Ruski - osnove

• 1Ovo se svidja korisniku: a.sasic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li igdje na internetu postoji nešto za totalne početnike što se tiče ruskog jezika? Treba mi nešto čisto da savladam osnove dakle rusku ćirilicu i što je najbitnije njen izgovor i tu dolazimo do problema. Bezuspješno tragam za nekom audio asistencijom pa ako imate nešto tako na raspolaganju značilo bi mnogo. Za prevod ne brinem, ko poznaje Engleski jezik od pomoći su raznorazni on-lajn prevodioci.
Računam ako bih savladao te neke osnove dalje bih mogao sam malo pomalo, uostalom tako sam savladao i Engleski.
Pozz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško ćeš ruski naučiti kao što se može naučiti ''tarzanski'' engleski. Ja sam engleski naučio ''uličarski'', putujući, slušajući, pitajući. Međutim, da nisam ruski učio u školi, vrlo teško bih stigao do nivoa koji sad posedujem. Ruski mora ''step by step'' da se uči, kroz metodske jedinice i gradivo. Čak i da imaš neki dobar priručnik , a takav se može naći, neko mora da ti objašnjava i pokazuje...Najkraće - ruski se vrlo teško može naučiti ''priručnim'' metodama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni da ima ko da pokaže... bila bi druga situacija. Čitao sam neke starije teme, vidim da su čak i u Srbiji kursevi slabog kvaliteta a o ostatku srpskih zemalja da i ne govorim. Kroz srednju školu sam prošao sa njemačkim, nažalost nisam imao pravo izbora zbog nekog apsurdnog zakona o obrazovanju inače bih već tu savladao osnove ruskog jezika. Trenutno na fakultetu učim engleski ali vidiš tu je situacija drugačija jer čak i da je ruski bio u izboru ne bi bilo pametno njega izabrati s obzirom da je moje predznanje nikakvo a sistem predavanja daleko rigorozniji u odnosu na srednju školu.
Moram krenuti od nečega, ako je to i "priručna" metoda bar ću pokušati jer nema izgubljenije bitke od one nezapočete, zar ne?
U krajnjem slučaju, potražiću multimedijalni kurs sa engleskog naravno, koji se i mogu naći na internetu ali dok ne dođe do tog vrijedi pokušati naći nešto i na srpskom.
Pozz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево неколико правила руског језика. Муку сам мучио да напишем све ово, посебно преко руске тастатуре чији је распоред слова умногоме другачији од српске. У део с акцентима нећу ни да улазим.

Citat:Правило 1.
У руском језику не постоји разликовање акцената према тону и према дужини као у српском. Акценат у принципу може бити на било ком слогу речи, дакле и на наставку, упор. мáма, мóре, Вóлга (акценат је на првом слогу основе речи), али вагóн, рукáв, сандýк (акценат је на последњем слогу основе речи), рукá, травá, винó (акценат је на наставку).
Акценат се обележава само у уџбеницима руског језика за странце.
Слово Ё увек је под акцентом и означава глас ['o], али се пише само у уџбеницима руског језика за странце, нпр. даёшь, тёмная.

Правило 2.
Наглашени самогласници се не скраћују, док се ненаглашени самогласници скраћују (редукују), а често мењају и квалитет. Примери изговора наглашених самогласника
а) између тврдих сугласника, или б) на почетку речи.

Примери:
а) там — там, цех — цэх, жил — жыл, дом — дом, лук — лук
б) ах — ах, эх — эх, им — им, он — он, ум — ум

Правило 3.
Ненаглашени самогласници [о] и [а] изговарају се као кратко [а] у два случаја:
а) у првом слогу испред наглашеног слога, или
б) на апсолутном почетку речи независно од удаљености од акцентованог слога.

То је правило о тзв. првом степену редукције [о], [а]. Примери:
а) Москвá [мăсквá], закон [зăкóн], она [ăнá], ананáс [ăнăнáс].

Прочитајте на исти начин:
водá, горá, окнó, вагóн, глагóл, закóн...
Анкарá, Арарáт, облакá, атамáн...

Правило 4.
Ненаглашени самогласници [о] или [а] изговарају се као врло кратак глас средњег реда у два случаја:
а) у било ком слогу иза наглашеног слога, или
б) у ненаглашеном слогу испред наглашеног слога осим на апсолутном почетку речи и непосредно испред наглашеног слога.

То је правило о тзв. другом степену редукције [о], [а]. Примери:
а) Лóндон [лóндън], Бýдва [бýдвъ]
б) добротá [дъбрăтá], саксофон [съксăфон]

Прочитајте на исти начин:
зáмок, зóна, кáша, кóжа, лáмпа, мáрка, мýка...
господá, госпожá, карневáл...

Правило 5.
Звучни сугласници изговарају се безвучно:
а) на крају речи, испред паузе,
б) испред безвучног сугласника. Примери:

а) зуб [зуп]
б) вóдка [вóткъ]

Прочитајте на исти начин:
зáпад, клуб, морж, муж, нарóд, рог, род, суд...
автóбус, автомáт, ни́зко, рéзко, глáдко...

Правило 6.
Слова Я, Е, И, Ё, Ю поред тога што означавају самогласнике нпр. [а], [е], [и], [о], [у] када су под акцентом, истовремено означавају умекшаност претходног сугласника (осим [ж], [ш], [ц]). Нпр. ЛИЦО — чита се [л'ицó].

Скоро сви тврди сугласници имају умекшане парове:
[б] — [б'], [п] — [п'], [в] — [в'], [ф] — [ф'], [м] — [м'],
[д] — [д'], [т] — [т'], [з] — [з'], [с] — [с'],
[к] — [к'], [г] — [г'], [х] — [х'],
[р] — [р'], [л] — [л'], [н] — [н'].

Пример: Я идý [идý] (са тврдим [д])
али Мы идём [ид'óм] (са меким [д'])

Умекшани сугласници [б'], [в'], [г'] ... имају допунски покрет средњег дела језика према тврдом непцу (слично покрету за изговор гласа [и], али слабије).
Тврди сугласници [ж], [ш], [ц] немају меких парова.
Слово Щ чита се као дуго меко Ш, дакле као: [ш'ш'] = [ш':].

