Opraštanje i ponos...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::Razumem, samo nemoj da moje obraćanje tebi pogrešno tumačiš jer sam uverena da, bez obzira što nisi za praštanje, više poštuješ moralni kodeks nego neki koji praštaju iz straha što zapravo i nije praštanje.
Pa, nisam valjda odavao utisak da sam pogrešno tumačio?
E, sad. Koliko moral ima veze sa praštanjem to je posebna tema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Dec 2016 13:08

Sagacity :: Što se tiče citiranog...Opet imam neko svoje viđenje. Pričala sam kada me povrede prijatelji da imam neki prag tolerancije. Opraštam do nivo dok ne osetim da gubim samopoštovanje. Tog momenta presecam, oprostim odem bez da se jedem u sebi. Znači u dubini duše sam oprostila, ne sekiram se, ali neću sa njima da se družim.
Ako me prijatelj povredi do te mere da praštajući mu gubim samopoštovanje, onda mi to i nije prijatelj i odličan je momenat da se napravi jedno fino "čišćenje" ili kako ti kažeš, neću više da se družim. Nisam imala potrebu detaljisati.

Citat:Ako oprostiš lažovu ili ako oprostiš prevaru ti si i dalje u društvi tih osoba i dalje si sa njima (to je već pravi oprost), a ne pogađa te to što su te povredili. Oprostila si im u dubini duše i nastavljaš život sa njima.
Da razdvojimo laž od prevare, porodicu od radnog ili bilo kog društvenog okruženja. Lažov mi neće smetati ako mi je kolega ili smo u istom društvu dok suprug hoće, slično je sa prevarom.

Citat:Ja ću lažovu oprostiti. Neće me to ''progutati'', ali neću nastaviti da se družim. Neću biti u društvu lažova. Koliko sam razumela i ti isto tako radiš. Ispravi me ako grešim. Tako da smo u tom delu iste...
Ne grešiš. Nešto više je sadržano u komentaru iznad. Nekada moramo zbog prirode posla ili situacije da budemo u društvu i sa lažovom ali to ne treba da nas onespokojava.

Citat:A što se tiče prevare...Nikad nisam prevarila, niti sam bila prevarena i to ne bih mogla ''da progutam''. Oprostila bih i prešla preko toga u duši, ali ne bih bila sa tom osobom. Evo malo da pojasnim. Možda je ovo novi momenat ... Inače, ovo uvek nagovestim svakom, da ne bude posle...''nisam znao''...
Ne mogu da zamislim da se u braku opterećujem time da li je suprug tamo gde je rekao da će biti ili sa nekom u krevetu. Ukoliko bi priznao prevaru ili došla na drugi način do istine, svako na svoju stranu, i to je za mene samopoštovanje.

Zapitajmo se, koliko brakova se razvelo zbog prevare? Verujem da je sasvim mali procenat u pitanju, ali zbog ljubavi se razvesti pošteno je i prema sebi, prema partneru i konačno, prema onome zbog koga se razvodimo. Ne treba zameriti novim ljubavima niti ih "ubiti".

Dopuna: 08 Dec 2016 13:11

_Sale ::Misisipi Delta ::Razumem, samo nemoj da moje obraćanje tebi pogrešno tumačiš jer sam uverena da, bez obzira što nisi za praštanje, više poštuješ moralni kodeks nego neki koji praštaju iz straha što zapravo i nije praštanje.
Pa, nisam valjda odavao utisak da sam pogrešno tumačio?
Po malo jesi, zato sam tako i pisala.
Citat:E, sad. Koliko moral ima veze sa praštanjem to je posebna tema.
Iz vere su proistekle moralne osnove društva - napisao FMD u svom "Dnevniku pisca".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::Već u prvoj poruci na ovoj temi lični stav sam jasno iskazala. (8. str.).
Evo prve strane http://www.mycity.rs/Psihologija/Oprastanje-i-ponos_8.html#p1848743
Evo uvoda tvog prvog posta. Pitanjem, na pitanje.
Misisipi Delta ::Zašto govoriti o poštenom opraštanju? Postoji li nepošteno?

Ali mene zanima nešto drugo, šta čovek radi kada ne oprosti? Vrlo jednostavno pitanje i volela bih čuti nekoga ko ne oprašta.
Ti praštaš lažovu, ali ne bi ostala i dalje u društvu lažova?
Ti praštaš prevaru, ali ne bi ostala sa onim koji te je prevario?
Da li sam te u ovom delu dobro razumela? To me zanima...jer ovo je moje viđenje opraštanja....a mi se razlikujemo jer ti bezgranično praštaš.

