Vesti

kreacija · Turista

LJUBAVANKA

Šta sve ne osetim dok me ljubiš tako
u prostoru zelenila, čistog vazduha i smernih latica.
Na toj livadi cveća kipti moja sreća
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.

Belasa svaka moja suza radosti u ogledalu tvoga oka
pružajuci prema meni odsjaj i skrivenu moć,
a sve zato što na livadi cveća kipti moja sreća
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.

Do obraza krv protiče, a onda se sliva
vrh usta dotiče, tu greje se više i tako vruća Tebe dira.
Sve to na livadi cveća gde kipti moja sreća
dok me ljubiš slatko, zrelo i polako.

Žmarci prolaze kroz moju kosu koja iznenada
dobija bisera sjaj jer i kroz teme prolazi razbuktala krv.
To osetim na livadi cveća gde kipti moja sreća
dok ljubiš me slatko, zrelo i polako.

----------- Dopuna: 26 Dec 2008 12:10 ---------

BUDIM SE

Razapeću se po million duga
Koje bojama sjajnim sebe boje
U zaborav tako nek ode tuga
Slododno nek' kuca ovo srce moje

Razapeću se po studenoj vodi
Koja divni potok u šumi čini
Neka se u meni tad sreća rodi
Od predivne vode što baca čini

Razapaću se po nebu plavom
Koje nikad, nikad ne roni kiše
Nek budem zvezda sto zrači slavom
U meni toplina plavog nek diše

Razapeću se po zelenoj krošnji
Koja starom deblu stvara mili dom
nek' igram čilo u zelenoj nošnji
tek da srce zaigra u telu mom.

----------- Dopuna: 26 Dec 2008 15:46 ---------

PESMA SPASENJA

Otvori beleške piscu da zajapuri se jad,
u pero nek' ruka kaže kako peva drozd,
pa da u besne noci kroz pesmu potražim sklad
jer znam da u dnu duše zarobljen jedan je grozd.

Neka sa njim oživim svu dubinu koja mi mre,
nestaje, topi se polako u kosti uranja sva.
Samo zbog sudbe kobne, te priče pomalo zle
koja dušu svu cepa i lako lomi na dva.

A pokret grozda je izvor dostojan raodisti sve
uz pero što kazuje pesmu on raste za tren
postaje rumen i velik, raduje duše gle
i srce postaje vrelo, rumene usne i ten.

SMRTNIK U POKRETU

Znam da moje telo ne želi da se povije.
Bežim od umora koji mi namiguje,
klečim pred istinom.
Pokušavam da stvorim snagu kojom mislim
da ću i samu večnost pred sobom pokoriti.

Znam da uplašena sam od smiraja
i da pokretom zelim da ovladam svetom.
Mišići mi stežu srce,
a krv se mazi po žilama.
Napinjem se i duboko ulazim u enegriju polja,
tako žarnog, ali nemog i bestidnog

Znam da su mi divlje jabuke pružale
istinsku moć vrelog pokreta
kojima sam se krila od sna
tog. sto nastaje kada se sivi oblak iz usta
otrgne. a telo postane ploča

Znam da mi je lakse da u energiji polja
činim propuste i uzimanja
samo da se otrgnem od istine života,
ali ograničena sam vremenom
samo sam smrtnik u pokretu.

lela-le · Turista

Meni najmilija njena pesma;

Pariz u meni

U tom gradu sto na zvezdu lici,
tu gde su vrbe pune svetla,
kula Ajfelova gde se dici
uz krike sarenog zastitnik petla
vrvi plam od zlatnih sena
u svilenim bojama sto disu,
prste, dok valovita svetlosna pena
u iskre pretvara i jaku kisu.

A u odajama slavnog Notr-dama
zlato sve duse u plavo boji,
dok u Luvru divna setna dama
i vojnikova kaplja postaju Tvoji.

I miluje bedeme razvratna reka,
u sve pore im se ukiva,
dok po obali struna meka
iskren ubrizgava u slavna tkiva.

