offline
- dr_Bora
- Anti Malware Fighter
Rank 2
- Pridružio: 24 Jul 2007
- Poruke: 12280
- Gde živiš: Höganäs, SE
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Sagacity, lidija2011, Aco, higuy, Dusan, bocke, Ričard, _Sale, _zoni_, rapha, jelkica7
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano pre godinu i nešto. Zaboravio da objavim... Zagubilo se na desktopu. 
Anyway... Jeste čuli nekada za pojam iz naslova? Verovatno ne.
Do pre par nedelja, kada nam je poštovani šef napomenuo da u Nuuk-u, a to vam je GGOZV (GGOZV: glavni grad ove zaleđene vukojebine), imamo jedan instrument koji treba servisirati, ni ja nisam.
'Fala bogu, budala k'o budala, ja se dobrovoljno prijavim. Kontam, dan posla, tri dana 'lađenja jaja u nekom skupom hotelu and maybe a bit of fucky-fucky  sa kakvom domorotkinjom.
Kalaallit Nunaat je lokalni naziv za Grenland.
Ako razne pokušaje država okolo po svetu nazivamo banana republikama, onda bi ovo moglo da se nazove danskom in-the-middle-of-bogu-iza-leđa ice cube republikom.
No, da krenemo od početka (to što ja trenutno sedim na aerodromu u Nuuk-u u čijoj čekaonici je jedno 5 stepeni, plafon prokišnjava, a let kasni, doista nije razlog da krenem od kraja).
Chapter 1: going there with high hopes...
Kako doći do ove zelene zemlje u kojoj, premda je tako snažno zelena, trava izgleda ne raste?
S evropske strane gledano, jedina direktna, a bome i indirektna, linija ka Grenlandu je let iz Kopenhagena. Jednom dnevno, svaki radni dan, Air Greenland-ov Airbus A330-200 prevozi dvesto i nešto nesrećnika prema ovoj ledari.
Teoretski, Grenland ima nekoliko aerodroma, ali samo jedan od njih, Kangerlussuaq, je sposoban za primanje aviona ove veličine.
Sam aerodrom, bivša US vojna baza, se nalazi u sred ničega i praktično sav život koji se odvija u blizini ima za cilj opsluživanje aerodroma.
Iz Kangerlussuaqa se vrši dalji transport putnika ka svim ostalih gradovima, a većina nastavlja put ka Nuuku.
Piste ostalih aerodroma su dosta kraće, a gradovi su na obali, što opet znači da vreme moze da bude vrlo nestabilno, tako da se dalje leti manjim avionima (pretežno DHC8 i DHC7) i helikopterima. Naravno, leti se ako to vreme dozvoljava. Znači, ponekad.
Ukoliko vam se slučajno posreći da preživite sat leta u ovim kantama sa dva propelera, stižete u metropolu.
Nuuk, GGOZV, inače jedan od najmanjih glavnih gradova na svetu se nalazi na jugozapadnoj obali Grenlanda. Većina stanovnika su native, ostalo su Danci, a tu i tamo se nadje i neki balkan boy.
Tih petnaestak hiljada ljudi govori grenlandski (jezik verovatno ima neko ime, ali pošto nemam internet, ne mogu da proguglam) i danski (većina bar donekle barata s oba jezika).
Engleski jeste alternativa, ali samo ako naletite na Danca; domoroci slabo govore engleski. Hoteli, restorani, tu ide, ali inače teško (dva dana mi je trebalo da kupim poštanske marke, nikako objasnit' šta hoću).
Kad stigoh, kontam: hladno, mračno, mrljaju danski... Skandinavske duše? Jesu li uspeli da ih totalno preobrate?
Ne baš. Čak; ni blizu. Sem jezika, ništa tu slično nema.
Kako god da gledaš, Grenland odiše nekom drugom kulturom.
Na recepciji hotela i u restoranima su mi se obraćali sa; "hello, sir", "here you go, sir"... Ovoga nema u Skandinaviji.
Istini za volju, u Skandinaviji nema ni da je centar grada okovan ledom. Čišćenje snega?
Šta još nema? Naroda koji se šeta u sred centra, navlači šlajm i pljuje po ulici?
Pripitih domorodaca koji se šetaju ulicom u sred bela dana?
Ništa od toga nema u "matici" Danskoj. Kao što rekoh, malo je drugačije... Malo življe, malo manje sterilno.
Možda malo i previše za moj ukus. No, ukusi...
Turizam? Pa, šta znam, nisam se ja mnogo upuštao u isti. Posao i dva dana snežne oluje su odradili svoje, nije se imalo mnogo vremena.
Sav turizam mi se sveo na šetnje po gradu, a većina utisaka nekako, koliko god se trudio da ne bude tako, vuče na isto.
Cene. Ne, ispravka: CENE. Jbt, al' je skupo.
Ja inače živim u Švedskoj, a ovde nije jeftin život. Daleko od toga. U Danskoj je još skuplje.
Norveška? Razbija. Bio sam ubeđen da je neprejebiva po skupoći... A onda upoznah ovu ledenu divlju prirodu.
Generalno, to je neki danski nivo cena, ali sa mnogo brutalnih izuzetaka.
Prosto su neke stvari nenormalno skupe. Primera radi, Marabou (čokolada, je l') od 200g je 32 DKK, alkoholno pivo u trgovini je od 17-18 DKK na gore.
