|
Poslao: 08 Jun 2014 19:37
|
|
|
Kako se borite protiv nervoze? Ovo pitam jer ja nikako. Kada sam nervozan obavezno nešto moram da polomim da bih se ispraznio, veoma često udaram šakom o zid, sto.. Mogu da nabrojim 100 stvari koje sam polomio, i da prebrojim više od 100 flastera koje sam stavio. Evo sad Nole izgubio, došlo mi je da podignem onaj sto i da ga bacim kroz prozor 
Da li imate neki predlog ili savjet kako da se obuzdam u takvim situacijama?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 19:46
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Treniraj neki sport,nabavi boksersku vrecu,jastuk u sobi i sl.
Zatim,pocni da citas duhovne knjige.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 20:08
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 08 Jun 2014 20:00
Ma kakve knjige, džakovi, sport...
Problem je u nemogućnosti kontrole besa, a to je mnogo ozbiljan problem. Iz najbolje namere ti savetujem da se obratiš stručnjaku, savetniku. Psihologu.
I ne, nema (racionalnog) opravdanja za takvo postupanje. Ako te iznervira izgubljen finalni meč u tenisu, sa čim realno nemaš veze jer ne učestvuješ u njemu, onda ne možeš da se "vadiš" na važnost meča, patriotizam, ljubav prema sportu, što si išao u školu sa Đokovićem  , što si puk'o pare na kladionici...
Stvarno, porazgovaraj sa nekim. Nisi lud, ali ti je fitilj kratak. Čak i ako pokušavaš da suzbijaš takve porive - nije dobro, jer se boriš sa samim sobom, sa svojom prirodom. Treba promeniti stav koji imaš, ne samo ponašanje.
Dopuna: 08 Jun 2014 20:08
E, nešto mi sad pade na pamet...
U trenutku kad se nerviraš, poraste ti nivo adrenalina. Izgleda da ti to prija (posvesno), odnosno da telo luči neki hormon zadovoljstva u paketu sa adrenalinom. Tako da je nervoza i reakcija na nju takođe i fiziološki problem.
Da se razumemo, ovo samo nagađam, nisam stručnjak, ali mi se čini da ima rezona.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 22:09
|
|
|
Hvala na savetima.. Što se tiče izbacivanja energije kroz sport, treniram i igram aktivno fudbal već dugo godina. Hvala na savjetima.
Ali evo čisto da napišem gdje počinje moj neki problem sa tim. Kada sam bio mali, u stvari ne mali do jedno 13-te godine, posle poraza Partizana, Srbije ili Novaka, a da je velika važnost meča pošao bi u sobu i isplakao bih se kao nikad. Kako sam postajao malo stariji, govorio sam sebi da ne smijem tako više, do jedno 16-17-te bi mi se posle poraza oči napunile suza, vjerovatno jer mi to sve puno znači, ali ne bih zaplakao. To sam sve nekako potisnuo, ali onda se javilo ovo. Sa majkom nikako ne mogu da gledam Partizan, pogotovo one utakmice od velike važnosti jer me sve nervira, pogotovo njeno dosadno zvocanje. Nzm, pokusavam to da korigujem, jer stvarno inače u životu nisam agresivan, ali tih 5 minuta posle..ne daj Bože. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 22:22
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Pa čuj.... nekada davno kada sam se bavila sportom... isto bi mi oči bile pune suza,...ma i plakala sam zbog poraza...Smatram da je to donekle i normalno, jer kada ti je previše stalo do pobede...poraz doživljavaš kao teško razočarenje i teško se izboriti sa tim.
Vremenom se čovek izgrađuje, što razgovorom sa drugima, što samokontrolom. Međutim, ako čovek ima neku vrstu podsvesne agresije, ona se pojavi baš u momentima neke emotivne promene na koju je baš osetljiv i ne ume da je prevaziđe na pravi način...oseća se kao da će da ''izađe iz kože''. To su jaki emotivni naboji sa kojima čovek treba da nauči da se ''bori''.
Verovatno se udarcem o sto ili bacanjem neke stvari oslobađaš tog unutrašnjeg emotivnog naboja...ali mora da postoji i neki drugi način....
Za početak pokušaj da zaustaviš sebe u tom momentu, da svesno iskontrolišeš svoje spontane reakcije ako ne pomaže, onda probaj kroz razgovor sa nekim stručnim licem na pr.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 22:28
|
offline
- daxytt
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 30 Okt 2012
- Poruke: 623
|
Kad ti je najteže, okreni se onome što ti je najsvetije, klekni i pomoli se tome. Moraš da na vreme osetiš negativnost u sebi, i da se što pre okreneš onome što je najplemenitije i što najviše poštuješ. Uvek će biti ružnih stvari koje će želeti da te nateraju da i ti budeš takav, ali uvek se okreni jedinom cilju, da što više izgrađuješ sebe, da bi mogao bolje da pomogneš najbližima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 22:29
|
|
|
E da, da napomenem našao sam jedno riješenje prije 2 mjeseca, ali su se komšije počele žalit Tu energiju sam veoma dobro izbacivao, kada bih se razderao, onako dugo 10 sekundi .. Sve bi izašlo iz mene bio bih kao nov  U zadnjih mjesec, prije nego što išta uradim, izadjem iz kuće i pođem do parka pored mora.. i to me donekle smiri.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Jun 2014 22:41
|
offline
- vasa.93
- Moderator foruma
- Pridružio: 17 Dec 2007
- Poruke: 14809
- Gde živiš: Niš
|
Uzmi bajs pa pravo uz planinu, što pre. Kad stigneš na vrh, udri jednu recku na asfalt. Kad izudaraš jedno 20-30 recke...pa, i dalje nećeš znati da kontrolišeš bes, ali ćeš znati da je moguće usmeriti ga negde drugde, bez ikakve štete.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2014 23:17
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13392
- Gde živiš: Z-moon
|
... a i ne mora na planinu da bi je dopisao
|
|
|
|
|
|