Ah, kako se svetlom umiva
pariska voda puna srece,
blesti i kad je magla siva,
u meni zelju za zivot pokrece.

kreacija · Turista

Evo jedne pesme iz zbirke "Zivoplet"

ŽIVOPLET

Ti lahorna noći, što si puna zvezda,
Ti što pratiš mene sve do odredišta
znaj da srodnih duša neka tajna jeza
u pleteno kolo naše ruke veza.

I sada smo dvojno telo i to jedno
što lepotu svoju neštedimce daje
i njemu nimalo, znaj, nije svejedno
što svet ovaj neće večno da potraje.

Noć i ja lutamo svetom u tišini
još prepune setnog, mračnog očajanja
zbog tih ljudi koji težeći visini
uskraćuju svetu nova pokajanja.

To su oni koji znaju da zasene
maglom prekrivajuć’ zvezdane praznine
poput nevelike ali strašne mene
lomeći prirodne, spokojne tišine.

Ubijaju duše koje život znače
da im ime u večnosti bude
dok sva skromna bića do kostiju svlače-
ona što im sebe iz ljubavi nude.

I svi oni hrle, crni kao vrane,
sve do svetlog dana njenog uništenja,
al’ sve što se rodi u buduće dane
moraće da plovi morem pročišćenja.

U spoznaji strašne preteće sudbine
prevrela će suza iz oka da kane,
ali glas će nama u sutonu tmine
u nemušt-pustinji da zaceli rane

lela-le · Turista

da doprinesem ovoj temi, ovo je poslednje sto sam nasla o autoru i njenoj poeziji:

Tanja Prokopljevic jos uvek stvara. Bavi se izdavastvnom(Estart), multimedijima, putovanjima i razmisljanjima. Ponekada zivi obicnim zivotom, a onda nam od nje pristigne neka knjiga poezije ili proze. Mnogi su pisali o njenoj poeziji, - uglavnom o knjigama koje je napisala. Poznati makedonski pisac dr Metodi Manev analizirajuci samo njenu poeziju izmedju ostalog kaze: “....sva poezija Tanje Prokopljevic je elaboracija toga kako moze da se pise moderna poezija na klasican nacin......Jednostavnost do savrsenstva je njen pesnicki kredo...” Pesme su joj prevodjene na makedonski, bugarski, francuski.

www.izdavac.cjb.net. ranije sam cesto posecivla ovaj sajt, ali poslednjih godina ne funkcionise kako treba. Nadam se da ce proraditi, a isto se nadam da ce Tanja objaviti jos neke vredne knjige..

evo i jos jedne pesme:

SLUTNJA

Slutim strahotu u svom okruzenju,
nabrekla usta i bludnicka tela
i radost usled istrganih dela
i ljude koji djavolu se penju.

I slutim uzdah jednog besnog vala
u zemlji koja kikoce se tupo,
jer misli da je sve oko nje glupo.
Vidim suzu od Boga sto je pala.

Slutim da razum pobedjuje telo,
a srce kupti u loncu varvarskom,
spas se trazi u vremenu paganskom.
Ljudsko se telo, gle, na zdrelo svelo.

I slutim prah nastaje od zivota
pa kipti zemlja u ljudskome mulju,
a Sunce greje nezasitog hulju.
Nestala je sva Bozija lepota.

Slutim da posta kraj bez duhovrata
sa belim kaputom nepostojanja,
na nebu senka od pravog svitanja,
omce stegnute svima oko vrata.

Al' slutim krik u decakovoj dusi
sto spasava vecnost od ljudskih zala.
Kosa mu svetla, a ruka je mala.
Pred njim se oblak tragedije rusi.

miodrag m. t. · Putnik u prolazu

SETA

Ti ljubi me, Boze, svim svojim umecem
pa da snagu primim sto je stedro dajes,
nek u zimskoj noci osetim prolece,
a krv nek uzburka dok u meni trajes.

Pa da sklopim oci pred zemljom mucenom
u kojoj krv liju da dokazu sebe
ljudi sto umnim darom darovani
zele nezahvalni prevazici Tebe.

Daj mi dah zivota s' prirodom da tece
skloni mi sve sumlje o ljudskoj praznini,
ne daj u zalosti vece da prozbori
da je covek zlurad u svojoj silini.