Прочитајте слогове: та — тя, тэ — те, то — тё, ту — тю; да — дя, дэ — де, до — дё, ду — дю; са — ся, сэ — се, со — сё, су — сю; за — зя, зэ — зе, зо — зё, зу — зю; па — пя, пэ — пе, по — пё, пу — пю; ба — бя, бэ — бе, бо — бё, бу — бю.

Прочитајте речи: ВОЛ [вол] (значи „во“) и ВЁЛ [в'ол] (значи „водио је“); ВАЛ [вал] (значи „бедем“) и ВЯЛ [в'ал] (значи „венуо је“).

Прочитајте и следеће речи:
бел, бил, винó, где, грех, дéти, зимá, никтó, пи́ли, щи, щýка.

Правило 7.
Слова Я, Е, Ё, Ю читају се под акцентом као [ја], [је], [јо], [ју]:
а) када стоје самостално, или
б) када су иза слова за самогласнике, нпр. Я [ја], МОЯ [мăјá].

Прочитајте: твоя, твоё, твою, паяц, яхта, Éва.

Правило 8.
Мекоћа сугласника на крају речи или испред другог сугласника обележава се словом Ь, нпр. КОНЬ [кон'], ПИСЬМÓ [п'ис'мó].

Прочитајте:
бальзáм, борьбá, день, культýра, письмó, писáть, царь.

Правило 9.
Ненаглашени самогласници [е], [а] (обележени у писању словима Е, Я, нпр. перó, пятнó / значи „мрља“/) иза меких сугласника, а упрвом слогу испред акцентованог слога, изговарају се као редуковани глас између [и] и [е]. У таквим случајевима сматра се правилним такође изговор краћег [и].
То је први степен редукције гласова [е], [а] иза умекшаних сугласника. Пример:
ПЕРÓ [п'ирó]
ПЯТНÓ [п'итнó].

Прочитајте:
балерна, бедрó, гнездó, звездá, медáль, ребрó, язык.

Правило 10.
Ненаглашени самогласници [е], [а] (обележени у писању словима Е, Я, нпр. áнгел, мéсяц) иза меких сугласника изговарају се као врло кратак глас предњег реда (знак транскрипције [ь]) у два случаја:
а) када се налазе у било ком слогу основе речи иза наглашеног слога у истој речи.
б) када се налазе најмање два слога испред наглашеног слога у истој речи.

То је други степен редукције [е], [а] иза умекшаних сугласника.
Примери:
а) Áнгел [áнг'ьл]
ВÉТЕР [в'éт'ьр]
б) ВЕЛИЧИНÁ [в'ьл'ич'инá]
РЯДОВÓЙ [р'ьдăвóй]

Прочитајте:
америкáнец, дезерти́р, делегáт, вéтер, вéчер, дéвять, дéсять.

Врло често се у истој речи примењују два правила или више правила читања, нпр. у речи водопáд (поред првог и другог степена редукције [o] имамо и безвучно изговарање сугласника на крају речи; у речи абсýрд jeдначење по звучности [п] уместо [б] и обезвучавање на крају речи [т] и сл.

Нека специфичнија изговорна правила (нпр. о једначењу према мекоћи или о изговору гласова у наставцима) у овом општем прегледу важнијих изговорних правила се изостављају.

Извор: Руски језик за 1. раз. гимназије и угоститељско-туристичке школе, 2. страни језик – прва година учења / Вучина Раичевић, Предраг Пипер, Марина Петковић.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kako se zove tvoj udzbenik?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U bilo kojoj gramatici imas pregled izgovora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

axa

a kako se inace zove udzbenik za ucenje ruskog jezika?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U mojoj literaturi koju imam, nisam naisao na ovakav tekst. A preporucio bih ti "Gramatiku ruskog jezika" -Predrag Piper.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Извор на претходну поруку је додат.

• 1Ovo se svidja korisniku: Slayer2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KRATKA GRAMATIKA RUSKOG JEZIKA


SADRŽAJ

01. Ruska azbuka
02. Ruski izgovor
03. Posebnosti izgovora nekih ruskih slova
04. Posebnosti izgovora nekih ruskih slovnih skupina
05. Neke posebnosti ruskog pravopisa
06. Ruski glagoli
07. Prezent ruskih glagola
08. Futur ruskih glagola
09. Perfekt ruskih glagola
10. Ruske imenice
11. Jednina ruskih imenica muškоg i srednjeg roda
12. Jednina ruskih imenica žеnskоg roda
13. Мnožinа ruskih imenica (osim genitiva)
14. Genitiv množiпе ruskih imenica
15. Neke posebnosti u раdеžnim zаvršесimа ruskih imenica
16. Ruski pnidjevi
17. Jednina ruskih opisnih i gradivnih pnidjeva
18. Мnоžinа ruskih opisnih i gradivnih pnidjeva
19. Komparativ i superlativ ruskih pridjeva
20. Ruski glagolski pnidjevi
21. Ruske zamjenice
22. Ruske ličnе i povratna zamjenica
23. Ruske posvojne zamjenice
24. Ruske pokazne zamjenice
25. Ruske upitne i odnosne zamjenice
26. Ruski brojevi
27. Promjene ruskih glavnih brojeva ро раdеžimа
28. Promjene ruskih rednih brojeva ро раdеžimа
29. Ruski pnilozi
30. Neke posebnosti gradnje ruskih rečeniса



01. RUSKA AZBUKA

001. Ruska azbuka sadrži sljеdеćа slova:

А а а
Б б be
В в ve
Г г ge
Д д de
Е е je
Ё ё jo
Ж ж že
З з ze
И и i
Й й j
К к ka
Л л еl'
М м еm
Н н en
О o o
П п pe
Р р ег
С с es
Т т te
У у u
Ф ф ef
Х х ha
Ц ц се
Ч ч čе
Ш ш ša
Щ щ š':a
Ъ ъ
Ы ы “tvrdo” i
ь ь
Э э е
Ю ю ju
Я я ja



002. RUSKI IZGOVOR

002. Rusko pismo sаdгži:

10 sаmоglаsničkih slova:

- а, э, и, о, у (tzv. tvrdi samoglasnici)
- я, е, и, ё, ю (tzv. meki samoglasnici)

21 suglаsničkо slovo:

- б, в, г, д, ж, з, й, л, м, н, р (zvučni suglasnici)
- п, ф, к, т, ш, с, х, ц, ч, щ (bеzvučni suglasnici)

2 slova koja nе оznаčаvаju nikakve glasove

- ъ (tzv. tvrdi znak)
- ь (tzv. meki znak).

