offline
- Pridružio: 20 Maj 2007
- Poruke: 3404
|
Napisano: 01 Mar 2010 15:47
Evo text o EKO motornim uljima našeg člana Expendable sa njegovog bloga http://motornaulja.blogspot.com/search?updated-min.....-results=7
Citat:EKO Motorna ulja
Više o opštem kvalitetu i utisku u zaključku. Za sada samo da napomenem da iako ne vrhunska (ili ne uvek ili bar ne za sve vrste) ovo su ulja jako dobrog kvaliteta i poprilično podcenjena. Kao i uvek predrasude su posledica neznanja te posle izloženog može da se da i zaključak po ovom pitanju.
Odrednica (prefiks) EKO kao sastavni deo imena svih motornih ulja će biti izostavljena jer se podrazumeva.
MEGATRON SYNTHETIC 5W-30
Vrhunsko i najbolje ulje Eko brenda. Osim toga je i najmodernije.
Potupno je sintetičko, mada se između redova nazire da je to zapravo „sintetsko“ HC i/ili SHC ulje. Kompatibilno je sa svim benzinskim katalizatorima i nekim DPF dizela (saglasno ispunjenim normama ulja). Jedino je „LOW SAPS“ ulje u produkciji kompanije.
Ovo je jedino motorno ulje sa ACEA C standardom i uz sav kvalitet istog proizvođač se morao potruditi da izbaci bar 2 ili 3 varijante ovog ulja no nije jedini koji je procenio da je takva diverzifikacija isuviše zahtevna i sumljivo profitabilna za region delovanja. Ovako imamo 5W-30 ulje odličnog kvaliteta i šire upotrebljivosti od 5W-30 specijalizovanih ulja (Ford u prvom redu uz VW i Opel).
Standardi koje ispunjava (Nivo performansi kako kaže Eko):
API SM/CF BMW-LongLife-04
ACEA C3-04 MB 229.51
ACEA A3/B4, A3/B3 VW 502 /00, VW 505 /00
Jako dobro i potvrđuje vrhunski kvalitet ovog ulja.
Relativno skromni VW standardi su više zbog specifičnosti 504, 507 i 506 serija zbog kojih se takva ulja posebno prave.
Ipak je ovo ulje pre svega formulisano da bi zadovoljilo zahtevan MB 229.51 standard što uz BMW LL-04 daje ovom ulju garanciju kvaliteta i mogućih produženih intervala izmene (30 i više hiljada km u optimalnim uslovima i zavisno od vozila).
Može se koristiti i za 5W-40 fabričku preporuku pogotovu zimi jer je kako to obično kažem po viskoznosti pravo „5W-35“ ulje i čak je bliže odrednici SAE 40 jer ga od toga deli samo 0,1 mm²/s.
Osnovne osobine:
Viskoznost na 100ºC 12,4 a na –30ºC ima 6060mPa·s što je bolje od čistog ispunjenja standarda. Ipak zbunjuje podatak o tački stinjavanja od „samo“ –36ºC što je za tri stepena manje od standardnog za moderna ulja HC osnove iste viskozne kategorije. Tačka paljenja preko 220ºC potvrđuje navode proizvođača o niskoj isparljivosti ovog ulja i opet je nestandardna osobina za klasu ali u svoju korist.
MEGATRON SYNTHETIC 5W-40
Takođe kvalitetno ali ne toliko moderno ulje kao prethodno. Takođe je HC osnove što je ovde još očiglednije. Namenjeno širem krugu vozila iz devedesetih godina i prvih godina XXI veka shodno specifikacijama.
Zadovoljava standarde kvaliteta: ACEA A3 / B3/B4, API SL/CF, VW 502 / 505 , BMW, PORSCHE, MERCEDES BENZ 229.1 / 229.3.
Nije naveden BMW standard, nema API SM ali sa istim VW standardima i ACEA A/B. MB 229.3 pokazuje dobar kvalitet ali ne i produžene intervale zamene.
Iako je pogodan i za „non DPF“ dizel motore proizvođač naglašava prevashodu upotrebu za benzinske motore gde je pogodno za sve osim par specifičnih motora koji striktno traže API SM ili „low SAPS“ zbog trostepenih katalizatora.
Osnovne osobine:
Viskoznost na 100ºC 14,9 a na –30ºC ima 4800mPa·s što je osetno bolje od ispunjenja standarda.
Zanimljivo je da je ova vrednost mnogo bolja i od „mlađeg brata“ u 5W-30 viskoznoj klasi što ga čini pogodnijim u zimskom periodu. Neuobičajeno ali ne samo moguće nego ne ni tako retko kao pojava. Tačka stinjavanja standardnih –39ºC što je više nego dovoljno pogotovu što se do pomenutih –30 a još više do (za regionalno klimatsko područje maksimalno niskih) –20ºC ponaša bliže 0W uljima nego 5W. Ovo omogućava lak hladan start uz bržu potunu zaštitu čak i zimi i samim tim manje habanje motora. Tačka paljenja ne baš impozantnih 205ºC što opet više odgovara 0W-40 i 5W-30 HC uljima.
MEGATRON ULTRA 10W-40
Polusintetičko motorno ulje veoma visokog kvaliteta.
