|
Poslao: 10 Nov 2005 20:40
|
offline
- cvelle
- Super građanin
- Pridružio: 15 Okt 2005
- Poruke: 1235
- Gde živiš: Shta je bilo?!
|
Neko je vec rekao da obozava Pabla Nerudu...JA SAM LUD ZA NJEGOVIM PESMAMA  covek ne da pise nego sve u sesnae's!!!
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2006 22:48
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Pokrivaju nas godine kao sitna kisa,
vrijeme je beskrajno i jalovo,
pero soli dira tvoje lice
i kapi su izgrizle moju odecu:
ne razlikuju vrijeme u mojim rukama
ili let narance u tvojima:
snijegom i motikom probija zivot:
tvoj zivot koji je zivot moj.
Moj zivot koji ti dadoh puni se
godinama, kao volumen nekog grozda.
Vratit ce se grozdje zemlji.
A tamo dolje vrijeme ce i dalje postojati
i nadati se i padat ce kisa na prah
zeljno da izbrise i samu odsutnost.
Dopuna: 17 Feb 2006 22:48
Pamtim kakva si bila one posljednje jeseni.Bila si siva kapa i mir u srcu skrusen. Plamenovi sutona u tvom se oku borili i lisce je padalo u vodu tvoje duse.
Poput kakva brsljana uz moje ruke pripita, lisce je sabiralo tvoj glas tih i skrusen. Krijes zaprepascenja u kom je zedj mi gorjela. Umilan plavi zumbul savijen vrh moje duse.
Osjecam, oci ti putuju i jesen je daleko: Siva kapa, pticji glas i srce kuce prema kojoj su se selile moje duboke ceznje i gdje sam slao poljupce vesele ko zar i vruce.
Nebo s nekog broda. Polje sa bregova. Spomen na te je svjetlo, dim i mir jezera skrusen.Tamo za ocima tvojim sutoni su izgarali.Suho jesensko lisce kovitlalo usred tvoje duse.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2006 00:46
|
offline
- zelenooka
- Ugledni građanin
- Pridružio: 17 Apr 2006
- Poruke: 380
- Gde živiš: u začaranom zamku
|
Oda srećnom danu
Ovog puta me pustite da budem srećan,
Ništa se nije desilo nikom,
Sve što se dešava to je da sam srećan
Sa sve četiri strane srca,
Kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od paše na livadama,
Osećam kožu kao cerovu koru
I dole nadu, gore ptice,
More kao kopču na svome pojasu,
Od hleba i kamena stvorenu zemlju,
Vazduh raspevan kao gitara.
Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
Pevaš i pesma si,
Svet je danas moja duša,
Pesma i pesak,
Svet su danas moja usta,
Pusti me da u tvojim usnama
I u pesku budem srećan,
Srećan što dišem i što ti dišeš,
Srećan što dodirujem tvoje koleno
I tad mi se čini da sam dotak’o
Azurnu kožu neba i njenu svežinu.
Danas me pustite samog da budem srećan,
Sa svima ili bez ikog,
Srećan sa pašom i peskom,
Srećan sa vazduhom i zemljom,
Srećan sa tobom,
Sa tvojim usnama srećan.
Pablo Neruda
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 17 Okt 2006 16:46
|
offline
- motorcycles
- Ugledni građanin
- Pridružio: 30 Jun 2006
- Poruke: 475
- Gde živiš: U snovima...
|
Izgubili smo i taj suton
niko nas nocas nije vidio spojenih ruku
dok je modra noc padala na zemlju.
Vidio sam sa svog prozora
svecanost zalaska na dalekim bregovima.
Ponekad bi se kao novcic
uzario komadic sunca u mojim rukama.
Sjecah te se duse stegnute
i po toj tuzi ti me poznajes.
Gdje si tada bila?
S kojim ljudima?
Koje si rijeci govorila?
Zasto mi sva ta ljubav dolazi odjednom
kada sam tuzan i znam da si daleko?
Paka je knjiga koja se uvece uzima
i kao ranjeni pas moj plast se uz noge vuce.
Uvijek,uvijek ti odlazis uvece
tamo gdje sumrak juri brisuci statue.
(Pablo Neruda)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 02:12
|
offline
- Limit
- Melanholik
- Pridružio: 23 Jun 2004
- Poruke: 3996
|
XIV
Igras se svakog dana svetloscu svemira.