Šta znači pravo i potpuno praštanje. Prevario te neko, ti si to oprostio i dalje si sa tom osobom kao da se ništa nije ni desilo. Nije te to pogodilo (ako je to uopšte moguće). Ili te je to duboko pogodilo, ali jednostavno, oprostio si i ostao sa tom osobom. I to je potpuno praštanje...
Eto to je neko moje viđenje...

A sad odoh da radim, jer mi nerad ovde niko neće oprostiti....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::
Po malo jesi, zato sam tako i pisala.

Ne.
To što se ja ne slažem ne znači da pogrešno tumačim.

Misisipi Delta ::
Iz vere su proistekle moralne osnove društva - napisao FMD u svom "Dnevniku pisca".
Privatno mišljenje i fokus na ono što je hteo da vidi.
Nema mnogo uporišta za tu tezu u životu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Draga @Sagacity

Kada budeš poželela razumećeš kako razmišljam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::Draga @Sagacity
Kada budeš poželela razumećeš kako razmišljam.
Nije problem da ja razumem. Ja sam svojim pitanjima upućenim tebi došla do zaključka kako razmišljaš. Mene je više zanimalo da li ti razumeš šta si pisala i da li razumeš kako razmišljaš.

Prvo si mi na moje razmišljanje postavila pitanje u Pričaonici. Obzirom da smo vodili diskusiju na temu opraštanja, uputila sam te na istu. A onda si odmah u prvom postu opet krenula sa propitivanjima i davanjem nekih zaključaka bez da si obrazložila svoje stavove.
Pa si onda počela da pričaš o bezgraničnom praštanju i da je to suština i da se pitaš šta je u glavama ljudi koji neće, ne mogu ili ne žele da praštaju. A odgovor si već imala u sebi. Ni ti nisi osoba koja će sve i svakom da prašta. Imaš selekciju kao i ja. Eto u tome je poenta. Ako se postaviš kritički, kreneš prvo od sebe.

Umem da izazovem diskusiju čvrstim stavovima. U stanju sam da trajem u branjenju svog stava ili nekog razmišljanja do poslednjeg atoma snage. Ali sam uvek jasna u izražavanju onog šta zastupam. Ako uđem u neku ''žešću'' diskusiju, to je uglavnom što moji stavovi nisu razumljivi baš svima ili je baš čudno odakle mi takav stav. Desi se da primiš i uvrede i svašta nešto. Kada dođe do toga, izlazim iz diskusije. Nemam šta tu da tražim.

Naravno, ovo nije diskusija koja je prešla u neke granice neukusa. Naprotiv, samo sam želela da ukažem, zašto sam bila uporna u diskusiji i ništa drugo.

Inače, tema nije tek tako pokrenuta Opraštanje i ponos...Upravo taj ponos, dostojanstvo, šta god ponekad stavljaju crtu tipa...''dokle više da praštam''. I to je super, ako si u sebi raščistio da te uvrede od nekog bliskog ne vređaju. Znači, oprostio si, pozdravio se i gotovo. Oslobodio si se opterećenja u sebi, a tom nekom dao do znanja da je preterao i da nema više ''kredita'' kod tebe. Da li si sasvim oprostio? Jesi za sebe, jer si se oslobodio u sebi, ali u odnosu na osobu koja te je povredila, pa i nisi jer nisi i dalje u njenom društvu.

Problem nastaje, kada si svestan da je neko preterao, ''otkačiš ga'' nećeš sebi da dozvoliš da te neko toliko vređa, ali u sebi se i dalje jedeš. To je nije dobro uopšte. A najgore je, oprostio si mu navodno, ostao uz tu osobu, ali u duši ''jecaš''. Trošenje psihe...

Što se tiče ljubavi....Prevare ne bi ni bilo, da nije postojala ljubav. Prevara je poniženje ljubavi i nepoštovanje osobe sa kojom si.

Malo je ljudi koji bezgranično praštaju. Pomenula sam i koji su to obično. Nisam od tih ljudi Ali nisam ni za osvetu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sagacity :: Nije problem da ja razumem. Ja sam svojim pitanjima upućenim tebi došla do zaključka kako razmišljaš. Mene je više zanimalo da li ti razumeš šta si pisala i da li razumeš kako razmišljaš.