Zadovoljava standarde: ACEA A3/B3, API SL/CF, VW 500.00/505.00, BMW, MB 229.1.
Nije impozantno ali tu nije kraj priče.
Osnovne osobine:
Viskoznost na 100ºC 14,6 a na –25ºC ima 5000mPa·s što je mnogo bolje od čistog ispunjenja standarda (na sajtu stoji pogrešan podatak o 500mPa·s) uz tačku stinjavanja od –33ºC što je standard za vrhunska ulja ove kategorije. Tačka paljenja od 205ºC tek ukazuje na HC „sintetičku“ komponentu, doduše u velikom procentu.
Ono što nije navedeno je to što ovo ulje čini izuzetnim.
Moram da se osvrnem na TEST motornih ulja u SAT reviji iz 2006. kada je ovo ulje izbilo u sam vrh i zavisno od gledanja i analize rezultata svakako u TOP 5 a ukoliko bi tvrdili i da je ostvarilo najbolji rezultat i da je najbolje od svih 20 testiranih uzoraka teško bi to bilo sporiti.
U svakom slučaju TBN od 9,1 bio je među manjima ali je ispunjavao čak i neobaveznu TP9 normu. Uzgred mnoga moderna i kvalitetna ulja imala su sličnu vrednost ili još bolje reći da je većina uzoraka imala između 9 i 10 što se pokazalo kao standard.
Iako je sreća imala malo uticaja imponuje podatak da je izmerana viskoznost na 100°C bila veoma blizu kataloškoj što nije uvek slučaj. I ostale vrednosti su bile u samom vrhu ili najbolje od testiranih uzoraka. Sve u svemu grubo bi se moglo reći da je Megatron Ultra bio najsličniji uljima: Selenia Gold i Mobil Super S u toj meri da su izmerene razlike bile unutar statističke greške zbog malog (ali statistički značajnog) uzorka. Tu treba napomenuti da sa Mobil-om nema mnogo sličnosti u sastavu dok je sa Selenia Gold jako blizu ne samo po kvalitetu već i po sastavu i po ceni!
Sve u svemu: bez obzira na test (čije rezultate možete naći na internet-u) radi se o jako kvalitetnom polu-sintetičkom ulju koje uz umerenu cenu ima (bar inicijalno) osobine koje nimalo nisu lošije od najjačih imena u svetu motornih ulja. Sve pohvale!
MEGATRON SUPER 15W-40
Viskoko kvalitetno mineralno motorno ulje. Mogućnost korišćenja i u savremenijim benzinskim motorima (posle 2000.) koji nemaju veće zahteve od API SL ili ACEA A3 no ipak pre svega za benzinske i dizel motore iz osamdesetih a naročito devedesetih godina XX veka.
Podrazumeva se pogodnost za katalizatore, turbo dizel i turbo benzinske motore i viševentilske konstrukcije (hidraulični podizači naravno).
Zadovoljava standarde kvaliteta:
ACEA A3/B3, API SL/SJ/CF, VOLKSWAGEN 505.00, MERCEDES BENZ 229.1.
Za mineralno motorno ulje više nego dobro.
Osnovne osobine:
Specifična gustina na 15ºC 0,884kg/lit. viskoznost na 100ºC 14,5 a na –20ºC 7000mPa·s što je na samoj granici standarda (mada je stroga definicija za 15W ulja data za temp. od –15ºC). Proizvođač ne navodi tačku stinjavanja ali po prethodnom ona nije niža (i bolja) od –27ºC čime ovo ulje ispunjava standarde ali nije za niže od –15ºC za razliku od nekih iz iste klase koja mogu da posluže i do –18ºC ili čak –20ºC. Naravno ovo ne znači da se ne može koristiti i ako temperatura par jutara bude i ispod –15ºC uz garažu ili rad motora od nekoliko minuta u večernjim satima. U krajnjem slučaju nekoliko paljenja neće napraviti habanje koje bi bilo od većeg značaja. Ipak je napomenuto za poklonike rubrike „do meseca i nazad“ gde je čak i ovakva rasprava od značaja.
GEOTRON 20W-50
Mineralno motorno ulje namenjeno starijim generacijama motora. Moguća upotreba kod motora koji traže 15W-40 u slučaju jako tople klime (Grčka) i naročito leti ili za teže uslove rada (vuča prikolice). Inače je za iste motore samo kod onih sa mnogo pređenih kilometara koji su već (umereno) počeli da troše ulje.
Ispunjava API SG/CC.
Ovo je za benzince bolje od ispunjenja CD naročito kod starijih konstrukcija kao što su na primer VW vazdušnjaci poslednje generacije (iz sedamdesetih godina).
Ima stabilan i jak uljani film malu isparljivost i shodno viskoznoj gradaciji ograničenu zimsku upotrebljivost (do –10 ili maksimalno –12ºC) osim kod „vazdušnjaka“ gde bi moglo i do –15ºC.
Dati su skromni i nepotpuni podaci o osobinama:
Radni viskozitet 17,8. Tačka paljenja veća od 215 i stinjavanja od – 24ºC.
Solidno ulje za namenu ali svakako ne baš vrhunsko. Preteže namena za starija vozila sa puno pređenih kilometara.
