Vasko Popa

Koraci tvoji sa pločnikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

ODLAZAK

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze

Vodenica u senci rebara
Zrelu prasinu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam vec daleko
Tesko da ce me stici

Vasko je genije, po mom misljenju. Suprotan Miki Anticu, koga isto obozavam, po svojevrsnoj surovosti svojih reci. Vasko u tri reci kaze sve, Vasko recima sece, ubija, stvara. Ovo mi je jedna od omiljenih pesama. Namerno ne stavljam onu "Ociju tvojih da nije...." Postovacu jos neke




Ruza nad cergom

Je li ovo nas svet ili nije

Kraguj nam plameni sa srca pada
Vetar divni srce napusta
Noktima se hvatamo za poslednji dah

Za sta da se uhvatimo

Ni oblak da nam pruzi ruku
Ni kamen da podmetne rame
Ni vreme u pomoc da pritekne
Ko jos smrti zube broji

Niko crna preostala krvi

Ujedi stravu za srce
Ujedi i oblak i kamen i vreme
I otvori crnu ruzu u vazduhu

Je li ovo nas svet ili nije



Ciklus: Poklonjenje hromoe vuku

5.

Podigni kamen sa svoga srca
Hromi vuce

I pokazi mi kako pretvaras
Kamen u sunconosni oblik
I kako oblak u jelena zlatoroga

I ako te ne zamara pokazi mi
Kako pretvaras jelena u beli bosiljak
I kako bosiljak u sestokrilnu lastu

I pokazi mi ako se jos secas
Kako pretvaras lastu u zar-zmiju
I kako zmiju u alem kamen

Podigni kamen sa svoga srca
I na moje ga polozi
Hromi vuce

trebas dosta da se udubis, da bi razaznao Popin jezik... ali kad jednom udjes u njegov svet simbolike, svaku njegovu rec osecas...

jeste, on je uzasno jak, mnogima se ne svidja, jer valjda na prvi pogled deluje nesuvislo i nerazumljivo...mislim da je mnoge stvari osecao jace i dublje nego 'obican' svet.....

nije dobro [po nas same] biti osecajan, jer kao takvi - uvek trpimo mnogo toga na dushi, i bivamo povredjeni od bezosecajnih...

e sad je veliko filozofsko pitanje... sta je bolje... biti osecajan, osetiti ljubav 'punim srcem', i bivati povredjen [razvaljen], ili biti prosecan, ne toliko osecajan, ne osetiti ljubav 'punim srcem' i ne biti razvaljivan... ?

@Peca

to za mene i nije pitanje, mada mnogima jeste, definitivno treba biti osecajan, osetiti ljubav punim srcem......biti raspadnut na komadice....ko tako nesto ne prozivi, nije ni ziveo, barem po mom shvatanju....

ali cini mi se da prava ljubav zahteva vise hrabrosti nego odlazak na primer u rat.......mnogi u toj prici odaberu zlatnu sredinu, ali nije to to :-)

Idem...
Od jedne ruke do druge.....
Gde si...?
Zagrlio bih te....
Grlim tvoju odsutnost...
Poljubio bih ti glas...
Čujem smeh daljina....
Usne mi lice rastrgle...
Iz presahlih dlanova
blistava mi se pojavi....
Hteo bih da te vidim, pa, oči zaklapam....
Idem....
Od jedne slepoočnice do druge....
Gde si....?



Samo toliko....

tu sam pesmu jednom poslala nekome koga sam mnogo volela.....

Hmm...
Sve je rečeno.....
Tražimo, tražimo....
Nikada nije itvesno da li ćemo naći.....

Iskreno, podržavam tvoj izbor pesme.... mislim, za poklon voljenoj osobi....

"OCIJU TVOJIH DA NIJE"

Ociju tvojih da nije ,
ne bi bilo neba ,
u nasem malome stanu.

Smeha tvoga da nema,
zidovi ne bi nikad
iz ociju nestajali.

Slavuja tvojih da nije,
vrbe ne bi nikad
nezno preko praga presle.