradujem... |
|
|
|
|
|
| Poslao: 29 Okt 2006 23:31 |
|
|
|
|
samo shto sonet nije 47, nego 17, dakle  i svakako nije najcitiraniji 
ali je pricha o potrazi i "kljuchu" zaista posebna
taj film volim i previshe lichno dozhivljavam, gledala sam ga vishe puta, ali chak i sada, kada si ovo isprichao, nikako ne mogu da ga povezhem sa onim stihovima, tj, stihove sa njim... reklamna kampanja, kazhesh... mozhda sam nju propustila? o chemu se tachno radilo, tv-najava ili neshto drugo? |
|
|
|
|
|
| Poslao: 29 Okt 2006 23:51 |
|
|
|
|
Naravno, nije 47. nego 17. sonet, meni se nekakvom asocijacijom zavukao u vijuge taj 47. zbog sedmice, no lako sam to proverio(svejedno si me uhvatila na ''spavanju'') .
Setićeš se stihova svakako, jer išao je sjajan foršpan i onaj lepi sonorni glas (mislim da je stihove govorio Gajšek, spiker Studija B) koji je taj foršpan ,sada se kaže trejler, ''pokrivao''. Taj stih se nalazi i na omotnici video-kasete, i u časopisu ''Film'', a za omotnicu DVD nisam siguran.
Znaš sigurno jer nije moglo da ti promakne nikako; mene su već prve večeri zvali brojni prijatelji i smesta upravo to pitali... Čini mi se da su stihovi i na plakatu bili štampani. Potražiću ujutru od mog urednika da pogleda u arhivi plakata, pošto čuvamo plakate svih filmova koje prikazujemo.
Inače, moja tvrdnja da je najcitiraniji jeste pomalo proizvoljna i euforična jer se oslanja na taj ''trejler'' koji se vrteo danima i danima; inače takmičenja recitatora ''Pesniče naroda mog'' pratim već skoro dve decenije i najčešća Nerudina pesma koja se čula bila je ''Ove noći...''. Oprosti na maloj proizvoljnosti, apsolutno je subjektivna jer ovde nije , svakako nije, reč o pukoj statistici...Opijen sam tim filmom, a možeš misliti kako sam se osećao (i pravio važan, a opkladu da ne spominjem) kada sam utvrdio tu ''tajnu vezu'' sa Nerudom...Sad ću se još i zainatiti da saznam ime tog marketing menadžera, stvarno je zaslužio da ga spomenemo. Pozdrav i tebi i svim ''nerudistima''. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 30 Okt 2006 00:06 |
|
|
|
|
da, to je, zato ne znam... jeste mi "promaklo", jer nisam videla trejler
trejler (en. trailer) ili forshpan (nem. vorspann) ? to valjda nije isto : ? forshpan ide na pochetku filma, uz film, uvodni deo, chesto najava glumaca, uz muzichku podlogu, ili uvodna pricha u stilu "godina ta i ta ...", ukratko - uvodna shpica (od obichnih do nezaboravnih, poput onih za Dzhejmsa Bonda ili Pink Pantera); a trejler je promotivna najava, kolazh zanimljivih scena iz filma uz "poruku", pushtan u bioskopu pre glavnog filma kao najava/reklama za drugi film.., a danas se mozhe nacci i na net-u... inache primenljivo i za tv-najave... za koje se na nemachkom pa kazhe (fernsehen) vorschau... iako je Vorschau i prikazivanje filma (knjige...) kriticharima pre pushtanja u javnost, tj, premijere, naziv se koristi i za reklamne najave, pa tako i kao ekvivalent engleskom "trailer".
pozdrav  |
|
|
|
|
|
| Poslao: 30 Okt 2006 22:12 |
|
|
|
|
Što volim što čitaš pažljivo postove ...Ja sam napisao ''sada se kaže trejler'' mada taj izraz nerado koristim. Uvek nadjem neki opisni, a kao ''stara škola'' koristim po navici izraze koji su u praksi pokrivali sve kada je reč o reklami filma. Nekada smo i plakate zvali afiše, a sada afišama nazivamo ona platna preko ulice. No, dobro, očigledno smo se razumeli.
Sad ono glavno, a ti zažmuri pa neka ti neko čita, zvučno se to drugačije doživljava a i verovatno će te setiti - i ne samo tebe.
Volim te,
da ne znam ni kako, ni kad, ni otkud.
Volim te svim srcem,
bez stida, bez ponosa.
Volim te jer drugo ja ne umem.
Silno,
da tvoju ruku na prsima svojim
vidim kad svoju
da kad sklopiš oči i ja usnim.
Čoveče, idem odmah da, po ko zna koji put, odgledam ovaj zemljotres od filma. |
|
|
|
|
|
| Poslao: 30 Nov 2006 23:57 |
|
|
|
|
Mozda ne biti znaci biti bez tebe,
da ne ides rezuci podne
kao modri cvijet, da ne koracas
kasnije izmedju magle i opeka,
da nema onog svjetla koje nosis u ruci,
koje drugi, mozda, nece vidjeti da je raslo
kao rumeno porijeklo neke ruze,
i da ne postojis, najzad, da nisi dosla
opora, uzbudljiva, da upoznas moj zivot vjetra,
i otada postojim jer ti postojis,
i otada jesam, jesi i jesmo,
tu za ljubav bit cu, bit ces, bit cemo. |
|
|
|
|
|
  |
Strana 3 od 4
|
(Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame)
Ukupno su 64 korisnika na forumu :: 3 Registrovanih, 1 Sakrivenih i 60 Gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 972 - dana 26 Okt 2008 13:06
Korisnici trenutno na forumu: Da vam Bata nešto kaže..., vetox, Žan Klod vam dam |
|
Super građanin 