Ovim se završava produkcija (makar namenjena širem tržištu) motornih ulja pogodnih za benzinske motore i uopšte putničke automobile. EKO ima još seriju Marsa monogradnih motornih ulja:
SAE 10W, 20W, 30, 40, 50 i 20W-50 namenjenih pre svega dizelima ali dobrim izborom i za starije konstrukcije koje imaju koristi od korišćenja monogradnih motornih ulja. Za VW bubu je Geotron ipak bolji izbor od Marsa koje ima više detergenata koji su i jačeg dejstva kao i za tu upotrebu nepotrebnih dispergenata.
Forza je serija motornih ulja za teretna vozila.
Relativno malo njih ima širu upotrebu. Većina je baš za teretni program isključivo.
Forza je osnovno ulje ove serije. Mineralno sa posebno selektovanim aditivima.
Zadovoljava (opšte) standarde kvaliteta: API CG-4/CF-4/CF/SJ/SH, ACEA E2/B2/A2, MERCEDES BENZ 228.1/229.1, VOLKSWAGEN 505.00/501.01, kao i niz proizvođačkih standarda za teretna vozila. Postoji u 15W-40 i 20W-50 varijanti. Može se i dobro ga je koristiti u dizel motorima putničkih vozila, makar onih starijih i onih kojima treba malo čišćenja motora. Uslovno je ulje za mešovite vozne parkove i takođe je moguće korišćenje i kod benzinskih motora.
Osnovne osobine su jako slične „Megatron Super“ pa ih je nepotrebno navoditi.
Verzija 20W-50 je slične osnove, veće viskoznosti i nešto nižeg opšteg kvaliteta. Ispunjava iste ACEA standarde ali i manje proizvođačkih za teretni program. Takođe ispunjava nešto niže API standarde za benzinske motore, u ovom slučaju: API CG-4/CF -4/CF, API SH/ SG/CD.
Forza Plus SHPD (Super High Performance Diesel) i pored ispunjenja API SG tek je uslovno i za povremenu primenu kod benzinskih motora. Ovo je visoko specijalizovano ulje za teretni program i teške uslove eksploatacije. Izrađuje se u 15W-40 i 20W-50 viskoznim kategorijama.
Forza Premium SHPD je gore navedeno ulje u nešto višem kvalitetu. Postoji samo u 15W-40 varijanti. Može (za razliku od prethodnog) izdržati i produžene intervale zamene i do 45k km kod turbo dizela (prethodno kod turbo motora samo do 30k km a tek kod atmosferskih i do istih 45 hiljada km). Osim toga ispunjava više kvalitetne standarde:
ACEA E7/E5/E3/B4/B3/A3, API CI-4/CH-4/CG-4/CF-4/CF/SL.
Forza Synthetic 10W-40 je najmodernije ulje iz Eko produkcije za oblast teretnih (komercijalnih) vozila. Pruža širu klimatsku prilagođenost koja se prostire na praktično celu Evropu. Ima sintetsku osnovu (HC) ali nije „low SAPS“ ulje i nije pogodno za Euro 4 motore, već maksimalno za Euro-3 što mu je i primarna namena. Ima produženi interval zamene koji se kreće i do 80 hiljada km zavisno od uslova vožnje i konkretnog vozila. Ne ispunjava veliki broj standarda te ih je dobro sve navesti:
ACEA E7/Ε4, API CF, MAN M 3277, MERCEDES-BENZ 228.5, MTU Type 3, CUMMINS CES 20072.
Od svih je najvažniji MB 228.5 i uz njega ACEA dok je po API-ju samo CF što praktično i nije za teretni program naročito moderan. Korišćenje u benzinskim motorima se ne preporučuje.
Iznenađuje odsustvo motornih ulja za najnovije Euro 4 i Euro 5 motore teretnih vozila.
ZAKLJUČAK
Jako je teško oceniti Eko Hellenic-a program motornih ulja. Izvesno je da nije širok i da grubo podseća na osnovnu postavku Shell-a. Program takođe nije ni moderan, čak je poprilično zastareo i jedino Megatron Synthetic 5W-30 može da se nazove modernim uljem za drugu polovinu prve decenije XXI veka.
Dizajn ambalaže je vrhunski uz praktičnost što daje pozitivan utisak i pored činjenice da je ambalaža od sekundarnog značaja u ovoj oblasti. Nije loše podsetiti se AMSOIL-a koji namerno koristi krajnje jednostavan i gotovo ružan dizajn svoje ambalaže. Ovako „spartanski“ dizajnirana ambalaža upravo treba da asocira na spartanski duh njihovih ulja i beskompromisnost u kvalitetu koji je takav da mu šminka i privlačnost ambalaže ne priliče.
Sa druge strane gotovo „svemirski“ dizajn EKO proizvoda treba najmanje da iskaže modernost ulja koja su u njima a zapravo je suprotno.