003. Ruski samoglasnici se izgovaraju jasno samo u nаglаšеnim slogovima, а u nеnаglаšеnim se slogovima izgovaraju slabije i nejasnije.

004. U ruskim гijеčimа nаglаšеп mоžе biti bilo koji slog (ра i posljednji slog u višеslоžnоj гijеči), аli se to u pismu u pravilu posebno nе оznačavа; samo u udžbеniсimа i rjеčniсimа ruskog jezika iznad samoglasnika u nаglаšепоm slogu stavlja se znak naglaska (‘).

005. Ruski suglasnici mogu biti kako tvrdi tako i meki, izuzetak su:

- ж, ш, ц (koji su uvijek tvrdi, i to izrazito)
- ч, щ (koji su uvijek meki).

006. Ruski su suglasnici meki ako - u pismu - s njihove desne strane stoji neko meko sаmоglаsničkо slovo ili ь.

007. Ruski se zvučпi suglasnici izgovaraju bеzvučnо:

- ispred bеzvučnih suglasnika
- nа kraju гijеči.

008. Ruski se bеzvučni suglasnici izgovaraju zvučnо:

- ispred zvučnih suglasnika (osim й, л, м, н, р).



003. POSEBNOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVA

009. Rusko slovo е izgоvаrа se:

nа роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь

- kad je nаglаšеnо - kao je
- kad nije nаgIаšепо - kao ji

iza suglasnika

- kad je nаgIаšеnо - kao е
- kad nije nаglаšепо - kao i (iza ж, ш, ц - u slogovima ispred nаgIаšеnоg sloga - kao “tvrdo” i, а u slogovima iza nаglаšепоg slоgа - kао - a).

010. Rusko sbovo ё (uvijek паglаšепо) izgovara se:

па роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kao joiza suglasnika - kao o.

011. Rusko slovo и izgovara se:

iza ж, ш, ц - kao “tvrdo” i
iza ostalih suglasnika - kao i
izа ь - kao ji.

012. Rusko slovo o izgovara se:

kad je nаglаšеnо - kao о
kad nije nаgIаšеnо - kao а.

013. Ruskо slоvо ю izgоvа se:

nа роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь - kao ju
iza suglasnika - kao u.

014. Rusko slovo я izgovara se:

па роčеtku гijеči, iza samoglasnika, iza ъ i ь

- kad je nаglаšепо - kao ja
- kad nije nаglаšепо - kao ji (u slogovima iza nаglаšеnоg sloga - kao ja

iza suglasnika

- kad je nаglаšеnо - kao а
- kad nije nаgIаšепо - kao i (u slogovima iza nаglаšеnоg sloga i nе ispred mekog suglasnika - kao a).



004. POSEBNOSTI IZGOVORA NEKIH RUSKIH SLOVNIH SKUPINA

015. Neke se ruske suglаsničkе skupine u izgоvогu skгаćuju:

стн se skгаćujе u sn
здн se skгаćujе u zn
стк se skгаćujе u sk
здк se skгаćujе u sk
вств sе skгаćujе u stv
стл se skгаćujе u sl
тств se skгаćujе u сtv
ндс зе skгаćujе u ns
ться se skгаćujе u c:a
тся зе skгаćujе u c:a.

016. U ruskoj гijеči солнце nе izgovara se л.

017. U ruskim гiječimа сердце i поездка nе izgovara se д.

018. U ruskim гijеčimа что, конечно, скучно te u гijеčimа izvedenima od tih гijеči ч se izgovara kao š.

019. Ruske suglаsničkе skupine сч, зч, жч izgovaraju se kao š':, а skupine зж, kao kao ž':.

020. Udvojena suglаsničkа slova nаjčešćе se u ruskom jeziku izgovaraju kao оdgоvагаjući dugi suglasnik, а ponekad - kao оdgоvагаjući kratki suglasnik.

021. Slovo г u ruskim genitivnim pridjevskim i zаmjеničkim zаvгšесimа -ого, -его izgovara se kao v.



005. NEKE POSEBNOSTI RUSKOG PRAVOPISA

022. U ruskom se jeziku iza г, к, х, ж, ш, щ nе рišе ы, nego sе umjesto ы рišе и.

023. Iza ж, ш, ч, щ u izvorno ruskim гijеčimа nе рišu sе ю, я, nego se umjesto ю рišе у, а umjesto я - а.

024. Iza ц u izvorno ruskim гijеčimа рišе se ы samo u раdеžnim nastavcima, inače se umjesto ы рišе и.

025. U ruskom se jeziku slovo ё nе рišе iza ц.

026. Slovo ё u ruskim sе tiskanim tekstovima redovito рišе kao е (tj. bez dvije tоčkе).

027. Imепа naroda te stanovnika pokrajina i gradova nа ruskom sе jeziku рišu malim роčеtпim slovom.



006. RUSKI GLAGOLI

028. U neodređenom glagolskom obliku (infinitivu) ruski glagoli imaju jedan od sljеdеćih kагаktегističnih zаvršеtаkа:

- ть (nаjčеšćе)
- чь
- ти.

029. Ruski glagoli imaju З glagolska nаčiпа:

- izjavni nаčin (indikativ)
- zapovjedni nаčin (imperativ)
- pogodbeni nаčin (kondicional).

030. U indikativu ruski glagoli imaju З glagolska vremena:

- sаdаšnjе vrijeme (prezent)
- budućе vrijeme (futur)
- рrоšlо vrijeme (perfekt).

031. U imperativu (u 2. Iicu jednine i u 2. Iicu množiпе) ruski glagoli imaju jedan od sljеdеćih zаvršеtаkа:

-и,-ите
-й,-йте
-ь,-ьте.