I dok grcam tako za prostim zivotom
onim sto je lisen covecijeg suma
setno se stopim s prirodnom divotom
i tako spoznam snagu Tvoga uma.

I tad se pitam da li znas da patis
za prostim covek sto je mog'o biti
i da li ponekad u sutonu shvatis
zasto si od ljudi morao um skriti.

----------- Dopuna: 22 Feb 2009 15:58 ---------

Ko zaviri u svet knjizevnosti susresce se sa radom Tanje Prokopljevic. Srpski pesnik koji zasluzuje paznju i dobar izdavac...

Imam drugo izdanje njene zbirke "Zivoplet" i ima jedna pesmica koja me tako neverovatno podseca na ovo vreme poplava, vetrova......

VETAR

Shvata li neko vetar
koji kroz mene huji,
iako na izgled dokon,
najcesce nekud zuri.

Kad jace zahuci, preti,
cak vapi i za zivotom,
prekrije svet cudesni
zivotnom golgotom.

Nije li covek prastari
zastrasen vetrovom moci,
podigao grad cudesni
da bi mu mogao doci.

Sad je zidinom snaznom
covek vecno obvijen
a opet pobedom laznom
pred prirodom je savijen

kreacija · Turista

Predgovor zbirke pesama "Pod ključem istine"

ŽIVOPLET OD SETE LJUBAVI I LEPOTE

Susret sa poezijom Tanje Prkopljević jeste praznik za čitaoca. To je poezija koja svojom kristalnom, kogenijalnom jednostavnošću i lepotom osvaja u prvi mah. Još sa prvom pročitaom pesmom zapljuskuje vas neobično osećanje ljubavi, sete i lepote. I čini vam se da ste to negde već videli, čuli, ali ne znate odakle. Tek kada pročitate vise pesama vi shvatite, usvari, da vam se to samo činilo, jer ono sto sadrži njena poezija, kao motivsko opredeljenje i kao poetika, izvire iz njene biti. Zato je možda najbolje, i ćitaocu i književnom kritićaru da ne pokušava da objasni njenu poeziju, već da je doživi.
Prvi utisak koji se nameće kada čitate Tanjinu poeziju je da piše ljubavne pesme i da to radi odlično, na trenutke briljantno. Ali, pogrešno bi bilo da pomislite da su to samo ljubavne pesme, čak i kada stvarno čitate pesme o ljubavi. Jer ovde je ljubav metafora života, njenih i naših isčekivanja, radosti i tuge, bola i krika, emocije i razmišljnja. Ljubav je kod Tanje Prokopljevic samo polazna tacka njenog posmatranja života, života u kome je ta ljubav samo jedna od mnogih drugih strana. Zato veoma cesto ona ljubavi suprotstavlja Smrt. Smrt kao realna životna kategorija, ali i aspekt filosofije. Smrt kao antipod ljubavi,‚života, jedinstva životne suprotnosti. Onamo gde nestaje život (ako je ljubav pesnička kategorija života) počinje smrt, a onamo gde je smrt, ustvari počinje život.
U tom kontekstu sasvim je jasno kako se u Tanjinoj poeziji, na istoj relaciji, mogu sresti slavuj ljubavi i smrtnik u pokretu.
Tanja Prokopljević baca u pesme sve svoje boli, dileme, razmišljanja o ljubavi i smrti, o vecnosti i o trenu. Ona ponekad naivno veruje, kao i svi pesnici ovog sveta, da pesmom moze da promeni svet, da natera dragog da je voli, a bol da pretvori u radost. Mada zna da je "smrtnik u pokretu", ona veruje u Vecnost, u neprolaznost, naročito ljubavi, ali i tuge.
... Tanja vraca u srpsku poeziji slavuja kao simbol ljubavi, ne samo u knjizi pesama "Slavuj ljubavi", nego se taj slavuj prožima kroz njeno celokupno stvaralaštvo. Ali, za sreću uvek ima ali, Tanjin slavuj nije samo simbol ljubavi, nego i slutnje, sete i bola, iščekivanja. Njen slavuj se hrani njenom poezijom, patnjom, njenim neostvarenim očekivanjima i verom u lepše sutra. Mozda je i zato slavuj polazna tačka poetike Tanje Prokopljevic.
Tanja Prokopljevic je briljantan verrsifikator. Kao prvo - njene pesme sa vezanim stihom imaju prirodnu rimu, unutrasnju ritmiku koja ushićuje. To odaje utisak lakoće pri čitanju njene poezije i iznedruje neki nevidljiv drhtaj čitaocu. Stiče se utisak da te versifikatorske sposoobnosti Tanje Prokopljevic nisu naučene, već urodjene, bogom dane.
Slicno je i kada piše slobodnim stihom. I kod njega odiše jednostavnost unutrašnje ritmike i neusiljenosti, pa imate utisak da drugačije i nije moglo da bude.
I ne samo to - ona pravi nove reči kao od šale. Kao da ih ima negde u ladici svog pesničkog uma i uzima ih kada joj zatrebaju i koliko joj trebaju. A vi sve to primate kao normalnu stvar, nemate nikakav otpor. cak vam se čini da ste i vi znali te reči, ali ih niste do sada upotrebili. Kao živoplet ili ljubavanka, na primer, tako divne kovanice, vama bliske, a ipak nove.
Tanja Prokopljevic ne robuje nikakvim "izmima", nego piše onako kako oseća, kako smatra da treba da pise. Ustvari sva poezija Tanje Prokopqevic je elaboracija toga kako moze da se piše moderna poezija na klasičan nacčin.
Koliko puta vam se desilo da stojite na obali nekog bistrog jezera? Da kroz prozračnost vode nastojite da odredite koliko je duboko do dna? Da vam se čini da je dno na dohvat ruku, ne vise iznad kolena? A kad udjete u vodu, vidite da ste se u oceni prevarili i da biste došli do dna, potrebno vama je duboko zaranjanje. Tako je i sa poezijom Tanje Prokopqevic. Jednostavnost do savršenstva je njeno pesnički kredo. Jednostavnost do kristalne bistrine, ali ne i plitkosti. čini vam se, dok je čitate, da je sve razumljivo, ali to vas opet tera da čitate iznova. Da udahnete duboko i zaronite u dubine njene pesničke bistrine i da kad izronite na površinu, osetite katarzu.
I nemojte nikad, dok čitate njenu poezijuda, da pomislite da je najlakše pisati pesme. To mogu samo rodjeni pesnici. To moze Tanja Prokopljevic.