Još više se zapaža (da ne idem u detalje i ne delim zanatske tajne tek tako) nešto što bi najbolje bilo opisati kao „nedovoljna posvećenost“ sektoru motornih ulja (unutar kompanije) i samim uljima kao proizvodu (unutar sektora). To ne treba shvatiti kao površnost ili tako nešto ili nečim što utiče na kvalitet koji je svakako na jednom solidnom nivou. Više je u sferi brendiranja, vizije i budućnosti koja svakako nije na nivou koji kompanija kao celina ima a pogotovu kako bi, obzirom na resurse, sve to moglo biti. Dakle, kada jedan gigant za region i energetska (naftna) kompanija srednje veličine u svetskim razmerama ima solidne ali osrednje rezultate u branši, to bi moralo da bude nešto o čemu bi već u narednim godinama kompanija kao celina morala da dâ konačan stav: ili je sektor ulja značajan ili je usputna delatnost uz distribuciju derivata i energije uopšte. Trenutno stanje je „nešto između“ i ne vidi se jasan odgovor na ovo pitanje.
Poklonici brenda i kompanije ne bi trebalo da ovo dočekaju na nož već kao dobronamernu kritiku koja bi i ljudima iz kompanije mogla da pomogne. Ako sam slično rekao za kompaniju INA bilo bi nepošteno da ne pomenem i ovde jer je mnogo jače izraženo.
I najvažnije – KVALITET.
Gde je EKO sa kvalitetom?
Ovo pitanje nad pitanjima za svaku konkretnu kompaniju nije jednoznačno a kod Hellenic-e je baš divergentno. Ima i prosečnih ali i vrhunskih ulja. Ističu se pre svega Megatron Synthetic 5W-30 i Megatron Ultra 10W-40 gde su oba (ulja) svako u svojoj klasi iznad proseka i mogu se smatrati vrhunskom produkcijom. Synthetic je vrlo dobro ulje ali ne odskače od konkurencije (unutar „sintetske“ HC ili SHC kategorije), dok u viskoznoj klasi (5W-40) sintetike sa PAO baznim uljima odskaču za klasu. Ostala ulja kako Megatron tako i Forza serije ne samo da nisu moderna nego i kvalitetom spadaju u neku „zlatnu sredinu“ ne zaostaju ali nisu ni bolja od proseka iole renomiranih kompanija dok u odnosu na vrhunske brendove imaju od nijanse do klase lošiji kvalitet.Gde EKO zapravo spada? Svakako u renomirane proizvođače ali gde mu je mesto?
Odgovor je: u okruženju!!
Da ne bih širio priču najbolje je uporediti ga sa domaćim proizvođačima (možete dodati i INA i Prista brendove uz analizu bez velike greške u sličnim zaključcima).
Počnimo sa zaključkom: EKO motorna ulja su ista klasa kao i Galax i FAM. Detaljna analiza bi pokazala da je nijansa kvaliteta na strani grčke kompanije ali samo u slučaju ulja za automobile a ne i teretnog programa gde bi od obe kompanije bili poraženi.
Samo neke naznake:
1) EKO vs. Galax
u 5W-30 klasi EKO ima malo modernije ali za nijansu manje kvalitetno ulje.
u 5W-40 klasi Galax ima malo modernije i za nijansu kvalitetnije ulje.
Kod 10W-40 polusintetika EKO pobeđuje u fotofinišu, kao i u slučaju 15W-40 mineralnih ulja više (API SL) klase. Kod mineralnih ulja za starija vozila opet je EKO u blagoj prednosti.
Teretni program kao i kod FAM-a nije ni za ovakav pregled jer EKO gubi k’o od šale.
Suženi proizvodni program nije doveo i do za kategoriju nedostižnog kvaliteta a neka popularna ulja poput GAS kategorije svakako bi bila neophodna.
2) EKO vs. FAM
FAM nema zapravo 5W-30 ulje pa je predstavnik u klasi 0W-30 „Gold“.
EKO ima modernije ulje ali je kvalitet na strani FAM-a.
Kod 5W-40 klase FAM je i moderniji i kvalitetniji.
EKO dobija u polusintetičkoj klasi 10W-40 i to sa osetnom razlikom.
EKO dobija i u premium klasi mineralnih motornih ulja. Super Eko je ipak bolji od FAM Super-a.
Kod ulja za starije automobile Geotron je bolji od S Univezal ulja 20W-50 mada je sam Univerzal opet bolji (mada nije iste viskoznosti te ih je teško uporediti) od Geotron-a.
Uži asortiman je nešto što podržavam ukoliko niste multinacionalka no FAM ima dobro odmeren a Eko-u nedostaje nekoliko značajnih pozicija. Teretni program je opet na strani FAM-a.
Sve u svemu: uslovno bi moglo da se kaže da je kvalitet izjednačen ili za nijansicu (nijansu nijanse) na strani Eko Hellenic kompanije. Doduše cene nisu visoke ali je razlika u ceni veća od razlike u kvalitetu (gde je ima). Uprošćeno bi se moglo reći da su EKO Hellenic-a motorna ulja na akciji ista vrednost kao Galax i FAM osim polu-sintetičkog Megatron Ultra 10W-40 koje ima za trećinu veću cenu od prethodnih, no i tako ima preporuku, ali na akcijama tek 10 do 15% kada se dolazi čak malo ispred prethodna dva (Sint i BM Extra) i postaje pravi Best Buy proizvod.
Sve navedeno u zaključku shvatite vrlo uslovno a služi za veliku dilemu mnogih korisnika da li ili ne da pređu na ovaj brend kao i gde mu je uz solidnu cenu mesto po kvalitetu.