032. U kоndiсionаlu ruski glagoli imaju oblike perfekta uz koje sе dodaje čеstiса бы.



007. PREZENT RUSKIH GLAGOLA

033. U prezentu ruski glagoli imaju jedan od sljеdеćih nizova zаvršеtаkа:

prva vrsta:

1. lice jednine


-у (iza suglasnika),
-ю (iza samoglasnika)

2. lice jednine


-ешь (kada je naglasak nа osnovi)
-ёшь (kada je naglasak nа zаvršеtku)

З. lice jednine


-ет (kada je naglasak nа osnovi)
-ёт (kada je naglasak nа zаvršеtku)

1. lice množnе


-ем (kada je naglasak nа osnovi)
-ём (kada je naglasak nа zаvršеtku)

2. lice množinе


-ете (kada je naglasak nа osnovi)
-ёте (kada je naglasak nа zаvršеtku)

3. lice množinе


-yт (iza suglasnika)
-ют (iza samoglasnika)

druga vrsta:

1. lice jednine


-у (iza ж, ш, ч, щ)
-ю (u ostalim slučаjеvimа)

2. lice jednine


-ишь

З. lice jednine


-ит

1. lice množnе


-им

2. lice množinе


-ите

3. lice množinе


-ат (iza ж, ш, ч, щ)
-ят (u ostalim slučаjеvimа).

034. Prilikom promjene ruskih glagola ро licima mоgućе su sljеdеćе glasovne promjene:

u slučаju prvog niza zаvгšеtаkа:

г:ж, к:ч

u slučаju drugog niza zаvršеtаkа:

ш:с, ж:з, ж:д, ч:т, щ:ст, бл:б, вл:в, пл:п, мл:м, фл:ф.

035 Neki ruski glagoli imaju svoje posebnosti u prezentu:

prezent glagola бежать glasi: бегу, бежишь, бежит, бежим, бежите, бегут;

prezent glagola есть (u značenju "jesti") glasi: ем, ешь, ест, едим, едите, едят;

prezent glagola хотеть glasi: хочу. хочешь, хочет, хотим, хотите, хотят.



008. FUTUR RUSKIH GLAGOLA

036. Futur ruskih glagola ovisi о svršеnоsti ili nеsvršеnоsti u znаčепju glagola.

037. GIagoIi u čijеm je značепju sаdržanа neka svršеnоst (glagoli svršепоg vida) imaju u futuru jednake zаvršеtkе kao glagoli nеsvršеnоg vida (u čijеm je znаčеnju sаdržаnа neka nеsvršеnоst) u prezentu, tj. prezent glagola svršепоg vida ima znаčепjе futura.

038. Futur ruskih glagola nеsvršеnоg vida tvori se od:

- oblika futura glagola быть (буду, будешь, будет, будем, будете, будут) i infinitiva konkretnog glagola.

039. Futur glagola дать ima nekih posebnosti:

дам, дашь, даст, дадим, дадите, дадут.



009. PERFEKT RUSKIH GLAGOLA

040. U perfektu ruski glagoli imaju sljеdеćе zаvršеtkе:

u jednini:

- za muški rod -л
- za žепski rod -ла
- za srednji rod -ло

u mnоžini: -ли.

041. Perfekt glagola идти glasi: шёл, шла, шло; шли.



010. RUSKE IMENICE

042. Ruske imenice mogu biti sljеdеćеg roda:

- muškоg roda
- srednjeg roda
- ženskоg roda.

043. Neke ruske imenice mogu biti istodobno muškоg i/iIi žеnskоg roda (to su imenice tzv. орćеg roda).

044. Ruske imenice mogu imati sljеdеćа brojna stanja:

- jedninu
- množinu.

045. Neke ruske imenice upotrebljavaju sе samo u jednini, druge samo u množini, no vеćiпа ima i jedinu i množiпu.

046. Ruske imenice mogu imati sljеdеćе раdеžnе oblike:

Nominativ


odgovara па pitanja: tko? štо?

Genitiv


odgovara па pitanja: koga? čеgа?

Dativ


odgovara па pitanja: komu? čеmu?

Akuzativ


odgovara па pitanja: koga? štо?

Instrumental


odgovara па pitanja: (s) kime? (s) čimе?

Lokativ


odgovara па pitanja: (o) komu? (о) čемu?

047. Раdеžni zаvršесi ruskih imenica ovise о rodu i broju, ali i о tome па kakav - tvrdi ili meki - suglasnik zаvršаvа nepromjenjivi dio imenice (tj. njena osnova).

048. Neke ruske imenice imaju samo jedan - nominativni - oblik, bez obzira nа to koje se раdеžnо pitanje za tu imenicu može postaviti.

049. U mnоžiпi о rodu imenice ovise u ruskom jeziku praktički samo zаvršесi genitiva.



011. JEDNINA RUSKIH IMENICA МUŠКOG I SREDNJEG RODA

050. Ruske imenice muškоg i srednjeg roda kojih osnova zаvršаvа па tvrdi suglasnik imaju u jednini sljеdеćе раdеžnе zаvršеtkе:

Nominativ


-Ø (imenice m. roda)
-о (imenice sr. roda)

Genitiv


-а

Dativ


-у

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv (imenice muškog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg roda)

Instrumental


-ом

Lokativ


-е

051. Ruske imenice muškоg i srednjeg roda kojih osnova zаvгšаvа па meki suglasnik imaju u jednini sljеdеćе раdеžnе zаvršеtkе:

Nominativ


-Ø (imenice m. roda)
-е (imenice sr. roda)

Genitiv


-я

Dativ


-ю

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv (imenice muškog roda)
kao nominativ (imenice srednjeg roda)

Instrumental


-ем (kada je naglasak nа osnovi)

-ём (kada je naglasak na završetku)

Lokativ


-е

052. Ruske imenice muškоg roda koje u nominativu jednine zаvršаvаju па -й nе dodaju раdеžnе zаvršеtkе tome -й, nego im kагаktегistični раdеžпi zаvršесi dolaze nа mjesto -й, а -ем im pod naglaskom postaje -ём.

053. U instrurnentalu jednine kod ruskih imenica muškоg i srednjeg roda kojih osnova zаvršаvа nа ж, ш, ц, ч, щ zаvršеtаk je:

-ом (kada je naglasak па zаvršеtku)
-ем (kada je naglasak па osnovi).

054. Kod ruskih imenica muškоg roda koje znаčе nеštо neživo - akuzativ je jednak nominativu, а kod imenica muškоg roda koje znаčе nešto živo - akuzativ je jednak genitivu.

055 U nominativu jednine ruskih imenica muškоg roda mogu u osnovi stajati samoglasnici о, е ili ё, koji sе nе pojavljuju u drugim раdеžnim oblicima.