dr Metodi Manev

lela-le · Turista

NE TRUDI SE DA MI PESMU RAZUMES

Ne trudi se da mi pesmu razumes,
u pesmi su mojoj poljupci sneni,
jer dragi sada nekog drugog pleni
mimo mog uzdisaja i mog htenja.
On negde bez mene sad svija krila
i u veceri svoje rane celi
dok neki drugi jorgovan mu beli
poljupce nudi, a on ih uzima
rad' zivota koji bez mene zeli,
sa licem punim treptaja i volje
svesno mislec' da je tako bolje.

A onda jedno jutro zaranelo
pridje k meni preko trnja i vode
zurno trazec' strasne mi uzdahe,
nudeci zarno sve poljupce svoje
i ruke koje krvlju bi krvi
da bi nam zivot zajednicki dao
skupa da gledamo sunca zalaske
i one rane, rane mu izlaske.

Ne trudi se da mi pesmu razumes,
jer pesma je moja tugom pletena,
a ljubav u njoj po svud rasprsena
i ne znas da li pije na izvoru
il' u dragovom vrelom poljupcu,
da li je u nekom zbunu kraj mene,
ili mi ipak prolazi kroz vene,
one sto odavno od srca mi beze,
jer ono ljubav od dragog ne dobi.
Ne trudi se da mi pesmu razumes.

kreacija · Turista

BLAŽENO MORE

Opet mi uzdah pokrećeš,
plavetnilo života.
Ribe te ujedima miluju,
a morski galeb golica nogama.

Uvijaš se u koritu svome
dok primaš zelenu boju,
a onda opet pretvaraš
u beskrajno plavi dvorac
pun dragog kamenja.

Ti dišeš u miru, dok duše
živih stvorova
gledajuci te, prkose životu
i hrabro ka njemu plove
nošeni spokojem tvojim.