Još je veće pitanje Lukoil vs. Eko Hellenic Petroleum ali o tome po završetku „pumpadžija“ i novih tabela preporučene kupovine i best buy proizvoda (proizvođači obrađeni posle prvih tabela). Ova kategorija bi na kraju mogla da ima i unakrsno poređenje makar okvirno (tabela) sa pros. & cons.
Uz „pumpadžije“ bi trebalo da se nađe i NIS sa Niscotec serijom ali tek posle teksta o OMV-u.
Treba li naglasiti? Prethodna poređenja nisu jako zasnovana nego izvedena iz osnovnih podataka poznatim javnosti i samo su mišljenje autora, ozbiljno ali nikako jako utemeljeno.
Dopuna: 03 Mar 2010 19:47
Evo prica o LUKOIL uljima istog autora
Citat:LukOil je nastao 1991. spajanjem nekoliko kompanija. U nju je ušla ogromna državna i nekoliko (tri) privatne a proces je potrajao do 1993. kada (od)počela i privatizacija kompanije. Prve akcije su se pojavile na berzi već sledeće godine da bi 1997. počele da se prodaju i na međunarodnom tržištu.
Ostalo je (bliža) istorija.
Već krajem XX veka ulaze u prvih 10 proizvođača motornih ulja da bi 2002. postali sedmi po količini proizvedenih motornih ulja.
LukOil proizvodi oko 40% svih motornih ulja u Rusiji a prodaje ih u preko 20 zemalja sveta pa i na zapadu. Kuriozitet je da je broj zemalja veći ali da je izvršeno „rebrendiranje“ tako da se Lukoil ulja prodaju čak i u SAD pod imenom (brendom) Getty.
U periodu do 2005. kao proizvođač primarnih proizvoda (baznih ulja i naravno direktno sirove nafte) su bili u prilici su da kontrolišu ceo proces proizvodnje od početka što je imalo i dodatnu finansijsku pogodnost. Naravno više je bilo negativnih strana ali se rukovodstvu (bordu direktora) mora odati priznanje da čak i u tom periodu nisu više troškove prevaljivali na kupce. Verovatno je da je odsek motornih ulja imao iz godine u godinu sve veću podršku i samostalnost što je naravno dalo rezultate.
Ako su 2002. bili sedmi proizvođač sa oko 800 hiljada tona godišnje i još 7 kompanija za vratom (Fuchs je bio 12 ali sa 700.000 tona što pokazuje koliko su blizu bili proizvođači) bili su zapravo „beznadežno sedmi“ jer su Penzoil i Total grupa bili ispred njih sa gotovo duplom proizvodnjom i malom razlikom među njima.
Međutim Lukoil je 2005. izdvojen iz „lukoil internešenl“ i postao 100% ćerkinska kompanija. Tako samostalni su bili fleksibilniji i to je dalo rezultate.
U proizvodnji su stigli do 1,2 miliona tona i pristigli dva velika takmaca tako da bi se za par godina moglo desiti da postanu „beznadežno“ peti proizvođač ulja i to ispred Total grupe što samo pokazuje potencijale kompanije.
Ako su tehnološki manje ali dizejnerski (ambalažno) više kasnili za konkurencijom od 2007. i „nove formule“ su manje tehnološke (i/ili marketing-a) zaostatke pokrili, dizajnerski i reklamno su još pola koraka iza ali je već zanemarljivo.
Ono što im još predstoji je „post produkcija“ gde je zaostatak evidentan. Nije da se ne trude ali neće ići tako brzo. U ovu kategoriju bih svrstao: odnose sa javnošću, tehničku podršku, logistiku, prodaju i postprodaju, dostupnost informacija, usklađivanje sa najnovijim standardima, ugovori sa proizvođačima i još bitnije ispunjenje njihovih standarda i slično.
Autor je lako našao brošure, čak i proširene. Čak i na engleskom i srpskom ali i najkompletniju na ruskom. Ali od pravih specifikacija ni traga. No Stalker ne bi bio to što jeste da se nije „ušunjao“ u zabranjeni grad i iskopao neophodne podatke da bi mogao kvalitetno da komentariše kvalitet Lukoil ulja. Moram priznati da su Addinol i Fuchs bili dečija igra naspram Lukoila koji se svojski potrudio da se do ovih podataka ne dođe a naravno na svoju štetu jer ne da nema šta da krije već to treba da ubaci i u brošure ili kao posebnu da ne opterećuje tekst.
Još jedna napomena: podaci su iz 2005/2006. što znači za jednu generaciju unazad u odnosu na trenutni proizvodni program no mogu da posluže jer se osnovne fizičko-hemijske karakteristike nisu mnogo promenile. Bazna ulja i njihove kombinacije su manje-više iste i neznatne razlike u par procenta su više zbog prilagođavanja paketu aditiva. E tu je prava razlika. Iako i tu nema ekstremnih promena ipak je napredak evidentan. Ni generaciji iza ništa nije nedostajalo, aditivi (paket aditiva) bio je na visokom nivou i uporediv sa tadašnjom svetskom konkurencijom ili tek stepen niže. Sada je to sve „prepakovano“, doterano i ispeglano i uz male dodatke i veliku pompu stvoreno nešto što je više evolucija nego revolucija no značajno sa stanovišta marketinga i prilagođavanja svetskim trendovima u razvoju i uopšte.