Kutija cigareta (Prince) na aerodromu u Nuuku (pre bezbednosne kontrole!) je tričavih 75 DKK. 75 DKK? Pa ne bi toliko koštale da ti uz cigarete isporuče kvarcovanu, sisatu, sitno-guznu i ćutljivu plavušu da ti "peva" dok ih pušiš. Brate mili...
OK, kontam ja, ovo je kao neki arktički raj, egzotika, ovo ono, ali svejedno.
U krajnjem slučaju, ako se već tako razguljujemo, onda bi u WC-u na aerodromu mogao da bude tečni sapun, a ne obični, čisto da mogu da operem ruke kao čovek.
Možda nije loše ni pomenuti da dan interneta u hotelu košta 275 DKK, a da mi je Telia blokirala data roaming na telefonu celih pola sata nakon dolaska na Grenland. Kažu, iznos (u parama) je prekoračio unapred definisanu granicu. He, he... Nisam ni znao da imamo granicu (službeni telefon koji inače bez problema trpi data roaming).
Restorani? Kako koji. Ima jedan solidan Thai restoran u centru Nuuka gde se može nešto pojesti i popiti piće za ispod 200 DKK.
U slučaju ova dva koja se nalaze u hotelu u kome sam bio odseo, pomenutu cifru treba pomnožiti sa 2 ili 3; zavisi šta ti se jede.
Video sam da ima i par nekih prčvarnica okolo, tu je verovatno jeftinije.
Ljudi? Kao što pomenuh, pretežno native stanovništvo. Izgledaju kao... Šta znam, Japanci? 
Pomalo istočnjačke crte lica, samo tamniji; neki vrlo malo, skoro pa belci, drugi dosta tamni. Onako, kao Indijanci (ne sumnjam da imaju neki naziv, ali je l' te, nemam internet). Jezik koji pričaju je živa katastrofa, imam osećaj da se i sami pate sa njim dok govore, a koliko čujem, stanovnici različitih gradova se slabo međusobno razumeju.
Inače, prvi deo teksta (do Turizma) pisah za vreme čekanja u Nuuku. Imali smo omanju snežnu oluju, pa avioni nisu leteli dva dana.
Nakon deset sati čekanja (7:30 - 17:30), vetar je prestao, avioni izvučeni na pistu, a nama obećano da Airbus čeka u Kangerlussuaqu.
Kao, neće sigurno da ode dok svi ne dođu iz Nuuka, a za svaki slučaj su unajmili još jedan jet avion, čisto da se nađe.
E, reko', baš dobro, krenulo se, sad može samo na bolje. Da...
Još pri sletanju primetih da Airbus (onaj koji sigurno čeka) nije tu. Ali dobro, onaj drugi jeste.
Nakon dva sata stajanja u redu, stigoh do neke smotane male na šalteru. Rekoh: mala , menjao mi boarding card za Jettime.
Promrlja ona nešto i ode. I čekaj, čekaj... Nakon petnaestak minuta, dođe ona i saopšti mi da u avionu nema mesta.
Ali nikakav to problem nije jer... Airbus se vraća nazad za koji sat i kreće u 04:00, a oni će biti tako fini da mi daju sobu u hotelu.
A hotel? He, he... Polar Lodge je tako dobar da uopšte neću spavati obučen i koristiti vlastitu prljavu majicu kao jastučnicu. Ma jok.
A i okupaću se u ovom kupatilu koje je samo moje. I zube ću da operem svojom četkicom, a i Old Spice da nabacim pošto ih uopšte nisam check in-ovao.
Da, sve ću da uradim... 
Chapter 3: back in the civilizacija...
Airbus naravno nije krenuo u planirano vreme, već je kasnio jedan sat. No dobro, bitno da se stiglo.
Šta reći za zelenu zemlju?
Skupo je, to je jasno. Meni to nije bio problem (firmin Eurocard trpi puno toga), ali za odlazak u turizam bi trebalo imati podeblji novčanik.
Bez sumnje, prilično impresivna priroda, ali nije priroda baš sve.
Pomenuh da je grad okovan ledom, oni kontejneri za smeće u sred grada baš i ne bi morali tu da budu.
Malo više nekog stila ne bi škodilo. Ono, glavni grad i tako to...
Ima na Grenlandu sve, da ne bude zabune. Puno toga se proizvodi lokalno, stanovništvo ima čime da se bavi.
Taxi mreža? Odlično, više taksista na cesti no u mnogo većim gradovima.
Jedan hotel sa četiri zvezdice, još 2-3 manja hotela/prenoćišta, nekoliko odličnih/dobrih restorana.
Kažu da čak postoji i razvijen kulturni život (u proučavanje toga dela se, po običaju, nisam upuštao...).
Svakako, impresivno je sve to na svoj način, ali meni još uvek ne ulazi u glavu da ljudi žive tamo.
Sneg, led, izolovanost od ostatka sveta... Ne može biti lako, ali eto, žive ljudi.
U svakom slučaju, videlo se i to. Uslikano par fotografija, odrađen FB check in, poslate razglednice...
Jedino suvenire nisam kupio. Planirah na aerodromu, ali se put malo zakomplikovao, pa ništa ne bi od toga.
Imam dve flaše grenlandskog piva, kolu i onu hemijsku koju maznuh iz hotela, moraću to da razdelim kao suvenire.
|
Već skoro dve godine planiram da odem tamo jedno leto, da se ne pečem ovde, nego da se tamo fino rashladim u sred avgusta 