Iz tebe blaženi mirisi izranjaju,
maze baršunasto nebo.
Puštaš duše da se ljube sa tobom
da bi im dao bremenitost vecnog spokoja.
Zagrljaj

lela-le · Turista

ČOVEK I REČ

I pusti čovek reč
kad nastade smrt
strastvene ljubavi
iz plamenog jezera.
Kada utihnuše zvona
koja su pružala pesmu
sto oživljava dušu.

I pusti čovek reč
da bi zadovoljio krik
koji se iz duše otrg’o
u vapaju za strašću.

I pusti čovek reč
kad mu život umesto ljubavi
šibom nanese usekle duboreze
kroz koje duša isparava
i postaje oblačak bez topline
van tela, rešen da se u njega
nikada ne vrati.

I pusti čovek reč
kad oseti umiranje duše u sebi,
iz zelje da je sačuva
kada ona bez osvrta
reši da postane smrt.

I pusti čovek reč
na papiru toplom, tankom
da umesto suze oplakuje
umrtvljenu dušu
da bi je upokojio veličanstveno.

Twilight_girl · Novi građanin

----------- Napisano: 23 Apr 2009 22:37 ---------

MASKA

Svaki covek nosi na svom licu masku
sto sareni stit je zivotom izvajan,
cuva takvo lice koje pri rodjenju
tanku kozu ima i lako se slama.

Bez te maske mnogi imali bi muke,
jer ona je skup svih znanja i umeca,
ono sto coveka od drugoga brani,
a u skladu svoga izmucenog bica.

Ali mnoge maske neskladnih su boja
i nisu zato da se njima dice
pa su neki kivni na one sto maske
priredjuju tako da na svetlost lice.

Ti nistavni ljudi zele sve da zgrabe
pa cak i ono sto nije na otkup,
zele svetli osmeh nekog drugog bica
sto pripada samo jednoj licnoj kozi.

Slomiti me nece oni sto su nista,
jer koza je moja prava upijaca,
dok im maske stoje kao da su pile,
moja koza bojom maske sva odise.

Niko ne uvidja da je prava ona
sto zivi, opstaje u duhu zivota,
a ne da je vredna ta slatkoca mrtva
sto rad nekog crva na silu mahnita.

Samo onaj kome maska stoji cedno,
sto na osmeh srecan bez osvete lici,
dok gleda i shvata boljega od sebe,
taj vredan je da se svojom kozom dici.

Iz zbirke "Zivoplet"

----------- Dopuna: 23 Apr 2009 22:38 ---------

SLAVUJ LJUBAVI

Secas li se malog
pevljivog slavuja?
Prhtao je glasom
dok ljubav je cvala,
oko nas je bdeo
zbog ljubavnih vala.

Nas slavuj je bio
najsvetlijih boja.
Obletao tamo
gde nijedan nije.
Gromoglasno svetu
darivao pesmu
o dve ruke strasne
sto ljubav su dale
da lepota sveta
ne moze da splasne,
zbog te pesme
i plod masline su dale.

U glasu tog ptica
sila poput vepra
i jos mnoge snage
u tom glasu behu,
pa je nasa ljubav
celim svetom brzo
pocela da cveta
zarad suza koje
bez ljubavi teku.

Sad slavuja glasa
jos samo je u ehu.

----------- Dopuna: 23 Apr 2009 22:39 ---------

NEVERNOM COVEKU

Ja dragog pustam sred osame svoje,
uzburkanu dragost i zive vulkane
sve sile u meni njime su protkane
i one nebeskim bojama me boje.

Na rastanku rekoh stoput dovidjenja
no ta sila bese pravi izliv vrenja,
pruzi mi opet ruke prema Njemu
uze me snenu poput prividjenja.

Niz lice moje liju ledne kapi
i sta da radim Bog ce sam znati
ne mislim da ce iko da me shvati,
to samo moze dusa koja vapi.

Kad bi On ovaj vapaj sad zacuo,
ne bi Mu bio ravan koral morski
koji je van mora od neba nacuo
da u meni zivi kao kristal gorski

lela-le · Turista

iz zbirke SLAVUJ LJUBAVI

ISTINA ŽIVOTA

Dozivam Te
istino života
što kuješ zamke
za usnule duše.