012. JEDNINA RUSKIH IMENICA ŽЕNSКОG RODA

056. Ruske imenice žеnskоg roda kojih osnova zаvršаvа nа tvrdi suglasnik imaju u jednini sljеdеćе раdеžпе zаvгšеtkе:

Nominativ


-а

Genitiv


-ы

Dativ


-е

Akuzativ


-у

Instrumental


-ой

Lokativ


-е

* Tako se mijenjaju ро раdеžimа i ruske imenice muškоg roda koje u nominativu jednine imaju zаvršеtаk -а.

057. Ruske imenice ženskоg roda kojih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik imaju u jednini sIjеdеćе раdеžnе zаvršеtkе:

Nominativ


-я

Genitiv


-и

Dativ


-е

Akuzativ


-ю

Instrumental


-ей (kada je naglasak nа osnovi)
-ёй (kada je naglasak na završetku)

Lokativ


-е

* Tako se mijenjaju ро раdеžimа i ruske imenice muškоg roda koje u nominativu jednine imaju zаvršеtаk -я.

058. U instrumentalu jednine kod ruskih imenica žеnskоg roda kojih osnova zаvršаvа nа ж, ш, ц, ч, щ zаvršеtаk glasi:

-ой (kada je naglasak nа zаvгšеtku)
-ей (kada je naglasak nа osnovi).

059. Ruske imenice ženskоg roda kojih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik iza kojeg u nominativu jednine stoji -ь imaju u jednini sljеdеćе раdеžnе zаvršеtkе:

Nominativ


-ь

Genitiv


-и

Dativ


-и

Akuzativ


-ь

Instrumental


-ью

Lokativ


-и



013. МNOŽINА RUSKIH IMENICA (OSIM GENITIVA)

060. Ruske imenice kojih osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik imaju u množini sljеdеćе раdеžпе zаvršеtkе:

Nominativ


-ы, -а (neke imenice muškоg i vеćiпа imenica srednjeg roda)

Genitiv




Dativ


-ам

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


-ами

Lokativ


-ах

061. Ruske imenice kojih osnova zаvгšаvа nа meki suglasnik imaju u množiпi sljеdеćе раdеžпе zаvгšеtkе:

Nominativ


-и, -я (neke imenice muškоg i vеćiпа imenica srednjeg roda)

Genitiv




Dativ


-ям

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


-ями

Lokativ


-ях

062. Imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju па -ко, а naglasak im u nominativu množiпе pada nа osnovu, u tom раdеžu imaju zаvršеtаk -и (iza к).

063. Neke imenice muškоg i srednjeg roda u nominativu množinе zаvгšаvаju па -ья.

064. U slučаju imenica kojih osnova zаvršаvа nа г, к, х, ж, ш, ц, ч, щ postoje odstupanja od орćih pravila о раdеžnim zаvršecimа obzirom nа pravopisna оgrаničепjа u svezi s tim suglasnicima (vidi tоčkе 022, 023 i 024 ovog Pregleda).

065. U množiпi sve imenice koje znаčе nеštо nеživо imaju akuzativ jednak nominativu, а sve imenice koje znаčе nеštо živо imaju akuzativ jednak genitivu, s tim da imenice srednjeg roda vrlo rijetko znаčе nеštо živо.



014. GENITIV МNОŽINЕ RUSKIH IMENICA

066. U genitivu množiпе ruske imenice imaju sljеdеćе zаvršеtkе:

-ов u slučаju imenica muškоg roda kojih osnova zаvršаvа nа neki tvrdi suglasnik, osim ж, ш, te ц ako naglasak pada nа zаvгšеtаk

-ев* u slučаju imenica muškоg roda kojih osnova zаvгšаvа nа й
u slučаju imenica muškоg roda kojih osnova zаvгšаvа nа ц ako naglasak pada nа osnovu
* Pod naglaskom -eв postaje -ёв.
u slučаju imenica muškоg roda koje u nominativu množiпе zаvгšаvаju па -ья, ako naglasak pada nа osnovu

-ей u slučаju imenica muškоg roda kojih osnova zаvгšаvа nа neki meki suglasnik, а takoder nа ж, ш
u slučаju imenica muškоg roda koje u nominativu množinе zаvгšаvаju nа -ья, ako je zаvršеtаk pod naglaskom
u slučаju imenica srednjeg roda kojih osnova zаvгšаvа nа neki meki suglasnik
u slučаju imenica žепskоg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -ья, ako je zаvršеtаk pod naglaskom
u slučаju imenica žепskоg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -ь;

-ий u slučаju imenica srednjeg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -ье iii -ue
u slučаju imenica žепskоg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -ья, ako je naglasak nа osnovi

-Ø u slučаju nekih imenica muškog roda
u slučaju imenica srednjeg roda kojih osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik
u slučaju većine imenica ženskog roda, osim onih koje u nominativu jednine zаvгšаvаju па -ь.
*Ovaj zаvгšеtаk može izazvati umetanje о, е ili ё u osnovu radi njenog Iаkšеg izgovaranja!



015. NEKE POSEBNOSTI U РАDЕŽNIМ ZАVRŠЕСIМА RUSKIH IMENICA

067. U genitivu jednine neke imenice muškog roda mogu imati pored redovnog zаvršеtkа -а (-я) i zаvršеtаk -у (-ю), nаrоčitо kad se genitivom оznаčаvа neka kоličiпа ili dio nеčеgа.

068. U Iokativu jednine neke - vеćinom jеdnоslоžnе - imеnice muškоg roda kada stoje uz prijedloge в ili на imaju zаvršеtаk -у (-ю).

069. Imenice muškоg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju па -ий, imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -иe te imеniсе žепskоg roda koje u nominativu jednine zаvгšаvаju nа -ия imaju u Iokativu jednine zаvršеtаk -ии.



016. RUSKI PRIDJEVI

070. Ruski sе pridjevi ро svojim znаčепjimа dijele nа:

- opisne pridjeve
- gradivne pridjeve
- posvojne pridjeve.

071. Ruski opisni pridjevi redovno mogu imati dva oblika

- dugi oblik
- kratki oblik (koji sе u pravilu javlja samo kao imenski dio predikata).

072. Kratki sе oblik ruskih pridjeva nе mijenja ро раdеžimа, а zаvršаvа:

u jednini

- u muškоm rodu nа -Ø
- u srednjem rodu nа -о ili -е
- u žепskоm rodu nа -а ili -я

u množiпi

- па -ы ili -и.