„Nova Formula“ je kraće rečeno posebno prilagođen paket aditiva i „ništa posebno novo“ ali makretinški odlično odrađeno i pored toga što nije ekskluzivno napravljeno je samostalno i u nivou je drugih „magnetic – magnatec“; „SyperSync“ i drugih sličnih inovacija (sistema aditiva) ili ih čak i prevazilazi.
Dakle iako je opis „Nove Formule“ impresivan i implicira da je to nešto što do sad nije postojalo ipak se mora reći da je opisano ponašanje sistema aditiva „već viđeno“ i da postoji kod drugih velikih proizvođača. Naravno da nije za podcenjivanje kada to uradi Lukoil i to sopstvenim snagama te je naravno za svaku pohvalu i uliva dodatno poverenje u proizvođača koji je naravno stao „rame uz rame“ sa multinacionalkama iz ove industrije.
I na kraju ovog uvoda: Lukoil izvozi velike količine baznih ulja I grupe na zapad ali u poslednjih par godina i II bazne grupe (hidrokrekovana bazna ulja). I naravno ona završe u mnogim zapadnim brendovima motornih ulja.
Još sumnjate u kvalitet Lukoil ulja? Zbunjuju vas njihove niske cene? Mislite da su damping ili da je tu neki kompormis sa kvalitetom? Krenimo redom.
Lukoil motorna ulja za automobile i laka dostavna vozila
Samo male napomene šta se promenilo nedavno u gami proizvoda:
Sintetik prelazi u Luks
Lux u Lux (Nova Formula)
Super prelazi u Super i Super Dizel
(uz dodatak viskozne klase 20W-50 kod obe verzije i izostavljanje 10W-30*)
Standard ostaje Standard ali u modernijoj ambalaži i uz dodatak 20W-50 verzije.
* 10W-30 je sve više na marginama događaja i skoro da je svetski trend koji stavlja ovu viskoznu kategoriju u „zastarele“ („obsolete“). Zadržavanje ove klase u ulja za starije motore (Standard) sve prethodno samo potvrđuje a dosta fabričkih preporuka je još uvek 10W-30 s tim da se u 99% može koristiti i 5W-30 (jedna od najrasprostranjenijih danas) i u bar 80% i 0W-30.
Top ulje iz LukOil-a:
Lukoil Luks 5W-40
Potpuno sintetičko ulje. Vrhunske performanse. Kompleks (aditiva) „Nova Formula“ skrojen da svoj maksimum da upravo ovde. Pre suvih podataka pitanje svih pitanja. Ovo ulje košta koliko i prosečna polusitetika. Iako Addinol i Liqui Moly imaju svoje sintetike ove klase za 700 do 800din. po lit. a čak i Valvoline i Total ne prelaze 900 a i Mobil Synth S je tu negde oko 10€, nepunih 6€ za istu klasu je nešto što intrigira i prosto nameće zaključak da su pomenuti brendovi (a tek oni skuplji) preplaćivanje brenda.
To je nažalost (ili na sreću) tek delimično tačno. No pođimo redom:
Ovo je API SM/CF ulje sa ispunjenom specifikacijom ACEA A3/B4-04 i odobrenjima: MB 229.3, Opel GM-LL-B-025, Porsche, BMW Longlife-98, VW 502 00/505 00.
Dok je prethodno Synthetic imalo sadržaj cinka od 0,11% i zbog toga bilo samo API SL odnosno u varijanti ranije i SJ sada je on smanjen ispod 0,08%.
TBN je ostao 7,5 sa naznakom da je to min. Ova vrednost u praksi ionako bude 0,5 do 1 viša od kataloških vrednosti te bi trebali da je uzmemo takvu kakva je. A takva je da se uklapa u zaključak koji uskoro sledi.
Gubitak isparavanjem po Noacku je maksimalno 12% što je za klasu viskonosti uobičajeno mada je i 13% često. Indeks viskoznosti veći od 140 (po proizvođaču) a autor ovih redaka se usuđuje da kaže oko 160. Sadržaj sulfatnog pepela se smanjivao od 1,3% preko 1,2% do sadašnje nepoznanice no ona je između 1,0 i 1,2%. Ovo dalje znači da ovo ulje nije Low SAPS pa čak ni Mid SAPS i čak ni idealno za TNG (LPG) motore no može se naravno koristiti i za tu namenu.
Proizvođač navodi da je upotrebljivo od -40°C do +50°C i verovatno da je i testirano (slično Mobil 1) u tom intervalu temperatura. No ipak se mora naglasiti da je ovo malo „zaokruženo“ te da je uoptrebljivost zapravo -35°C do +45°C. Za letnju temperaturu je dugo objašnjenje a za zimsku kratko i precizno: na -35°C ovo ulje ima graničnu pumpabilnost i viskoznost 10 puta veću od one koja je preporučljiva za minimalnu za 5W ulja. Možda možete voziti automobil i na 5 stepeni nižoj temperaturi ali pokrenuti motor biće zaista „mission impossible“ (tek toliko da Ruski marketing ne zaostaje za zapadnim). I zaista tačka stinjavanja je deklarisana kao -40 ili manje a zaista može biti tek 2 do 3 stepena bolje od toga taman kao „sintetička sabraća“ 5W-40 o kojoj sam pisao u aprilskom tekstu gde je bilo najviše firmi na jednom mestu.