Posetiteljice nezna, stizes u cvetu i vodi.
Vise si nego ta bela glava koju stezem
rukama, poput grozda, svakog dana.
Nikome nisi slicna otkako te volim.
Dopusti da te prostrem izmedju zutih venaca.
Ko pise tvoje ime slovima od dima izmedju
juznih zvezda?
Ah, pusti me da se setim kakva si bila tada
kada jos nisi postojala.
Odjednom vetar urla i udara o moj zatvoren prozor.
Nebo je mreza skamenjena od senovitih riba.
Ovde zamiru svi vetrovi, svi.
I svlaci se kisa.
Ptice bezeci prolaze.
Vetar. Vetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevreme skuplja tamno lisce
i odvezuje sve barke vezane nocas o nebo.
Ti si ovde. Ah ti ne bezis.
Odgovaraces mi sve do poslednjeg krika.
Privi se uza me, kao da se plasis.
Ipak ti ponekad cudna sena dira oci.
Sada i sada, malena, donosis mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.
Dok tuzan vetar juri ubijajuce leptire
ljubim te i moja radost grize ti usta od sljive.
Mora da te bolelo da se na me priviknes,
na dusu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beze.
Toliko smo puta videli zvijezdu kako gori
ljubeci nam oci i sumrak sto se nad nama gubi
u lepezi sto se vrti.
Milujuci te kisile su na te moje reci.
Odavno voleh tvoje telo od osuncana sedefa.
Cak verujem da si vladarica svemira.
Donecu ti copihue, radosno cvece s planina,
tamne lesnike i sumske kosare celova.
Hteo bih s tobom uciniti sto prolece cini sa tresnjama.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 07:16
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Nemam , nažalost, njegovu zbirku ''Sto soneta o ljubavi''. Stavi , molim te, 47. sonet i onda pokušaj da se setiš odakle ti je poznat...Pozdrav svim nerudistima...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 18:12
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
jos malo...
* ne spajati : ) *
@ Limit
nashla si : - )
@ Sirius
nemam sad ni ja, ali evo nadjoh na engleskom...
"I want to look back and see you in the branches.
Little by little you turned into fruit.
It was easy for you to rise from the roots,
singing your syllable of sap.
Here you will be a fragrant flower first,
changed to the statuesque form of a kiss,
till the sun and the earth, blood and the sky, fulfill
their promises of sweetness and pleasure, in you.
There in the branches I will recognize your hair,
your image ripening in the leaves,
bringing the petals nearer my thirst,
and my mouth will fill with the taste of you,
the kiss that rose from the earth
with your blood, the blood of a lover's fruit."
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Okt 2006 23:48
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
47.
Zelim te vidjeti iza sebe na grani.
Malo po malo pretvorila si se u plod.
Nije ti bilo tesko da se uspnes iz korijenja
pjevajuci svojim slogovima soka.
I tu ces biti najprije mirisni cvijet,
u statuu poljupca pretvorena,
sve dok ti sunce i zemlja, krv i nebo
ne odobre slast i milinu.
Vidjet cu na grani tvoju kosu,
tvoj zrak koji sazrijeva u liscu,
priblizavajuci listove mojoj zedji,
i ispunit ce moja usta tvojim sokom
poljubac koji je iznikao iz zemlje
tvojom krvlju zaljubljena ploda.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Okt 2006 01:02
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18460
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Kakav je to začudan svet...Trebalo bi da se za njegove metafore izmisli posebno ime
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Okt 2006 23:37
|
offline
- Pridružio: 29 Sep 2005
- Poruke: 527
|
Ljubavi moja, umrem li, a ti ne umres,
ljubavi moja, umres li, a ja ne umrem,
ne ostavimo bolu odvise prostora:
nema zivota do ovoga koji zivimo.
Prah u zitu, pijesak u pijesku,
vrijeme, voda sto luta, nejasan vjetar
odnio nas je kao plovece sjeme.
Moglo se desiti da se ne sretnemo u vremenu.
Onu livadu na kojoj se nadjosmo,
o maleni beskraju, vracamo,
ali ta ljubav, ljubavi, nije svrsena.
I kao sto nije imala rodjenja,
ni smrti nema i kao duga rijeka
mijenja jedino zemlje i usne.
|
|
|
|
|
|