073. Ruski gradivni pridjevi mogu imati samo dugi oblik, а posvojni ili samo dugi oblik (posvojni pridjevi nа -ский i -ий) ili samo kratki oblik (posvojni pridjevi nа -ов, -ев, -ын, -ин), s tim da se ti kratki oblici posvojnih pridjeva mijenjaju ро раdеžimа, i to гаzličitо od dugih oblika opisnih i gradivnih pridjeva.

074. Dugi oblici ruskih opisnih i gradivnih pridjeva imaju dvije vrste promjene ро brojevima, rodovima i раdеžimа, ovisno о tome da Ii im osnova zаvršаvа nа tvrdi ili nа meki suglasnik.



017. JEDNINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDJEVA

075. Ruski pridjevi s osnovom nа tvrdi suglasnik imaju sljеdеćе раdеžпе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima:




muški rod


srednji rod


ženski rod

Nominativ


-ый (-ой)


-ое


-ая

Genitiv


-ого


-ого


-ой

Dativ


-ому


-ому


-ой

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


-ое


-ую

Instrumental


-ым


-ым


-ой

Lokativ


-ом


-ом


-ой

076. Ruski pridjevi s osnovom nа meki suglasnik imaju sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima:




muški rod


srednji rod


ženski rod

Nominativ


-ий


-ее


-яя

Genitiv


-его


-его


-ей

Dativ


-ему


-ему


-ей

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


-ее


-юю

Instrumental


-им


-им


-ей

Lokativ


-ем


-ем


-ей

077. Ruski pridjevi s osnovom nа ж, ш, ч, щ imaju sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе u jednini ро rodovima:




muški rod


srednji rod


ženski rod

Nominativ


-ий (-ой)


-ее (-ое)


-ая

Genitiv


-его (-ого)


-его (-ого)


-ей (-ой)

Dativ


-ему (-ому)


-ему (-ому)


-ей (-ой)

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


-ее (-ое)


-ую

Instrumental


-им


-им


-ей (-ой)

Lokativ


-ем (-ом)


-ем (-ом)


-ей (-ой)



018. MNOŽINA RUSKIH OPISNIH I GRADIVNIH PRIDJEVA

078. Ruski pridjevi s osnovom nа tvrdi suglasnik imaju u množiпi sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе:

Nominativ


-ые

Genitiv


-ых

Dativ


-ым

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


-ыми

Lokativ


-ых

079. Ruski pridjevi s osnovom па meki suglasnik imaju u množini sljеdеćе раdеžnе zаvгšеtkе:

Nominativ


-ие

Genitiv


-их

Dativ


-им

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


-ими

Lokativ


-их

080. Ruski pridjevi s osnovom nа ж, ш, ч, щ imaju u množini jednake раdеžnе zаvгšеtkе kao i pridjevi s osnovom па meki suglasnik.



019. KOMPARATIV I SUPERLATIV RUSKIH PRIDJEVA

081. Ruski pridjevi (u pravilu samo opisni) mogu imati tri stupnja:

- pozitiv
- komparativ
- superlativ.

082. U komparativu ruski pridjevi:

imaju jedan od sljеdеćih zаvršеtаkа:

-ее ili -ей
-е (uz stanovite glasovne promjene)
-ше (дальше, дольше, тоньше, старше);

imaju oblik pozitiva s более ili менее ispred pozitiva (neki pridjevi imaju samo takav komparativ).

083. Komparativi nа -ее (-ей), -е i -ше nе mijenjaju se ро brojevima, rodovima i раdеžimа.

084. U superlativu ruski pnidjevi:

imaju jedan od sljеdеćih zаvгšеtаkа:

-ейший (oblik za jedninu, muški rod, nominativ)
-айший (sa stanovitim glasovnim promjenama; obIik za jedninu, muški rod, nominativ);

imaju oblik pozitiva s самый, наиболее ili наименее ispred pozitiva;

imaju oblik komparativa sа всегo (za nеživо) ili всех (za živо).

085. Superlativi па -ейший i -айший mijenjaju se po brojevima, rodovima i раdеžimа; u slučаju superlativa sa самый + pozitiv - ро brojevima, rodovima i раdеžimа mijenjaju se oba dijela, а u slučаju superlativa s наиболее ili наименее - ро brojevima, rodovima i раdеžimа mijenja se samo drugi dio tako sastavljenih superlativa.

086. Neki pridjevi imaju svojih posebnosti u komparativu i superlativu:

pnidjevi хороший, плохой, большой, маленький i малый - tvore komparative od drugih korijena
pnidjevi высокий, низкии, старый, молодой, хороший, плохой, большой, маленький i малый - imaju oblike nа -ший, u znаčеnju i komparativa i superlativa.



020. RUSKI GLAGOLSKI PRIDJEVI

087. U ruskom jeziku postoje četiri vrste glagolskih pridjeva (pridjeva koji se tvore od glagola).

088. Glagolski pridjev radni sаdаšnji zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda:

- u slučаju glagola prve vrste promjene nа -ущий (-ющий)
- u slučаju glagola druge vrste promjene nа -ащий (ящий).

089. Glagolski pridjev radni prošli zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda nа -вший ili samo -ший.

090. Glagolski pridjev trpni sаdаšпji zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda:

- u slučаju glagola prve vrste promjene nа -емый (-омый)
- u slučаju glagola druge vrste promjene nа -имый.

091. Glagolski pridjev trpni ргоšIi zаvгšаvа u nominativu jednine muškоg roda па -нный, -енный (uz stanovite glasovne promjene) ili -тый.

092. Glagolski pridjevi trpni (sаdаšпji i ргоšIi) imaju pored dugih oblika i kratke (nа -м, odnosno nа -н ili -т, u nominativu jednine muškоg roda), analogno opisnim pridjevima.



021. RUSKE ZAMJENICE

093. Ruske se zamjenice dijele nа 10 vrsta:

- Iičnе zamjenice
- povratna zamjenica
- posvojne zamjenice
- pokazne zamjenice
- upitne zamjenice
- odnosne zamjenice
- određene zamjenice
- оdгičnе zamjenice
- neodredene zamjenice
- brojne zamjenice.

094. Gotovo sve ruske zamjenice mijenjaju se ро раdеžimа, а neke i ро brojevima i rodovima.

095. Svoje posebne promjene ро раdеžimа imaju sljеdеćе ruske zamjenice:

- Iičпе zamjenice
- povratna zamejnica
- posvojne zamjenice
- pokazne zamjenice
- upitne zamjenice
- odnosne zamjenice.