Grliš ih u postelji
svojoj sjajnoj
ali im lice
ne pokazuješ

Ti budiš se zorom
nahranjena
i napojena
dušama usnulim.

One su Ti
otkrile puteve
i pogledale u oči.

Sad se od njih kriješ
tu u blizini
gde mogu te dotaći
ne našavši Ti lice.

kreacija · Turista

ODLAZAK

Reče mi danas duša tela moga
da sunce spakujem u nedra
i otisnem se negde daleko
gde se može roditi kuća
što se u oblacima kupa.

I spakovah sunce u nedra.
A pogledah samo jos jednom
oko sebe, kako gramzivi oblače
zlatne odore tuđe duše
i besno međusobno keze zube.

U nedrima im travka suva
s zmijskim telom obmotana
u grudima glas kameleona
češto nežnošću nabrekao,
oči im lažno uplakane.

I spakovah sunce u nedra.
A pogledah samo jos jednom
oko sebe, kako gramzivi oblače
zlatne odore tuđe duše
i besno međusobno keze zube.

lela-le · Turista

----------- Napisano: 05 Maj 2009 10:47 ---------

lepa mi je i ova njena pesma...u danasnje vreme se sve redje pisu pesme sa ovakvom temom.Strah me je i da pomislim sta ce biti u skoroj buducnosti

MENJAM SVOJU DOMOVINU

U secanju na Ameriku

Selim se u zemlju rodnu Tvoju
i ja sam selica samo jedna ptica u broju.
Odlazim u zemlju ni malo moju,
hrlim ka drugom čemernom čovecijem roju.

I pre nego sto krenem daleko,
neki će vetar zastrujati polako i reći lako "Ponovo se rodi"
Odmahnuću rukom i pogledati preko,
ali ću i pomisliti da je to već neko rekao "Rodi se, ponovo se rodi u toj zemlji daleko"

Ipak se pitam, prelamam i u duši slamam
lišena biću svih ideala, običaja i porodičnog dara,
u oku će biti prizor plaman
a ja ću tako sebe da proveravam.

Sigurna sam da ću u duši umreti ovog maja,
jer umesto kafe doći će vreme čaja,
a zelenu livadu zameniće
mutna pučina plava.

Bogata zemlja tad zaslepeće mene
a sjaj će raširiti moje zene,
za svaki ću uspeh tražiti da me potapše neka bogata ruka,
na dlan će stati svi ideali,
a za dušu će ostati muka.

Very Happy

----------- Dopuna: 09 Maj 2009 22:27 ---------

Evo i nesto u prilog ženama,-

--------------------------------------------------------------------------------

VECNA MUZA

U krvavom svetu gde se varnice mršte,
Ti gord klečis pred uzdisajem
novog ljudskog poretka.
U život ti uplovljava divlja srna
koju uzimaš poput bezdušne zveri
da Te toplinom ozari za tren.
I hraniš se.
Ma još koji dan da svane
sa tom zvezdom, koja strah Ti budi
dok je hrabro grabiš uz svoja nedra
i brojiš dane koji pred tobom beže
dok topiš se od miline.
Žena Ti u ruci,
iz nje suza iznedrena što Te žednog poji.
Pomisliš: ma i da je ogoljena,
iz nje bi žarka prštala lepota,
a kosti bi joj se širile da ispletu
najtananiji vez od srčanih niti.
Sve udara.
Nežna ruka Te zakrilila sa desne strane obraza
pa Te tu opasala jačinom i snagom
da Ti i srce ojačalo kuca.
I gle cuda, -
besne sile ustuknuše pred Tobom
i bure na Tebe više ne hrle
i do duše Ti ne dolaze.
I oganj vise nisi
kukolj Te ne kukolji i lice ne grči,
jer uz nedra privijena je žena
od snage satkana.