Po ostalim osobinama ovo ulje se uklapa u standarde i ne iskače mnogo ali i nema šta ne ispunjava.
Zaključak: dogovorno ili prećutno svejedno Lukoil je stvorio ulje koje zapravo ne konkuriše previše zapadnim takmacima. Za sve benzince uključivši i najmodernije je jako upotrebljivo i preporučljivo, ali je i tu pre svega prva preporuka tek za one malo starije: prvenstveno iz devedesetih ili samog početka XXI veka.
Što se dizela tiče stvari su još koju godinu vraćene unazad tako da se ovo ulje nameće kao prvi izbor u modelima iz devedesetih i samo njima. Za motore koji koriste lošija dizel goriva može se koristiti ali uz skraćene intervale zamene.
Inače može da izdrži i 30.000km između zamena ali samo ukoliko se uklapa (svojim standardima u fabričke preporuke, uključivši i standarde i interval zamene).
Zbog TBN-a od modernih i za Euro dizel više nego dovoljnih 7,5 nije preporučljivo (iako se ne naglašava) za D2 dizele, gotovo uopšte ili uz drastično smanjen interval zamene.
I na kraju iako je ACEA i API moderno ovo ulje ono ne ispunjava baš najnovije fabričke specifikacije već one sa kraja devedesetih. Čak je i MB 229.3 (posebna priča) kao moderniji od 229.1 (nezahtevan pa često zloupotrebljavan) ali ovo ulje bi moralo da ima bar 229.31 ako ne 229.5 (gde bi već moralo biti Low SAPS) a nema. Očigledno iz razloga „nezameranja“ i biranja ciljne grupe nešto starijeg voznog parka.
Inače Mercedes-Benz ima najdetaljnije, najobuhvatnije i najozbiljnije (obuhvata i neke sitnice ali značajne kao što je otpornost zaptivki) specifikacije proizvođača motora.
Znači zvanični servisi za nova (Zapadna) vozila neće koristi ovo ulje niti ćete dobiti njihovu preporuku. Uz oprez kod dizela, kod benzinaca bi moralo da ide i u najnovije modele a ako vam je automobil star 7 ili više godina navalite, bolje teško da ćete naći. Malo opreza ukoliko vozilo specifično zahteva VW ili MB standard koje ovo ulje ne ispunjava.
Lukoil Lux 5W-40 i 10W-40 (polusintetička osnova) i 15W-40 mineralna
Ovo ulje takođe pripada uljima sa kompleksom „Nova Formula“. Izuzetnog su kvaliteta a cena je još povoljnija te 10W-40 ima samo 60% cene prethodnog a 5W-40 tek oko dve trećine. Učiniće vam se da onda prethodno (kao i sintetike uopšte) nije povoljna kupovina. To je kod starijih automobila tačno ali zaboravili ste da prethodno može da ima interval zamene i do 30.000km i više dok Lux ima 15.000km (5W-40) ili 10-15 hiljada za ostale dve verzije (kod mineralke više ka 10 a kod polusintetike ka 15).
5W-40 ima u dlaku iste osobine kao i puna sintetika. Za tačku stinjavanja postoje u tri dokumenta tri vrednosti a to su: -35, -37 i -40 cel. a autor tipuje na -37°C i to ne zato što je to (samo) srednja vrednost već zato što bi ukazivalo na SHC osnovu ili SHC/HC dok je prethodno ipak PAO sintetika. Sve u svemu 5W-40 ima čak i više smisla za starije automobile jer je još jeftinije uz gotovo identičan kvalitet a interval zamene kod starijih automobila ionako ne prelazi 15.000km. Jednino što nije ni za najnovije benzince no mnogima iz XXI veka još uvek odgovara i API SL.
Sve gradacije ispunjavaju: API SL/CF, ACEA A3/B4-04 zatim MB 229.1 i na kraju VW 501 00 i 505 00. Znači nešto manje nego prethodno što mu sužava primenu ali dobija i jaču preporuku gde je primenjivo.
10W-40 je i više nego „standardno“ polusintetičko jer ima i specifičan kompleks aditiva tako da ako nije vrh onda je blizu a cena među najnižima u klasi.
15W-40 je jedno od najkvalitetnijih u ovoj viskoznosti koje možete naći uopšte (ne računajući ona za teretna vozila). Može se koristiti i za TNG pogon mada je jeftinije Super još preporučljivije naročito kod nešto starijih vozila (osamdesete do 1993.).
Tačke stinjavanja su za 10W i 15W respektivno: -35°C i -30°C (navodi se i prethodna vrednost ali očigledno je greška).
Lukoil Super – razne viskoznosti
Ovo ulje dokazuje da iako novija ulja mogu biti upotrebljiva i za stara vozila ulja sa starim specifikacijama su možda i bolji izbor (jedino što ih nema na tržištu).
Opet su 5W i 10W polusintetike a 15W i 20W mineralna ulja.