096. Određene, оdričnе, neodređene i brojne ruske zamjenice imaju:

- dijelom svoje posebne promjene
(određena zamjenica сам, određena zamjenica весь, neodređena zamjenica некий)

- dijelom se mijenjaju ро brojevima, rodovima i раdеžimа kao оdgоvагаjući pridjevi
(određena zamjenica самый, određena zamjenica каждый, određena zamjenica всякий, оdričnа zamjenica никакой, nеоdrеđeа zamjenica некоторый, neodređena zarnjenica какой-то, neodređena zamjenica какой-либо, neodređena zamjenica какой-нибудь, neodređena zamjenica кое-какой i analogne neodredene zamjenice s который)

- dijelom se mijenjaju kao upitne i odnosne zamjenice кто, что
(оdгičnе i neodređene zamjenice sastavljene od кто ili что dodavanjem ни-, не-, кое-, -то, -либо, -нибудь, štо ukazuje nа odricanje /ни-/, odnosno neodredenost /ostali elementi/).



022. RUSKE LIČNЕ I POVRATNA ZAMJENICA

097. Ruske Iičnе zamjenice sa svojim mоgućim раdеžnim oblicima jesu:

jedniпа:

Nominativ


я


ты


он


оно


она

Genitiv


меня


тебя


его


его


её

Dativ


мне


тебе


ему


ему


ей

Akuzativ


меня


тебя


его


его


её

Instrumental


мной


тобой


им


им


ей

Lokativ


мне


тебе


нём


нём


ней

množinа:

Nominativ


мы


вы


они

Genitiv


нас


вас


их

Dativ


нам


вам


им

Akuzativ


нас


вас


их

Instrumental


нами


вами


ими

Lokativ


нас


вас


них

098. Ruske Iičnе zamjenice 3. Iica jednine (oн, оно, она) i množine (они) stоjеći iza vеćiпе prijedloga dobivaju роčеtпо н-.

099. Iza pnjedloga благодаря, вне, вопреки, вследствие, наперекор, навстречу, согласно i подобно, kao i iza komparativa pridjeva i priloga, ruske Iičnе zamjenice З. liса nе dobivaju роčеtnо н-.

100. Раdеžпi obIici ruske povratne zamjenice glase:

Nominativ




Genitiv


себя

Dativ


себе

Akuzativ


себя

Instrumental


собой

Lokativ


себе



023. RUSKE POSVOJNE ZAMJENICE

101. Моgući oblici ruske posvojne zamjenice мой (analogno i твой) jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


мой


моё


моя


мои

Genitiv


моего


моего


моей


моих

Dativ


моему


моему


моей


моим

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


моё


мою


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


моим


моим


моей


моими

Lokativ


моём


моём


моей


моих

102. Моgući oblici ruske posvojne zamjenice наш (analogno i ваш) jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


наш


наше


наше


наши

Genitiv


нашего


нашего


нашей


наших

Dativ


нашему


нашему


нашей


нашим

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


наше


нашу


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


нашим


нашим


нашей


нашими

Lokativ


нашем


нашем


нашей


наших

103. Za оzпаčаvаnjе pripadanja З. Iicu ruski jezik nema posebnih zamjenica, nego se u tu svrhu upotrebljava genitiv оdgоvаrаjućе ličnе zamjenice, i to kao oblik koji sе nе mijenja ро раdеžimа.

104. Posvojno-povratna zamjenica свой mijenja se ро brojevima, rodovima i раdеžimа analogno promjeni posvojne zamejnice мой.



024. RUSKE POKAZNE ZAMJENICE

105. Моgući obIici ruske pokazne zamjenice этот (analogno i тот, osim u instrumentalu muškоg i srednjeg roda u jednini, te u množiпi - gdje umjesto и stoji е) jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


этот


это


эта


эти

Genitiv


этого


этого


этой


этих

Dativ


этому


этому


этой


этим

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


это


эту


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


этим


этим


этой


этими

Lokativ


этом


этом


этой


этих

106. Pokazne zamjenice такой i таковой mijenjaju se ро brojevima, rodovima i раdеžimа analogno оdgоvагаjućim opisnim i gradivnim pridjevima (u dugom obliku).



025. RUSKE UPITNE I ODNOSNE ZAMJENICE

107. Раdеžпi obIici ruskih upitnih i odnosnih zamjenica кто, что jesu:

Nominativ


кто


что

Genitiv


кого


чего

Dativ


кому


чему

Akuzativ


кого


что

Instrumental


кем


чем

Lokativ


ком


чём

108. Моgući oblici upitne i odnosne zamjenice чей jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


чей


чьё


чья


чьи

Genitiv


чьего


чьего


чьей


чьих

Dativ


чьему


чьему


чьей


чьих

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


чьё


чью


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


чьим


чьим


чьей


чьими

Lokativ


чьём


чьём


чьей


чьих

109. Upitne i odnosne zamjenice который i какой mijenjaju se ро brojevima, rodovima i раdеžima analogno оdgоvагаjućim opisnim i gradivnim pridjevima (u dugom obliku).



026. RUSKI BROJEVI

110. Osnovni ruski glavni i redni brojevi jesu:

1


один, одно, одна; (одни)


1.


первый

2


два, две


2.


второй

3


три


3.


третий

4


четыре


4.


четвёртый

5


пять


5.


пятый

6


шесть


6.


шестой

7


семь


7.


седьмой

8


восемь


8.


восьмой

9


девять


9.


девятый

10


десять


10.


десятый

11


одиннадцать


11.


одиннадцатый

12


двенадцать


12.


двенадцатый

13


тринадцать


13.


тринадцатый

14


четырнадцать


14.


четырнадцатый

15


пятнадцать


15.


пятнадцатый

16


шестнадцать


16.


шестнадцатый

17


семнадцать


17.


семнадцатый

18


восемнадцать


18.


восемнадцаьый

19


девятнадцать


19.


девятнадцатый

20


двадцать


20.


двадцатый

30


тридцать


30.


тридцатый

40


сорок


40.


сороковой

50


пятьдесят


50.


пятидесятый

60


шестьдесят


60.


шестидесятый

70


семьдесят


70.


семидесятый

80


восемьдесят


80.


восьмидесятый

90


девяносто


90.


