|
Plava grobnica
Milutin Bojic
Stojte, galije carske! Sputajte krme
mocne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo drzim u doba jeze
nocne
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde skoljke san umoran
hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Lezi groblje hrabrih, lezi brat do
brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne osecate kako more mili,
Da ne ruzi vecni pokoj palih ceta?
Iz dubokog jaza mirni dremez cili,
A umornim letom zrak meseca seta.
To je hram tajanstva i grobnica tuzna
Za ogromnog mrca, k'o nas um beskrajna.
Tiha kao ponoc vrh ostrvlja juzna,
Mracna kao savest, hladna i ocajna.
Zar ne osecate iz modrih dubina
Da poboznost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra cudna pitomina?
To velika dusa pokojnika luta
Stojte, galije carske! Na grobu brace
moje
Zavite crnim trube.
Strazari u svecanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proci ce mnoga stoleca, k'o pena
sto prolazi morem i umre bez znaka,
I doci ce nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strasna tajna epopeje,
Kolevka ce biti bajke za vremena,
Gde ce duh da trazi svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadasnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj lezi u talasa senci
Izmedj' nedra zemlje i nebesnog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek
utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svrsim, klizite u noc
crnu
pobozno i necujno.
Jer hocu da vlada beskrajna tisina
I da mrtvi cuju huk borbene lave,
Kako vrucim kljucem krv penusa njina
U deci sto klikcu pod okriljem slave.
Jer, tamo daleko, popriste se zari
Ovom istom krvlju sto ovde pociva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hocu mira, da opelo sluzim
bez reci, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha zdruzim
Uz tutnjavu muklu dobosa dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne
poste
Klizite tihim hodom.
Opelo drzim, kakvo ne vide nebo joste
Nad ovom svetom vodom!
Evo ti, sinko, Plave grobnice, Milutina Bojica! Za ovo ne moras na fakultet, dovoljna je srednja skola! Tvoj pradeda.
|
