Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Delete ::Moze li malo pojasnjenje oko predloga? Imala sam "malu" diskusiju sa mentorom zbog lektorisanja seminarskog rada, u kojem sam se pravila dase predlozi uvek pisu odvojeno od reci uz koju stoje, a da su izuzetak slozenice koje su nastale srastanjem predloga sa nekom drugom reci.

Da li se 'itekako', 'kaobajagi', 'ujutro' i slicno pisu zajedno ili odvojeno, i ako isto pravilo ne obuhvata sve primere, volela bih da mi neko razjasni?

I te kako , i te koliko

kao bajagi

ujutro i ujutru

Ovo su odgovori na pitanja koje si postavila. Ima pravila, ali nije strogo prenosivo i primenjivo od primera do primera. Kod nekih primera su razlozi tzv. istorijske prirode i ne mogu se objasniti samo primenom norme.

Npr:
poneki, poneko, ali svako je dobio po neku nagradu..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Talični Tom ::Imam dva kratka pitanja i mislim da sam pogodio temu.

Kako se piše množina u nominativu od reči: očevidac?
I kako je pravilno: preda mnom, predamnom ili čak nešto treće?



1. Očevici
2. Preda me, preda mnom, preda nj, preda se...

bonus:
predveče
pred jutro

PS
Da li treba obrazloženje ili je dovoljan samo ispravan odgovor?

Hvala Sirius.
Za "preda mnom" bio sam 101% siguran ali sam imao malu raspravu oko toga i zato sam pitao. Da ne ispadnem tvrdoglav.
Ne bi bilo loše samo da mi kažeš za "očevici" kako je došlo do toga. Hvala unapred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U ovoj reči obavljena je glasovna promena koja se naziva uprošćavanje suglasničkih grupa i gubljenje suglasnika. Suglasnici D i T gube se ispred slivenih suglasnika C, Č, Đ i Dž jer oni već sadrže elemente slova T i D. (očevid+ac, očevid+ci, očevici)

Često takvoj promeni prethodi jednačenje suglasnika (gde su jedni od parnjaka slova D-T).

Koji su izuzeci iz ovoga pravila?

1. Kada bi uprošćavanjem značenje postalo nejasno ili drugačije, kao u primerima oTCepiti (ocepiti), poTČiniti (počiniti), oTČepiti (očepiti).
2. U nekim rečima novijeg i stranog porekla ne dolazi do gubljenja suglasnika : azbeSTNni, proteSTNi, sportiSTKinja, telefoniSTKinja, telefoniSTKinja...

(obrati pažnju na reč izuzeci - izuzetak-izuzetci-izuzeci; odmah smo u hodu imali primer gubljenja suglasnika).

Zadovoljan?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuno zadovoljan i kristalno jasno objašnjeno. Hvala puno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

očevidac
očevid ci - nepostojano a
očevidci - suglasnička grupa dc teška za izgovor - gubljenje suglasnika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zamolila bih,Sirius,(ili ko je siguran,ko zna...)...kako se pravilno pise ,REC -Nada mnom..pisala sam kao dve reci ...i jos...da li se kaze...Saznasmo...ili Saznadosmo...ja mislim saznadosmo...tako sam i pisala...
hvala...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

danka- ::Zamolila bih,Sirius,(ili ko je siguran,ko zna...)...kako se pravilno pise ,REC -Nada mnom..pisala sam kao dve reci ...i jos...da li se kaze...Saznasmo...ili Saznadosmo...ja mislim saznadosmo...tako sam i pisala...
hvala...

Ovo uglavnom znaju svi naši starosedeoci, a sticajem okolnosti meni je tastatura najbliža.
1. Nada mnom
Nad (a): nada mnom, nada me (=nad mene); nada se (=nad sebe), itd. Zašto? Ubacuje se ''leteći'' samoglasnik koji olakšava izgovor.

Za ovaj glagolski oblik proveriću, pa ću napisati. Da ne pišem napamet, mislim da je oblik saznadosmo, arhaizam (''imadosmo - ne znadosmo, izgubismo - spoznadosmo'') gde je međučlan do ubacivan radi melodičnosti.
Aorist se gradi tako što se na infinitivnu osnovu dodaju dvojaki nastavci (h, - , - ; smo, ste, še; ili - oh, .e, -e; -osmo, oste, oše).
Primer:
baci-h
baci-
baci-

baci-smo
baci-ste
baci-še

ali i:
rek-oh
reč-e
reč.-e



rek-osmo
rek-oste
rek-oše


Po toj analogiji trebalo bi:

sazna-h
sazna-
sazna-

sazna-smo
sazna-ste
sazna-še

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U narodu se češće čuje, pa i sama tako govorim,
saznadoh, saznade saznadosmo, nego saznah, sazna saznamo.
Da li su ovi kolokvijalni oblici aorista nepravilni ili se mogu tolerisati u književnom govoru?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sorelag ::U narodu se češće čuje, pa i sama tako govorim,
saznadoh, saznade saznadosmo, nego saznah, sazna saznamo.
Da li su ovi kolokvijalni oblici aorista nepravilni ili se mogu tolerisati u književnom govoru?

Saznasmo...(preskočila si jedno slovo )


Citirao sam ''Srpski jezik i književnost'', udžbenik za učenike od petog do osmog razreda osnovne škole, autora Dobrile Letić i Jovana Vuksanovića. No, da bih bio potpuno siguran pogledaću i u ''žutoj'' gramatici, pa ću i taj citat navesti.

Saznasmo nešto novo.
Saznadosmo nešto novo.

Hajde da stavimo jedan izraz pored drugoga, pa da upoređujemo. Vrlo nerado se pozivam na jezičko osećanje jer je ono vrlo često dijalekatsko, odnosno lokalno, no kada izgovorim ova dva iskaza, nekako mi se čini da je drugi oblik arhaičan, odnosno istorijski. No, kako rekoh - nekako mi se čini. . Pogledaću u još nekoliko izvora da se uverim. Kad budem siguran, staću u potpunosti iza tvrdnje. Do tada , voleo da se još neko pridruži sa svojim mišljenjem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadjoh ovako nesto!..

- evo baš malopre videh Višnju
- ti upravo pojede trešnju
- on, ona, ono pre par minuta iscedi limun

- mi jutros kupismo šljive

- vi sinoć dovršiste kruške

- oni noćas ostaše bez pomorandži...Zar nije prirodnije reci-ostadose?


http://www.cincplug.com/grozdje/gramatika/aorist.php