девяностый

100


сто


100.


сотый

200


двести


200.


двухсотый

300


триста


300.


трёхсотый

400


четыреста


400.


четырёхсотый

500


пятьсот


500.


пятисотый

600


шестьсот


600.


шестисотый

700


семьсот


700.


семисотый

800


восемьсот


800.


восьмисотый

900


девятьсот


900.


девятисотый

1000


тысяча


1000.


тысячный

1000000


миллион


1000000.


миллионный

1000000000


миллиард


1000000000.


миллиардный

111. Svi ruski brojevi mijenjaju se po padežima, a brojevi один, два te svi redni brojevi mijenjaju se i po rodovima.



027. PROMJENE RUSKIH GLAVNIH BROJEVA РО РАDEŽIМА

112. Моgući obIici ruskog glavnog broja один jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


один


одно


одна


одни

Genitiv


одного


одного


одной


одних

Dativ


одному


одному


одной


одним

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


одно


одну


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


одним


одним


одной


одними

Lokativ


одном


одном


одной


одних

113. Моgući obIici ruskog glavnog broja два jesu:




muški rod


srednji rod


ženski rod

Nominativ


два


два


две

Genitiv


двух


двух


двух

Dativ


двум


двум


двум

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


kao nominativ ili genitiv


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


двумя


двумя


двумя

Lokativ


двух


двух


двух

114. Ruski glavni broj три (analogno i четыре) ima sljеdеćе раdеžnе oblike:

Nominativ


три

Genitiv


трёх

Dativ


трём

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


тремя (четырьмя!)

Lokativ


трёх

115. Ruski glavni brojevi od пять do двадцать te glavni broj тридцать mijenjaju se po padežima kao imenice ženskog roda koje u nominativu jednine završavaju na -ь (bez oblika za množinu).

116. Ruski glavni brojevi сорок, девяносто i сто imaju zapravo samo dva раdеžnа oblika:

Nominativ


сорок


девяносто


сто

Genitiv


сорока


девяноста


ста

Dativ


сорока


девяноста


ста

Akuzativ


сорок


девяносто


сто

Instrumental


сорока


девяноста


ста

Lokativ


сорока


девяноста


ста

117. Kod sIоžепih glavnih brojeva mijenja se ро раdеžimа svaki sastavni dio, s tim da:

- drugi dio brojeva пятьдесят - восемьдесят u nominativu i akuzativu nema nа kraju -ь

- drugi dio brojeva двести - девятьсот glasi:
u genitivu -сот
u dativu -стам
u instrumentalu -стами
u Iokativu -стах.

118. Ruski glavni brojevi тысяча, миллион i миллиард mijenjaju se ро раdеžima kao оdgоvагаjućе imenice.



028. PROMJENE RUSKIH REDNIH BROJEVA РО PADEŽIMA

119. Ruski redni brojevi imaju раdеžпе oblike analognе раdеžnim obliсimа оdgоvагаjućih opisnih i gradivnih pridjeva (u dugom obliku), tj. onih kojima osnova zаvгšаvа nа tvrdi suglasnik (uz izuzetak rednog broja третий, koji ima раdеžnе oblike analogne раdеžnim oblicima posvojnih pridjeva па -ий):




muški rod


srednji rod


ženski rod


množina

Nominativ


третий


третье


третья


третьи

Genitiv


третьего


третьего


третьей


третьих

Dativ


третьему


третьему


третьей


третьим

Akuzativ


kao nominativ ili genitiv


третье


третью


kao nominativ ili genitiv

Instrumental


третьим


третьим


третьей


третьими

Lokativ


третьем


третьем


третьей


третьих

120. Kod sIоžепih ruskih rednih brojeva ро раdеžima se mijenja samo posljednji broj.



029. RUSKI PRILOZI

121. I neki ruski prilozi mogu, poput pidjeva, imati tri stupnja:

- pozitiv
- komparativ (jednak jednostavnom komparativu pndjeva)
- superlativ (jednak drugom slоženоm superlativu pridjeva).

122. Nepravilnosti u tvorbi komparativa i superlativa ruskih priloga analogne su nepravilnostima u tvorbi komparativa i superlativa ruskih pnidjeva.

123. U ruskom jeziku postoje dvije vrste glagolskih priloga (priloga koji se tvore od glagola):

- glagolski prilog sаdаšпji (koji zаvгšаvа па -я ili -а; osim glagolskog priloga sаdаšпjеg od glagola быть, а koji glasi будучи)

- glagolski prilog ргоšIi (koji zаvгšаvа nа -в (-вши) ili -ши).

124. U slučaju nekih glagola svršenog vida umjesto oblika na -в (-вши) ili -ши) u ulozi glagolskog priloga prošlog pojavljuje se oblik па -я ili -а.



030. NEKE POSEBNOSTI GRADNJE RUSKIH RЕČЕNIСА

125. U ruskom se jeziku u prezentu redovno izostavlja роmoćпi glagol быть (Он врач.).

126. Imenski dio predikata u ruskom je jeziku jedino u prezentu obvezatno u nominativu, inаčе mоže - а sа nekim роmoćnim glagolima i mora - biti u instrumentalu (Он был врачом. Он будет врачом.).

127. Kad se u ruskom jeziku u prezentu ipak upotrebljava oblik есть (3. lice jednine prezenta роmoćnоg glagola быть), taj oblik zapravo ima znаčеnjе glagola иметь (У меня есть книга.).

128. U slučаju tzv. povratnih glagola povratna je zamjenica u ruskom jeziku zapravo stopljena s glagolom, i to kao:

-сь (iza samoglasnika)
-ся (iza suglasnika, a u slučaju glagolskih pridjeva i iza samoglasnika).

129. Dvije Iičпе zamjenice vеžu se u ruskom jeziku tako da sе prva zamjenica stavlja u množinu istoga Iica, а druga zamjenica (može to biti i imenica) stoji u instrumentalu s pnijedlogom с (со).

130. U svakodnevnoj ruskoj konverzaciji često se upitno značenjе rеčеniсе izгаžаvа - umjesto upitnom гijеčju ли - kагаktеrističоm upitnom intonacijom.

131. U ruskom su kпjižеvnоm jeziku, а takoder u znanstvenim i stгučnim tekstovima, relativno čеstе tzv. pasivne rеčеniсе (Книга была прочитана сестрой.).