----------- Dopuna: 09 Jun 2009 22:58 ---------

OBECANO MI JE DA CE NAJAVA PROMOCIJE NOVE ZBIRKE PESAMA TANJE PROKOPLJEVIC U NAREDNIM DANIMA BITI POSTAVLJENA NA SAJTU http://www.izdavac.cjb.net/

kreacija · Turista

DA, "STIHOVOLJENI DNEVNIK' je naziv Tanjine nove zbirke pesama. Promovisana je juce u biblioteci grada Zemuna.

lela-le · Turista

U ISKONU LJUBAV TRAŽI

Hodaj u životu
putevima sudbe.
Al' u iskon vrati
da zadržiš niti
s dušom svog pretka.
Sa njim da kreneš
do samog početka
da upoznaš ljubav
bez kraja što preti.

U iskonu, zna se,
ljubav je sva bila
ozarena snaga
što tobom sva vlada,
znalo se ko voli
i čemu se nada.

Predaj se tom Suncu
kad se suza bola
otrgne iz grudi
zbog životnog jada
što dušu Ti melje
pa živiš do pola
prepun neke želje.

Sa duhom svog pretka
idi do početka.
U iskonu traži
ljubav prema drugom,
nauči da voliš
ko što nekad beše.
Neka duh Tvog pretka
Tvoje srce veže[/center]

Iz zbirke SLAVUJ LJUBAVI

kreacija · Turista

Tanja Prokopljević rodjena je 22. avgusta 1971. u Zemunu. U istom gradu stiče osnovno i srednje obrazovanje, a u Novom Beogradu više, turističko obrazovanje. U Americi studira engleski jezik. Po povratku iz Amerike (1995) uspešno se bavila novinarstvom sve do 2001. godine. Pisala je za list "Politika", "Večernje novosti", časopise "Moć prirode"... Kasnije se otisnula u izdavačke vode. Vlasnik je Izdavačkog preduzeća “Estart.”

Prvu knjigu, zbirku novinarskih tekstova pod nazivom “Kako upecati muža”, objavljuje 2002. godine. Autor je i pesničkih zbirki: “Živoplet” (2003),“Smrtnik u pokretu“ (2004), “Slavuj ljubavi“ (2004), “Pod ključem istine“ (2006), Stihovoljeni dnevnik (2009) i knjige “Pulsivno kao novi pravac u umetnosti”, esej o kretanjima u savremenoj umetnosti.

Pesme su joj prevedene na više jezika: francuski, bugarski, makedonski. [/code]

lela-le · Turista

KRUŽENJE

Čemu nade sveta,
želje ovenčane
svom lepotom leta
i morem što diše.

Nisu li te sile
posledica kiše
nova misao žudna
prolaznoga kruga?

Kruže kišni dani
posle Sunca jarkog,
prolaznošću tkani
u telo života.

Pružajući opet
ruke prema Suncu
želje stvore nade
hrleć' svome krugu.

kreacija · Turista

KAD SMRT DOĐE PO MENE

Nestaću jednog dana
i svet videti neću,
hladna će večna tama
ukrasti životnu sreću.

To crno i mirno more
dodirom će da sledi
ruke koje mi klonu
u jastuk tamni, meki.

Postaću večni prah
sile crne i hladne,
tad će od smrti strah
prestati biti mi jad.

I nema biću pred pravdom
koja čami u zatvoru zla,
a voljeni moji, sami!
Nestaće ljubav mi sva.

Smrt će krunu da stavi
na lice hladno i belo,
kruta ću tako ležat'
dok živi koračaju smelo.

Iz zbirke Živoplet

MilenaNS · Novi građanin

VERNO TVOJA

Ja hocu da pesmu podarim za Tebe,
jer telo što nosiš stvoreno je za Me.
Ti ni ne slutiš da me ljubec prosiš
i da Tvoje ruke zauvek me mame.

Gle toplota Tvoja vlagom dodiruje
to predanje Meni dušu primiruje,
imam Te u ruci, i ne samo telo
vec i srce, s mojim zajedno se splelo.

I necu da slutim da me drugi žele,
samo je uz Tebe duša željna sebe
i stisne se tako pred drugim što nosi
vreo uzdah i plam što ljubav donosi.

kreacija · Turista

----------- Napisano: 16 Jul 2009 8:52 ---------

Poznato mi je da je ova pesma objavljena u zbirci pesama 'Živopletu" (2003)

Vesti

Tanja Prokopljević (1971)