Ispunjava API SG/CD. Nije posebno pogodno za dizele jer mu je TBN oko 6. Može za starije dizele ali koji koriste Euro Dizel ili uz prepolovljavanje intervala izmene (ukoliko malo prelazite godišnje) i uopšte ukoliko su uslovi rada lakši. Nije za indžekšn benzince kao i za dizele sa tek umerenim (pritiskom) ubrizgavanjem.
Za benzince je već jako preporučljivo i to za sve do 1993. naročito GI/II deo GIII, zatim Kadet kocka i suza, zastavina vozila itd. „Nakrkano“ je ZDDP-om i obezbeđuje jako dobru zaštitu od habanja.
Jako je pogodno za LPG pogon jer ima 1,0% sulfatnog pepela i tu se može upotrebljavati i za vozila koja traže i SH što pokriva sve modele do 1996.
Lukoil Super Dizel – razne viskoznosti
Sve kao kod prethodnog osim što ova verzija ispunjava:
API CF-4/SG, ACEA E2-04, MB 228.1, MAN 271 i još par „kamionskih“ standarda.
Za benzince je ista priča uz napomenu da nije preporučljivo za TNG pogon no za dizele donekle drugačija. Iako nije za najnoviju generaciju dizela za razliku od prethodnog može se koristiti i za opterećenije mašine, laka dostavna vozila, naročito za turbo mašine i čak i za „brzohodne“ dizele odnosno one koji rade sa velikim brojem obrtaja.
Ima više i jače deterdžente od prethodnog, ZDDP-a na sličnom nivou. Ostale osobine su gotovo identične. Glavna razlika je što ovo ulje ima TBN od 9,5 (kao i prethodnik Super 15W-40 CE/SG) što ga čini veoma pogodnim za sve dizele iz osamdesetih do sredine devedesetih sa ili bez turbo punjača uz korišćenje D2 goriva i uz pun interval zamene čak i za teške uslove vožnje. Može se naravno koristiti i za teška teretna vozila po specifikacijama koje ispunjava. Može se reći da je ovo ulje za mešovite vozne parkove.
Lukoil Standard
Čisto da spomenemo. Ispunjava API SF/CC i kao takvo je za starije motore čak pre za one koji već troše ulje pa udri sa 20W-50 a cena povoljna uz kvalitet koji odgovara standardu (kao što i ime kaže).
Lukoil ulje za ispiranje motora
Kod Priste sam (čini mi se) zaboravio da opišem (uopšte pomenem) ulje za ispiranja motora pa da mi se ne desi ponovo (inače ionako sledi najavljeni dodatak o Prista uljima uskoro).
Mineralno motorno ulje, smanjenog viskoziteta i obogaćeno aditivima za pranje (detergentima). Uz čišćenje naslaga zadržava antikorozivnu i antifrikcionu zaštitu motora no ipak se ne upotrebljava u uslovima većeg opterećenja motora. Naravno i visok sadržaj disperzanata ga čini sigurnim za upotrebu jer se rastvorena nečistoća stabilizuje unutar ulja. Redovnom (na svakih nekoliko izmena ulja) upotrebom produžava se i interval zamene ulja i omogućava duži vek motora. Spada u „nežnije“ načine ispiranja motora.
Upotrebljava se (namenjeno je) za automobilske motore a starija verzija je bila samo za „spark-ignition“ motore (benzinske) te ukoliko nameravate da ispirate dizel motore kontaktirajte Lukoil.
Specifikacije su uobičajene za ovu vrstu ulja: sulfatnog pepela ispod 0,5% (kao najsavremenije Low SAPS sintetike), tačka stinjavanja od -40°C (zbog male viskoznosti), tačka paljenja od samo 140°C čini ga (naravno) nepogodnim za vožnju, a radna viskoznost odgovara SAE 20 do 30 uljima te iako nema visok indeks viskoznosti moglo bi (uslovno) da se nazove „SAE 10W-25“ ili tako nešto. Drugi proizvođači daju viskoznost po SAE (nagoveštavajući sličnost sa kompresorskim uljima) no Luk to ne čini već je viskozna klasa nagađanje na osnovu nepotpunih podataka, moguće da je samo 10W mineralno ulje (I bazna grupa) uz veliki sadržaj aditiva za pranje i neznatan za ostale osobine.
Da li ga koristiti? Što da ne, jedino ne posle svake zamene ulja.
Za starije motore je mnogo pogodnije od posebnih aditiva za istu namenu.
Strogo pratite uputstva na pakovanju.
Još jedanput: mali broj sertifikata proizvođača čini Lukoil-u stvari jednostavnijim i jeftinijim. To je manji deo tajne niske cene jer ima tu još dosta toga. Ipak ovaj aspekt je značajan jer će odvratiti veliki broj vlasnika novijih automobila. U slučaju nedoumice koristite se preporukom samog Lukoil-a u brošuri koju možete naći na: www.lukoil-masla.ru (pa ćete se dalje snaći za pdf dokument sa oznakom godine - 2009. znači najnovije izdanje). Kao što ćete videti mnogi moderni automobili su obuhvaćeni te ukoliko želite da uštedite novac a ne izgubite bitno na kvalitetu - trkom po odgovarajući Lukoil.
Osim ostalog šanse da na njihovoj pumpi kupite falsifikat zaista su zanemarljive (kao da vas van šina zgazi tramvaj).
|
